Menu:

Recent Entries

Categories

Hroničarski zapis [75]
Haiku poezija [6]
Priče [191]
Generalna [22]
Zemun [7]
Kolarac - koncerti [9]
Poezija [20]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

171. - Jutro

riznica | 02 Februar, 2016 12:13

 

Prohladno jutro.  Nebo vedro, prošarano tragovima aviona, dva po dva,unakrst, kao na crtežu da je rukom namerno iscrtano. Lepa slika. Lepša od stvarnosti.

U izmaglici se ocrtava kontura grada iznad koje blešti nisko istočno sunce. Zaslepljuje i tera da se gleda poluotvorenim očima. Sve drugo je crno.

Sava je mirna. U niskom vodostaju ogleda se grad, Beograd u vodi, priviđenje jednog takvog.Jutarnja gužva je redovno stanje. Stanje. Autobusi ne poštoju red vožnje kao što se i ništa drugo ne poštuje.

Ipak, volim svoj grad , kao što sam volela bespomoćno i jedno priviđenje same sebe u jutarnjoj izmaglici.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

167. - Omniparens drugi

riznica | 26 Januar, 2016 18:30

 

"Čovek, šta god da radi, potpada 

pod prirodu, koja je omniparens i čijim 

zakonima se, i kad misli da ih krši, 

svagda pokorava." (M. A. Bakunjin)

 

Utisci iz privatne države.

Imam (svoj) utisak da nemam svoju državu; da živim u kući koja je kao planinarski dom. U prolazu.

Kome se ne sviđa neka ide dalje i traži druge utiske, rekoše nam!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

165. - Kulturni relativizam

riznica | 20 Januar, 2016 13:06

 

Uplivom konvoja demokratije i razvoja slobodnog tržišta nakon II sv. rata, po američkom viđenju novog svetskog poretka, ne samo da je srušen klasični imperijalizam, već je to predstavljalo svojevrsnu revoluciju u shvatanjima i odnosima u svetu.


Razvoj demokratije i sloboda imao je svoj istorijski tok koji je stvorio jednu sasvim novu i drugačiju stvarnost, a danas smo, takođe, prvenstveno razvojem novih tehnologija, suočeni sa novom „revolucijom“  mišljenja, razmišljanja i odnosa koja za svet nije ništa manje šokantna od prethodno spomenute.

Tako je sa svakom promenom. Uvek.


Ipak, promena načina razmišljanja (i delovanja) ne treba nužno da znači srozavanje jedne kulture. Ona može biti obogaćena i oplemenjena ukoliko se društvo na adekvatan način prilagodi promenama, ako iz njih crpi ono što je dobro, ako uspe da kanališe te tokove u željenom pravcu.


Istina je i to da su veoma retka fleksibilna društva, posebno ako je u njima ukorenjena tradicija.


Razvojem tehnologije potire se razlika između privatnog i poslovnog; izlaskom na internet gubi se privatnost a trajni zapis ostaje, gubi se klasična podela vremena na 3*8sati, drugačije se živi život (nezdravije), a propaganda i rijaliti su postale ključne reči današnjice. Pojavljuje se manjak vremena. Zato je ključno pitanje mera, lično dostojanstvo i kultura ponašanja pojedinca. Kontrola samoga sebe, dobra orgnizacija svoga života i vremena i budnost nad sobom postaje ključna stvar, imperativ vremena.


Za transformaciju društva, od napuštanja kulture koja promoviše neznanje do kulture koja ceni znanje, rad, kreativnost .... potrebne su godine strpljenja ne samo da se uspostavi vrednosni sistem već i da on zaživi. Nužno je raditi  na edukaciji ma koliko to teško bilo, jer ljudi su ti koji stvaraju , neguju i prenose kulturu,  jer ako osvoji nekultura, ključno je pitanje ko će se ponovo boriti da uspostavi   kulturu?


Uprkos svemu, smatram da za loše stanje u društvu ne treba kriviti nikoga sa strane, jer ipak sami biramo koje norme ćemo prihvatati, koje ideje, naše misli su hrana našeh duha, pa na taj način određujemo i način na koji  ćemo to implementirati u naše društvo kao način kojim ćemo usmeravati i formirati opšte mišljenje. Kod nas to, kao već uvrežena pojava, ide naopako uz neminovno izvrtanje svega što bi zdrav razum podrazumevao. Vlada kulturni relativizam.


 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink

159. - Христос се роди!

riznica | 07 Januar, 2016 10:32

 

Срећан Божоћ! 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

156. - San i java novogodišnje noći

riznica | 31 Decembar, 2015 16:18


Ako sve i ne ide u pripremama za najluđu noć, ne paničite zbog toga. Ne znači da u nečijim očima nećete biti najlepši ... važno je da ste dobro raspoloženi i da zračite pozitivnom energijom i samopouzdanjem.

 

Šta oči vide?

Kako izgleda lepota?

Merimo li sve prema sebi i koliko uopšte možemo sagledati (videti) sebe?

Svako ima svoj ukus i predstavu o lepom. Ipak, lepota je više od onoga što oči vide, ona se upija svim našim čulima...

Neke osobe se nikada ne sretnu, a tako lepo se razumeju, prožimaju i nadopunjuju, predstavljaju radost jedni drugima, približava ih istovetnosti, ona radost koja život obogaćuje i čini ga lepšim, sadržajnijim i potpunijim.

Lep je taj osjećaj duhovne usklađenosti, tako redak među ljudima, te neke čežnje i želje, radovanja svakom susretu, lišenog banalnosti i straha nepredvidivosti i upotpunjenog sigurnošću. To je osjećaj potpunog poverenja.

Površni ljudi jure za površnom lepotom, a oni drugi je traže u dubinama ljudske duše... i niko ne može reći da je spoznao šta je to lepota, jer svakome ona nešto drugo znači.

 

"Žene nisu nikada tako jake kao onaj put kada se naoružavaju vlastitim slabostima." (autor ?)

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

152. - Dualiteti

riznica | 25 Decembar, 2015 14:06


 

Od starog egipatskog kraljevstva, preko asirsko-vavilonske kulture, antičkih mitova i dalje ... javljaju se likovi dvojne prirode – uglavnom zoomorfna mitološka stvorenja sa ljudskom glavom i telom životinje (lava, ovna, sokola, jastreba, mačke ..), krilati bikovi, sirene ... sloveni su imali demone prirode, vampire, veštice ... itd. Teško se i setiti svega i nabrojati.

 

Bogočovek je isto tako dvojne prirode.

I ako će mi biti dozvoljeno da preuzmem citat, po rečima sv. Augustina: "Bog se počovečio, da se čovek može pobožanstveniti".

Dva su kalendara, a bejaše samo jedno rođenje.

Srećan Božić svima koji danas slave!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

148. - 1. Rođendan bloga

riznica | 15 Decembar, 2015 00:00


 
 
Dan po dan, prođe godina. Prvo je uvek najteže, prvi put, prva godina ... posle sve postane rutina. Važno je, takođe, i ne dozvoliti rutini da u potpunosti ovlada nama, ona neminovno vodi kraju.
 
U životu postoje stvari za koje se vredilo pomučiti, i nikakvi zakoni, bojazni, pa čak ni zapovesti ne mogu zadržati čoveka od toga da sneva i danju i noću.

Dovoljno je zatvoriti oči.
I to je to.
Tu je sve!

Hvala vam što ste tu, što čitate i komentarišete postove na mom blogu. 

 
update 16.12.2015. 20:15
 
- Pricalica: 

- Ja: Hvala ti draga pričalice! :)

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

144. - Čitač vs čitalac

riznica | 10 Decembar, 2015 13:07

 

 

Pitam sina kako se zove čovek koji čita?



Zapravo je, kako tumače rečnici, ispravan i jedan i drugi termin, pa su te reči sinonimi. (?) Tako bar zagovaraju neki lingvisti.

 

Terminologizacijom se značenje reči opšteg  jezika u određenoj struci precizira, najčešće sužava i utvrđuje određenom definicijom. Naziv uvek znači ono što je utvrđeno njegovom definicijom, a to možemo videti u rečnicima.

Pri stvaranju naziva treba razlikovati tvorbeno i terminološko značenje. Značenje naziva utvrđeno je definicijom koja se ne poklapa s tvorbenom definicijom, npr. tvorbeno značenje reči čitač je »onaj koji čita ili ono šta čita«. Terminološko  značenje naziva čitač je »uređaj koji s ulaznoga medija može preneti podatke u oblik pogodan za računarsku obradu«.

 

Značenje reči čitač vezuje prevashodno za tehnički uređaj kojim se nešto očitava (elektronska lična karta, karta u prevozu, bar-kod na proizvodima, elektronska knjiga), pa tako imamo elektronski čitač, bar-kod čitač, optički čitač koji se koristi na izborima, čitač memorijskih kartica, čitač elektronskih knjiga i sl, a samo u nekoliko slučaja u literatuti označava i čoveka koji čita.

Čitalac nesumnjivo označava osobu koja čita, ali rečnička definicija u rečnicima Matice srpske navodi još da je čitalac ‘onaj koji čita knjige, novine, časopise i dr. tekstove’...

 

Tako ispade da je čitač opšti ili širi pojam onoga koji čita - čitaoca koji čita novine, knjige, časopise, članke i sl .. (?)

Doduše nigde nije navedeno da li se čitač i čitalac razlikuju po razumevanju pročitanog?

 

Zanimljivo je npr. da u nemačkom jeziku postoje reči Der Leser-čitalac i Der Vorleser – čitač, a u engleskom bi to bili reader i scanner.

U prilogu akciji „Beogradski čitač“, o važnosti čitanja želim reći da ću sebe i dalje smatrati i nazivati čitaocem a ne čitačem, jer ne želim biti skener.

 


 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

138. - Put

riznica | 17 Novembar, 2015 23:11


 

"Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teško naći , ali je veoma teško održati se na njemu."
A. N. Ostrovski

 

Kada se bela kuglica, umorna od silnoga okretanja i poigravanja sa ljudskim sudbinama, u smiraj kasino dana zaustavi na vrhu igle, znači da je život otvorio karte pred nama.

 

Tada jedino nerešeno pitanje ostaje: Kako se održati?

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink

137. - Park

riznica | 11 Novembar, 2015 14:35

 

 

Jesen u parku. Sunce u Beogradu.

Vetar u krošnjama. Ptice u letu.

Postojati.

Biti (još uvek).

Slušati.

Biti otvoren.

I.Oprezan.

Poniranje u nepoznati život ima svoju lepotu.

 

Parkovi su pomalo tajanstveni. U njihovoj zagonetnoj jednostavnosti ima nekog preobilja i životne radosti u svakom godišnjem dobu, igre i bezbrige, univerzalne životne lepote...

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink

133. - Fijasko struke

riznica | 28 Oktobar, 2015 15:21

Prostorno planiranje je jedan od četiri stuba na kojima počiva strategija razvoja društva. Ono je koliko naučna disciplina u organizaciji prostora i mogućnostima održivog  razvoja toliko i administrativa veština i politika zemljišta. Iz toga proizilazi i ukupna arhitektonsko urbanistička politika i njena društvena uloga.

Država koja (kroz praksu) zanemaruje strategiju svoga prostornog razvoja i svede je na legalizaciju ne samo objekata već i celih naselja i delova gradova uz „dodelu“  zemljišta  kroz (nejasno definisan) proces utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu (na privatnom i javnom zemljištu!) za iste te nelegalne objekte (i za objekte iz privatizacije ...), gde se prvo gradi pa tek onda planira a zapravo samo evidentira i karikira planiranje da bi izgledalo legalno, sigurno da nema blistavu perspektivu. 

Šta je tu sa strukom?

Tamo gde su planovi mrtvo slovo na papiru (nesprovodljivi) može se reći da je struka kapitulirala.A administrativna veština?Problem besparice i nemaštine vodi ne sprovođenju javnih površina pa se i ne može (osim u slučaju postojećih javnih površina) doći do onog sada već „čuvenog“ nivoa  lokacije na kome se dalje teče lako, brzo i jednostavno!!

Ovako i dalje jurimo sopstveni rep i mislimo kako nam dobro ide. Umesto da se proširuju, ulice se sužavaju, kao i vidici a nova mreža puteva se gradi na privatnom zemljištu sa onoliko sukorisnika koliko se parcela priključuje sa svim njihovim vlasnicima stanova ...(?) Kroz te privatne posede provlači se javna infrastruktura po principu moja glava tvoja kapa (ili obrnuto ako se uopšte zna šta je čije).

Manje me brine šta će o nama misliti za 20 ili 50 godina od pitanja da li su  arhitektura, urbanizam i prostorno planiranje uopšte potrebni našem društvu kao stvarna pojava a ne kao „ukras“ ili „poštapanje“, budući da se sve karikira? 

Jedno je sigurno struka je doživela poraz, a Komora joj nikada jača nije bila!Ali svako „zašto“ ima svoje „zato“ , kao što i sve ima svoj odgovor.  

Izgleda da smo džaba krečili.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

131. - „Elektrificirana malograđanština“ ...

riznica | 25 Oktobar, 2015 17:08

...kao tema u delima političkog majora 

 o Ćopiću ...   i ovo

Ovo je godina u kojoj obeležavamo jedan vek od rođenja Branka Ćopića, pisca uz čija dela smo odrastali. Pamtimo ga kao dečijeg pisca a on je zapravo bio izuzetan satiričar, vedar i setan, tako duhovit a istovremeno tako tužan.

A najdubljim smehom se smeju najveći očajnici.

 

On je bio partizanski pisac, u vreme kada je je ideologija bila mera vrednosti a ista ta ideologija ga je, prateći ga u stopu i naterala da skoči u smrt sa, kakve li ironije, Savskog (Brankovog) mosta, koji je inače svoj današnji naziv dobio po Brankovoj ulici u čijem nastavku se nalazi, a Brankova ulica po pesniku Branku Radičeviću. Negde sam pročitala da je i Branko Ćopić dobio ime po Branku Radičeviću. I most se, dakle, ne zove po Ćopiću koji je ovde doživeo svoj tragičan kraj.

 

Branko je bio pisac sa jasno određenim referentnim poljem i čovek koji nije mogao ni oćutati ni istrpiti nepravdu, i to sve je imalo svoju cenu.

 

Pričalo se da mu je, u vreme kada je intenzitet nastalih problema  i neslaganja sa ideologijom kulminirao, Ivo Andrić savetovao da počne pisati romane, jer njih niko ne čita. Tada zaista i nastaje nekoliko njegovih romana.

Posle njegove smrti nastalo je vreme tihog i neosetnog, tendencioznog povlačenja njegovih dela ... ali pisac njegovog kalibra jednostavno ne može nestati.

Zato mi je drago da se o njemu i njegovim delima ponovo govori i da se ona i dalje čitaju.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

129. - Povratak u budućnost II

riznica | 21 Oktobar, 2015 00:00

 

Da, danas je taj dan koji je ljubiteljima naučne fantastike iz 1989. godine bio odredište.

Problem sa budućnošću je taj što brzo odmiče pa je ne možemo stići a i neće da čeka. Oni koji su se iz sada već daleke 1989. teleportovali u današnji dan precenili su budućnost. Suviše. Automobili još ne lete, ali zato postoje mobilni telefoni koji nisu bili predviđeni ...

Ustvari ne volim SF filmove, meni su oni skroz bzv. Imam ja svoju maštu!

Ali eto danas je taj sasvim običan, prohladan i pomalo kišan dan. Stigli smo ga, samo što nam je budućnost odmakla.

Ništa posebno, naročito ne kada se nešto očekuje. 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

126. - U dosluhu sa prirodom

riznica | 16 Oktobar, 2015 09:33

 

Žurim jutros na posao, ali sam ipak odvojila par minuta da zastanem i uslikam detalj vertikalnog vrta ispred Pravnog fakulteta. Izgleda predivno, samo je na kratkoj deonici postavljen.

 

 

Plato Slobodana Jovanovića, na uglu ulica Bulevar kralja Aleksandra i Beogradske jedno je od najprometnijih mesta u Beogradu i pomislila sam da će ovom ogradom zaštiti pešački potez od saobraćaja...Zainteresovalo me pa sam posvetila malo paženj ovim vertikalnim vrtovima.

 

 

Osim vrlo frekventne pešačke komunikacije, deo platoa služi i kao prostor za miran odmor. Mesto je okupljanja kako studenata tako i drugih građana koji su u prolazu. Pored radova na uređenju platoa, izgrađen je i  amfiteatar u parku „Mali Tašmajdan“, iza Pravnog fakulteta. Amfiteatar će služiti za održavanje raznih predavanja, događaja ali i za odmor, druženje i relaksaciju sugrađana. Oko amfiteatra je obnovljen travnjak na površini do 300 m2, postavljanjem travnog busena. Amfiteatar je izrađen od drveta, kako bi se uklopio u ambijent parka. Oko njega je zasađeno listopadno šiblje, a u jednom delu zaklonjen je zelenim zidom čija površina iznosi 32m2. Amfiteatru se prilazi stazom od kamenih ploča koje su postaljene na travnjak.   

 

 

Grad jeste veštačka struktura, ali su elementi prirode zbog toga među najbitnijim. Negativni trendovi smanjenja poljoprivrednih površina, divlje gradnje na poljoprivrednom zemljištu, zauzimanje visokih bonitetnih klasa zemljišta za razne privredne i stambene objekte vremenom su ugrozile količinu zelenila potrebnu gradu. Sve ovo pokazuje nedostatak svesti o važnosti ovih prostora za ekosistem, klimatske uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvo u kome treba svi zajedno da uživamo.

   viseći vrtovi

Poseban sistem grada čini  sistem zelenila,  počev od prigradskih šuma, privatnih šuma i šikara, gradskih šuma, gradskih bašta, preko gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama.Međutim na užoj teritoriji grada koju su asfalt i pločnici osvojili jedino se urbanom obnovom mogu formirati nove manje zelene površine i linijsko zelenilo.  

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

125. - Mrav

riznica | 15 Oktobar, 2015 13:24

 

 

Uz malo mašte od plodova kestena i žice lako se napravi mrav. Samo treba biti vredan. Kao mrav. ;)

 

Mravi žive svuda osim na Antarktiku i u morima, rekama i okeanima.

- Poput svih drugih insekata, mravi takođe imaju po šest nogu od kojih svaka ima po tri članka. Noge su im veoma snažne i njima mogu veoma brzo da se kreću i trče. Verovali ili ne, kada bi čovek trčao poput mrava, dostizao bi brzinu trkačkog konja!

- Osim što brzo trče, mravi mogu da podignu teret i do 50 puta veće težine od njihove sopstvene.

- Da li znate da mozak mrava ima oko 250,000 moždanih ćelija, dok ljudski ima oko 10,000 miliona! Takođe, jedna kolonija od 40,000 mrava ima istu veličinu mozga kao čovek.

- Mrav ima najveći mozak medu insektima.

- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.

- Prosečan život mrava traje od 45 do 60 dana, a sastoji se iz četiri faze: jajašce, larva, lutka i odrasli mrav.

- Mravi ne koriste svoje antene samo zbog čula dodira, već se njima služe i da bi omirisali.

- Imaju jake čeljusti kojima mogu da seku poput makaza. Međutim, odrasli mravi ne mogu da žvaću i gutaju krutu hranu zbog čega se najčešće hrane sokovima iz biljaka

- Mravi nemaju pluća. Kiseonik ulazi kroz male rupe po čitavom telu, a ugljen-dioksid izlazi kroz iste otvore. - Svaka kolonija mrava ima jednu ili više kraljica. Ona leže jaja o kojima se brinu mravi – radnici koji su sterilni. Takođe, njihova dužnost je da pronalaze hranu i štite gnezdo od neprijatelja.

- Iako se zavlače gde stignu i sa sobom nose svakakve mrve, mravi u stvari žive u čistoći. Naime, neki radnici su zaduženi za odnošenje smeća iz mravinjaka koje zatim stavljaju u posebna odlagališta!

- Postoji više od 12,000 vrsta različitih mrava.

- Svaka kolonija mrava ima vlasititi miris. Zato se neprijatelj lako može prepoznati.

- Mrav ima dva želuca – u jedan ide hrana za njega, a u drugi hrana koju će podeliti s drugim mravima.

- Neki mravi spavaju sedam sati dnevno.

- Najveći mrav dugačak je 2.5 cm, a najmanji mrav je dugačak jedan milimetar.

- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.

- Da li možete da poverujete da je ukupna težina svih mrava na planeti Zemlji gotovo jednaka masi svih ljudi? Kako je ovo moguće s obzirom na to da su ovi insekti toliko mali u odnosu na ljude. Naime, naučnici smatraju da na našoj planeti postoji oko milion i po mrava na svako ljudsko biće pa je, baš zato, tvrdnja tačna.

(preuzeto)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

122. - Sindrom bicikliste

riznica | 11 Oktobar, 2015 20:30


 

„Manifestuje se tako što u jednoj prilici do izražaja dolazi grandiozni ego, u drugoj slepa poslušnost. Da, u psihologiji se takvo ponašanje naziva “sindromom bicikliste”: one ispod vas gazite kao pedale; pred  onima koji su iznad imate pognutu glavu i savijenu kičmu.“ (psiholog)

 

 

Dobro nam je poznato ovakvo ponašanje. Takvi su nam šefovi i oni koji bi se šefovima hteli zvati.

Međutim, kada dobiju po nosu podviju rep i nigde ih nema. Stara izreka kaže da „i nad popom ima pop“! Ako nisu, dobiće.

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

120. - Eros

riznica | 09 Oktobar, 2015 14:04

 

 

Kao simbol pobede života nad smrću! :-)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink

115. - Slatki Taš

riznica | 01 Oktobar, 2015 11:20

Danas je Taš najslađi park na svetu.Sajam meda i puno tezgi sa medom, proizvodima na bazi, sa i od meda pa sve do alata i opreme za pčelarstvo i literature. Puno sveta u parku.Najveća izložba meda do sada, sa više od 250 izlagača, počela je juče u Tašmajdanskom parku, u organizaciji Društva pčelara "Beograd" i Beogradskog udruženja pčelara i trajaće do nedelje, ove godine pet dana. 

Interesantni su kozmetički preparati na bazi ovog pčelinjeg proizvoda, kreme za lice i masti sa propolisom, koštaju od 150 do 350 dinara. Sve lepo upakovano, sapuni kao poklončići i vosak izliven u kalupima za šape. Sapuni dekorisani zrnevljem kafe ...

Cene proizvoda uglavnom su ujednačene kod svih prodavaca: mešavina sa polenom i propolisom košta oko 600 dinara, med sa susamom ili mlečom 400 dinara, koliko treba izdvojiti i za teglu sa saćem. Sladokuscima proizvođači nude med sa orasima, za 500 dinara, a pravi ukras izložbe je med sa kandiranim voćem čija je cena, u zavisnosti od veličine ambalaže, od 120 do 2.000 dinara. Boca rakije medovače košta 450 dinara, a kesa domaćih medenjaka 50 i 80 dinara. Onima koji ga radije koriste kao lek pčelari nude med sa lekovitim travama, polenom i propolisom, ili zelenim oraščićima, po cenama od 600 do 300 dinara.

 

Ovogodišnju izložbu obeležiće i važan jubilej: proslava 110 godina postojanja Saveza pčelarskih organizacija, koja će biti završena sutra, svečanom akademijom u Kolarčevoj zadužbini. U prostorijama Saveza juče je održano zasedanje Balkanske pčelarske federacije, pa su gosti iz Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Makedonije i Slovačke posetili štandove na Tašmajdanu.(preuzeto)

 

Pa, ko voli, do nedelje mu može i kašika upasti u med.

Meni već jeste, danas.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

114. - Dostava cveća

riznica | 30 Septembar, 2015 14:47

 

Taj dan mi je bio rođendan.

Sedimo u kancelariji i radimo, nakon što su mi kolege čestitale i izljubili me ....

Domalo, dostavom dolazi ogroman buket cveća.

Predivan, ooooogroman.

Zahvalim dečku iz cvećare, on mi se nasmeši, ja potpišem i on ode.

Muškarci ćute, a žene, ma ćute i one a osećam kako me ljubomorno gledaju. Ma šta ljubomorno, već me mrze. 

Pogledam , zavirim unutra, ... nema   čestitke, nema pisamca, nema poruke ...

NEMA NIŠTA!!

Gledam bolje.

Gledam još. (već pomalo nervozno)

Ništa.

Srećom, neko je već zaključio (naglas) da je od muža, pa je tako i prošlo.

Ali, ne lezi vraže, moj dobar drug me i dalje gleda i tiho pita:

-          Dobro, hoćeš li se zahvaliti čoveku?!!

-          Kome? – pitam;

-          Pa, valjda mužu, ako nije neko drugi?

-          Vidiš li da ne piše od koga je? Jesi li ćorav?

-          Dobro, zovi pa pitaj da li je on?

-          Ma nemoj! A šta ako nije? Pitaće ko to meni šalje cveće?

-          A šta ako jeste?

-          Hm... (?)

-          Pa ništa.

-          Kako ništa?

-          Lepo ništa. Ako jeste zahvaliću mu se kada dođem kući... 

(duža stanka)

-          I?

-          Šta i?

-          Šta si odlučila, hoćeš li se zahvaliti čoveku, red je?

-          Neću.

-          Kako nećeš?

-          Lepo neću. Red je bio i da se potpiše. Vidiš da ne piše od koga je. Znači nemam se kome zahvaliti. A, btw. cveće je predivno, uživaću u njemu, to je sasvim dovoljno. To je i bio cilj, zar ne?

-          Ma ne znam, ja bih se opet zahvalio!(?)

-          I ja bih da znam kome  .... 

(i tako se raspravljasmo, bome, više od dva sata, ali ja ne popustih ...) 

Cveće sam ostavila na poslu (buket je bio toliko velik, da sve i da sam htela, nisam ga mogla poneti). Ruža je bilo onoliko koliko sam tada imala godina. Mnogo! (preko trideset)

Kada sam došla kući, muž ćuti. Ćutim i ja........

 

Nikada nisam saznala ko mi je poslao taj prekrasni buket cveća za rođendan!

 

Šteta!.... 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

113. - Dani evropske baštine

riznica | 29 Septembar, 2015 09:44

Kulturna baština je temelj evropske kulture. Međunarodna kulturno-turistička organizacija "Dani evropske baštine" održava se u desetak zemalja sveta, a Beograd je domaćin centralne proslave u skladu sa svojim predsedavanjem u Komitetu ministara SE.

Tema ovogodišnjih DEB je "Reke - tokovi nasleđa". 2015. godina je godina je evropska godina industrijskog i tehničkog nasleđa. Manifestacije "Dani evropske baštine" počela je 19. Septembra u Beogradu i trajaće do 23. septembra. Glavni program je obuhvatio uglavnom izložbe u važnim beogradskim zdanjima, kao i potpisivanje tri konvencije Saveta Evrope (SE), organizacije koja je ustanovila manifestaciju "Dani evropske baštine" (DEB).

Savet Evrope je preuzeo osnovnu ideju projekta „Otvoreni dani kulturnih spomenika“ održanog u Francuskoj 1984. godine, sa ciljem da spomenici kulture budu dostupni široj javnosti, proširivši je na zamisao o međusobnom zbližavanju stanovnika i boljem razumevanju sopstvenog prirodnog i kulturnog nasleđa i raznolikosti nasleđa drugih naroda. 

Svake godine sa drugom temom, manifestacija je u Beogradu postala svojevrstan praznik kulture i turizma, kada se pripremaju tematski programi, otvaraju gradska zdanja, istorijske kuće, legati, muzeji i druge ustanove kulture i priređuje veliki broj raznovrsnih besplatnih programa.   

29. septembar

U okviru manifestacije  tradicionalno se u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda organizuju obilasci zdanja Starog dvora, danas Skupštine Grada Beograda.  

Stari dvor sagrađen je između 1881. i 1884. godine prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog (1835–1891) kao privatna i službena rezidencija kralja Milana Obrenovića. Jedno je od najznačajnijih ostvarenja akademske arhitekture s kraja 19. veka, projektovan i oblikovan sa namerom da prevaziđe sve što je do tada izgrađeno i služilo kao zvanična rezidencija srpskih vladara. U ovom dvoru su boravili kraljevi Milan i Aleksandar Obrenović, a od 1903. do 1914. godine predstavljao je zvaničnu rezidenciju dinastije Karađorđević i samim tim bio stalna pozornica važnih istorijskih događaja. Posle Drugog svetskog rata u zgradi se nalazio Prezidijum Narodne skupštine, Vlada FNRJ i Savezno izvršno veće, a od 1961. Skupština Grada Beograda. Zdanje je 1983. godine proglašeno za spomenik kulture. 

Iako se centralni program DEB završio 23. septembra, kraj celokupne manifestacije je poslednjeg dana septembra. Do tada će biti organizovano još izložbi, predavanja i stručnih skupova. (Preuzeto)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com