210. - Na rubu
riznica | 19 Maj, 2016 21:32
Površinom zemljine kore krivudaju vode strašnoga života, duboke, kanjonima utisnute. Prosečene.
Na samom rubu obale, sa jedne strane reke raste Jasmin, a na drugoj je Ljubičica.
Tu sam – doviknu Jasmin – ne mogu dalje, sada je na tebe red.
Ljubičica uvuče glavu peteljki i odmahnu tom ljubičanstvenom glavicom kao da se nje to ne tiče.
Gledao je u dubine, gde je penila bistra planinska voda.
Nemamo mnogo vremena - ponovo progovara Jasmin.
Provalija je velika i ne želim da gledam, suviše sam mala – odgovori Ljubičica.
Ne moraš!
(ima i drugog cveće, pomisli Jasmin)
Svetlost se odbijala od uzburkanu površinu vode koja je hučala sve jače i jače, zaglušujuće.
Ona je krenula.
Isprva polako, a posle sve brže u potragu za vodom božjeg spasa.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
209. - Drž se zemljo Šop te gazi!
riznica | 14 Maj, 2016 22:06
Ono što je jedna zajednica razvila iz svojih rudimentarnih početaka a danas se neguje pod uticajem popularne i umetničke muzike kao nezapisana živa tradicija, zovemo folklorom.
Oj devojko, oj devojčice, ukrašću te od majčice ...
Savez kulturnoumetničkih društava Beograd organizovao je 60.festival ansambala narodnih igara pod nazivom Amateri svom gradu koji je takmičarskog karaktera.
Mala bašta al je puna šljiva, zaprosi me moj komšija..
Lake noge poskakuju zemlju ne dodiruju, držanje, imitiranje ogovaranja, čavrljanje devojaka, nošnja, vez, čobanski štapovi, step, povici iju, iju, ijuju, ... sve je umetnički doterano, obrađeno, lepo.
Već sam pisala o tradiciji, o tome kako kaže izreka Bolje zemlju prodati, nego običaje izgubiti. Običaji nastaju dugotrajnim ponavljanjem u zajednici i pored jezika daju joj obeležje, karakter ili kulturu. Bez kulture, jezika i tradicije ne može se održati zajednica, narod.
Ja je pito i ona mi dala ...
Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Međutim, mnogi običaji Srba su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti. Danas, u izmenjenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života.
Ovakve manifestacije pravi su način za to.
Volim nekoliko igara a ovaj put sam izdvojila šopske igre. To je veoma dinamična, dominantno muška igra iz jugoistočne Srbije pomešana srpskim i bugarskim koracima uz stalne povike igrača : "kosi, kopaj, drž’ se zemljo šop te gazi".
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
208. - Različit dan
riznica | 12 Maj, 2016 09:26
Dan tmuran, miriše na kišu. Kiša nikada ne miriše po uspehu. To je, ipak. samo u našim glavama. Ne treba se obazirati na to šta obećava tmuran dan, već šta smo sami sebi obećali. Zacrtali.
Ljudi, više – manje, žive slične živote sa uhodanim ritmom obaveza, a ipak ih razdvaja toliko očekivani trenutak uspeha, ostvarenja njihovog zamišljenog cilja.
Jedni su na svom oblaku, ravnodušni prema posledicama, nikada ne sumnjajući u uspeh, dok drugi, glave pune misli, loše spavaju i nikada ne nađu spokoja.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
207. - Grobnica za Savu
riznica | 10 Maj, 2016 09:16
Sve češće mi se čini da je ranije u našim životima bilo više vremena za sve što bismo hteli. Možda i nije, ali jedno je sigurno, da postoji mesto gde vremena ima na pretek i da ono više nikome ništa ne znači.
Groblja.
Mesta apsolutnog mira i tišne. Grobne tišine. Spomenici smiruju dok tiho stoje u polju usnuli i hladni kao kralj pred mrtvim dvorjanima.To je, mislim, tako zbog materijala od kojih su izrađeni, jedni od kamena a neki i od bronze, teških materijala koje zamišljamo kao neuništive, te oni stvaraju iluziju večnosti.
Postoje ljudi čiji životi nadilaze vreme u kome su živeli, čija dela prevaziđu njihove živote, po trajanju, po težini, po značaju, po volumenu ... i čiji grob postane mesto okupljanja, kao mesto nove nade, kao izvor energije koja se crpi iz tog njihovog dela, ugleda koje preraste u kult.Takav beše grob Svetog Save Srpskog u manastiru Mileševa.
Međutim, te 1594. godine Gospodnje banatski su Srbi podigli ustanak protiv turske vlasti. Lik srpskog velikana nošen je na zastavama. Kao kazna za ovu bunu u krvi ugušenu, Sinan-paša je 10 maja naredio da se mošti najvećeg srpskog svetitelja donesu iz manastira Mileševa , gde su se nalazile preko 350 godina, i spale. To je trebalo da uništi svetiteljev veliki kult u narodu, a sa njim i sve nade za oslobođenje od osmanlija. Mošti Svetog Save bile su, po rečima istoričara, „izvor srpskog državnog legitimiteta" i „simbol srpskih tradicija o državi i nezavisnosti".Po jednima spaljivanje moštiju se dogodilo na Vračaru, gde je podignut veliki crveni krst po čemu se ovaj deo Vračara tako i zove, a po starijim izvorima je to bilo na Malom Vračaru, na mestu današnjeg Tašmajdana.
Svake godine, 10. maja, Srpska Pravoslavna Crkva molitveno se seća i obeležava dan spaljivanja moštiju Svetog Save Srpskog.(izvor internet)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
206. - Ljubomora
riznica | 08 Maj, 2016 16:02
Ljubomoru stvara sujeta onda kada oseti da je neko bolji. Tada čovek počinje da gubi meru, preteruje u postupcima u svemu.
Uklapanje sopstvenog izgleda u društveno prihvatljive norme je najbolji primer ličnog nastojanja da se bude bolji na prepoznatljiv način. To je moda. Tada naša „elita“ ropski prihvata sva svetska zastranjivanja i sve gluposti tzv. Savremenog života, demantujući samu sebe.
Ljubomora je rezultat površnosti, a površnost zanemaruje suštinu jer vidi samo spoljašnji sjaj.
Tako ljubomora postepeno ali sigurno razdire ličnost.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
205. - Ćorava kutija
riznica | 04 Maj, 2016 20:21
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
204. - Fatalni Aca
riznica | 04 Maj, 2016 11:32
Kralj Aleksandar I Karađorđević, kralj Kraljevine Jugoslavije, poznat kao kralj Ujedinitelj (Narodna skupština i Senat Kraljevine Jugoslavije dali su mu naziv Viteški kralj Aleksandar I Ujedinitelj) , poznat kao drugi sin kralja Petra I Karađorđevića iako je bio četvrto dete (od petoro dece) po redosledu rađenja (ženskinje se ne računaju), poznat po tome da je na presto stupio zahvaljujući tome što se njegov brat princ Đorđe odrekao prava na presto nakon snažnog pritiska političkih krugova u Srbiji (27. marta 1909), poznat po svojoj ključnoj tezi "Balkan - balkanskim narodima" (s tezom da je to jedni način da se stvori zona mira i stabilnosti), poznat po agrarnoj reformi, ličnoj vlasti, Oktroisanom ustavu (septembar 1931) i (šestojanuarskoj) višegodišnjoj diktaturi, po tome da ga ni Srbi nisu baš nešto voleli budući nije napravio manju državu prikladno veliku Srbiju i konačno poznat po svom tragičnom kraju ( ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934. godine od strane hrvatskih ustaša i makedonske organizacije VMRO) kao i po tome što mu pripisuju da je bio Mason.
Manje je poznato da je bio prvi Srbin koji je leteo avionom, po nestalom gradu Žrnovu (na mestu Neznanog junaka na Avali) i to da je bio veliki ljubitelj tetovaža, pa je i sam imao jednu na telu (na grudima mu je izrađena velika tetovaža na kojoj je predstavljen pruski jednoglavi orao raširenih krila koji u jednoj ruci drži mač, u drugoj šaru, dok mu na glavi počiva heraldička kruna, a tu u činjenicu otkrio je Đakon Nenad Jovanović prikupljajući materijal za knjigu “Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”, u kojoj je prvi put i objavljena fotografija kraljeve tetovaže), kao i po najlepšem mostu koji je Beograd ikada imao, kako tvrde starosedeoci, a koji je ime dobio u čast kralja Aleksandra, dva meseca ranije ubijenog u Marseju.
Ovo je priča o mostu!
Na mestu na kom se danas nalazi Brankov most nekada je stajao most kralja Aleksandra, prvi most u istoriji koji je drumski spojio Beograd i Zemun . Oslonjen je bio na dva armirano-betonska soba stuba u srpsko-vizantijskom stilu, dok su čitavu konstrukciju držala čelična užad. izgrađen je po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu, a ukupna dužina iznosila je 474 metara, a Beograđani su ga od "milošte" zvali Acin most. Bio je to Zemunski most, zahvaljujući kome su Beograd i Zemun postali jedno.
“Most nije bio dugog veka, posle samo sedam godina dignut je u vazduh u aprilu 1941. godine, a rušenje je obeležila velika tragedija. Naime, most je dinamitom survan u vodu baš u trenutku kada se ispod njega nalazio brod "Tanasko Rajić" sa 110 ljudi.Inženjeri su u mrkloj noći prevideli lađu, te se metalna konstrukcija survala tačno na nju na mestu usmrtivši 95 osoba. Tako se i potvrdio mit o prokletstvu mosta nastao zbog činjenice da se gradio na ostacima stare džamije. Nekadašnja Liman džamija nalazila se tačno na mestu gde je danas noseći stub mosta na desnoj obali Save.”
Još zanimljivosti
Posle rušenja, kad su Nemci potom ušli u Beograd hitno im je bio neophodan most za prebacivanje trupa i opreme iz srednje u jugoistočnu Evropu, kao i sirovina, ali i ranjenika u obrnutom smeru. Kako je opravka postojećeg mosta bila krupniji zalogaj rešenje je pronađeno u Žablju, gde je neposredno pre toga, s ciljem da premosti Tisu, iz Nemačke u delovima dopremljen novi most. Pošto je most u Beogradu bio neophodniji to je nesuđeni žabaljski hitno prebačen u Beograd, montiran, i tokom 1942. godine pušten u saobraćaj - To je Savski most (Beograd).
Postoji i mit o prokletstvu mosta kralja Aleksandra, koincidencijom korišćenog 7 godina, posebno zbog činjenice da se most gradi na ostacima nekadašnje džamije, koju su prethodno morali da raščiste. Džamija se, inače, nalazila tačno na mestu gde je danas noseći stub mosta na desnoj obali Save. Upravo su tu Liman džamiju, kako se zvala ova bogomolja, ljudi želeli da zaborave.
Izvor Vikipedija
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
203. - Glavešine iz našeg ćorsokaka
riznica | 02 Maj, 2016 13:05
Ne izjednačuj propast države sa propasću svega, države se i daju narodima da bi imalo šta propasti umesto naroda, da bi se imalo šta dati u otkup duše naroda. Vladika Nikolaj Velimirović
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
