173. - Nebeski svod
riznica | 11 Februar, 2016 09:24
Pod nebeskim svodom se proteže bezosećajni duh, grli pejzaž obrastao mahovinom. Došlo je vreme da se može samo plakati nad predelima i ljudima.
Povorke starih strahota vuku za sobom repove istrošenih laži. Prošlo je vreme kada smo znali podneti nevolju. Danas čiste ruke imaju samo ljudi bez udova, jaki su oni bez unutrašnjih organa, a slepi najbolje gledaju!
Nad nebeskim svodom kruže apsurdi.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
171. - Jutro
riznica | 02 Februar, 2016 12:13
Prohladno jutro. Nebo vedro, prošarano tragovima aviona, dva po dva,unakrst, kao na crtežu da je rukom namerno iscrtano. Lepa slika. Lepša od stvarnosti.
U izmaglici se ocrtava kontura grada iznad koje blešti nisko istočno sunce. Zaslepljuje i tera da se gleda poluotvorenim očima. Sve drugo je crno.
Sava je mirna. U niskom vodostaju ogleda se grad, Beograd u vodi, priviđenje jednog takvog.Jutarnja gužva je redovno stanje. Stanje. Autobusi ne poštoju red vožnje kao što se i ništa drugo ne poštuje.
Ipak, volim svoj grad , kao što sam volela bespomoćno i jedno priviđenje same sebe u jutarnjoj izmaglici.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
167. - Omniparens drugi
riznica | 26 Januar, 2016 18:30
"Čovek, šta god da radi, potpada
pod prirodu, koja je omniparens i čijim
zakonima se, i kad misli da ih krši,
svagda pokorava." (M. A. Bakunjin)
Utisci iz privatne države.
Imam (svoj) utisak da nemam svoju državu; da živim u kući koja je kao planinarski dom. U prolazu.
Kome se ne sviđa neka ide dalje i traži druge utiske, rekoše nam!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
165. - Kulturni relativizam
riznica | 20 Januar, 2016 13:06
Uplivom konvoja demokratije i
razvoja slobodnog tržišta nakon II sv. rata, po američkom viđenju novog
svetskog poretka, ne samo da je srušen klasični imperijalizam, već je to
predstavljalo svojevrsnu revoluciju u shvatanjima i odnosima u svetu.
Razvoj demokratije i sloboda
imao je svoj istorijski tok koji je stvorio jednu sasvim novu i drugačiju
stvarnost, a danas smo, takođe, prvenstveno razvojem novih tehnologija, suočeni
sa novom „revolucijom“ mišljenja,
razmišljanja i odnosa koja za svet nije ništa manje šokantna od prethodno
spomenute. Tako je sa svakom promenom. Uvek.
Ipak, promena načina
razmišljanja (i delovanja) ne treba nužno da znači srozavanje jedne kulture.
Ona može biti obogaćena i oplemenjena ukoliko se društvo na adekvatan način
prilagodi promenama, ako iz njih crpi ono što je dobro, ako uspe da kanališe te
tokove u željenom pravcu.
Istina je i to da su veoma retka
fleksibilna društva, posebno ako je u njima ukorenjena tradicija.
Razvojem tehnologije potire se
razlika između privatnog i poslovnog; izlaskom na internet gubi se privatnost a
trajni zapis ostaje, gubi se klasična podela vremena na 3*8sati, drugačije se
živi život (nezdravije), a propaganda i rijaliti su postale ključne reči
današnjice. Pojavljuje se manjak vremena. Zato je ključno pitanje mera, lično
dostojanstvo i kultura ponašanja pojedinca. Kontrola samoga sebe, dobra
orgnizacija svoga života i vremena i budnost nad sobom postaje ključna stvar,
imperativ vremena.
Za transformaciju društva, od
napuštanja kulture koja promoviše neznanje do kulture koja ceni znanje, rad,
kreativnost .... potrebne su godine strpljenja ne samo da se uspostavi
vrednosni sistem već i da on zaživi. Nužno je raditi na edukaciji ma koliko to teško bilo, jer ljudi
su ti koji stvaraju , neguju i prenose kulturu, jer ako osvoji nekultura, ključno je pitanje
ko će se ponovo boriti da uspostavi kulturu?
Uprkos svemu, smatram da za
loše stanje u društvu ne treba kriviti nikoga sa strane, jer ipak sami biramo koje
norme ćemo prihvatati, koje ideje, naše misli su hrana našeh duha, pa na taj
način određujemo i način na koji ćemo to
implementirati u naše društvo kao način kojim ćemo usmeravati i formirati opšte
mišljenje. Kod nas to, kao već uvrežena pojava, ide naopako uz neminovno
izvrtanje svega što bi zdrav razum podrazumevao. Vlada kulturni relativizam.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink
159. - Христос се роди!
riznica | 07 Januar, 2016 10:32
Срећан Божоћ!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
156. - San i java novogodišnje noći
riznica | 31 Decembar, 2015 16:18
Ako sve i ne ide u pripremama za najluđu noć, ne paničite zbog toga. Ne znači da u nečijim očima nećete biti najlepši ... važno je da ste dobro raspoloženi i da zračite pozitivnom energijom i samopouzdanjem.
Šta oči vide?
Kako izgleda lepota?
Merimo li sve prema sebi i koliko uopšte možemo sagledati (videti) sebe?
Svako ima svoj ukus i predstavu o lepom. Ipak, lepota je više od onoga što oči vide, ona se upija svim našim čulima...
Neke osobe se nikada ne sretnu, a tako lepo se razumeju, prožimaju i nadopunjuju, predstavljaju radost jedni drugima, približava ih istovetnosti, ona radost koja život obogaćuje i čini ga lepšim, sadržajnijim i potpunijim.
Lep je taj osjećaj duhovne usklađenosti, tako redak među ljudima, te neke čežnje i želje, radovanja svakom susretu, lišenog banalnosti i straha nepredvidivosti i upotpunjenog sigurnošću. To je osjećaj potpunog poverenja.
Površni ljudi jure za površnom lepotom, a oni drugi je traže u dubinama ljudske duše... i niko ne može reći da je spoznao šta je to lepota, jer svakome ona nešto drugo znači.
"Žene nisu nikada tako jake kao onaj put kada se naoružavaju vlastitim slabostima." (autor ?)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
152. - Dualiteti
riznica | 25 Decembar, 2015 14:06
Od starog egipatskog kraljevstva, preko asirsko-vavilonske kulture, antičkih mitova i dalje ... javljaju se likovi dvojne prirode – uglavnom zoomorfna mitološka stvorenja sa ljudskom glavom i telom životinje (lava, ovna, sokola, jastreba, mačke ..), krilati bikovi, sirene ... sloveni su imali demone prirode, vampire, veštice ... itd. Teško se i setiti svega i nabrojati.
Bogočovek je isto tako dvojne prirode.
I ako će mi biti dozvoljeno da preuzmem citat, po rečima sv. Augustina: "Bog se počovečio, da se čovek može pobožanstveniti".
Dva su kalendara, a bejaše samo jedno rođenje.
Srećan Božić svima koji danas slave!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
148. - 1. Rođendan bloga
riznica | 15 Decembar, 2015 00:00
Dovoljno je zatvoriti oči.
I to je to.
Tu je sve!
Hvala vam što ste tu, što čitate i komentarišete postove na mom blogu.
- Ja: Hvala ti draga pričalice! :)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
144. - Čitač vs čitalac
riznica | 10 Decembar, 2015 13:07
Pitam sina kako se zove čovek koji čita?
Čitač, odgovori i ne trpnuvši. Zaćutah na trenutak i on me pogleda. Kao čitač kartica u bus-u? U
moje vreme se zvao čitalac, rekoh. A da, reče i nastavi da gleda
TV. Puno gledaš TV rekoh, jer mi je beogradski
čitač nekako zaparao uši. Zapravo je, kako tumače rečnici, ispravan i jedan i drugi termin, pa su
te reči sinonimi. (?) Tako bar zagovaraju neki lingvisti. Terminologizacijom
se značenje reči opšteg jezika u
određenoj struci precizira, najčešće sužava i utvrđuje određenom definicijom.
Naziv uvek znači ono što je utvrđeno njegovom definicijom, a to možemo videti u
rečnicima. Pri stvaranju naziva treba razlikovati tvorbeno i terminološko značenje.
Značenje naziva utvrđeno je definicijom koja se ne poklapa s tvorbenom
definicijom, npr. tvorbeno značenje reči čitač je »onaj koji čita ili ono šta
čita«. Terminološko značenje naziva čitač
je »uređaj koji s ulaznoga medija može preneti podatke u oblik pogodan za
računarsku obradu«. Značenje reči čitač vezuje prevashodno
za tehnički uređaj kojim se nešto očitava (elektronska lična karta, karta u prevozu,
bar-kod na proizvodima, elektronska knjiga), pa tako imamo elektronski čitač, bar-kod
čitač, optički čitač koji se koristi na izborima, čitač memorijskih kartica, čitač
elektronskih knjiga i sl, a samo u nekoliko slučaja u literatuti označava i
čoveka koji čita. Čitalac nesumnjivo označava osobu koja čita, ali rečnička definicija u rečnicima
Matice srpske navodi još da je čitalac ‘onaj koji čita knjige, novine, časopise
i dr. tekstove’... Tako ispade da je čitač opšti
ili širi pojam onoga koji čita - čitaoca
koji čita novine, knjige, časopise, članke i sl .. (?) Doduše nigde nije navedeno da li se čitač
i čitalac razlikuju po razumevanju
pročitanog? Zanimljivo je npr. da u nemačkom jeziku postoje reči Der Leser-čitalac i Der Vorleser – čitač, a u engleskom bi to
bili reader i scanner. U prilogu akciji „Beogradski čitač“, o važnosti čitanja želim reći da ću
sebe i dalje smatrati i nazivati čitaocem
a ne čitačem, jer ne želim biti skener.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
138. - Put
riznica | 17 Novembar, 2015 23:11
"Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teško naći , ali je veoma
teško održati se na njemu."
A. N. Ostrovski
Kada se bela kuglica, umorna od silnoga okretanja i poigravanja sa ljudskim sudbinama, u smiraj kasino dana zaustavi na vrhu igle, znači da je život otvorio karte pred nama.
Tada jedino nerešeno pitanje ostaje: Kako se održati?
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink
137. - Park
riznica | 11 Novembar, 2015 14:35
Jesen u parku. Sunce u Beogradu.
Vetar u krošnjama. Ptice u letu.
Postojati.
Biti (još uvek).
Slušati.
Biti otvoren.
I.Oprezan.
Poniranje u nepoznati život ima svoju lepotu.
Parkovi su pomalo tajanstveni. U njihovoj zagonetnoj jednostavnosti ima nekog preobilja i životne radosti u svakom godišnjem dobu, igre i bezbrige, univerzalne životne lepote...
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink
133. - Fijasko struke
riznica | 28 Oktobar, 2015 15:21
Prostorno planiranje je jedan od četiri stuba na kojima počiva strategija razvoja društva. Ono je koliko naučna disciplina u organizaciji prostora i mogućnostima održivog razvoja toliko i administrativa veština i politika zemljišta. Iz toga proizilazi i ukupna arhitektonsko urbanistička politika i njena društvena uloga.
Država koja (kroz praksu) zanemaruje strategiju svoga prostornog razvoja i svede je na legalizaciju ne samo objekata već i celih naselja i delova gradova uz „dodelu“ zemljišta kroz (nejasno definisan) proces utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu (na privatnom i javnom zemljištu!) za iste te nelegalne objekte (i za objekte iz privatizacije ...), gde se prvo gradi pa tek onda planira a zapravo samo evidentira i karikira planiranje da bi izgledalo legalno, sigurno da nema blistavu perspektivu.
Šta je tu sa strukom?
Tamo gde su planovi mrtvo slovo na papiru (nesprovodljivi) može se reći da je struka kapitulirala.A administrativna veština?Problem besparice i nemaštine vodi ne sprovođenju javnih površina pa se i ne može (osim u slučaju postojećih javnih površina) doći do onog sada već „čuvenog“ nivoa lokacije na kome se dalje teče lako, brzo i jednostavno!!
Ovako i dalje jurimo sopstveni rep i mislimo kako nam dobro ide. Umesto da se proširuju, ulice se sužavaju, kao i vidici a nova mreža puteva se gradi na privatnom zemljištu sa onoliko sukorisnika koliko se parcela priključuje sa svim njihovim vlasnicima stanova ...(?) Kroz te privatne posede provlači se javna infrastruktura po principu moja glava tvoja kapa (ili obrnuto ako se uopšte zna šta je čije).
Manje me brine šta će o nama misliti za 20 ili 50 godina od pitanja da li su arhitektura, urbanizam i prostorno planiranje uopšte potrebni našem društvu kao stvarna pojava a ne kao „ukras“ ili „poštapanje“, budući da se sve karikira?
Jedno je sigurno struka je doživela poraz, a Komora joj nikada jača nije bila!Ali svako „zašto“ ima svoje „zato“ , kao što i sve ima svoj odgovor.
Izgleda da smo džaba krečili.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
131. - „Elektrificirana malograđanština“ ...
riznica | 25 Oktobar, 2015 17:08
...kao tema u delima političkog majora
Ovo je godina u kojoj obeležavamo jedan vek od rođenja Branka Ćopića, pisca uz čija dela smo odrastali. Pamtimo ga kao dečijeg pisca a on je zapravo bio izuzetan satiričar, vedar i setan, tako duhovit a istovremeno tako tužan.
A najdubljim smehom se smeju najveći očajnici.
On je bio partizanski pisac, u vreme kada je je ideologija bila mera vrednosti a ista ta ideologija ga je, prateći ga u stopu i naterala da skoči u smrt sa, kakve li ironije, Savskog (Brankovog) mosta, koji je inače svoj današnji naziv dobio po Brankovoj ulici u čijem nastavku se nalazi, a Brankova ulica po pesniku Branku Radičeviću. Negde sam pročitala da je i Branko Ćopić dobio ime po Branku Radičeviću. I most se, dakle, ne zove po Ćopiću koji je ovde doživeo svoj tragičan kraj.
Branko je bio pisac sa jasno određenim referentnim poljem i čovek koji nije mogao ni oćutati ni istrpiti nepravdu, i to sve je imalo svoju cenu.
Pričalo se da mu je, u vreme kada je intenzitet nastalih problema i neslaganja sa ideologijom kulminirao, Ivo Andrić savetovao da počne pisati romane, jer njih niko ne čita. Tada zaista i nastaje nekoliko njegovih romana.
Posle njegove smrti nastalo je vreme tihog i neosetnog, tendencioznog povlačenja njegovih dela ... ali pisac njegovog kalibra jednostavno ne može nestati.
Zato mi je drago da se o njemu i njegovim delima ponovo govori i da se ona i dalje čitaju.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
129. - Povratak u budućnost II
riznica | 21 Oktobar, 2015 00:00
Da, danas je taj dan koji je ljubiteljima naučne fantastike iz 1989. godine bio odredište.
Problem sa budućnošću je taj što brzo odmiče pa je ne možemo stići a i neće da čeka. Oni koji su se iz sada već daleke 1989. teleportovali u današnji dan precenili su budućnost. Suviše. Automobili još ne lete, ali zato postoje mobilni telefoni koji nisu bili predviđeni ...
Ustvari ne volim SF filmove, meni su oni skroz bzv. Imam ja svoju maštu!
Ali eto danas je taj sasvim običan, prohladan i pomalo kišan dan. Stigli smo ga, samo što nam je budućnost odmakla.
Ništa posebno, naročito ne kada se nešto očekuje.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
126. - U dosluhu sa prirodom
riznica | 16 Oktobar, 2015 09:33
Žurim jutros na posao, ali sam ipak odvojila par minuta da zastanem i uslikam detalj vertikalnog vrta ispred Pravnog fakulteta. Izgleda predivno, samo je na kratkoj deonici postavljen.
Plato Slobodana Jovanovića, na uglu ulica Bulevar kralja Aleksandra i Beogradske jedno je od najprometnijih mesta u Beogradu i pomislila sam da će ovom ogradom zaštiti pešački potez od saobraćaja...Zainteresovalo me pa sam posvetila malo paženj ovim vertikalnim vrtovima.
Osim vrlo frekventne pešačke komunikacije, deo platoa služi i kao prostor za miran odmor. Mesto je okupljanja kako studenata tako i drugih građana koji su u prolazu. Pored radova na uređenju platoa, izgrađen je i amfiteatar u parku „Mali Tašmajdan“, iza Pravnog fakulteta. Amfiteatar će služiti za održavanje raznih predavanja, događaja ali i za odmor, druženje i relaksaciju sugrađana. Oko amfiteatra je obnovljen travnjak na površini do 300 m2, postavljanjem travnog busena. Amfiteatar je izrađen od drveta, kako bi se uklopio u ambijent parka. Oko njega je zasađeno listopadno šiblje, a u jednom delu zaklonjen je zelenim zidom čija površina iznosi 32m2. Amfiteatru se prilazi stazom od kamenih ploča koje su postaljene na travnjak.
Grad jeste veštačka struktura, ali su elementi prirode zbog toga među najbitnijim. Negativni trendovi smanjenja poljoprivrednih površina, divlje gradnje na poljoprivrednom zemljištu, zauzimanje visokih bonitetnih klasa zemljišta za razne privredne i stambene objekte vremenom su ugrozile količinu zelenila potrebnu gradu. Sve ovo pokazuje nedostatak svesti o važnosti ovih prostora za ekosistem, klimatske uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvo u kome treba svi zajedno da uživamo.
Poseban sistem grada čini sistem zelenila, počev od prigradskih šuma, privatnih šuma i šikara, gradskih šuma, gradskih bašta, preko gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama.Međutim na užoj teritoriji grada koju su asfalt i pločnici osvojili jedino se urbanom obnovom mogu formirati nove manje zelene površine i linijsko zelenilo.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
125. - Mrav
riznica | 15 Oktobar, 2015 13:24
Uz malo mašte od plodova kestena i žice lako se napravi mrav. Samo treba biti vredan. Kao mrav. ;)
Mravi žive svuda osim na Antarktiku i u morima, rekama i okeanima.
- Poput svih drugih insekata, mravi takođe imaju po šest nogu od kojih svaka ima po tri članka. Noge su im veoma snažne i njima mogu veoma brzo da se kreću i trče. Verovali ili ne, kada bi čovek trčao poput mrava, dostizao bi brzinu trkačkog konja!
- Osim što brzo trče, mravi mogu da podignu teret i do 50 puta veće težine od njihove sopstvene.
- Da li znate da mozak mrava ima oko 250,000 moždanih ćelija, dok ljudski ima oko 10,000 miliona! Takođe, jedna kolonija od 40,000 mrava ima istu veličinu mozga kao čovek.
- Mrav ima najveći mozak medu insektima.
- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.
- Prosečan život mrava traje od 45 do 60 dana, a sastoji se iz četiri faze: jajašce, larva, lutka i odrasli mrav.
- Mravi ne koriste svoje antene samo zbog čula dodira, već se njima služe i da bi omirisali.
- Imaju jake čeljusti kojima mogu da seku poput makaza. Međutim, odrasli mravi ne mogu da žvaću i gutaju krutu hranu zbog čega se najčešće hrane sokovima iz biljaka
- Mravi nemaju pluća. Kiseonik ulazi kroz male rupe po čitavom telu, a ugljen-dioksid izlazi kroz iste otvore. - Svaka kolonija mrava ima jednu ili više kraljica. Ona leže jaja o kojima se brinu mravi – radnici koji su sterilni. Takođe, njihova dužnost je da pronalaze hranu i štite gnezdo od neprijatelja.- Iako se zavlače gde stignu i sa sobom nose svakakve mrve, mravi u stvari žive u čistoći. Naime, neki radnici su zaduženi za odnošenje smeća iz mravinjaka koje zatim stavljaju u posebna odlagališta!
- Postoji više od 12,000 vrsta različitih mrava.
- Svaka kolonija mrava ima vlasititi miris. Zato se neprijatelj lako može prepoznati.
- Mrav ima dva želuca – u jedan ide hrana za njega, a u drugi hrana koju će podeliti s drugim mravima.
- Neki mravi spavaju sedam sati dnevno.
- Najveći mrav dugačak je 2.5 cm, a najmanji mrav je dugačak jedan milimetar.
- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.
- Da li možete da poverujete da je ukupna težina svih mrava na planeti Zemlji gotovo jednaka masi svih ljudi? Kako je ovo moguće s obzirom na to da su ovi insekti toliko mali u odnosu na ljude. Naime, naučnici smatraju da na našoj planeti postoji oko milion i po mrava na svako ljudsko biće pa je, baš zato, tvrdnja tačna.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
122. - Sindrom bicikliste
riznica | 11 Oktobar, 2015 20:30
„Manifestuje se tako što u jednoj prilici do izražaja dolazi grandiozni ego, u drugoj slepa poslušnost. Da, u psihologiji se takvo ponašanje naziva “sindromom bicikliste”: one ispod vas gazite kao pedale; pred onima koji su iznad imate pognutu glavu i savijenu kičmu.“ (psiholog)
Dobro nam je poznato ovakvo ponašanje. Takvi su nam šefovi i oni koji bi se šefovima hteli zvati.
Međutim, kada dobiju po nosu podviju rep i nigde ih nema. Stara izreka kaže da „i nad popom ima pop“! Ako nisu, dobiće.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
120. - Eros
riznica | 09 Oktobar, 2015 14:04
Kao simbol pobede života nad smrću! :-)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink
115. - Slatki Taš
riznica | 01 Oktobar, 2015 11:20
Danas je Taš najslađi park na svetu.Sajam meda i puno tezgi sa medom, proizvodima na bazi, sa i od meda pa sve do alata i opreme za pčelarstvo i literature. Puno sveta u parku.Najveća izložba meda do sada, sa više od 250 izlagača, počela je juče u Tašmajdanskom parku, u organizaciji Društva pčelara "Beograd" i Beogradskog udruženja pčelara i trajaće do nedelje, ove godine pet dana.
Interesantni su kozmetički preparati na bazi ovog pčelinjeg proizvoda, kreme za lice i masti sa propolisom, koštaju od 150 do 350 dinara. Sve lepo upakovano, sapuni kao poklončići i vosak izliven u kalupima za šape. Sapuni dekorisani zrnevljem kafe ...
Cene proizvoda uglavnom su ujednačene kod svih prodavaca: mešavina sa polenom i propolisom košta oko 600 dinara, med sa susamom ili mlečom 400 dinara, koliko treba izdvojiti i za teglu sa saćem. Sladokuscima proizvođači nude med sa orasima, za 500 dinara, a pravi ukras izložbe je med sa kandiranim voćem čija je cena, u zavisnosti od veličine ambalaže, od 120 do 2.000 dinara. Boca rakije medovače košta 450 dinara, a kesa domaćih medenjaka 50 i 80 dinara. Onima koji ga radije koriste kao lek pčelari nude med sa lekovitim travama, polenom i propolisom, ili zelenim oraščićima, po cenama od 600 do 300 dinara.
Ovogodišnju izložbu obeležiće i važan jubilej: proslava 110 godina postojanja Saveza pčelarskih organizacija, koja će biti završena sutra, svečanom akademijom u Kolarčevoj zadužbini. U prostorijama Saveza juče je održano zasedanje Balkanske pčelarske federacije, pa su gosti iz Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Makedonije i Slovačke posetili štandove na Tašmajdanu.(preuzeto)
Pa, ko voli, do nedelje mu može i kašika upasti u med.
Meni već jeste, danas.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
114. - Dostava cveća
riznica | 30 Septembar, 2015 14:47
Taj dan mi je bio rođendan.
Sedimo u kancelariji i radimo, nakon što su mi kolege čestitale i izljubili me ....
Domalo, dostavom dolazi ogroman buket cveća.
Predivan, ooooogroman.
Zahvalim dečku iz cvećare, on mi se nasmeši, ja potpišem i on ode.
Muškarci ćute, a žene, ma ćute i one a osećam kako me ljubomorno gledaju. Ma šta ljubomorno, već me mrze.
Pogledam , zavirim unutra, ... nema čestitke, nema pisamca, nema poruke ...
NEMA NIŠTA!!
Gledam bolje.
Gledam još. (već pomalo nervozno)
Ništa.
Srećom, neko je već zaključio (naglas) da je od muža, pa je tako i prošlo.
Ali, ne lezi vraže, moj dobar drug me i dalje gleda i tiho pita:
- Dobro, hoćeš li se zahvaliti čoveku?!!
- Kome? – pitam;
- Pa, valjda mužu, ako nije neko drugi?
- Vidiš li da ne piše od koga je? Jesi li ćorav?
- Dobro, zovi pa pitaj da li je on?
- Ma nemoj! A šta ako nije? Pitaće ko to meni šalje cveće?
- A šta ako jeste?
- Hm... (?)
- Pa ništa.
- Kako ništa?
- Lepo ništa. Ako jeste zahvaliću mu se kada dođem kući...
(duža stanka)
- I?
- Šta i?
- Šta si odlučila, hoćeš li se zahvaliti čoveku, red je?
- Neću.
- Kako nećeš?
- Lepo neću. Red je bio i da se potpiše. Vidiš da ne piše od koga je. Znači nemam se kome zahvaliti. A, btw. cveće je predivno, uživaću u njemu, to je sasvim dovoljno. To je i bio cilj, zar ne?
- Ma ne znam, ja bih se opet zahvalio!(?)
- I ja bih da znam kome ....
(i tako se raspravljasmo, bome, više od dva sata, ali ja ne popustih ...)
Cveće sam ostavila na poslu (buket je bio toliko velik, da sve i da sam htela, nisam ga mogla poneti). Ruža je bilo onoliko koliko sam tada imala godina. Mnogo! (preko trideset)
Kada sam došla kući, muž ćuti. Ćutim i ja........
Nikada nisam saznala ko mi je poslao taj prekrasni buket cveća za rođendan!
Šteta!....
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
