191. - Drvo
riznica | 16 Mart, 2016 14:46
U našem svakodnevnom životu vidimo oko sebe samo ono čime se stalno služimo, a često ne primećujemo celi jedan stari svet zelenila koji nam život daje. Vidimo aleje, a ne vidimo drvo, jer nigde u svetu drvo ne ume tako mirno, tiho, zagonetno, odbojno i pritajeno da ćuti u stalnoj težnji ka novim oblicima.
Jedno drvo starog gradskog dekora koje pamti razne ćudi ljudi i vremena ćuti o tome bezimeno i nemo. Teško je ovde biti drvo. Ljudi koje sada usrećuje ne primećuju njegovu tajanstveno razgranatu krošnju sa granom uz granu, treperavu i laku, prozračnu i svetlu ispod koje je snažno i dugovečno deblo, pri dnu naborano kao srozane čarape nemarnog deteta, kvrgavo kao noge obolele od gihta, a pri vrhu glatko poput lica mlade devojke i nagoveštaj korenja gde se naslućuju crne podzemne razgranate dubine.
Kad pljusak prevari i nastane veseo romor krupnih kapi kiše po tim živopisnim krošnjama, bežimo pod drvo. I gledamo u nebo. I gledamo u mokri asfalt iznad kojeg ono stoji, ponosno i mirno kao nad slikom u mirnoj vodi. I opet ga ne primećujemo ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (12). Trekbekovi:(0). Permalink
190. - Priče za utehu - In Memoriam
riznica | 12 Mart, 2016 16:42
Čovek ne može bez priče, bez nje ne može urediti svoj život.
Priča održava budne snove nade ....
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
189. - Kolaži iz života žene
riznica | 08 Mart, 2016 10:02
Probudi se. I slušaj. Osmehuj se ritmom damara u sebi.
Iskorači u nepoznato smelošću vučice.
Prerasti dolinu pomešanih svetova.
Budi da postojim, da budeš.
Sve.
Slušaj. I probudi se. Ustani. Ustani.
Zakorači jaka u nepregledni svet mogućnosti. Usmeri pogled.
Prosvetli se.
I ovenčaj!
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
188. - Drakula i Utvare
riznica | 06 Mart, 2016 21:05
Dugo sam stajala u senci i posmatrala okolinu. Sunce je već prevalilo zenit. Ništa se nije događalo. Susedstvo je mirovalo.
Tišina je dugo potrajala.
Prije nego što sam ih ugledala, čula sam kako dolaze: isprepleteni glasovi – krici, žustar, prigušen, neprekidan žamor koji je dopirao odnekud iz blještavila dugačkih večernjih sunčevih zraka s horizonta.
Nisam se plašila. Znala sam da aveti nisu na rsakrsnicama i pored groblja i šuma, što se noću i u pospana predvečerja priviđaju pijanim seljacima i putnicima i plaše ih produženim očnjacima, mrtvačkim likovima i urokljivim očima, već su živi ljudi sa kojima provodimo vreme ...
To su samo senke lelujale na ivici šume izvan kruga sunčeve svetlosti. Vetar je zviždao. Sablazno.
Napustila sam kuću, koja se domalo zatim srušila.
Tajna je ostala kod mene.
I kod onoga koji ju je ostavio.
To je bila naša poveznica.
Znala sam.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
187. - Novi dan
riznica | 05 Mart, 2016 11:36.
Sviće
Na golom podu lepršaju blede senka. To svetlost s prozora pleše svoj novi ples. U starom ambijentu izgleda kao da je vekovima tu.
Vraćam poruku, znam je napamet, ostavljam je na mestu gde sam je i našla.
Ostajem u senci i čekam.
Ono zvono sada otkucava šest, sedam, osam ...
Čekam da u novom svetlu najpre dobro osmotrim Verno Susedstvo...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
186. - Zvono
riznica | 04 Mart, 2016 19:35
Raspukli podovi, rupe u malteru, krhotine stakla, hladan i mračan prostor i nigde nikoga.
Samo ja.
Gde me to put doveo?
Popela sam se trulim stepenicama preskačući po tri istovremeno (bez namere da odustanem sada kada sam došla do kraja), jer znala sam da sada više nikoga nema da me vidi ni čuje.
Ni hvali ni kudi.
Ni pomaže nit ometa.
U dnevnoj sobi na spratu pronašla sam poruku.
Bez naslova.
(...)
Začulo se zvono.
Kratko.
Odzvonilo je jedan, a mene je obuzela neka strepnja.
Kome je poruka ostavljena?
Kad je odzvonilo dva, shvatila sam da se radi o nesporazumu.
Sad još samo da odzvoni tri, pa da mirno odem na spavanje.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
185. - Pristup
riznica | 01 Mart, 2016 12:38
Neočekivani susreti i nagli rastanci ostavljaju iskidane i nedovršene, nedorečene razgovore.Ja putujem u T., ti ostaješ u G.
Za onim što nikada nismo imali ne možemo ni žaliti.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
