Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [176]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

184. - Kuća bez odziva

riznica | 27 Februar, 2016 11:49


Kriza vremena i nedostatak duha polako pretvara civilizaciju u onu sitnu staricu što će vremenom početi da mrzi sve što ima veze sa maštom, igrom, umetnošću i lepotom.

 

Zamire ljubaznost, učtivost i cvrkutanje u govoru kao i živahnost pokreta. Izostaju osmesi koji obećavaju. Ne nadolaze misli zajedno sa onima koji su sposobni da stvaraju, da grade.

 

Vreme kada se moglo odmarati dugo boraveći u osunčanom cvrkutavom vrtu bogatom sićišnim životinjskim svetom leptira, mrava, guštera, pčela ... polako ostaje za nama.

Neki budući, retki prolaznici uzalud će zvoniti na kapiji  kuće bez odziva.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

183. - Mali i veliki svet

riznica | 26 Februar, 2016 20:48

 

 

Otvorio je svoj veliki, crni, muški kišobran, uzeo taxi i odvezao se do galerije. Ništa ga nije moglo sprečiti, čak ni kiša koju nije voleo.


Sićušni svet ljudskog uma kao i previše veliki svet kosmosa, kriju jednako velike pretnje koje su se nadvile nad nama.

Svaki sukob, sudar, poremećaj, svađa ... može uzburkati svet mira i ravnoteže kao okean sa milion talasa koji pokušava da razbije bedeme vekovne obale


A ljudi usmereni na sopstvene užitke ne misle i ne znaju ništa o tome.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

182. - Me–Te i Nerandže

riznica | 25 Februar, 2016 18:57


Nisam mislila da pišem post, ali tema se sama nametnula. Prvi razlog je da sam nazvana alapačom a drugi crna pomorandža!

U kakvoj vezi su ova dva događaja?

Naime, prvi je u komentaru prošlog posta, a drugi ... reč je o tome da sam danas kupila pomorandže koje su potpuno crne unutra. Pokvarene, otrovne. Onda me prijateljica pitala zašto uopšte kupujem pomorandže kada su iz Libije uvezli neke koje su zaražene virusom SIDE?? Dotuče me žena, potpuno.

Možda je to tačno, možda i nije. Nije bitno, neko će znati i podeliće to saznanje sa nama. Skoro sam pisala o mail-ovima koje sam dobijala da sam postala milioner. Pre par dana sam ponovo dobila isti takav mail. Da nije bilo ljudi koji su objavili da je to laž i prevara potekla iz Angole niko o tome ništa ne bi znao, a broj naivnih prevarenih ljudi bi se povećavao...

Skoro sam se otrovala nečim i jedva sam preživela, tri meseca sam bila na bolovanju. Čuvajte se i pazite šta jedete. Ako nešto znate, podelite saa nama.

Dakle, internet i služi tome da se saznanja i informacije podele. Da se što je moguće više prevarama stane u kraj, da se ljudi čuvaju ...


Pa šta i ako sam alapača?

Čuvajte se nerandži!!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink

181. - Izbeglištvo

riznica | 24 Februar, 2016 08:25


Kad ratovi poremete tokove života reke izbeglica se razliju posvuda poput nadolazeće poplave. Među njima se nađu ljudi svih staleža i obrazovanja, svih karaktera i svakojakog izgleda. Oni uglavnom naseljavaju simorašnije četvrti  gradova, pokušavajući izmaći senkama koje ih prate u stopu: gladi i smrti, uglavnom teško ili bezuspešno, jer izbeglice uglavnom brzo troše pare, svoje porodično zlato koje u bescenje daju u nadi da će to potrajati kratko, mesec ili dva i da će se vretiti na svoje. Ali avaj, razvuče se zlo na duge i gladne godine koje kao zmije vuku vremenom i kao rđa razjedaju njihove živote. A oni u bespomoćnosti isecaju članke iz novina, one koji im idu u prilog i nadaju se.

Bezuspešno.

Neutešno.

Ispijaju jeftina pića da bi prekratili vreme i zaboravili na muke i umiru od raznih bolesti; rade na crno i strahuju jedino od toga da ih prisilno ne mobilišu i ne vrate tamo odakle su pobegli. A život je nemilosrdan a ljudi okrutni.

Grupišu se, čvrsto drže međusobno povezani i tako prave jedan bolesni i uznemirujući amalgam na ulicama, prihvatilištima i mestima gde se okupljaju.

A ludilo nikada ne teži da mine, već buja i opire se svim argumentima razuma, iz godine u godinu biva gore, a ti ljudi žive nemirno i troše život nekorisno, čas kao izbeglice, a čas kao povratnici, nikad shvaćeni ni prihvaćeni. Nikad srećni.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

180. - Molerova ulica

riznica | 23 Februar, 2016 14:43

Polazi od Bulevara kralja Aleksandra, seče ulice Hadžiđerinu, Kičevsku, Krunsku, Njegoševu i ulazi u Makenzijevu ulicu. Jedan njen deo se odvaja i preko glavnog kraka ove ulice povezuje Njegoševu i Ulicu Koče kapetana, što je takođe čini fenomenom u prostiranju jedne ulice.

Bilo je to vreme kada je Srbija još mirisala na turski loj, a žarko želela da se odvoji od Orjenta i pridruži razvijenoj (J)Evropi. U to neko vreme, od 1896 postojala je  Molerova ulica ali nije bila kao danas, već je bila prestoničko sokače i granica između gradskog i palanačkog dela Beograda. I ta međe je išla sredinom ove ulice. Neparna strana je pripadala gradskom tkivu i tu su se nalazile „visokospratne“ gospodske kuće, a na levoj palanačkoj strani su bile uzane i dugačke parcele sa dvorištima u kojima je bilo bezbroj malih šupa i stanova.Te partaje su se održale i do današnjih dana na Vračaru, Voždovcu, Paliluli i Zvezdari.

Partaje su uska i duboka dvorišta najčešće prizemnih, ređe i spratnih kuća koja su podeljena na male stanove, sastavljene od sobe i kuhinje, a koji se nižu duž tesnog dvorišta. U prednjem delu dvorišta nalazila se po pravilu zajednička česma za više stanova, a u dnu nužnici i pokoja šupa. Partaje su se množile nekada kao divlja gradnja danas, najviše između dva svetska rata kao odgovor vlasti za potrebe brzog i odgovarajućeg rešavanja stambenih potreba siromašnog sloja  stanovništva. U prethodnom periodu nije bilo dozvoljeno značajnije uređivanje ovog oblika stambenih zgrada od dodavanja pokoje nužne ili sanitarne prostorije, pa su one tokom vremena propadala, a kasnije kada su doneseni planovi koji su omogućili rekonstrukciju i obnovu, transformacija se odvijala uglavnom teško i sporo zbog bezbroj suvlasnika koji se nisu mogli dogovoriti oko imovinskog dela...

U vreme kada je bila „međa“ Molerova ulica je bila lice i naličje grada i sudija i tamničarka. Neparna strana je imala novije kuće građene od cigle i starije od „turskog naboja“ kako se govorilo. I ove kuće su imale zahode u dvorištu i pokoji kućerak koji se posramljeno uvlačio  u dvorište. Međutim parna strana je imala drvene kuće i zahode koji su užasno smrdeli, naročito u letnjem periodu. Većinu stanovnika činio je mali svet trgovaca zanatlija, služavki ... dok su neparni bili bolji i voleli su sebe smatrati gospodom, baš kao što se i današnji stanovnici vole tako videti, a naročito oni koji su ovu ulicu naselili pre dvadesetak godina. Neke od njih sam i sama useljavala u njihove „salonske“ stanove. 

Ne znam tačno koliko „gospode“ iz ove ulice zna ime onoga po kome se ulica zove. Na početku i kraju vijugave ulice stoje table na kojima piše ko je bio Moler. Ipak ( po istraživanju novinara) ni stanovnici, a ni prolaznici ne znaju mnogo o njemu. Najčešće misle da je reč o nekome ko se zaista bavio molerajem.

 

Petar Nikolajević Moler rođen je Babinoj Luci 1775 a ubijen  je u Beogradu u leto 1816 godine. Bio je vojvoda sokolske nahije iz Prvog i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816. tokom Drugog srpskog ustanka. Bio je i umetnik,  školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

Moler je važio i za jednog od najpismenijih među ustanicima.

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine. U leto 1816. u zatvoru u Beogradu je jedne noći udavljen po nalogu Marašli Ali - paše zahvaljujući zalaganju kneza Miloša.

Bio je oženjen Miljanom čija je sestra Mirjana bila udata za protu Mateju Nenadovića. Imali su četvoro dece, od kojih je najstarija ćerka Jelica (krajem 18. veka - 1868) bila udata za Marka Protića, sveštenika u Capariću, ostalih troje dece su ostali maloletni po njegovoj smrti, bili su to sinovi Ranko i Simeon - Sima Molerović i ćerka Ana, udata za Petra Lazarevića Cukića čiji je sin Kosta Cukić.

U Molerovoj ulici u broju 88 živeo je i radio veliki srpski kompozitor Stanislav Binički, a stotinak metara dalje, u broju 43, 22. juna 1941. godine, povodom napada Nemačke na Sovjetski savez, sastao se Politbiro centralnog komiteta KPJ. Ovde su živeli i Momčilo Nastasijević i Mir-Jam.

 Izvor Wikipedija 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

179. - Starenje

riznica | 23 Februar, 2016 09:17

Teško se navikavamo a još teže mirimo sa starenjem, a vremenom nas i same misli guraju ka skončanju. Stoga sve manje primećujemo lepotu okruženja i sve ređe učestvujemo u njoj. I sve je više zanosa kome ne pripadamo pa svet vene i umire samo u našim očima ...

I kad gledam ljude koji su se godinama održali sveži i vitalni, stalno mislim da njihove živote nisu pratile teškoće...ali ne, oni su samo drugačije gledali na život, poput građevinskih radnika u životu su visili o koncu i na lancu, okrenuti naglavačke. Tako su sačuvali zdravim kapilare u glavi i ojačali stomak. A bez jakog želuca nema ni dugog opstanka i to se može postići samo ako se dovoljno dugo svet posmatra naopačke. Onda ne bude važno što on ide kako ide i neka misli da je ispravan ...

I u konačnici uvek nas plaši i samoća.

A od svake samoće najgora je moralna usamljenost, činjenica da je jedna misao sama. Usamljena, prkosna i nemoćna. U samoći se gubi originalnost, a sa druge strane prkos nema krunu slave niti cenu hrabrosti. Možda je to i sva beda starenja?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (21). Trekbekovi:(0). Permalink

178. - Ubogo pokolenje

riznica | 19 Februar, 2016 15:02

 

U velikom gradu

došla je iz crnih misli

generacija vladara o

staje tu dok ne odumre

ona ili grad ili ....  

 

Razbudiće se misli

one spašene od prolaznosti,

pa i one najneznatnije

i potajno uplitati u reči

i dela svoja 

 

Ubogo pokolenje

svih takvih gradova

lakoumni naraštaj

ostaće skršteni posmatrači 

u utrobi takvih gradova

 

Ostaće onaj

kroz koji prođe vetar

kad se u njemu razbudi duh

po noći

ili u blistavo popodne ...

 

 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

177. - Prevazilaženje

riznica | 17 Februar, 2016 12:31

Dešava se  ljudima da sporo i sa teškoćom žive i još teže da se kreću po svom uskom koloseku života, stešnjeni sami u sebi između svog viđenja katastrofe i katastrofe same po sebi, nemoćni da prevaziđu te uske koloseke i prebace se na brze pruge života.

U sve naše dane u životu preživljavamo rastanke, opraštamo ili odlazimo bez oproštaja. Jedino se ne možemo odeliti niti rastati od sebe. I jedino sebi ne možemo oprostiti greške. Nikada.

Sve drugo možemo.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

176. - "Što je Ljubav" (?)

riznica | 16 Februar, 2016 13:30

 

"Slušajući ga, stalno se pitam kako mu ne dosadi da uvek i u svemu — ≫ima pravo≪. I to≫stopostotno≪! Kako se ne zamori da to neprestano ponavlja, čas samosvesno i osiono, čas gnevno, a uvek bez poštovanja i ljubavi ne samo za svog protivnika nego i za svoju istinu. Dođe mi ponekad da i njega to zapitam, iako dobro znam da bi njegov odgovor mogao biti samo nova potvrda te samosvesti i njegove uzvišenosti nad svim i svačim, nov dokaz da je on uvek i u svemu u pravu." – Ivo Andrić

Ljubav je jednostavno ljubav.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

175. - Jevanđelje po Ivi

riznica | 16 Februar, 2016 12:00

 

Zadnja kuća u selu. Trošna. Prokišnjava. Do nje asfalt još nije stigao. Struje više nema nego što ima.
- Kad hoćemo da čujemo kako nam je dobro, mi uključimo TV (ako ima struje).
- I?
- Nigdje nema salameta kao na televiziji.
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

174. - Zapis na vrpci

riznica | 16 Februar, 2016 09:00

 

Starimo.

Stari naše Ja ispisano u kadrovima života beskonačne vrpce, sa svim onim svojim pojedinačnim Ja.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

173. - Nebeski svod

riznica | 11 Februar, 2016 09:24

 

Pod nebeskim svodom se proteže bezosećajni duh, grli pejzaž obrastao mahovinom. Došlo je vreme da se može samo plakati nad  predelima i ljudima.

Povorke starih strahota vuku za sobom repove istrošenih laži. Prošlo je vreme kada smo znali podneti nevolju. Danas čiste ruke imaju samo ljudi bez udova, jaki su oni bez unutrašnjih organa, a slepi najbolje gledaju!

Nad nebeskim svodom kruže apsurdi.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

172. - Reč - dve o Rečima

riznica | 03 Februar, 2016 11:02

 

...ili temeljno raskuženje ...?

Može li se svet menjati a da se prethodno ne promeni rečnik kojim komuniciramo? Čovek drugačije govori kada drugačije misli i počinje drugačije razmišljati kada promeni vokabular.
Nova značenja vode novim saznanjima, a bilo bi bolno ne raspolagati rečima koje bi ih otkrivale.

Reči su važne.
One uvek  i iznova stvaraju svet; naš mali intimni svet, eksplozivan, bizaran ili produhovljen.
Od vremena proterivanj reči u podrazumevanje do podrazumevanja nerazumevanja reči - stalno, uporno i zlonamerno se proteruje artikulisano vreme reči.


Bez jasnoće i određenosti nema ni razumevanja, a to se može samo rečima postići, pažljivo odabiranim i strpljivo izrečenim. Siromašenjem sveta siromaši i rečnik, a sa njime osiromašuje duh; sinonime proždire zaborav dok homonimi caruju, skraćenice i tuđice divljaju. Skrnavljenje jezika je na delu i ono će ugušiti poslednje ostatke razumevanja.

Ništa nije utvrđeno niti precizirano; sve se relativizuje.
Proizvoljnost obezbeđuje iluziju sveopšte pameti.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

171. - Jutro

riznica | 02 Februar, 2016 12:13

 

Prohladno jutro.  Nebo vedro, prošarano tragovima aviona, dva po dva,unakrst, kao na crtežu da je rukom namerno iscrtano. Lepa slika. Lepša od stvarnosti.

U izmaglici se ocrtava kontura grada iznad koje blešti nisko istočno sunce. Zaslepljuje i tera da se gleda poluotvorenim očima. Sve drugo je crno.

Sava je mirna. U niskom vodostaju ogleda se grad, Beograd u vodi, priviđenje jednog takvog.Jutarnja gužva je redovno stanje. Stanje. Autobusi ne poštoju red vožnje kao što se i ništa drugo ne poštuje.

Ipak, volim svoj grad , kao što sam volela bespomoćno i jedno priviđenje same sebe u jutarnjoj izmaglici.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com