131. - „Elektrificirana malograđanština“ ...
riznica | 25 Oktobar, 2015 17:08...kao tema u delima političkog majora
Ovo je godina u kojoj obeležavamo jedan vek od rođenja Branka Ćopića, pisca uz čija dela smo odrastali. Pamtimo ga kao dečijeg pisca a on je zapravo bio izuzetan satiričar, vedar i setan, tako duhovit a istovremeno tako tužan.
A najdubljim smehom se smeju najveći očajnici.
On je bio partizanski pisac, u vreme kada je je ideologija bila mera vrednosti a ista ta ideologija ga je, prateći ga u stopu i naterala da skoči u smrt sa, kakve li ironije, Savskog (Brankovog) mosta, koji je inače svoj današnji naziv dobio po Brankovoj ulici u čijem nastavku se nalazi, a Brankova ulica po pesniku Branku Radičeviću. Negde sam pročitala da je i Branko Ćopić dobio ime po Branku Radičeviću. I most se, dakle, ne zove po Ćopiću koji je ovde doživeo svoj tragičan kraj.
Branko je bio pisac sa jasno određenim referentnim poljem i čovek koji nije mogao ni oćutati ni istrpiti nepravdu, i to sve je imalo svoju cenu.
Pričalo se da mu je, u vreme kada je intenzitet nastalih problema i neslaganja sa ideologijom kulminirao, Ivo Andrić savetovao da počne pisati romane, jer njih niko ne čita. Tada zaista i nastaje nekoliko njegovih romana.
Posle njegove smrti nastalo je vreme tihog i neosetnog, tendencioznog povlačenja njegovih dela ... ali pisac njegovog kalibra jednostavno ne može nestati.
Zato mi je drago da se o njemu i njegovim delima ponovo govori i da se ona i dalje čitaju.
Posted in
Hroničarski zapis .
Dodaj komentar: (2).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
