71. - Oazama su potrebne pustinje
riznica | 28 Jul, 2015 12:13
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
70. - Oreol ljudske tajanstvenosti
riznica | 25 Jul, 2015 11:59
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
69. - Mućke
riznica | 24 Jul, 2015 10:53
Kažu da dobro jelo govori stotinu jezika. Ne volim kad kuhari brbljaju, a spremljeni jezici ćute. O orgijama. Zapravo nije to tema koja me interesuje. Naprotiv, odvratna je i za čitanje.
"Ako ni zbog čega drugog samo zato da se prenesu u lepe oblasti prave ljubavi, zar nije potrebno poznati radost, savršenstvo, ushićenje, snagu, prefinjenost, ljubavi kurtizana i glumica? Nije li to ipak poezija čula? ... Ambasadori kad kroče nogom u taj vrtlog, ne misle ni o onom što je bilo sinoć ni o onome što će biti sutra. Ja bih bio prava budala kad bih bio veći probirač od tih silnika, naročito kad ne volim još nikoga."
Tako je razmišljao mladi pesnik, Balzakov junak iz provincije, našavši se pred svim blagodetima koje mu je ponudio Pariz, dva veka ranije, tako i danas razmišlja naša provincija..
Ti kuhani jezici, ćutali ne ćutali, zapravo me ne privlače na taj način koji je kuhar opisao. Zapravo nije mi jasno šta to toliko, uporno, kuhar hvali?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
68. - Pupoljak pun obećanja
riznica | 23 Jul, 2015 16:19
Milujem te pogledom dok se protežeš u postelji boje lavandinog cveta. Nas dvoje, dve energije koje se naporedo viju kao dve bujice koje, u poplavi, hoće da se spoje.
Ne, nećemo praviti gluposti.
Nikada nismo, pa nećemo ni sada, utoliko pre što smo sposobni da se odupremo čaroliji tog života na pozornici u osvetljenom krugu, života ispunjenog munjama i oblacima...
Ja ću ostati pupoljak koji će isticati trnje spram lepote cveta punog obećanja koji se može dopasti samo umetnicima koji više vole skicu nego gotovu sliku, a ti ćeš blistati kao vatromet posle duboke tame svog radnog, stešnjenog i jednolikog života.
Ali ovako ne, nećemo praviti gluposti na opšte zadovoljstvo svih.
Zadržaćemo u crtama sav taj lukavi nestašluk u kojem će biti dovoljno prostora da se izgledom čula još rasplamte.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
67. - "Sočinenija"
riznica | 22 Jul, 2015 16:44
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
66. - Sokovi života
riznica | 19 Jul, 2015 22:15
Sunčevi zraci
skerletni ćilim tkaju
za hod života
Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
65. - Priča o zelenom mastilu
riznica | 16 Jul, 2015 14:13
U neka stara (dobra) vremena imali smo šefa koji je u posebnim prilikama određene dokumente potpisivao zelenom bojom da bi se razlikovali od drugih.
Zašto?
Zato što je zeleno mastilo privilegija patrijarha u SPC.
Zapravo je tom analogijom hteo ostaviti trag privilegovanih dokumenata.
Patrijarsi se po vizantijskom pravilu i u duhu tradicije potpisuju zelenim mastilom i jedino takav potpis ima validnost ispod zvaničnih akata.
Međutim, tragom nekog teksta o sevastokratorima koji sam pripremala nađoh na Wikipediji sledeće podatke:
Boja sevastokratorskog dostojanstva bila je plava i svaki nosilac ove titule imao je pravo da dokumente potpisuje plavim mastilom i da svoj pečat stavlja na plavu svilenu vrpcu. Od odeće, on je nosio plave cipele, ali je mogao da nosi crvenu odeždu, kao i crvenu i zlatnu koronetu.
Vizantija je prepoznatljiva po plavoj boji sa fresaka, koja je početkom 13. veka, bila skuplja od zlata. Trebalo je dati više od kilograma plemenitog metala za litar ove dragocene boje.
Zelena boja je boja Duha Svetoga u hrišćanstvu i ako se dobro sećam izvorna je boja u hrišćanstvu.
A kako, gde i kada se izgubila, zamenila drugim bojama ... to nisam povezala? :)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
64. - Otišao je veliki matematičar :(
riznica | 16 Jul, 2015 08:32
Vene Bogoslavov, čovek koji je svim đacima u zadnjih, bezmalo pola veka, poznat po "Veneovoj" zbirci zadataka iz matematika, bilo da su voleli matematiku ili su je se plašili.
Zahvaljujući njegovim zadacima voleli smo matematiku, zavoleli smo izazove ... Umro je veliki matematičar, a njegov duh će nastaviti da živi kroz njegova dela, zbirke i zadatke na kojima će stasavati još puno generacija matematičara.
Nisam ga poznavala lično, ali radeći njegove zadatke kao da jesam.
Žao mi je. :(
Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
63. - Livade detinjstva
riznica | 15 Jul, 2015 15:10
U večeri letnje,
tople
Ophrva me tako,
seta
Pa misli odlutaju
nestašne
Po zelenim livadama
detinjstva.
Prašnjave noge gaze zelenim
livadama
Musava usta jedu sočne, crvene
trešnje
A oči znatiželjne
kibicuju
Nemirnim putevima
godine.
Posted in Poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
62. - Duh jedinstva
riznica | 13 Jul, 2015 13:58
Njih nekoliko sačinjvalo je uski krug ljudi koje je povezivala nesebičnost, blaga narav i prijateljstvo. Prepirali su oni, ali bez svađe, obdareni onom moralnom lepotom koja utiče na spoljašnjost i oblikuje čoveka koliko i rad, bdenje i mišljenje ...
Jednoga dana kada se osetila hladnoća pre vremene, prijatelji su se okupili svaki sa istom mišlju, svaki je doneo po cepanicu da se zajedno ogreju oko jedne velike vatre, kao što izletnici donose ponešto hrane za zajednički piknik.
Duhovno jedinstvo omogućava ljudima da se se sporazumevaju bez nepotrebnih reči, delima, da ne budu odvojeni, povezuje ih jedinstvena misao i odnos prema životu i događanjima. Taj odnos ih navodi i na istvetno delovanje. Neki događaj bude povod tome i izgleda spontano, a nije.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
61. - Petrovdanske jabuke i lile
riznica | 11 Jul, 2015 14:48
Ništa ne miriše tako lepo i tako intezivno kao kao Petrovače, jabuke naše mladosti, najlepše crvene boje, koje dozrevaju uz Petrovda.
Još od predhrišćanskog perioda u našem narodu živi kult vatre. Verovalo se da se paljenjem lila mogu odagnati zle sile oko kuće, ali i da se time podstiče rast Sunca koje na Petrovdan počinje polako da jenjava.
Lile su nam pravilu od pucvala na drvenom štapu, a ovde u Srbiji ih prave od mlade kore divlje trešnje ili breze i kažu da ako nisu od kore, nisu lile! Mi smo ih kao deca nosili prvo na brdo odakle se pružao širok pogled gde smo na drugim krajevima mogli videti I drugu decu, pa onda od kuće do kuće gde su nam davali bombone kolače i druge darove…nakon čega smo lile pobadali u vrt da dogore.Kada padne mrak, uoči Petrovdana, puteve, vrtove i dvorišta osvetljavale su samo upaljene lile.
Paljenju lila posebno se raduju deca. I mi danas palimo lile da bismo sačuvali tradiciju.
Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
60. - Susret
riznica | 09 Jul, 2015 00:15
Danom izgubljen
Pod sjajem mesečine
Pronalazi dom
Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
59. - Neki od razloga odlaska
riznica | 08 Jul, 2015 15:16
Mali gradovi i zatvorene sredine su mesta koja naprosto vrve od glasina i ogovaranja. To je sav njihov život koji vremenom učini da se duh zaprloži.Oni koji postanu predmet ogovaranja, spletki i intriga u jednoj takvoj sredini nemaju boljeg izbora od odlaska, te da tako ostave mržnju vremenu da se smiri.Čovek se dobro oseća prema sebi ravnima. Na svakom drugom mestu on pati, oseća se kao žaba pod kamenom na dnu bare.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
58. - Mesečeva reka
riznica | 07 Jul, 2015 22:05
Sigurno je zaspao kad nije čuo nikog da prilazi plaži, samo pljusak talasića. Polako je otvorio oči i zapitao se ko se to još odlučio na noćno hodočašće na reku? Mlad mesec se isticao na nebu.
Tamo je ćutala žena.
Nikada nemoj moje ćutanje shvatiti kao ignorisanje, kao bezuslovno prihvatanje ili pokoravanje, kao slabost.
Možda ju je prepoznao još pre nego što se okrenula prema njemu. Tada su oboje shvatili da su na neki način oskrnavili jedno drugo, da su narušili zajednički trenutak u čuvstvenosti reke koji nije trebao biti slučajan, ni usputan, trebao da se dogoditi u želji obe strane mesečevog srpa.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
57. - Ko to tamo peva 2
riznica | 06 Jul, 2015 19:10
Danas je izmereno 34°C u hladu Košutnjaka, znači u gradu je bilo bar 39°C. Kažu, nema te vrućine koja bi obustavila rad!! (takav nam Zakon)
Jedva sam smogla snage da se vratim kući.
Gledam Beogradsku hroniku, prilog, u autobusima su danas merili 36 - 41°C. Samo 30 od 200 i nešto autobusa ima klimu! (a u saobraćaju i nema dovoljno autobusa, pa su velike gužve, a time i veća vrućina od trenutno izmerene na uzorku) U oko 80 autobusa je prošle godine, navodno, ugrađena klima ali se pokvarila?
Zato ima i više nego dovoljno (razularenih) kontrolora željnih da biju, da vređaju svakoga i kada automati za validiranje ne rade, uz besmislene i netačne optužbe ... O tome da nam ne daju novac namenjen prevozu na ruke, već se „mora“ uplatiti firmi BusPlus, već i vrapci sve znaju. Ali zato, ako smo na godišnjem odmoru pet dana, za tu (jednu) polovinu meseca nema uplate, pa preostalih deset dana sami plaćamo prevoz, ako nećemo da nas biju! SuperBusPlus!!
I zašto, pitam ja vas, mi mesečno plaćamo kartu od oko 7500,00 dinara firmi BusPlus?!!
Niti ima dovoljno autobusa, niti su ispravni.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (14). Trekbekovi:(0). Permalink
56. - Život i Borba
riznica | 06 Jul, 2015 11:50
Kako je svetlo lepo
I kako je nebo visoko!
Radujemo li se životu (dovoljno) uprkos bolima i patnji?
A kakvi bismo bili da smo čuvani pod staklenim zvonom, u životu učmalom i bez borbe, gde nema dovoljno prostora za orlova krila?
Svaka patnja razvija snagu u čoveku i uglavnom vodi ka pobedi. Treba se sa žaljenjem setiti onih puno ljudi čija inteligencija je nestala pod pritiskom moralnog azota sredine i koji su propali sa svešću o životu koji se ne može živeti, koji su imali oštre oči ali nisu bili u mogućnosti da gledaju, čije je čulo mirisa, uprkos njihovoj izuzetnoj osetljivosti, mirisalo samo otrovno cveće i koji su bili poput biljke koja se osušila u gustoj šumi, stegnuta vrežama, obrasla imelama i zarasla u gustom proždrljivom rastinju da je sunce nije moglo milovati, te je uginula pre nego je procvetala ...Ljudi su umirali i od tuge koju niko nije mogao da razume, pritisnuti podjednako hladnoćom i ljubavlju.
Zato patite, tako se postaje veliki čovek, patnja je cena besmrtnosti!
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
55. - Bosa po asfaltu
riznica | 04 Jul, 2015 16:38
Napolju vrućina. Najavili su 32°C. Asfalt je vreo. Izuvam baletanku i
stajem bosom nogom. Uf! Gori. Ipak, volim osetiti tu vrelinu asfalta, u kratkom
kontaktu, tek toliko koliko može da traje osećaj prijatnosti, a onda pobegnem u
hladovinu. Vuče me da kao što sam nekada, kao dete, znala skinuti sandalice i bosa
trčati cestom. Da proverim koliko mogu izdržati.(?) I mogla sam. Najviše. Čak i ako osetiš bol, nastavljaš... Uvek negde neke vatre gore ili pucketaju a od nas zavisi da li ćemo ih
čuti i primetiti, na koji način ćemo ih osetiti i da li će nas opeći ili
ogrejati. Posle toga u hladovinu. I lepo je. (u toj hladovini)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
54. - Čudesna priroda
riznica | 02 Jul, 2015 20:38
Kad bela ruža prekrije poneku laticu plaštom rubinove igre, tada se stvarnost zaista pretvara u maštu, u neverovanje.
Ipak je istina, par latica crvene boje ... :))
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
53. - Putevi postojanja
riznica | 01 Jul, 2015 11:54
Od izgubljenih ruševina
bezimenih gradova
do ovoga danas
vode putevi posrtanja,
čovečanstva,
teku reke neverovatne žestine
u kojima kupasmo se,
goli do istine.
Svi gradovi
koji su ostali u prošlosti,
prašnjavi i nemi,
s nadom u sutra
što klizila je po gleđosanoj keramici
i fajansnim opekama Mesopotamije,
pečenim žarom vatrene krune „briljantne boginje“,
ostali su legenda i postali istorija.
Ovo naše danas, iznuđeno
prašnjavim juče i projektovanim sutra,
da uguši najvredniji deo sebe, - Nema reči!
za svetove beznadežne i usamljene,
lišene svake saosećajnosti,
što bi ga videli kao crni kamen
koji se kotrlja niz obronke
i na kraju padne nepokretan i izolovan.
A život ide putevima svojim,
ne pitajući ni zašto, ni čemu, ni kome?
naučen da podnosi poraze
i da živi unutatr svog mehura patnje,
izgubivši glas,
i trpeći,
nepodnošljive bolove u grudima,
ne brišući granicu sopstva.
Posted in Poezija. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
