142. - Današnji dan
riznica | 29 Novembar, 2015 22:27
Posted in Generalna. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
141. - Savršen sklad
riznica | 29 Novembar, 2015 13:37
Geometrija poseduje dva velika blaga: jedno je Pitagorina teorema, a drugo zlatni presek. Prvo se može uporediti sa čistim zlatom, a drugo sa dijamantom neprocenjive vrednosti. (Johannes Kepler)
Zlatni presek predstavlja (prirodnu) aritmetičku razmeru koja se izražava formulom a:b = b : (a + b), odnosno u ovoj razmeri se manja veličina odnosi prema većoj kao veća prema celini. Zlatni presek proučavao je grčki kipar Fidija, čija dela predstavljaju ideal harmonične ravnoteže božanskog i ljudskog. Kao konstanta, zlatni presek se može izraziti brojem 1,6180339... (beskonačan broj) koji je u čast Fidije dobio na ziv Fi (j).
Uvijeni i zapetljani u gustu materiju i splet složenih i komplikovanih odnosa, Celinu ne naziremo lako, ali na nekom duboko intuitivnom nivou ipak možemo osetiti da postoji nešto Apsolutno, Celo, integrisano i koherentno, a ne razbijeno na nepovezane delove. Ukoliko slučajno kao jedan od elemenata dospemo u ovu matematičku formulu, to bi značilo da prema nekom drugom elementu imamo isti odnos kao i Apsolut - Celina - prema nama. Znači da smo uspostavili božansku relaciju. Znači da između delova Boga postoji isti odnos kao i Boga prema njegovim delovima.
U zlatnom preseku JA traži savršen odnos prema TI, onakav, kakav Apsolut ima prema svojoj kreaciji.
U XII veku italijanski matematičar iz Pize, Leonardo Fibonači, je otkrio brojni niz koji određuje srazmeru zlatnog preseka.
0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144...
Fibonačijev niz se često povezuje i sa brojem fi (phi), ili brojem kojeg mnogi zovu i "Božanskim omjerom". Uzmemo li jedan dio Fibonaccijevog niza, 2, 3, 5, 8, te podijelimo li svaki slijedeći broj s njemu prethodnim, dobit ćemo uvijek broj približan broju 1,618(2/3=1,5; 3/5=1,66; 5/8=1,6). Broj 1,618 jeste broj fi. Odnosi mjera kod biljaka, životinja i ljudi, sa zapanjujućom preciznošću se približava broju fi.
Može se reći da je Fibonaci otkrio brojčani niz, koji opisuje ove relacije, ali same "zlatne proporcije" su bile poznate i mnogo starijim kulturama.
Zlatni presek preseca vekove: Bio je poznat Egipčanima, koji su ga koristili prilikom izgradnje piramida.
Zlatni pravougaonici se nalaze i u piramidama, koje su gradile Maje i Asteci.
Jedan od najpoznatijih primera korišćenja zlatnog preseka u arhitekturi je grčki hram Partenon i crkva Notre Dame u Parizu.
Vitruvijanski čovek Leonarda da Vinčija, poznat pod nazivom kvadratura kruga predstavlja kompletnu studiju figure čovjeka i pokazuje kako su njeni različiti djelovi u proporciji zlatnog preseka.
Antonio Stradivari (1644 - 1737) koristio je zlatni presek pri izradi svojih gudačkih instrumenata, čiji se savršeni zvuk i danas proučava.
Svuda u prirodi pronalazimo izraze božanskih proporcija, a Fibonačijevi brojevi i misteriozni Phi su utkani u samo tkivo stvaranja: od morskih školjki, do galaksija.
Listovi na grani rastu na međusobnim udaljenostima, koje odgovaraju Fibonačijevom nizu.
Cvetovi najčešće imaju 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ili 89 latica. . Cvetići, smešteni u glavi suncokreta, razmešteni su u dva niza spirala: jedne u pravcu kretanja kazaljki na satu i druge u suprotnom. .
U pčelinjoj zajednici, košnici, uvek je manji broj mužjaka pčela nego ženki pčela. Kada bi podelili broj ženki sa brojem mužjaka pčela, uvek bi dobili broj phi. .
Ako izmerimo visinu čoveka od vrha glave do poda, zatim to podelimo sa dužinom od pupka do poda, dobijamo broj phi. .
Phi je u proporcijama lica, ritmu otkucaja srca, strukturi DNA.
Nautilus u svojoj konstrukciji ima spirale. Kada bismo izračunali odnos svakog spiralnog odnosa prema sledećem dobili bismo broj phi...
Harmonija je ono što drži sve na okupu.
(Izvor Wikipedija)
Posted in Generalna. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
140. - Moj Zemun - Deo VI
riznica | 27 Novembar, 2015 15:07
Sitna i uporna kiša pada. Dosadna. Jedna od onih koja kada počne ne obećava da će se zaustaviti.
Ja u Zemunskom parku, bez kišobrana šetam po utabanom lišću, zbijenom, u fazi raspadanja. Ogoljele grane ne mogu zaustaviti kišu, nema zaštite. Kisnem!
Zemunski park je organizovan 1842. Godine na mestu nekadašnjeg ulaza u grad i kontumca. Oko mene ljudi sa kišobranima, nekuda žure i niko nikoga ne gleda. U vreme kada je park organizovan bio je centralno mesto za šetnju i okupljanje i druženje tadašnjih Zemunaca. Dame su oblačile lepe toalete, svečane, sa šeširima a gospoda su dolazila u odelima sa cilindrom.
Sedenje na klupama se moralo platiti. Postojao je čuvar parka.
U centralnom delu parka nailazim na rimski sarkofag. Nije on od nekog značaja sam po sebi, ali mu je poklopac interesantan i značajan zbog glava mitskih bića. Ali zanimljivo je to da je iskopan kada su rađeni temelji za Milenijumsku kulu, koja je ustvari kula Sibinjanin Janka odnosno Janoša Hunjadija. Janoš, Janko, Ivan ili Johann Hunjadi, zavisi ko ga kako zove, koji je predvodio Srbe i Mađare u borbi protiv Turaka, živeo je i umro 4,5 veka pre izgradnje ove kule, ali je umro od kuge u ovom delu Gardoša, u svojoj vili, a kula je dobila ime u njegovu čast ...
Milenijumska kula je jedna od, pretpostavlja se, pet kula koju su Mađari tada izgradili u čast proslave 1000-godišnjice svoga dolaska na ove prostore u Evropi i jedina je sačuvana. Pretpostavlja se da jedna bila u Budimpešti a ostale četiri na sve četiri strane sveta njihovog carstva.
Gardoška kula je podignuta 1896. Godine, a otvorena 15 dana kasnije na mestu nekadašnje tvrđave.
Najstarija mapa, geografska karta Zemuna, odnosno Taurunuma, izdrađena je u antičko doba i datira iz II v.n.e. Izradio ju je Klaudije Ptolomej.
Posted in Zemun. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
139. - Prijatelji
riznica | 25 Novembar, 2015 21:25
Iskusila sam puno puta da u životu nema pravila i da je svaka nova teška situacija, novo iskustvo koje otkrije nešto do tada neznano, nanovo otvori oči, da su ljudi za koje mislimo da bi nas dotukli u padu upravo oni koji nam pomognu da ustanemo, ali i da su one slatkorečive ljudske minijature u tim situacijama spremne da nas gurnu u smrt. Olako i sa zadovoljstvom.
Ne treba biti nestrpljiv da se otkriju tajne osobine ljudskosti pojedinaca, jer neke tajne nam mogu zauvek promeniti život.
Iskusila sam da presudni uticaj na naš život imaju ljudi koje ne poznajemo i koji nas ne poznaju, jer bez obzira koliko prijatelja imali, kad zatrebaju neće ih biti (razlozi nisu važni), čovek je u nevolji uvek sam (i sa tim treba računati). Ne paničiti i verovati sebi.
Paradigma koju nam je društvo ponudilo ili nametnulo nije uvek i jedino rešenje, a reč prijatelj gubi vrednost ako se često poseže za njom ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
138. - Put
riznica | 17 Novembar, 2015 23:11
"Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teško naći , ali je veoma
teško održati se na njemu."
A. N. Ostrovski
Kada se bela kuglica, umorna od silnoga okretanja i poigravanja sa ljudskim sudbinama, u smiraj kasino dana zaustavi na vrhu igle, znači da je život otvorio karte pred nama.
Tada jedino nerešeno pitanje ostaje: Kako se održati?
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink
137. - Park
riznica | 11 Novembar, 2015 14:35
Jesen u parku. Sunce u Beogradu.
Vetar u krošnjama. Ptice u letu.
Postojati.
Biti (još uvek).
Slušati.
Biti otvoren.
I.Oprezan.
Poniranje u nepoznati život ima svoju lepotu.
Parkovi su pomalo tajanstveni. U njihovoj zagonetnoj jednostavnosti ima nekog preobilja i životne radosti u svakom godišnjem dobu, igre i bezbrige, univerzalne životne lepote...
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink
136. - Vrline nejednakosti
riznica | 07 Novembar, 2015 13:46
Velika kapija i široko dvorište. Naša dvorišta su široka, široka kao što je i naše gostoprimstvo.
Naša gostoprimstva su jednaka prema svakom gostu.
A sve naše vrline proizilaze upravo iz naše nejednakosti.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
135. - Aluzije, Eluzije i Iluzije
riznica | 03 Novembar, 2015 11:24
Simbolika govora se može postići mimikom, gestikulacijom ili retoričkim raskošima jezika, traganjem za ritmom u nijansiranom kazivanju koje odgovara semantičkim istančanostima Čehovljeve proze.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
