156. - San i java novogodišnje noći
riznica | 31 Decembar, 2015 16:18
Ako sve i ne ide u pripremama za najluđu noć, ne paničite zbog toga. Ne znači da u nečijim očima nećete biti najlepši ... važno je da ste dobro raspoloženi i da zračite pozitivnom energijom i samopouzdanjem.
Šta oči vide?
Kako izgleda lepota?
Merimo li sve prema sebi i koliko uopšte možemo sagledati (videti) sebe?
Svako ima svoj ukus i predstavu o lepom. Ipak, lepota je više od onoga što oči vide, ona se upija svim našim čulima...
Neke osobe se nikada ne sretnu, a tako lepo se razumeju, prožimaju i nadopunjuju, predstavljaju radost jedni drugima, približava ih istovetnosti, ona radost koja život obogaćuje i čini ga lepšim, sadržajnijim i potpunijim.
Lep je taj osjećaj duhovne usklađenosti, tako redak među ljudima, te neke čežnje i želje, radovanja svakom susretu, lišenog banalnosti i straha nepredvidivosti i upotpunjenog sigurnošću. To je osjećaj potpunog poverenja.
Površni ljudi jure za površnom lepotom, a oni drugi je traže u dubinama ljudske duše... i niko ne može reći da je spoznao šta je to lepota, jer svakome ona nešto drugo znači.
"Žene nisu nikada tako jake kao onaj put kada se naoružavaju vlastitim slabostima." (autor ?)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
155. - Sluge vremena
riznica | 29 Decembar, 2015 14:43
Dok su drugi narodi negovali kult mrtvih, Indijanci nikako nisu želeli da imaju veze sa mrtvima. Ranije bi samo izbili rupu na severnoj strani kuće da bi duh mogao da izađe i niko više ne bi tamo kročio. Oni uglavnom i ne pominju ime mrtvaka jer smatraju da je njihov duh još blizu ...
Zapravo mnoga plemena američkih Indijanaca veruju u prisustvo duhova zasnivano na ideji da mrtvi postoje u drugoj dimenziji koja ima formu medjusobne povezanosti sa Zemljom. Ta druga dimenzija bila je prvobitno koncipirana kao postojanje na nebu visoko iznad zemlje, pa su od bleštavila zvezda mislili da su logorske vatre drugih plemena koja tamo žive, ali kasnije su ovim nebeskim telima data božanska svojstva.
U drugom delu sveta australijski
domoroci imaju veliki broj verovanja,a značajno je da ona odražavaju koncept
opstanka posle smrti.
Vreme snova za njih predstavlja neku vrstu nebeskih sfera koje se kreću u
vremenu i prostoru. To je dom bogova, duhovnih poruka, duhova i predaka, koji i
danas igraju snažnu ulogu u aboridžinskoj kulturi.
Nije neobično videti nekog Aboridžina kako stoji nepomično na jednom mestu dugo vremena. Pri slabom svetlu strancima se takve figure čine kao stena ili neko drvo. Ovi ljudi su u drugačijem promenjenom stanju gde su vreme i prostor od relativno malog značaja. Postoji, takodje, jak osećaj duhovnog vezan za sve postupke Aboridžina. Oni zasnivaju svoj život na intuiciji i sposobnosti da se sažive sa emocijama i postupcima ostalih čak i sa udaljenosti.
Kroz religijski koncept Raja i Pakla provlače se pojmovi Duha i Duše, dok su hinduistička vede utemeljile verovanje u ponovno radanje i transmigraciju, ideju da duša nekog čoveka može opet da se rodi u telu neke druge životinje. Razlog za ponovo radanje je zakon karme, da duša mora stalno da se vraća smrtnom postojanju sve dok ne sazna sve lekcije duhovnog razvoja.
Budizam se pojavio u VI veku p. n. e. razvijajući se iz hinduizma. Postavio je seriju gradiranih rajeva od kojih je svaki lepši i osetljiviji od prethodnog. Prolazak kroz ove dimenzije zavisi od individualne vrline i meditacije.
I u verovanjima budista i hinduista postoji Pakao gde duše pate, ali ne moraju trajno da budu proterane, moguć je povratak i izbavljenje.
Stari Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, ali su imali podzemni svet kojim su vladali Persefona i Pluton (Had). Ipak, postojala su mesta u zagrobnom životu nastanjena samo probranima.
Egipćani su verovali da bogovi procenjuju dušu, a onda je nagraduju ili kažnjavaju. Papirus Ani, koji datira od 1320. p. n. e, sadrži crtež vaganja srca i perja koje predstavlja „istinu". Ovo „vaganje srca" zabeležio je Tot, božji pisar. Verovali su da se iz tela dok prebiva u grobnici izdiže njegov eterski „dvojnik" i ide ka nebu.
(Izvor Wikipedija)
Dakle, od početaka ljudskog razumnog razmišljanja, postojalo je skoro univerzalno verovanje u život iznad materijalnog sveta, bez obzira da li se radi o paganima ili pripadnicima religija.
Ono je bivalo uvek isto. Duh nadživljava prolaznost tela, ljušturu, njene okvire i kreće se ka mestu iznad materijalnog sveta.
Ako ova univerzalna verovanja nisu podsvest kulturne svesti o nekoj osnovnoj istini, tada mora postojati jak razlog za njihovo postojanje, jer zašto su onda „izmišljali" priče ako smo samo životinje, a priče tek beskorisni mitovi?
Da li je naše postojanje samo deo dugog i nedorečenog, složenog saznajnog procesa koji tek naslućujemo? Ili ne?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
154. - Odlasci i sećanja
riznica | 27 Decembar, 2015 17:19
Odlasci započinju tako što kreneš sa nekog trga uzanom i krivudavom ulicom, sa kućama od ilovače, čija vrata prilikom otvaranja oslobađaju ugarke sna. I čuješ samo bat sopstvenih koraka što odzvanjaju tim sokacima. Pitaš se ili ne pitaš da li ćeš nekome nedostajati...i nema tu traženja... Nema.
Ne tražimo se, ali se ipak pronalazimo.
Zaglavi se, tako, neki komad sećanja u duši i to nešto se ne napušta. Svi putevi negde vode, ...
A uspomene su putevi misli
koje nas povezuju sa mestom sa koga smo krenuli, to je prohodnost osećanja bez
koje ni ta stara kuća - mesto uspomena - ne bi mogla biti sačuvana ...to je
topografska oznaka našeg života i toponim našeg ishodišta ...
Kuća je reper u referentnoj ravni života.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
153. - Konceptualna umetnost
riznica | 26 Decembar, 2015 16:43
Izmet možda nije prvo što ljudima padne na um kada pomisle na umetnost, zabavu, ... ali za one koji vole da pomeraju granice ...
Tačno vreme.
Pauza.
Izlazim.
Zastajem.
Već sam tu prošla pet minuta ranije i sada se vraćam. Podignem jednu, pa drugu nogu.
Dobro je, nisam ja.
Pade mi na pamet novi post, mogla bih uslikati , ali ... ma daj ...
Pa gde na tako prometnom mestu da slikam izmet? Šta će ljudi pomisliti?
I uostalom znaju li oni za konceptualizam u umetnosti.
Ma to je već provaljen fazon, svi to već odavno rade.
Prvi, za kojeg ja znam je Piero Manzoni, 1933-1963 umetnik čije je delo minorizovalo i njega samoga, jer svi znaju za konzerve sa izmetom koje je on u svoje vreme 1961. godine prodavao po ceni zlata, po 1.12 dolara po gramu , a nedavno, 2007. godine na aukciji u Sotbiju jedna od konzervi bila prodata čak za 124.000 dolara.
Drugo što mi pada na pamet je Paula Kleea, bio je vrlo ponosan kad je u svoju izložbu, u Bernu u Švajcarskoj, Istočno od raja: Vrtni show postavio “Složeno sranje”, delo slavnog savremenog umetnika Paula McCarthy-ja, skulpturu veličine kuće, načinjenu od kompresovanog psećeg izmeta. Zbog veličine i vrednosti skulptura je bila opremljena sigurnosnim sistemom. Međutim, slučaj je hteo da zbog oluje do koje je došlo, sistem zakaže, a vetar je istrgao skulpturu i oduvao je sa stalka koji ju je držao na tlu. Pseći izmet letio je naokolo i uništavao je sve pred sobom i kidao električne žice, a na kraju je sletio na kuću i oštetio je. Tako se to “Složeno sranje” raspalo.
Treće je čuveni i najkontroverzniji muzej u
Australiji. Nazvan je ''subverzivnim Disneylandom za odrasle'', taj tasmanijski
Muzej stare i nove umetnosti (MONA), a sadrži oko 400 umetničkih eksponata. Najkontroverzniji
eksponat se zove ''Profesionalna kloaka'' i oponaša funkcionisanje ljudskog
probavnog sistema. Napravio ga je belgijski umetnik Vim Delvoj. Nekoliko
staklenih priključaka visi sa plafona, a radnici muzeja ih ''hrane'' dva puta
dnevno. Hrana se probavlja ''prirodnim'' putem, baš kao i u ljudskom telu, a
mašina stvara izmet na drugom kraju.
Miris je toliko jak da mnogi posetioci napuste muzej, pisao je Reuters. Muzej u
Tasmaniji svake godine posjeti oko 400.000 ljudi.
E sad, umjetnost... suština „Umetnikovog izmeta“ bila je u u konceptu - Manconijevoj ideji da izmet može biti predstavljen kao umetničko delo, čime je proširio pojam estetskog i izvrgnuo ruglu sopstveni status i ulogu umetnika uopšte.
Za mene su sve ovo i puno toga još što nisam spomenula, zapravo performansi na granici dobrog ukusa, ali kritika često ne misli tako, pa neki smatraju da se radi o autentičnoj umetnosti koja se u teoriji umetnosti označava kao umetnost relacione estetike ili umetnost postprodukcije.
Sami umetnici ovim zapravo podrivaju mit o umjetničkoj veličini i heroizmu umjetnika, posebno muškaraca među slavnim umjetničkim imenima .... Dakle, svude se ruše i pomeraju granice.
Zapravo savremena umetnost je odraz ili izraz antagonizama u društvu. Kroz umetnost se čovek sukobljava sa ogađenom stvarnošću i ona (umetnost) će u budućnosti biti još radikalnija, direktnija, ukazivaće na sve ono što društva ili političke elite nisu u stanju da vide ili učine.
Umetnici se odavno ne obaziru ni na koga, oni jednostavno grade svoje političke platforme, oni će, ako već nisu, postati nova politička snaga!
Sa druge strane kupovinom „Umjetnikovog izmeta“ pokazuju se i društveni snobovi, oni koji bi se elitom hteli smatrati, pa eto kupujući i izmet žele pokazati koliko se „razumeju“ u umetnost.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
152. - Dualiteti
riznica | 25 Decembar, 2015 14:06
Od starog egipatskog kraljevstva, preko asirsko-vavilonske kulture, antičkih mitova i dalje ... javljaju se likovi dvojne prirode – uglavnom zoomorfna mitološka stvorenja sa ljudskom glavom i telom životinje (lava, ovna, sokola, jastreba, mačke ..), krilati bikovi, sirene ... sloveni su imali demone prirode, vampire, veštice ... itd. Teško se i setiti svega i nabrojati.
Bogočovek je isto tako dvojne prirode.
I ako će mi biti dozvoljeno da preuzmem citat, po rečima sv. Augustina: "Bog se počovečio, da se čovek može pobožanstveniti".
Dva su kalendara, a bejaše samo jedno rođenje.
Srećan Božić svima koji danas slave!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
151. - Davna vremena
riznica | 24 Decembar, 2015 22:10
Semiramidini viseći vrtovi
Mirno
teku dve reke u plodnoj ravnici Irana, pronoseći ko zna koji po redu kubik vode,
3,4 hiljade godina za redom.Ne bismo mogli ni zamisliti taj broj.
U
toj bistroj vodi Eufrata, utopila se riblja boginja Derketo, domalo pošto je rodila
nju, Semiramis, pa je napustila.
Devojčicu
su hranili golubovi, a onda su je Simmasi našli i odgojili. Udala
se za generala Ninusa, a posle njegove smrti za asirskog kralja. Tražila je
od kralja samo pet dana vlasti koje joj ovaj dade. Ona ga za to vreme
utamniči i preote vlast ...
Smatra
se da je ona izgradila ove veličanstvene vrtove.
Armenijska
tradicija govori o Semiramis kao o ženi sa lošim moralom i prostitutki ... I ne
čudi.
U
carstvu vavilonskom preovladavao je muški elemenat.
Muškarac je vladao
javnim životom.
Žena
je tu da rađa decu, da čuva kuću i da, ne baš sasvim na kraju, bude razonoda muškarcu.
Ipak žena nije bila
potpuno podređena. Stajala
je ona pored muškarca kao punovredan čovek, a ne kao komad stoke sa kojom može
činiti što ga volja. Žena
je imala svoja prava, istina manja od muškarčevih, ali prava utemeljena još Hamurabijevom
zakonom.
Međutim,
sveprisutna je bila i prostitucija, hrama prostitucija. Ona
je bila pravo osveženje i relaksacija za muškarca, beg od obaveza koje je nametao
pravno komplikovani odnos sa ženom što ga involvira brak i povrh braka i dozvoljeni
konkubinat. Tako
je isključena briga zbog posledica u moralnom i materijalnom pogledu. Postojao
je samo seksualni akt, neuvijeni cilj, bez dugačka predgovora, bez pogovora. Na
toj ekstremnoj udobnosti muškaraca zasnivala se prostitucija.
Prostituisani
su igrali ulogu službenika božijih sa pridevom "sveti" i bili su posvećeni
razbludnoj ćerke boga Anu-a, boginji Ištar.
Prostitucija
je zapravo bila prinudna, čisto religiozni akt, žrtva boginji. Njoj je svaka
žena pripadala jednu noć ili bar jedan sat.
Božica je svakoj birala
ljubavnika.
To
je bilo sasvim anonimno spajanje, mistično sjedinjavanje sa božanstvom koje je devojkama,
pre stupanja u brak, oduzimalo devičanstvo.
Prenupcijalni
običaj svojstven primitivnim narodima i teško spojiv sa građanskim svetom!
Postojale su tri vrste hramskih prostitutki:
kazete, senha i harimovi, koje su bile naročito ozloglašene.
Međutim,
postojao je još jedan oblik hramske prostitucije na najvišem nivou.
U
čuvenoj kuli vavilonskoj, nalazilo se, visoko gore, jedno svetilište u kojem je
stajala velika, bogato ukrašena postelja, a pokraj nje zlatni sto. U
toj je tajanstvenoj prostoriji stalno prenoćivala jedna žena koju je između kćeri
zemlje odabirao njihov bog, verovatno silni Marduk, da počiva zajedno sa njim. Ali,
verovatno, boga zamjenjivaše obični smrtnik, nekada kralj a nekad veliki sveštenik
...
Po
drugoj legendi Semiramida je dovedena iz Midije, a tim putem je postala miljenica
kralja, dvorska dama, a nakon što je stekla kraljevu naklonost i njegova žena. Nabukodonosor
je dao sagraditi ove vrtove, jer je Semiramida čeznula za livadama svojih planina,
pa je s toga i zamolila kralja da zasađenim vrtovoma imitira osebujni pejzaž Persije.
Vrtovi su ležali na
četvrtastoj osnovi. Na
svakom spratu bile su platforme terasa na kojima su rasle male šume. Spratni
vrtovi su bili spojeni stepenicama, a spratovima su imali dovoljno svetlosti.
Ispod terasa bil su galerije.
Galerije
su se izdizale malo po malo jedne iznad druge. Najviša
galerija je imala najveću površinu vrta, a napravljena je u visini kruništa bedema
koji je okruživao grad.
Stepenasto
postavljene galerije su imale mnogo kraljevskih soba različitih opisa i namena.
Postojala
je i jedna galerija koja je imala otvor koji je vodio od najvišeg nivoa i uređaje
za snabdevanje vrta vodom. Ti
uređaji su podizali vodu u velikom obilju iz Eufrata a da niko iz vana nije mogao
videti da se to radilo ...
(Po Diodorusa Sikulus II, 10)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
150. - ...po zvučnosti
riznica | 23 Decembar, 2015 19:50
Kap po kap, odjekuje tišina. Mirno i jednolično. Upetljan u mrežu, čovek šćućuren u sebi tihuje, očekujući rukoveti uskraćenih akorda.
Prešućenih.
Draperija stvarnosti leluja na vetrovima vremena oko naših života. Putujemo na krilima neizvesnosti; tečemo tišinom ljubavi, ćutanjem do beskonačnosti ...
A Beskonačnost nas upija, neprestano i istrajno, do neodustajanja!
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
149. - Buđenje
riznica | 15 Decembar, 2015 15:24
Sunce se spustilo nisko, a nebo je gorelo kao buktinja koja, usled treperave igre svetlosti, poče stvarati slike, jednu za drugom. Kretale su se sve brže. Promicale vrtoglavom brzinom da sam morala sklopiti oči i leći u ležaljku da ne padnem od vrtoglavice, a one onda zastadoše, rasplinuše se i ukaza se velika svetla dvorana.
* * *
Kralj me dočekao stojeći kraj zlatnog prestola u okrugloj dvorani okićenoj zvezdama, a sa svoda su visili nevidljivi konci na čijim krajevima su bile okačene zlatne ptice raširenih krila, kao da lete.
Zidovi dvorane su bili ukrašeni primordijalnim likovima dvodimenzionalnih slika u anatomski nemogućoj pozi, čista materija, bez duha i energije misli od koje se sastoji Ljudsko Biće.
Obuzela me strava od nečega neobjašnjivog.
Ćutanje
On se onda okrenuo prema meni, pa nabirući čelo upitao me:
Zašto me se ti ne bojiš?
Zato što je Bog, koji je tebe načinio strašnim, mene načinio neustrašivom;
odgovorih mu, ne mogavši smisliti ni jedno drugo suvislo ni razložno objašnjenje u času u kome sam se budila.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
148. - 1. Rođendan bloga
riznica | 15 Decembar, 2015 00:00
Dovoljno je zatvoriti oči.
I to je to.
Tu je sve!
Hvala vam što ste tu, što čitate i komentarišete postove na mom blogu.
- Ja: Hvala ti draga pričalice! :)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
147. - Biće
riznica | 14 Decembar, 2015 15:48
Svakoga jutra uspravljajući se na zemlji i svake večeri ležeći na njoj čovek se nada da ga ona neće skoro prekriti.
Smrt je samo iluzija, koprena koja na pojedinim mestima samo prikriva neprekidno trajanje života; prekriva ljušture.
Ali kako shvatiti vezu između materije i misli, kao i to od čega se sastoji Biće?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
146.- Pokretne slike iz života
riznica | 12 Decembar, 2015 23:06
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
145. - Sami
riznica | 11 Decembar, 2015 16:40
Čoveku se najteže suočiti sa samoćom, a ona je sveprisutnost našeg života. Čovek se pati da bi umro i čeka ne bi li živeo.
Čeka?
Čekanje izvire iz nadanja ... za boljim.
Čeka se polaganje mature, diploma, posao,unapređenje, čeka se na biti voljen, na malo zanosa, brak (ili ne), decu, ..., čeka se penzija i život prođe u čekanju.Čekamo, strahujemo ... a trebalo je živeti, kako reče Andrić.
I sve to strahovito zamara.
A kada izbisti misli, prestane čekanje, samo što ih onda utapa u samoći ili bistri u alkoholu da bi zavarao jasnoću sopstvenog pogleda.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink
144. - Čitač vs čitalac
riznica | 10 Decembar, 2015 13:07
Pitam sina kako se zove čovek koji čita?
Čitač, odgovori i ne trpnuvši. Zaćutah na trenutak i on me pogleda. Kao čitač kartica u bus-u? U
moje vreme se zvao čitalac, rekoh. A da, reče i nastavi da gleda
TV. Puno gledaš TV rekoh, jer mi je beogradski
čitač nekako zaparao uši. Zapravo je, kako tumače rečnici, ispravan i jedan i drugi termin, pa su
te reči sinonimi. (?) Tako bar zagovaraju neki lingvisti. Terminologizacijom
se značenje reči opšteg jezika u
određenoj struci precizira, najčešće sužava i utvrđuje određenom definicijom.
Naziv uvek znači ono što je utvrđeno njegovom definicijom, a to možemo videti u
rečnicima. Pri stvaranju naziva treba razlikovati tvorbeno i terminološko značenje.
Značenje naziva utvrđeno je definicijom koja se ne poklapa s tvorbenom
definicijom, npr. tvorbeno značenje reči čitač je »onaj koji čita ili ono šta
čita«. Terminološko značenje naziva čitač
je »uređaj koji s ulaznoga medija može preneti podatke u oblik pogodan za
računarsku obradu«. Značenje reči čitač vezuje prevashodno
za tehnički uređaj kojim se nešto očitava (elektronska lična karta, karta u prevozu,
bar-kod na proizvodima, elektronska knjiga), pa tako imamo elektronski čitač, bar-kod
čitač, optički čitač koji se koristi na izborima, čitač memorijskih kartica, čitač
elektronskih knjiga i sl, a samo u nekoliko slučaja u literatuti označava i
čoveka koji čita. Čitalac nesumnjivo označava osobu koja čita, ali rečnička definicija u rečnicima
Matice srpske navodi još da je čitalac ‘onaj koji čita knjige, novine, časopise
i dr. tekstove’... Tako ispade da je čitač opšti
ili širi pojam onoga koji čita - čitaoca
koji čita novine, knjige, časopise, članke i sl .. (?) Doduše nigde nije navedeno da li se čitač
i čitalac razlikuju po razumevanju
pročitanog? Zanimljivo je npr. da u nemačkom jeziku postoje reči Der Leser-čitalac i Der Vorleser – čitač, a u engleskom bi to
bili reader i scanner. U prilogu akciji „Beogradski čitač“, o važnosti čitanja želim reći da ću
sebe i dalje smatrati i nazivati čitaocem
a ne čitačem, jer ne želim biti skener.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
143. - Nijansiranje moralnih dimenzija
riznica | 05 Decembar, 2015 11:45
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
