Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [169]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

234. - Dva krčaga vekova

riznica | 27 Septembar, 2016 22:42


S razlogom ili bez njega, godine su mi se raspodelile, gotovo pravilno u dva veka (na žalost susedna), tako da ni jedan ne mogu nazvati „svojim“ ali mogu prekovremeno trajati.

U prvom je ostala mladost i ludosti jednog vremena čije kobne posledice ne prestajemo rabiri za sve vreme trajanja ovog drugog, a one se kao utvare pleze nad nama.

U prvom smo ranjeni mi, a u drugom je ranjeno mišljenje i kao da dolazi vreme u kome ćemo sve više trebati azil za oporavak ranjenih centara mišljenja.

Mi se u pesku igramo života, dok životom jašu „mrtvaci“.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

233. - Kolaž razmišljanja

riznica | 26 Septembar, 2016 19:07

  

Ljubav je najvažnija nit potka, ona zlatna nit tkanja našeg života, nit neuporedive lepote i ogromne privlačnosti. Ona je neiscrpno vrelo energije i inspiracije. Ona pokreće. Ona je i sam život, njegov univerzalni princip bitisanja, jer da nije ljubavi mi bismo izgubili sebe i ne samo da ne bismo bili ljudi,
mi ne bismo bili ni živa bića.
Ona je neiscrpna i večna.

 

Poezija oslikava život misaonim slikama.Poezija je muza, Kaliopa, Talija, Euterpa, Rerato i Polihimnija pesnika, ona je moja Terpsihora namenjena prepoznavanju. To je fluid sadržan kapima sreće i tuge, sete i boli, ushićenja ...koji crpi naše sokove i obogaćuje nas nedostajućim, sa kojim se sveprožimamo i koje je sveprisutno u nama i oko nas ...

 

Tragajući za ljubavlju mi tragamo za srećom, za onom jednom jedinom rekom života koja nas određuje i koja samo za nas život znači, a da pri tome ne znamo kakav tok će ona imati, hoće li biti ponornica ili planinski brzak ili široka i moćna reka u plodnoj dolini, ali nekako znamo, po osećaju uspostavljene bliskosti da je baš to Ta reka ... Iskustvo nas utemeljejuje u shvatanju i razumevanju i prihvatajući ga postaje deo nas, i kasnije se automatski pokreće u procesu sagledavanja i odlučivanja...

 

Ljudski potencijal ima dualitet fizičkog i metafizičkog aspekta i to ga čini celovitim. Prepoznavanjem potencijala mogućnosti, prepoznaju se i nemogućnosti izvan toga potencijala, a u zavisnosti kako je sistem postavljen ravnamo se nivoima i brojevima koliko i širina krinoline društvenim statusom i prilikom u kojoj se nađe.

 

A ljudska slabost?

Nije li slabost ona ključna odrednica koja nas i čini ljudima? Ona nas tangira, prožima i na kraju uzima. Njojzi smo se zarekli?! Da nije tako postali bismo bogovi.To nam ipak nije predodređeno i mi ustrajno sledimo svoju slabost.

 

Koliko može porasti entropija u tom kovitlanju slabosti?
Upravo sam o tome razmišljala. Osrednjost sam odmah isključila i ostalo je slabost ili simuliranje promašaja. Oboje je imalo svoje slabe tačke. Možda sam odabrala slabost kao logičnost slabe tačke? Mislim da nisam zato. Empirijski se pokazalo da su ljudi bolećivi na slabost drugih i ona onda uvek ima prolaz.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

232. - Kako započinjete dan?

riznica | 22 Septembar, 2016 08:10

 

Danas je sve manje strpljenja. Zato što je sve više imperativa vremena.

Žurba.

A strpljenje traži vreme. 

 

Najveći „žderač“ vremena je internet.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

231. - Dah Čovečanstva

riznica | 15 Septembar, 2016 18:30


U povojima čovečanstva Zemlja je izgledala nezemaljski, a ljudi su bili ljudski, čudovišni i slobodni.
 
Danas sam matirala prozore u sobi. 
 
Sada više neću gledati Zemlju koja danas izgleda sasvim zemaljski, puna rastinja, vode i tišine, ali ljudi su neljudski, urlaju, skaču, vrte se i prave grimase. Posmatrajući ih čovek polako postaje svestan svoje udaljenosti od noći prvih vekova i dalekog srodstva sa tišinom, a veoma bliskog sa bukom.
 
Odrodili smo se od tišine. 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

230. - Pismo

riznica | 02 Septembar, 2016 14:09

 

Napisao mi je pismo, najlepše pismo koje sam ikada čitala, ne samo u stvarnosti, već i u romanima i literaturi.

Pisma su poput stranice knjige, poput njenih slova i onih tajnih stanovnika – misli pretočenih u rečenice – život je prepun znakova upozorenja koji nas  zadive onda kada ih ugledamo. Neke znakove bi i slepac video, ali ako ih krivo protumači, ostaće duhovno  slep zauvek.

Pitala sam ga – gde se nalazimo?

Odgovorio je – u poljima nedoumice, čuvaj se!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (19). Trekbekovi:(0). Permalink

229. - Pričama nikad kraja

riznica | 01 Septembar, 2016 08:22

  

Kad se sa ukrašene nebeske odore počnu povlačiti dragulji zvezda, pre prvih sunčevih zraka one dnevne zvezde, pećnice se, sa novim danom, porađaju veknicama hleba i počinje nova priča ...

Ostale su nedopričane moje bajke, basne i još neke stvarne priče započete ovde.

Zar se mogu sve priče ispričati?

Ne mogu, pričama nikad kraja, ali zato su ispričane priče kao Piramide, večne, ostaju kao svedočanstvo jednog vremene, godine im ne mogu ništa i uvek iznova teraju na razmišljanje, postavljaju nove zadaće mišljenju ...

  

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com