Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [148]
Hroničarski zapis [67]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

138. - Put

riznica | 17 Novembar, 2015 23:11


 

"Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teško naći , ali je veoma teško održati se na njemu."
A. N. Ostrovski

 

Kada se bela kuglica, umorna od silnoga okretanja i poigravanja sa ljudskim sudbinama, u smiraj kasino dana zaustavi na vrhu igle, znači da je život otvorio karte pred nama.

 

Tada jedino nerešeno pitanje ostaje: Kako se održati?

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink

137. - Park

riznica | 11 Novembar, 2015 14:35

 

 

Jesen u parku. Sunce u Beogradu.

Vetar u krošnjama. Ptice u letu.

Postojati.

Biti (još uvek).

Slušati.

Biti otvoren.

I.Oprezan.

Poniranje u nepoznati život ima svoju lepotu.

 

Parkovi su pomalo tajanstveni. U njihovoj zagonetnoj jednostavnosti ima nekog preobilja i životne radosti u svakom godišnjem dobu, igre i bezbrige, univerzalne životne lepote...

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink

133. - Fijasko struke

riznica | 28 Oktobar, 2015 15:21

Prostorno planiranje je jedan od četiri stuba na kojima počiva strategija razvoja društva. Ono je koliko naučna disciplina u organizaciji prostora i mogućnostima održivog  razvoja toliko i administrativa veština i politika zemljišta. Iz toga proizilazi i ukupna arhitektonsko urbanistička politika i njena društvena uloga.

Država koja (kroz praksu) zanemaruje strategiju svoga prostornog razvoja i svede je na legalizaciju ne samo objekata već i celih naselja i delova gradova uz „dodelu“  zemljišta  kroz (nejasno definisan) proces utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu (na privatnom i javnom zemljištu!) za iste te nelegalne objekte (i za objekte iz privatizacije ...), gde se prvo gradi pa tek onda planira a zapravo samo evidentira i karikira planiranje da bi izgledalo legalno, sigurno da nema blistavu perspektivu. 

Šta je tu sa strukom?

Tamo gde su planovi mrtvo slovo na papiru (nesprovodljivi) može se reći da je struka kapitulirala.A administrativna veština?Problem besparice i nemaštine vodi ne sprovođenju javnih površina pa se i ne može (osim u slučaju postojećih javnih površina) doći do onog sada već „čuvenog“ nivoa  lokacije na kome se dalje teče lako, brzo i jednostavno!!

Ovako i dalje jurimo sopstveni rep i mislimo kako nam dobro ide. Umesto da se proširuju, ulice se sužavaju, kao i vidici a nova mreža puteva se gradi na privatnom zemljištu sa onoliko sukorisnika koliko se parcela priključuje sa svim njihovim vlasnicima stanova ...(?) Kroz te privatne posede provlači se javna infrastruktura po principu moja glava tvoja kapa (ili obrnuto ako se uopšte zna šta je čije).

Manje me brine šta će o nama misliti za 20 ili 50 godina od pitanja da li su  arhitektura, urbanizam i prostorno planiranje uopšte potrebni našem društvu kao stvarna pojava a ne kao „ukras“ ili „poštapanje“, budući da se sve karikira? 

Jedno je sigurno struka je doživela poraz, a Komora joj nikada jača nije bila!Ali svako „zašto“ ima svoje „zato“ , kao što i sve ima svoj odgovor.  

Izgleda da smo džaba krečili.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

131. - „Elektrificirana malograđanština“ ...

riznica | 25 Oktobar, 2015 17:08

...kao tema u delima političkog majora 

 o Ćopiću ...   i ovo

Ovo je godina u kojoj obeležavamo jedan vek od rođenja Branka Ćopića, pisca uz čija dela smo odrastali. Pamtimo ga kao dečijeg pisca a on je zapravo bio izuzetan satiričar, vedar i setan, tako duhovit a istovremeno tako tužan.

A najdubljim smehom se smeju najveći očajnici.

 

On je bio partizanski pisac, u vreme kada je je ideologija bila mera vrednosti a ista ta ideologija ga je, prateći ga u stopu i naterala da skoči u smrt sa, kakve li ironije, Savskog (Brankovog) mosta, koji je inače svoj današnji naziv dobio po Brankovoj ulici u čijem nastavku se nalazi, a Brankova ulica po pesniku Branku Radičeviću. Negde sam pročitala da je i Branko Ćopić dobio ime po Branku Radičeviću. I most se, dakle, ne zove po Ćopiću koji je ovde doživeo svoj tragičan kraj.

 

Branko je bio pisac sa jasno određenim referentnim poljem i čovek koji nije mogao ni oćutati ni istrpiti nepravdu, i to sve je imalo svoju cenu.

 

Pričalo se da mu je, u vreme kada je intenzitet nastalih problema  i neslaganja sa ideologijom kulminirao, Ivo Andrić savetovao da počne pisati romane, jer njih niko ne čita. Tada zaista i nastaje nekoliko njegovih romana.

Posle njegove smrti nastalo je vreme tihog i neosetnog, tendencioznog povlačenja njegovih dela ... ali pisac njegovog kalibra jednostavno ne može nestati.

Zato mi je drago da se o njemu i njegovim delima ponovo govori i da se ona i dalje čitaju.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

129. - Povratak u budućnost II

riznica | 21 Oktobar, 2015 00:00

 

Da, danas je taj dan koji je ljubiteljima naučne fantastike iz 1989. godine bio odredište.

Problem sa budućnošću je taj što brzo odmiče pa je ne možemo stići a i neće da čeka. Oni koji su se iz sada već daleke 1989. teleportovali u današnji dan precenili su budućnost. Suviše. Automobili još ne lete, ali zato postoje mobilni telefoni koji nisu bili predviđeni ...

Ustvari ne volim SF filmove, meni su oni skroz bzv. Imam ja svoju maštu!

Ali eto danas je taj sasvim običan, prohladan i pomalo kišan dan. Stigli smo ga, samo što nam je budućnost odmakla.

Ništa posebno, naročito ne kada se nešto očekuje. 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

126. - U dosluhu sa prirodom

riznica | 16 Oktobar, 2015 09:33

 

Žurim jutros na posao, ali sam ipak odvojila par minuta da zastanem i uslikam detalj vertikalnog vrta ispred Pravnog fakulteta. Izgleda predivno, samo je na kratkoj deonici postavljen.

 

 

Plato Slobodana Jovanovića, na uglu ulica Bulevar kralja Aleksandra i Beogradske jedno je od najprometnijih mesta u Beogradu i pomislila sam da će ovom ogradom zaštiti pešački potez od saobraćaja...Zainteresovalo me pa sam posvetila malo paženj ovim vertikalnim vrtovima.

 

 

Osim vrlo frekventne pešačke komunikacije, deo platoa služi i kao prostor za miran odmor. Mesto je okupljanja kako studenata tako i drugih građana koji su u prolazu. Pored radova na uređenju platoa, izgrađen je i  amfiteatar u parku „Mali Tašmajdan“, iza Pravnog fakulteta. Amfiteatar će služiti za održavanje raznih predavanja, događaja ali i za odmor, druženje i relaksaciju sugrađana. Oko amfiteatra je obnovljen travnjak na površini do 300 m2, postavljanjem travnog busena. Amfiteatar je izrađen od drveta, kako bi se uklopio u ambijent parka. Oko njega je zasađeno listopadno šiblje, a u jednom delu zaklonjen je zelenim zidom čija površina iznosi 32m2. Amfiteatru se prilazi stazom od kamenih ploča koje su postaljene na travnjak.   

 

 

Grad jeste veštačka struktura, ali su elementi prirode zbog toga među najbitnijim. Negativni trendovi smanjenja poljoprivrednih površina, divlje gradnje na poljoprivrednom zemljištu, zauzimanje visokih bonitetnih klasa zemljišta za razne privredne i stambene objekte vremenom su ugrozile količinu zelenila potrebnu gradu. Sve ovo pokazuje nedostatak svesti o važnosti ovih prostora za ekosistem, klimatske uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvo u kome treba svi zajedno da uživamo.

   viseći vrtovi

Poseban sistem grada čini  sistem zelenila,  počev od prigradskih šuma, privatnih šuma i šikara, gradskih šuma, gradskih bašta, preko gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama.Međutim na užoj teritoriji grada koju su asfalt i pločnici osvojili jedino se urbanom obnovom mogu formirati nove manje zelene površine i linijsko zelenilo.  

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

125. - Mrav

riznica | 15 Oktobar, 2015 13:24

 

 

Uz malo mašte od plodova kestena i žice lako se napravi mrav. Samo treba biti vredan. Kao mrav. ;)

 

Mravi žive svuda osim na Antarktiku i u morima, rekama i okeanima.

- Poput svih drugih insekata, mravi takođe imaju po šest nogu od kojih svaka ima po tri članka. Noge su im veoma snažne i njima mogu veoma brzo da se kreću i trče. Verovali ili ne, kada bi čovek trčao poput mrava, dostizao bi brzinu trkačkog konja!

- Osim što brzo trče, mravi mogu da podignu teret i do 50 puta veće težine od njihove sopstvene.

- Da li znate da mozak mrava ima oko 250,000 moždanih ćelija, dok ljudski ima oko 10,000 miliona! Takođe, jedna kolonija od 40,000 mrava ima istu veličinu mozga kao čovek.

- Mrav ima najveći mozak medu insektima.

- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.

- Prosečan život mrava traje od 45 do 60 dana, a sastoji se iz četiri faze: jajašce, larva, lutka i odrasli mrav.

- Mravi ne koriste svoje antene samo zbog čula dodira, već se njima služe i da bi omirisali.

- Imaju jake čeljusti kojima mogu da seku poput makaza. Međutim, odrasli mravi ne mogu da žvaću i gutaju krutu hranu zbog čega se najčešće hrane sokovima iz biljaka

- Mravi nemaju pluća. Kiseonik ulazi kroz male rupe po čitavom telu, a ugljen-dioksid izlazi kroz iste otvore. - Svaka kolonija mrava ima jednu ili više kraljica. Ona leže jaja o kojima se brinu mravi – radnici koji su sterilni. Takođe, njihova dužnost je da pronalaze hranu i štite gnezdo od neprijatelja.

- Iako se zavlače gde stignu i sa sobom nose svakakve mrve, mravi u stvari žive u čistoći. Naime, neki radnici su zaduženi za odnošenje smeća iz mravinjaka koje zatim stavljaju u posebna odlagališta!

- Postoji više od 12,000 vrsta različitih mrava.

- Svaka kolonija mrava ima vlasititi miris. Zato se neprijatelj lako može prepoznati.

- Mrav ima dva želuca – u jedan ide hrana za njega, a u drugi hrana koju će podeliti s drugim mravima.

- Neki mravi spavaju sedam sati dnevno.

- Najveći mrav dugačak je 2.5 cm, a najmanji mrav je dugačak jedan milimetar.

- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.

- Da li možete da poverujete da je ukupna težina svih mrava na planeti Zemlji gotovo jednaka masi svih ljudi? Kako je ovo moguće s obzirom na to da su ovi insekti toliko mali u odnosu na ljude. Naime, naučnici smatraju da na našoj planeti postoji oko milion i po mrava na svako ljudsko biće pa je, baš zato, tvrdnja tačna.

(preuzeto)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

122. - Sindrom bicikliste

riznica | 11 Oktobar, 2015 20:30


 

„Manifestuje se tako što u jednoj prilici do izražaja dolazi grandiozni ego, u drugoj slepa poslušnost. Da, u psihologiji se takvo ponašanje naziva “sindromom bicikliste”: one ispod vas gazite kao pedale; pred  onima koji su iznad imate pognutu glavu i savijenu kičmu.“ (psiholog)

 

 

Dobro nam je poznato ovakvo ponašanje. Takvi su nam šefovi i oni koji bi se šefovima hteli zvati.

Međutim, kada dobiju po nosu podviju rep i nigde ih nema. Stara izreka kaže da „i nad popom ima pop“! Ako nisu, dobiće.

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

120. - Eros

riznica | 09 Oktobar, 2015 14:04

 

 

Kao simbol pobede života nad smrću! :-)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink

115. - Slatki Taš

riznica | 01 Oktobar, 2015 11:20

Danas je Taš najslađi park na svetu.Sajam meda i puno tezgi sa medom, proizvodima na bazi, sa i od meda pa sve do alata i opreme za pčelarstvo i literature. Puno sveta u parku.Najveća izložba meda do sada, sa više od 250 izlagača, počela je juče u Tašmajdanskom parku, u organizaciji Društva pčelara "Beograd" i Beogradskog udruženja pčelara i trajaće do nedelje, ove godine pet dana. 

Interesantni su kozmetički preparati na bazi ovog pčelinjeg proizvoda, kreme za lice i masti sa propolisom, koštaju od 150 do 350 dinara. Sve lepo upakovano, sapuni kao poklončići i vosak izliven u kalupima za šape. Sapuni dekorisani zrnevljem kafe ...

Cene proizvoda uglavnom su ujednačene kod svih prodavaca: mešavina sa polenom i propolisom košta oko 600 dinara, med sa susamom ili mlečom 400 dinara, koliko treba izdvojiti i za teglu sa saćem. Sladokuscima proizvođači nude med sa orasima, za 500 dinara, a pravi ukras izložbe je med sa kandiranim voćem čija je cena, u zavisnosti od veličine ambalaže, od 120 do 2.000 dinara. Boca rakije medovače košta 450 dinara, a kesa domaćih medenjaka 50 i 80 dinara. Onima koji ga radije koriste kao lek pčelari nude med sa lekovitim travama, polenom i propolisom, ili zelenim oraščićima, po cenama od 600 do 300 dinara.

 

Ovogodišnju izložbu obeležiće i važan jubilej: proslava 110 godina postojanja Saveza pčelarskih organizacija, koja će biti završena sutra, svečanom akademijom u Kolarčevoj zadužbini. U prostorijama Saveza juče je održano zasedanje Balkanske pčelarske federacije, pa su gosti iz Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Makedonije i Slovačke posetili štandove na Tašmajdanu.(preuzeto)

 

Pa, ko voli, do nedelje mu može i kašika upasti u med.

Meni već jeste, danas.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

114. - Dostava cveća

riznica | 30 Septembar, 2015 14:47

 

Taj dan mi je bio rođendan.

Sedimo u kancelariji i radimo, nakon što su mi kolege čestitale i izljubili me ....

Domalo, dostavom dolazi ogroman buket cveća.

Predivan, ooooogroman.

Zahvalim dečku iz cvećare, on mi se nasmeši, ja potpišem i on ode.

Muškarci ćute, a žene, ma ćute i one a osećam kako me ljubomorno gledaju. Ma šta ljubomorno, već me mrze. 

Pogledam , zavirim unutra, ... nema   čestitke, nema pisamca, nema poruke ...

NEMA NIŠTA!!

Gledam bolje.

Gledam još. (već pomalo nervozno)

Ništa.

Srećom, neko je već zaključio (naglas) da je od muža, pa je tako i prošlo.

Ali, ne lezi vraže, moj dobar drug me i dalje gleda i tiho pita:

-          Dobro, hoćeš li se zahvaliti čoveku?!!

-          Kome? – pitam;

-          Pa, valjda mužu, ako nije neko drugi?

-          Vidiš li da ne piše od koga je? Jesi li ćorav?

-          Dobro, zovi pa pitaj da li je on?

-          Ma nemoj! A šta ako nije? Pitaće ko to meni šalje cveće?

-          A šta ako jeste?

-          Hm... (?)

-          Pa ništa.

-          Kako ništa?

-          Lepo ništa. Ako jeste zahvaliću mu se kada dođem kući... 

(duža stanka)

-          I?

-          Šta i?

-          Šta si odlučila, hoćeš li se zahvaliti čoveku, red je?

-          Neću.

-          Kako nećeš?

-          Lepo neću. Red je bio i da se potpiše. Vidiš da ne piše od koga je. Znači nemam se kome zahvaliti. A, btw. cveće je predivno, uživaću u njemu, to je sasvim dovoljno. To je i bio cilj, zar ne?

-          Ma ne znam, ja bih se opet zahvalio!(?)

-          I ja bih da znam kome  .... 

(i tako se raspravljasmo, bome, više od dva sata, ali ja ne popustih ...) 

Cveće sam ostavila na poslu (buket je bio toliko velik, da sve i da sam htela, nisam ga mogla poneti). Ruža je bilo onoliko koliko sam tada imala godina. Mnogo! (preko trideset)

Kada sam došla kući, muž ćuti. Ćutim i ja........

 

Nikada nisam saznala ko mi je poslao taj prekrasni buket cveća za rođendan!

 

Šteta!.... 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

113. - Dani evropske baštine

riznica | 29 Septembar, 2015 09:44

Kulturna baština je temelj evropske kulture. Međunarodna kulturno-turistička organizacija "Dani evropske baštine" održava se u desetak zemalja sveta, a Beograd je domaćin centralne proslave u skladu sa svojim predsedavanjem u Komitetu ministara SE.

Tema ovogodišnjih DEB je "Reke - tokovi nasleđa". 2015. godina je godina je evropska godina industrijskog i tehničkog nasleđa. Manifestacije "Dani evropske baštine" počela je 19. Septembra u Beogradu i trajaće do 23. septembra. Glavni program je obuhvatio uglavnom izložbe u važnim beogradskim zdanjima, kao i potpisivanje tri konvencije Saveta Evrope (SE), organizacije koja je ustanovila manifestaciju "Dani evropske baštine" (DEB).

Savet Evrope je preuzeo osnovnu ideju projekta „Otvoreni dani kulturnih spomenika“ održanog u Francuskoj 1984. godine, sa ciljem da spomenici kulture budu dostupni široj javnosti, proširivši je na zamisao o međusobnom zbližavanju stanovnika i boljem razumevanju sopstvenog prirodnog i kulturnog nasleđa i raznolikosti nasleđa drugih naroda. 

Svake godine sa drugom temom, manifestacija je u Beogradu postala svojevrstan praznik kulture i turizma, kada se pripremaju tematski programi, otvaraju gradska zdanja, istorijske kuće, legati, muzeji i druge ustanove kulture i priređuje veliki broj raznovrsnih besplatnih programa.   

29. septembar

U okviru manifestacije  tradicionalno se u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda organizuju obilasci zdanja Starog dvora, danas Skupštine Grada Beograda.  

Stari dvor sagrađen je između 1881. i 1884. godine prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog (1835–1891) kao privatna i službena rezidencija kralja Milana Obrenovića. Jedno je od najznačajnijih ostvarenja akademske arhitekture s kraja 19. veka, projektovan i oblikovan sa namerom da prevaziđe sve što je do tada izgrađeno i služilo kao zvanična rezidencija srpskih vladara. U ovom dvoru su boravili kraljevi Milan i Aleksandar Obrenović, a od 1903. do 1914. godine predstavljao je zvaničnu rezidenciju dinastije Karađorđević i samim tim bio stalna pozornica važnih istorijskih događaja. Posle Drugog svetskog rata u zgradi se nalazio Prezidijum Narodne skupštine, Vlada FNRJ i Savezno izvršno veće, a od 1961. Skupština Grada Beograda. Zdanje je 1983. godine proglašeno za spomenik kulture. 

Iako se centralni program DEB završio 23. septembra, kraj celokupne manifestacije je poslednjeg dana septembra. Do tada će biti organizovano još izložbi, predavanja i stručnih skupova. (Preuzeto)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

108. - Nigerijska prevara

riznica | 23 Septembar, 2015 14:57


 

Informacija je stara ali prevare nisu, a nisu ni prestale ... Nigerija, jedna napaćena zemlja na južnoj obali Zapadne Afrike, u Gvinejskom zalivu nije kriva za prevaru nazvanu po njoj, sva njena „zasluga“ potiče otuda što je prvi talas ovih prevara potekao iz Nigerije ...

Dakle, dobila sam 900.000 Dolara od Microsofta?!! Kako da ne!!

Koliko bi čovek morao biti lud da u ovo poveruje? Tačno onoliko koliko je i pohlepan!

 

Internet je prepun ljudi koji žele da nas prevare, a jedan od najpopularnijih načina je takozvana “Nigerijska prevara” (Nigerian 419 scams). U pitanju je e-mail u kojem piše da ste navodno dobili ogroman novac, iako ni sami ne znate osobu koja vam je to saopštila. Više ovde

Sadržaj maila OVDE 

Microsoft se ograđuje vidi OVDE 

 

Ja samo znam da „Nema leba bez motike“ i to se nikada promeniti neće, čak ni kada se motika izbaci iz upotrebe. 

 

Pravi način da se ljudi zaštite jeste da nauče i informišu kako prevaranti izvode svoje prevare. Na raznim sajtovima se modu videti detaljno opisane prevare koje su u suštini jednostavne ali su efikasne i najlakše nađu put do širokih narodnih masa. Iako opisane prevare izgledaju kao jednostavne one su osnova za najveće svetske prevare koje nisu mimoišle čak ni Wall Street. Ako su uspeli da prevare Wall Street možete zamisliti šta mogu uraditi običnim ljudima.

Jedini način da se ljudi zaista zaštite od prevare je da nauče kako ih prevaranti varaju.

Izvor Internet

vidi sve o prevarama OVDE 

 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

100. - Zaboravila sam ...

riznica | 16 Septembar, 2015 21:44



Vest>

BEOGRAD - Skupština grada Beograda vratila je danas (15.09.2015.) jednoj od ulica na Čukarici naziv Ulica Jovana Dučića.
Ulica u naselju Repište, od Ulice Mile Jevtović do Ulice učitelja Stojana Čole, od 1972. do 2015. godine nosila je naziv Ulica Jovana Dučića, a na jednoj od prethodnih sednica gradskog parlamenta je preimenovana u Ulicu Jovana Tabakovića.
U obrazloženju odluke piše da su građani tražili da se vrati stari naziv koji je ova ulica nosila od 1972 ....
>

 

Već sam pomislila da se ovaj grad prestao baviti budalaštinama promene naziva ulica ... kad ono htedoše oduzeti ulicu velikom srpskom pesniku Jovanu Dučiću, meni najdražem, ...i dati je Jovanu Tabakoviću ...

E sad, ko je Jovan Tabaković?

Ne znam, i to me brine ... jedino ako nisu mislili na srpskog ili bolje reći jugoslovenskog slikara, prof. Ivana Tabakovića? Ali zar  bi prekrstili čoveka? Ivan nije Jovan.

Nisam našla obrazloženje ...

Građani su se pobunili i grad je u istoj godoni, za kratko vreme od jedne do druge  sednice morao vratiti stari naziv.

 

Ja sam dvadeset godina u Beogradu i pamtim da su neke ulice za to vreme i do četiri puta menjale naziv!

Čemu to?

Beograd je veliki grad, širi se dovoljnom brzinom da za sve ima dovoljno ulica. Ime ulice je uz sve ostalo i deo istorijskog pamćenja, govori o jednom vremenu, čuva duh toga vremena ... Pa zar da nazivi ulica budu dnevno – politička tema za iživljavanja?

O posledicama da i ne govorim, o toponimima, katastru, dokumenatima, ličnim dokumentima ... potpuni haos ...

Besmisleno do bola.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

97. - Una nota circa pausa

riznica | 14 Septembar, 2015 12:06

Tačno vreme.

Pauza.

Jesen je moje godišnje doba.Zato žurim da bih na vreme mogla udahnuti današnji dan.Nakon one dosadne kiše i hladnoće sunce je prirodi ponovo podarilo onaj željeni sjaj. Jači vetar hladi; prvi jesenji dani su počeli otkrivati svoju lepotu do raskoši koja tek sledi. U krošnjama se počinju mešati nijanse crvene. Retko opalo, uvelo lišće vetar nosi i kovitla. Lepa je rana jesen, topla, bojama i danima.

Prija mi šetnja parkom.

Miris zemlje koja se još nije ohladila dopire do moga lica. Grli me toplinom, vetrom miluje. Kad bih se mogla zadržati tu zanavek, u tom zagrljaju koji i nije bio zagrljaj – u svom zanosu na ovoj mirisnoj postelji na kojoj još niko nije ležao izuzev buba, cveća i onog uvelog lišća koje je vetar  već odneo; izuzev sunčevih i mesečevih zraka koji svakodnevno dolaze, a nikada se tu nisu sreli i svesni su svoje blizine, osećaju se i prepoznaju u senkama i vetru što je ljubio zemlju! ...

Pola sata i gotova pauza.

Svaka lepota kratko traje, ali se ponavlja, pa ću i sutra ponovo uživati u lepotama rane jeseni.Samo da potraju lepi dani. 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

96. - Danas ...

riznica | 11 Septembar, 2015 20:13

Danas je svečano otvorena manifestacija Pedeseti "Mokranjčevi dani" u čast velikana srpske muzike, kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca Negotinu 

 

. 

 

Stevan Stojanović Mokranjac (Negotin9. januar 1856 — Skoplje28. septembar 1914) je bio srpski kompozitor i muzički pedagog, klasik srpske muzike, njena najistaknutija ličnost na prelazu iz XIX u XX vek, zaslužan za uvođenje srpskog nacionalnog duha u umetničku muziku.

Rođen je 9. januara 1856. godine u Negotinu. Preci Stevana Stojanovića vode poreklo iz okoline Prilepa u Makedoniji, odatle su doseljeni u selo Mokranje. Završio je gimnaziju u Zaječaru; upisao se na prirodno-matematički odsek Velike škole. Kao gimnazijalac bio je član Srpskog pevačkog društva. Uz pomoć Društva, 1879. godine otišao je na muzičke studije u Minhen, kod J. Rajnberga. Privremeno je prekinuo studije 1883, ali ih je nastavio 1884. u Rimu, kod Parizotija, a od  1885. do 1887. na Konzervatorijumu u Lajpcigu.

Godine 1884. postaje horovođa pevačkog društva Kornelije Stanković , a 1887. godine dirigent Beogradskog pevačkog društva. Od 1887. do 1900. radio je i kao nastavnik muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji i Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ a od 1901. kao predavač pojanja u Bogosloviji. Zajedno sa Stanislavom Biničkim i Cvetkom Manojlovićem osnivač je prve stalne muzičke škole (1899) – Srpska muzička škola u Beogradu (današnje ime „Mokranjac“), čiji je direktor bio do svoje smrti. Njegovom zaslugom osnovan je prvi gudački kvartet u Srbiji.

Godine 1906. izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (danas: Srpaka Akademija nauka i umetnosti ). (Izvor Wikipedija)

 

 

 


Za obaveznu kompoziciju za takmičenje ove godine odabrana je Mokranjčeva "Druga rukovet", popularna, ali i vrlo zahtevna za izvođenje.

Druga rukovet, Iz moje domovine (1884)

Ton druge rukoveti je romantičan i lirski. Mokranjac upotrebljava manji broj melodija (pet) nego u prvoj rukoveti (devet). Osećaju celovitosti doprinosi i tonalno jedinstvo gde se koristi samo Ef-dur i ef-mol.

Pesme tri melodije koje sačinjavaju ovu rukovet su: „Osu se nebo zvezdama“, „Smilj Smiljana“ i „Jesam li ti, Jelane“. Za njima sledibaritonski solo „Maro Resavkinjo“. Rukovet se završava duhovitom pesmom „U Budimu gradu“.

 

*** 

Danas je Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja.

Događaj koji je bio povod za uspostavljanje ovog praznika opisan je u (Mt 14, 1-13); Irod Antipa, sin Iroda Idumejca (37. p.n.e.), oženio se (drugi brak) Irodijadom, ženom svoga brata Filipa.

Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa, Irodijadu, sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu.

Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetog Jovana. Njegovi učenici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto.

Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna, pa su skončali svoj život u bedi i poniženju.

Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra, ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena.

Sveti Jovan se praznuje šest puta u godini.

(Izvor:Internet) 

 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

94. - Prevoz i ja * Chapter 3.

riznica | 11 Septembar, 2015 10:04

Juče je 65-ica vozila putnike otvorenih zadnjih vrata. I to velikom brzinom. U autobusu je bila velika gužva i stajanje kod otvorenih vrata je bilo rizično.

I danas je, s tom razlikom da sam danas kod tih vrata bila i ja. Ja i deca, srednjoškolci. Džaba bilo vikati, majstore zatvori vrata. Putnici ništa. Pitam se kako bi reagovali da su njihova deca stajala kod otvorenih vrata, u punoj brizini? Možda nemaju decu. Biće da je to.

Na stanici je vozač , naravno, zatvorio ta, a ostala vrata, normalno, otvorio. 

*

Na semaforu zeleno, ja prelazim, , vozač malog automobila uleće u raskrsnicu velikom brzinom i  zaustavi se tik kod mog kolen! Uspeo je stati. Kiša je. I klizavo je. Ne mogoh poverovati da sam i ovo preživela. 

*

 Dakle, ako sutra ne budem pisala, vozač autobusa ponovo nije zatvorio vrata.

+

Karte i dalje uredno pregledaju. Tada su sva vrata zatvorena!!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

89. - Migracije i Homofobija

riznica | 31 Avgust, 2015 19:38

 

Sistem vrednosti je veoma važan za kvalitetno bitisanje ljudske zajednice. Kako je lako o vrednostima govoriti, a kako je teško staviti se u funkciju poštovanja tih proklamovanih vrednosti. Naročito ljudskosti. Čovjekoljublje je suština sticanja ljudskog dostojanstva. U najnovijim tokovima života pokazasmo da nismo ni homofobični ni egoistični, da i nakon tolikih godina možemo izdržati ta kretanja, migracije, sa dovoljno energije kao da se prvi put susrećemo s tim, da nismo izgubili ono elementarno poštenje i ljudskost, da nismo ono zašta bi nas hteli smatrati i da u genima ponosno nosimo čovekoljublje naših predaka...

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

88. -Maštovito sa hranom

riznica | 30 Avgust, 2015 19:40

 

Internet je prepun ideja kako pripremiti, servirati, dekorisati, aranžirati ... hranu. Za razgledanje bi trebalo nekoliko dana ... Agencije koje rade ketering to najbolje znaju pripremati, a sa malo mašte u kućnoj izvedbi sve može biti lepše. Bacite decu u nesvest!

Pridružujem se ovim postom @trunsmoitren :)

        

Jednostavno je.  

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

87. - Košava

riznica | 28 Avgust, 2015 15:25

Košava je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu. Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra mogu dostizati brzinu i do 70 km/h, mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 km/h. Zabeležene su i tople košave. Oseća se na severu do Subotice, na jugu do Niša a na zapadu do Šida. Nastaje kada je visok vazdušni pritisak nad Ukrajinom, a nizak nad zapadnim Sredozemljem. Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru.(Wikipedija) 

Novembar, 1993. godina 

Dan je hladan i suv. Bila je Košava, dobro poznata. Bila sam i Ja, nova i nepoznata u svom novom gradu.

Dugo sam se dvoumila da li da krenem. Nije mi to bila obaveza koju sam zakazala, da ne bih mogla otići i bilo koji drugi dan. Nije mi se ni išlo, ali ipak sam odlučila da pođem, valjda samo zato što sam toga dana zacrtala da ću to završiti.Izađoh iz gradskog autobusa i osetih jake udare vetra u leđa. Na ulicama je bio tek poneki prolaznik, ali se i oni razbežaše. Gde li su samo tako brzo nestali? Pored mene prođe neki muškarac i nekako me čudno pogleda. Valjda je to trebalo nešto da mi znači, ..., ali nisam imala volje da o tome razmišljam.

Zadubih se u svoje misli i nastavih dalje prema nekim stepenicama. Nečija senka promaknu sa moje desne strane i to je sve. Ostadoh potpuno sama. Sa vetrom koji je sve jače duvao. Ruke su mi se već počele smrzavati. Nije bilo snega, koliko se sećam, ali je sve zaledilo i promrzlo do te mere da se nisam mogla držati za rukohvat ograde dok sam silazila niz stepenice. Nekako se izborih sa vetrom i uspedoh da savladam stepenice. Polako. A vetar je jačao. Uvlačio se u kosti i postajao deo mene, a ja u njemu sve dok se jedan njegov mlaz prolivao iz mojih šaka. Nosio me tako da sam tek malo nogama dodirivala tlo. Uhvatila sam ga. Uhvatila sam srž oluje i ona je razjareno besnela. Htedoh da stanem, ali ne mogoh. Pogledah napred, dalje, brisan prostor. Nema ništa za šta bih se mogla uhvatiti, videh sebe odnesenu do Obrenovca.

Ispuni me neko bolno osećanje nemoći, potpune izgubljenosti. Skupih se u sebe i čučnuh ne bih li se zaustavila. Ništa nije pomagalo. Gotovo je sa mnom, shvatih tužno i pomirih se sa tim.Vetar mi je izbijao vazduh tako da sada već nisam mogla ni normalno disati. Počeh lpostepeno gubiti svest. Zažmurih. Teško se boriti sa stihijom spolja i sa sobom iznutra. Čula sam pucketanje grana u daljini dok se vetar obrušavao na mene. Moguće je da su to pucketale moje kosti ili led oko mene. Međutim, zvuci su bili prigušeni kao da su jako daleko. Ništa mi drugo nije preostalo nego da se prepustim i uživam u naletima glasova.

Obuze me osećaj potpune usamljenosti, veće nego što je realno i bila. Bila sam sama bez igde ikoga ko bi se i zapitao gde sam nestala. Zabolelo me više to saznanje da neće biti nikoga ko bi me potražio od toga što ću nestati u oluji.

Povremeno sam otvarala oči. U izmaglici ugledah zgrade. Ponadah se, ali avaj! Bile su suviše daleko i nisu bile na pravcu gde me vetar nosio. Nemoguće je stići do njih.U polusvesti počeh osećati ukus šljiva koje sam uzimala iz činije vremena, uz pucketanje vatre koju sam sada već jasno i čula. Osetih toplinu i obuze me milina. Baš je lepo. Prepustih se. Vetar me i dalje nosio, gotovo bacao. 

Posle ko zna koliko vremena otvorih oči i postadoh svesna hladnoće i situacije i okruženja. Krajnje je vreme da se dohvatim zgrada, pomislih, ako mislim ostati među živima. Počeh se boriti , hvatati i nogama i rukama za svaku i najmanju izbočinu na zemlji. Bauljala sam tako bez osećaja za vreme sa samo jednim ciljem – dočepati se zgrada.Kada sam sledeći pot otvorila oči ugledah zgradu ispred sebe. Vetar me toliko snažno bacio da se gotovo zalepih za nju celom svojom površinom. Osetih kako sam se razbila u hiljade malih komadića koji počeše da klize niz zid. Sklupčah se. Šćućurih. Okrenuh leđa zidu i ostadoh tako neko vreme. Kad sam ponovo osetila hladnoću, pomislih da se moram sada dokopati ulaza, sa druge strane zgrade gde je vetar i dalje divljao. Dođoh do ivice ali kada sam shvatila da će me kovitlac beznadežno ščepati i odvući, vratih se na zaštićeno mesto i ostadoh neko vreme. Počela sam osluškivati vetar. Napregnuh sva čula da shvatim šta treba da radim. I posmatrajući tako shvatih da duva u periodičnim naletima udara i da je u nekom trenutku dovoljno slaba da se mogu provući.  Krenuh još nekoliko puta i u nekom trenutku osetih daq mogu i prođoh do prvog ulaza. Uhvatih se za vrata. Zaključana. Dođoh do drugog. Isto. Ostao je još jedan ulaz ... 

Koliko sam bila tu, šta se dalje dešavalo ne sećam se. Kako sam se uspela vratiti kući, ni toga više. Znam samo da je bio mrak i kasni noćni sati. Umorna se stručih na krevet. I zaspah. 

Za sve ove godine tako nešto se nije ponovilo. Možda ni Košave nisu ono što su bile, možda sam se navikla, a možda sam i ojačala. Možda sam se naučila čuvati od vetra.A možda je i zato što sam ga tada progutala!? 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com