170. - Mocart i Hendl
riznica | 30 Januar, 2016 23:39
Svečana proslava 260 godina od rođenja Mocarta, koja pada 27. januara i proslava godišnjice napustanja hora Orfelin i Novog simfonijskog orkestra „Makris“ obeležena je izvođenjem dela Mocarta i Hendla. Prijatno veče u Kolarcu i prepuna sala. Popunjena su bila i „mesta za stajanje“. Dirigent Predrag Gosta, gledala sam njihov prvi nastup u Kolarcu prošle godine na istorijskim instrumentima. Večeras je su bile orgulje i nekolicina istorijskih instrumenata čime se želi u potpunosti dočarati muzika toga vremena.
Posebno impresivno je bilo izvođenje završnog hora iz drugog dela Oratorijuma Mesija, verovatno Hendlova najpoznatija melodija- Aleluja.
Posted in Kolarac - koncerti. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
169. - Bandoneon
riznica | 28 Januar, 2016 23:01
Večeras je bilo veče dva jubileja 95 godina od rođenja slavnog argentinskog kompozitora Astora Pjacole i 15 godina od premijernog pojavljivanja prvog “srpskog” bandoneona na Kolarcu. Osim Pjacolinih kompozicije iyvodili su dela brazilskog autora Heitora Vila-Lobosa i numere Aleksandra Nikolića i bio je bitno drugačiji doživljaj zvuka od prethodnog koncerta „Svet Pjacole“. Nikolićeve kompozicije su kombinacija muzike i tradicije naših prostora sa tangom, dela objedinjena u stvaralačkom opusu pod nazivom „Balkango“, koji je naišao na vrlo pozitivne reakcije publike. Zaista nešto novo i posebno.
Ali akcenat je na starom instrumentu bandoneonu. To je neobičan instrument koji liči na harmoniku sa dugmićima samo što je duplo manji.
Nastao je u prvoj polovini 19. veka u Nemačkoj kao zamena za orgulje (tamo gde ih nije bilo) za jednostavno harmonsko pevanje. Međutim, put ga je odveo u Buenos Aires gde se u mračnim predgrađima rađao tango, gde se stopio sa ovim plesom. Zbog svoje kompleksnosti u Evropi je brzo pao u zaborav te svojv razvojni put nastavlja u Argentini upravo kroz tango, „portenjoski“ (buenosaierovski) kako nazivaju stanovnike Buenos Aireesa.
U opštoj ekspanziji tango muzike koja je postala vrlo popularna nakon smrti Astora Pjacole, postepeno su se svetom rađali i novi orkestri koji su nastavljali put velikog tango-nuevo maestra.
Tako i kod nas traje već 15 godina ...
Posted in Kolarac - koncerti. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
168. - Kad ja pođoh ....
riznica | 28 Januar, 2016 01:07
Tri sata divnog druženja uz hor braće Baruh i nekolicinu solista iz Izraela, Nemačke, Rusije i Srbije u organizaciji Josefa Žamboki-ja, gala koncert povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta.
Josef Ben Avram (Žamboki) je bio devetogodišnji dečak, koji je uspeo sa svojom sestrom Ružicom preživeti jedno zlo vreme zahvaljujući obućaru Pal Žamboki-ju koji ih je izveo iz Beograda, iz Jevrejske ulice br.13 i smestio kod svoje porodice u Kanjiži.. Sva ostala njihova familija, uključujući i roditelje je stradala u logorima Staro sajmište. Iz poštovanja prema svome dobročinitelju uzeo je njegovo prezime - Žamboki.
Koncert je organizovan iz pijeteta prema žrtvama holokausta, pod geslom ljubav je sve, kultura spaja narode.
Iz bogatog repertoara izdvajam pesmu Kad ja pođoh na Bembašu koju mnogi znaju kao bosansku sevdalinku ili kao ljubavnu pesmu, a zapravo je sefardska pesma koju su doneli Jevreji nakon progona iz Španije 1492 godine, u kojoj se oni obraćaju Bogu moleći se za mir.
Naročito mi se svidelo izvođenje ove pesme od Rone Israel-Kolatt na jidišu.
Posted in Kolarac - koncerti. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
167. - Omniparens drugi
riznica | 26 Januar, 2016 18:30
"Čovek, šta god da radi, potpada
pod prirodu, koja je omniparens i čijim
zakonima se, i kad misli da ih krši,
svagda pokorava." (M. A. Bakunjin)
Utisci iz privatne države.
Imam (svoj) utisak da nemam svoju državu; da živim u kući koja je kao planinarski dom. U prolazu.
Kome se ne sviđa neka ide dalje i traži druge utiske, rekoše nam!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
166. - Mondo di Piazzolla
riznica | 24 Januar, 2016 00:00
Astor Pjacola (1921-1992)
Veče u Kolarcu uz zvuke tanga najpoznatijeg argentinskog kompozitora 20. veka Astora Pjacole, bilo je sve samo ne Zaborav kako glasi jedna njegova kompozicija. „Tango je više za uši, nego za noge“, jedna je od najviše citiranih izjava Pjacole, a ja bih dodala i za oči, jer smo gledali i plesne numere uz Zaboravi i uz njegovu najlepšu kompoziciju Libertango.
Pjacola je stvorio osoben stil spajajući tango-tradiciju Argentine i Urugvaja sa njujorškim impresijama džeza i pariskim slobodnim duhom, tvorac je „tanga nueva“ u kome je amalgamirao vlastitu životnu avanturu sa tri kontinenta.
Četiri godišnja doba u Bueonos Airesu je njegov umetnički odgovor na Čuveni Vivaldijev ciklus Godišnja doba. Svaka njegova kompozicija je jedna ispričana priča.
Ave Maria i zaborav je komponovao kao deo muzike za film „Henrik Četvrti“. Na snimanju glavni glumac pada s konja i budi se u bolnici ubeđen da je on Henrik Četvrti ...
Žana i Pol, kompozicija nastala u senci filma „Poslednji tango u Parizu“ da pokaže Bernardu Bertolučiju šta je propustio.
Libertango je komponovao tokom boravka u Italiji 1973,godine. „Libertango je simbol slobode mojih muzičara. Granice treba da budu samo njihove vlastite sposobnosti a nikako neki spoljašnji pritisak“. Zapisao je kompozitor.
Dodatak 24.01.2016 22:40
Ovde se jasno vidim i ja. U publici, naravno! ;)
A ovde deca ...
Posted in Kolarac - koncerti. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
165. - Kulturni relativizam
riznica | 20 Januar, 2016 13:06
Uplivom konvoja demokratije i
razvoja slobodnog tržišta nakon II sv. rata, po američkom viđenju novog
svetskog poretka, ne samo da je srušen klasični imperijalizam, već je to
predstavljalo svojevrsnu revoluciju u shvatanjima i odnosima u svetu.
Razvoj demokratije i sloboda
imao je svoj istorijski tok koji je stvorio jednu sasvim novu i drugačiju
stvarnost, a danas smo, takođe, prvenstveno razvojem novih tehnologija, suočeni
sa novom „revolucijom“ mišljenja,
razmišljanja i odnosa koja za svet nije ništa manje šokantna od prethodno
spomenute. Tako je sa svakom promenom. Uvek.
Ipak, promena načina
razmišljanja (i delovanja) ne treba nužno da znači srozavanje jedne kulture.
Ona može biti obogaćena i oplemenjena ukoliko se društvo na adekvatan način
prilagodi promenama, ako iz njih crpi ono što je dobro, ako uspe da kanališe te
tokove u željenom pravcu.
Istina je i to da su veoma retka
fleksibilna društva, posebno ako je u njima ukorenjena tradicija.
Razvojem tehnologije potire se
razlika između privatnog i poslovnog; izlaskom na internet gubi se privatnost a
trajni zapis ostaje, gubi se klasična podela vremena na 3*8sati, drugačije se
živi život (nezdravije), a propaganda i rijaliti su postale ključne reči
današnjice. Pojavljuje se manjak vremena. Zato je ključno pitanje mera, lično
dostojanstvo i kultura ponašanja pojedinca. Kontrola samoga sebe, dobra
orgnizacija svoga života i vremena i budnost nad sobom postaje ključna stvar,
imperativ vremena.
Za transformaciju društva, od
napuštanja kulture koja promoviše neznanje do kulture koja ceni znanje, rad,
kreativnost .... potrebne su godine strpljenja ne samo da se uspostavi
vrednosni sistem već i da on zaživi. Nužno je raditi na edukaciji ma koliko to teško bilo, jer ljudi
su ti koji stvaraju , neguju i prenose kulturu, jer ako osvoji nekultura, ključno je pitanje
ko će se ponovo boriti da uspostavi kulturu?
Uprkos svemu, smatram da za
loše stanje u društvu ne treba kriviti nikoga sa strane, jer ipak sami biramo koje
norme ćemo prihvatati, koje ideje, naše misli su hrana našeh duha, pa na taj
način određujemo i način na koji ćemo to
implementirati u naše društvo kao način kojim ćemo usmeravati i formirati opšte
mišljenje. Kod nas to, kao već uvrežena pojava, ide naopako uz neminovno
izvrtanje svega što bi zdrav razum podrazumevao. Vlada kulturni relativizam.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink
164. - Unikat u boci
riznica | 19 Januar, 2016 12:29
Posedovati bocu starog vina, znači imati veliko bogatstvo, ne toliko zbog visoke cene koliko zbog toga što su ova vina veoma retka. Retka su zato što samo određena vina od određenih sorti mogu da dožive duboku starost, a to su vina iz najboljih godina, vrhunskog kvaliteta Ona imaju privilegiju odrastanja, a to nije ni malo lak posao. Nakon proizvodnje, vina koja odležavaju potrebno je očuvati, obezebijediti adekvatan prostor i uslove kako ne bi došlo do nekih neželjenih reakcija. Vina se moraju čuvati na poseban način kako bi dobila na kvalitetu, nema prodaje, a troškovi rastu. Sve to poskupljuje sam proces, pa i vino. Zato ova vina predstavljaju unikat, pravo blago u boci. Ukoliko imate priliku probati neka od čuvenih berbi iz čuvenih vinskih podruma ne odbijajte.
Sami ćete videti zašto ih više cene.
Neka od najskupljih i najprestižnijih vina na svetu.
- Berba 1992 Screaming Eagle
cena oko 80.000 dolara.Na aukciji 2008 godine koja se održala povodom dobrotvorne akcije, 6 boca ovog vina je prodato po ceni od 500.000 dolara. Kupac je bio Chase Bailey izvršni direktor Cisco Systems. - Berba 1945
Chateau Mouton-Rothschild Jeroboam
cena oko 114.614 hiljada dolara - Berba 1787 Chateau
Lafite
cena oko 160.000 dolara - Berba 1907 Heidsieck
cena oko 275.000 dolara.
Ova boca vina stara skoro 100 godina je zapravo boca šampanjca. Prilikom transporta za potrebe ruske carske porodice 1916 godine brod koji je prevozio ovaj teret je doživeo brodolom. Ronioci su došli do 200 flaša ovog vina tek 1997 godine. Ovo vino se naravno sada prodaje bogatim gostima Ritz-Carlton hotela u Moskvi. Sama činjenica da se radi o vinu pronađenom u brodskoj olupini daje težinu ovom šampanjcu i svrstava ga u red najskupljih vina na svetu.
Da li se piju tako stara, arhivska vina? Uglavnom ne, ako su stara preko 30 godina.
Ako bi se pila treba biti pažljiv da vino nije oksidiralo.
Kod dobrog vina bitno ga je prozračiti u dekanteru barem 20 minuta da ulovi vazduh i onda ga natočiti u odgovarajuću čašu...i uistinu osetiti nezaboravan doživljaj. U toku dugog odležavanja vina u bocama moguć je nastanak taloga od obojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline i slično. Zbog toga je neophodno odvojiti bistro vino od taloga.
Dekantiranje tj. odvajanje bistrog vina od taloga je delikatna operacija u kojoj se vino veoma polako uliva u posudu za dekantiranje, vodeći računa da talog ostane na dnu boce. Da bi se talog mogao vizuelno posmatrati u vinu, obično se dekantiranje vrši pomoću svijeće koja se postavlja u neposrednoj blizini grla boce tako da onaj koji sipa vino može da pogledom prati bistrinu vina dok ino ističe iz boce. U trenutku kada se pojavi mutnoća sipanje se prekida.
U toku dekantiranja vrši se i prozračivanje (aeracija) vina, tako da dolazi do odstranjivanja težih mirisa, koji su se stvorili tokom dužeg odležavanja vina u bocama. Crno vino ima poseban čar kad se prozrači i odvoji talog, a boja mu postaje jasna.
Kod oksidiranog vina jednostavno se oseti plesnavoća.
A da li su nemački stručnjaci otvorili flašu vina staru čak 1.650 godina, ne znam Veruje se da su vino napravili lokalni stanovnici u nemačkom mestu Sprejeru, a flaša je otkrivena 1867. godine.
Izvor Wikipedia
Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
163. - Zablude života
riznica | 16 Januar, 2016 22:32
Ljudi se razlikuju prema kvalitetu doživljaja komunikacije sa drugim ljudima. Male izdaje stvaraju velike nevolje, ali ja ipak verujem da je ovaj svet pun vrednosti i vrlina, samo što sve one ne pripadaju meni, već su po nekom neznanom principu posvuda raspoređene...
Nema celine, a moj život snažno i neodoljivo prožima potreba za celinom.
Nešto se isprečilo između misli i slike viđenog, a ja odbijam služiti mu kao posrednik. Htelo bi me videti kao gubitnika. Htelo bi da vidi kako ja to nosim i da pokažem šta sam u tom času, a onda bi me pitalo da li želim zadržati izgubljeno?
A ja bih mogla da odustanem i pobegnem i od sebe i od njih (misli). I to bi bio odgovor. Mogla bih ih oterati iz glave a ja da ostanem u tišini praznine nemanja, u neprostoru i nevremenu, i to bi, takođe bio odgovor.
Memorija je ono što nas čini živima i svesnim postojanja. Ali ja ne volim svoju memoriju, svoje opstanke, složene po policama pamćenja, memljivi zadah uzbuđenja koja su pogubila svoju svrhu u beskrajnim ponavljanjima dvosmislenosti bez vidljivog cilja, stvarajući mučni osećaj zgaženog ploda.
Ne zavisi to ništa od mene, znala sam. Znala sam to dobro kao gubitnik što zna da korbači neće stati pred robovima šta god oni želeli ...
I sve što bih rekla pripalo bi i ostalo u meni, i neka buduća bol i kajanje i tuga, naknadni bes ili žalost ... sve.
I ne mogoh nikakav odgovor mislima dati, jer zabluda je da gubitnik može zadržati već izgubljeno ....
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
162. -Traganja
riznica | 15 Januar, 2016 11:54
Između znanja „pomalo o svemu“ i onoga „sve o nečemu“ gube se dragocena iskustva koja su u korelaciji sa egzistencijalnom ravnotežom, ako se lukavim potezima ne skupljaju važne sitne nezavisnosti koje se vremenom izvojuju.
Težnjom za više, ne ispisuju se uzalud reči.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink
161. - Izabrani život
riznica | 13 Januar, 2016 12:38
Zbog čega smo mi to što jesmo?
Zato što smo odabrali upravo takav život, takav životni put a ne neki drugi, drugačiji. Život koji odabere čovek mora da voli da bi ga kasnije mogao nazvati svojim.
Volite li svoj odabrani život?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
160. - Snovi i Planovi
riznica | 09 Januar, 2016 15:34
Ljudi godinama strpljivo i predano sakupljaju građu za neke svoje lične velike planove, a onda se dogodi, nekako neosetno, neprimetno se izvuče iz svesti, da svi ti instrumenti, modeli i papiri ostanu zaboravljeni u nekom prašnjavom kutku i zahrđaju.
I tako, umesto velikog plana koji je trebao da ih spasi od propasti, oni imaju samo san o jednom takvom planu. Prestanu ih zabavljati maštarije o tim projektima, za čije ishode, sve kada bi ih sproveli u delo, ne bi previše marili....
Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
159. - Христос се роди!
riznica | 07 Januar, 2016 10:32
Срећан Божоћ!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
158. - Nadmetanje
riznica | 02 Januar, 2016 18:02
Ne, ne radi se o velikim ratovima, strategijama, taktikama ni pobedama. Nadmetanje je obično nametanje.
U životu jednog čoveka važne su samo one bitke koje vodi sam sa sobom. One kojima postaje bolji čovek i jača ličnost. Da dostiže postavljene ciljeve i pomera sopstvenu lestvicu na više. Takmičenja sa drugima su obična besmislica. Svako je nekakav, drugačji i u nečemu darovit. Čemu diplome i šta one govore? Takmičenja su jedino dobra da čovek nauči da gubi.
Reč je o malim stvarima u životu. O tome da svoj život uredi po svojim mjerilima. Da se bavi onim što želi, da radi ono što voli ...
Da ima dovoljno ljubavi i poštovanja. Da se bavi sportom, rekreacijom. Da bude zdrav, umom i svež duhom ....
I da budete zadovoljan sobom.
Da zna koje bitke treba, ne da dobije, već, da izgubi (i da ostane u igri).
Eto to je pobeda nad životom...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
157. - Priča iz najluđe noći ...
riznica | 01 Januar, 2016 17:40
Ključ u vratima.
Pas na podu.
Telefon u ruci.
Uključen TV ...
Nešto keša na frižideru.
Šta s njim kad je sama?
Glasna muzika.
Ne može je podneti.
Dobra veče tugo.
Nisam te pozvala.
I ne želim tebe. -
Večeras je najluđa noć.
Šta da radi, pita se?
Šta ako nestane struje,
I ako baš tada vetar počne zavijati?
Šta ako krene mećava i zaveje sneg.
Telefon zvoni.
Poznat broj na displeju.
Širok osmeh i sve je rešeno.
(Volim kad rečenica završi tačkom.)
Laku noć tugo.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
