39. - Miris bliskosti
riznica | 30 Maj, 2015 16:59
Daleke daljine
I visoke visine
Razumeju se svojom bliskošću
Poslože svojom zagonetnošću
Prepoznaju u mirisima svežine
Tople majske kiše
One koja uvek donese olakšanje,
Slobodu i mir
Bliske daljine i
Dosegnute visine
Dotiču se željom
Stapaju prepoznatljivošću
I prisustvuju
U svim našim udaljenostima
U kojima jedino mi
Vidjesmo pravi smisao
U toj bliskosti daljine i visine
Voleh visine, iz daljine
A ti daljine, sa visine;
Ili je možda bilo drugačije?
Ili su se, možda, volele
Samo visine i daljine?
A mi možda -
Ni postojali nismo?
Možda je tako moralo biti
Možda je bilo upisano
U nekim davnim hronikama prošlosti
I pažljivo skrivano
U koferima mudre strpljivosti
Nad svim budućim daljinama i visinama
Lakoćom trajanja -
Do našeg sna!
A možda to i nismo bili mi,
Možda je to bio samo san –
San o snu,
O začetoj nežnosti,
San koji tek treba da se rodi
Da bi rodio nas,
Ljuljuškao daljinama
U povojima visina (?)
Posted in
Poezija .
Dodaj komentar: (0).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
