Menu:

Recent Entries

Categories

Hroničarski zapis [75]
Haiku poezija [6]
Priče [191]
Generalna [22]
Zemun [7]
Kolarac - koncerti [9]
Poezija [20]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

108. - Nigerijska prevara

riznica | 23 Septembar, 2015 14:57


 

Informacija je stara ali prevare nisu, a nisu ni prestale ... Nigerija, jedna napaćena zemlja na južnoj obali Zapadne Afrike, u Gvinejskom zalivu nije kriva za prevaru nazvanu po njoj, sva njena „zasluga“ potiče otuda što je prvi talas ovih prevara potekao iz Nigerije ...

Dakle, dobila sam 900.000 Dolara od Microsofta?!! Kako da ne!!

Koliko bi čovek morao biti lud da u ovo poveruje? Tačno onoliko koliko je i pohlepan!

 

Internet je prepun ljudi koji žele da nas prevare, a jedan od najpopularnijih načina je takozvana “Nigerijska prevara” (Nigerian 419 scams). U pitanju je e-mail u kojem piše da ste navodno dobili ogroman novac, iako ni sami ne znate osobu koja vam je to saopštila. Više ovde

Sadržaj maila OVDE 

Microsoft se ograđuje vidi OVDE 

 

Ja samo znam da „Nema leba bez motike“ i to se nikada promeniti neće, čak ni kada se motika izbaci iz upotrebe. 

 

Pravi način da se ljudi zaštite jeste da nauče i informišu kako prevaranti izvode svoje prevare. Na raznim sajtovima se modu videti detaljno opisane prevare koje su u suštini jednostavne ali su efikasne i najlakše nađu put do širokih narodnih masa. Iako opisane prevare izgledaju kao jednostavne one su osnova za najveće svetske prevare koje nisu mimoišle čak ni Wall Street. Ako su uspeli da prevare Wall Street možete zamisliti šta mogu uraditi običnim ljudima.

Jedini način da se ljudi zaista zaštite od prevare je da nauče kako ih prevaranti varaju.

Izvor Internet

vidi sve o prevarama OVDE 

 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

100. - Zaboravila sam ...

riznica | 16 Septembar, 2015 21:44



Vest>

BEOGRAD - Skupština grada Beograda vratila je danas (15.09.2015.) jednoj od ulica na Čukarici naziv Ulica Jovana Dučića.
Ulica u naselju Repište, od Ulice Mile Jevtović do Ulice učitelja Stojana Čole, od 1972. do 2015. godine nosila je naziv Ulica Jovana Dučića, a na jednoj od prethodnih sednica gradskog parlamenta je preimenovana u Ulicu Jovana Tabakovića.
U obrazloženju odluke piše da su građani tražili da se vrati stari naziv koji je ova ulica nosila od 1972 ....
>

 

Već sam pomislila da se ovaj grad prestao baviti budalaštinama promene naziva ulica ... kad ono htedoše oduzeti ulicu velikom srpskom pesniku Jovanu Dučiću, meni najdražem, ...i dati je Jovanu Tabakoviću ...

E sad, ko je Jovan Tabaković?

Ne znam, i to me brine ... jedino ako nisu mislili na srpskog ili bolje reći jugoslovenskog slikara, prof. Ivana Tabakovića? Ali zar  bi prekrstili čoveka? Ivan nije Jovan.

Nisam našla obrazloženje ...

Građani su se pobunili i grad je u istoj godoni, za kratko vreme od jedne do druge  sednice morao vratiti stari naziv.

 

Ja sam dvadeset godina u Beogradu i pamtim da su neke ulice za to vreme i do četiri puta menjale naziv!

Čemu to?

Beograd je veliki grad, širi se dovoljnom brzinom da za sve ima dovoljno ulica. Ime ulice je uz sve ostalo i deo istorijskog pamćenja, govori o jednom vremenu, čuva duh toga vremena ... Pa zar da nazivi ulica budu dnevno – politička tema za iživljavanja?

O posledicama da i ne govorim, o toponimima, katastru, dokumenatima, ličnim dokumentima ... potpuni haos ...

Besmisleno do bola.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

97. - Una nota circa pausa

riznica | 14 Septembar, 2015 12:06

Tačno vreme.

Pauza.

Jesen je moje godišnje doba.Zato žurim da bih na vreme mogla udahnuti današnji dan.Nakon one dosadne kiše i hladnoće sunce je prirodi ponovo podarilo onaj željeni sjaj. Jači vetar hladi; prvi jesenji dani su počeli otkrivati svoju lepotu do raskoši koja tek sledi. U krošnjama se počinju mešati nijanse crvene. Retko opalo, uvelo lišće vetar nosi i kovitla. Lepa je rana jesen, topla, bojama i danima.

Prija mi šetnja parkom.

Miris zemlje koja se još nije ohladila dopire do moga lica. Grli me toplinom, vetrom miluje. Kad bih se mogla zadržati tu zanavek, u tom zagrljaju koji i nije bio zagrljaj – u svom zanosu na ovoj mirisnoj postelji na kojoj još niko nije ležao izuzev buba, cveća i onog uvelog lišća koje je vetar  već odneo; izuzev sunčevih i mesečevih zraka koji svakodnevno dolaze, a nikada se tu nisu sreli i svesni su svoje blizine, osećaju se i prepoznaju u senkama i vetru što je ljubio zemlju! ...

Pola sata i gotova pauza.

Svaka lepota kratko traje, ali se ponavlja, pa ću i sutra ponovo uživati u lepotama rane jeseni.Samo da potraju lepi dani. 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

96. - Danas ...

riznica | 11 Septembar, 2015 20:13

Danas je svečano otvorena manifestacija Pedeseti "Mokranjčevi dani" u čast velikana srpske muzike, kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca Negotinu 

 

. 

 

Stevan Stojanović Mokranjac (Negotin9. januar 1856 — Skoplje28. septembar 1914) je bio srpski kompozitor i muzički pedagog, klasik srpske muzike, njena najistaknutija ličnost na prelazu iz XIX u XX vek, zaslužan za uvođenje srpskog nacionalnog duha u umetničku muziku.

Rođen je 9. januara 1856. godine u Negotinu. Preci Stevana Stojanovića vode poreklo iz okoline Prilepa u Makedoniji, odatle su doseljeni u selo Mokranje. Završio je gimnaziju u Zaječaru; upisao se na prirodno-matematički odsek Velike škole. Kao gimnazijalac bio je član Srpskog pevačkog društva. Uz pomoć Društva, 1879. godine otišao je na muzičke studije u Minhen, kod J. Rajnberga. Privremeno je prekinuo studije 1883, ali ih je nastavio 1884. u Rimu, kod Parizotija, a od  1885. do 1887. na Konzervatorijumu u Lajpcigu.

Godine 1884. postaje horovođa pevačkog društva Kornelije Stanković , a 1887. godine dirigent Beogradskog pevačkog društva. Od 1887. do 1900. radio je i kao nastavnik muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji i Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ a od 1901. kao predavač pojanja u Bogosloviji. Zajedno sa Stanislavom Biničkim i Cvetkom Manojlovićem osnivač je prve stalne muzičke škole (1899) – Srpska muzička škola u Beogradu (današnje ime „Mokranjac“), čiji je direktor bio do svoje smrti. Njegovom zaslugom osnovan je prvi gudački kvartet u Srbiji.

Godine 1906. izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (danas: Srpaka Akademija nauka i umetnosti ). (Izvor Wikipedija)

 

 

 


Za obaveznu kompoziciju za takmičenje ove godine odabrana je Mokranjčeva "Druga rukovet", popularna, ali i vrlo zahtevna za izvođenje.

Druga rukovet, Iz moje domovine (1884)

Ton druge rukoveti je romantičan i lirski. Mokranjac upotrebljava manji broj melodija (pet) nego u prvoj rukoveti (devet). Osećaju celovitosti doprinosi i tonalno jedinstvo gde se koristi samo Ef-dur i ef-mol.

Pesme tri melodije koje sačinjavaju ovu rukovet su: „Osu se nebo zvezdama“, „Smilj Smiljana“ i „Jesam li ti, Jelane“. Za njima sledibaritonski solo „Maro Resavkinjo“. Rukovet se završava duhovitom pesmom „U Budimu gradu“.

 

*** 

Danas je Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja.

Događaj koji je bio povod za uspostavljanje ovog praznika opisan je u (Mt 14, 1-13); Irod Antipa, sin Iroda Idumejca (37. p.n.e.), oženio se (drugi brak) Irodijadom, ženom svoga brata Filipa.

Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa, Irodijadu, sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu.

Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetog Jovana. Njegovi učenici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto.

Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna, pa su skončali svoj život u bedi i poniženju.

Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra, ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena.

Sveti Jovan se praznuje šest puta u godini.

(Izvor:Internet) 

 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

94. - Prevoz i ja * Chapter 3.

riznica | 11 Septembar, 2015 10:04

Juče je 65-ica vozila putnike otvorenih zadnjih vrata. I to velikom brzinom. U autobusu je bila velika gužva i stajanje kod otvorenih vrata je bilo rizično.

I danas je, s tom razlikom da sam danas kod tih vrata bila i ja. Ja i deca, srednjoškolci. Džaba bilo vikati, majstore zatvori vrata. Putnici ništa. Pitam se kako bi reagovali da su njihova deca stajala kod otvorenih vrata, u punoj brizini? Možda nemaju decu. Biće da je to.

Na stanici je vozač , naravno, zatvorio ta, a ostala vrata, normalno, otvorio. 

*

Na semaforu zeleno, ja prelazim, , vozač malog automobila uleće u raskrsnicu velikom brzinom i  zaustavi se tik kod mog kolen! Uspeo je stati. Kiša je. I klizavo je. Ne mogoh poverovati da sam i ovo preživela. 

*

 Dakle, ako sutra ne budem pisala, vozač autobusa ponovo nije zatvorio vrata.

+

Karte i dalje uredno pregledaju. Tada su sva vrata zatvorena!!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

89. - Migracije i Homofobija

riznica | 31 Avgust, 2015 19:38

 

Sistem vrednosti je veoma važan za kvalitetno bitisanje ljudske zajednice. Kako je lako o vrednostima govoriti, a kako je teško staviti se u funkciju poštovanja tih proklamovanih vrednosti. Naročito ljudskosti. Čovjekoljublje je suština sticanja ljudskog dostojanstva. U najnovijim tokovima života pokazasmo da nismo ni homofobični ni egoistični, da i nakon tolikih godina možemo izdržati ta kretanja, migracije, sa dovoljno energije kao da se prvi put susrećemo s tim, da nismo izgubili ono elementarno poštenje i ljudskost, da nismo ono zašta bi nas hteli smatrati i da u genima ponosno nosimo čovekoljublje naših predaka...

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

88. -Maštovito sa hranom

riznica | 30 Avgust, 2015 19:40

 

Internet je prepun ideja kako pripremiti, servirati, dekorisati, aranžirati ... hranu. Za razgledanje bi trebalo nekoliko dana ... Agencije koje rade ketering to najbolje znaju pripremati, a sa malo mašte u kućnoj izvedbi sve može biti lepše. Bacite decu u nesvest!

Pridružujem se ovim postom @trunsmoitren :)

        

Jednostavno je.  

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

87. - Košava

riznica | 28 Avgust, 2015 15:25

Košava je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu. Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra mogu dostizati brzinu i do 70 km/h, mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 km/h. Zabeležene su i tople košave. Oseća se na severu do Subotice, na jugu do Niša a na zapadu do Šida. Nastaje kada je visok vazdušni pritisak nad Ukrajinom, a nizak nad zapadnim Sredozemljem. Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru.(Wikipedija) 

Novembar, 1993. godina 

Dan je hladan i suv. Bila je Košava, dobro poznata. Bila sam i Ja, nova i nepoznata u svom novom gradu.

Dugo sam se dvoumila da li da krenem. Nije mi to bila obaveza koju sam zakazala, da ne bih mogla otići i bilo koji drugi dan. Nije mi se ni išlo, ali ipak sam odlučila da pođem, valjda samo zato što sam toga dana zacrtala da ću to završiti.Izađoh iz gradskog autobusa i osetih jake udare vetra u leđa. Na ulicama je bio tek poneki prolaznik, ali se i oni razbežaše. Gde li su samo tako brzo nestali? Pored mene prođe neki muškarac i nekako me čudno pogleda. Valjda je to trebalo nešto da mi znači, ..., ali nisam imala volje da o tome razmišljam.

Zadubih se u svoje misli i nastavih dalje prema nekim stepenicama. Nečija senka promaknu sa moje desne strane i to je sve. Ostadoh potpuno sama. Sa vetrom koji je sve jače duvao. Ruke su mi se već počele smrzavati. Nije bilo snega, koliko se sećam, ali je sve zaledilo i promrzlo do te mere da se nisam mogla držati za rukohvat ograde dok sam silazila niz stepenice. Nekako se izborih sa vetrom i uspedoh da savladam stepenice. Polako. A vetar je jačao. Uvlačio se u kosti i postajao deo mene, a ja u njemu sve dok se jedan njegov mlaz prolivao iz mojih šaka. Nosio me tako da sam tek malo nogama dodirivala tlo. Uhvatila sam ga. Uhvatila sam srž oluje i ona je razjareno besnela. Htedoh da stanem, ali ne mogoh. Pogledah napred, dalje, brisan prostor. Nema ništa za šta bih se mogla uhvatiti, videh sebe odnesenu do Obrenovca.

Ispuni me neko bolno osećanje nemoći, potpune izgubljenosti. Skupih se u sebe i čučnuh ne bih li se zaustavila. Ništa nije pomagalo. Gotovo je sa mnom, shvatih tužno i pomirih se sa tim.Vetar mi je izbijao vazduh tako da sada već nisam mogla ni normalno disati. Počeh lpostepeno gubiti svest. Zažmurih. Teško se boriti sa stihijom spolja i sa sobom iznutra. Čula sam pucketanje grana u daljini dok se vetar obrušavao na mene. Moguće je da su to pucketale moje kosti ili led oko mene. Međutim, zvuci su bili prigušeni kao da su jako daleko. Ništa mi drugo nije preostalo nego da se prepustim i uživam u naletima glasova.

Obuze me osećaj potpune usamljenosti, veće nego što je realno i bila. Bila sam sama bez igde ikoga ko bi se i zapitao gde sam nestala. Zabolelo me više to saznanje da neće biti nikoga ko bi me potražio od toga što ću nestati u oluji.

Povremeno sam otvarala oči. U izmaglici ugledah zgrade. Ponadah se, ali avaj! Bile su suviše daleko i nisu bile na pravcu gde me vetar nosio. Nemoguće je stići do njih.U polusvesti počeh osećati ukus šljiva koje sam uzimala iz činije vremena, uz pucketanje vatre koju sam sada već jasno i čula. Osetih toplinu i obuze me milina. Baš je lepo. Prepustih se. Vetar me i dalje nosio, gotovo bacao. 

Posle ko zna koliko vremena otvorih oči i postadoh svesna hladnoće i situacije i okruženja. Krajnje je vreme da se dohvatim zgrada, pomislih, ako mislim ostati među živima. Počeh se boriti , hvatati i nogama i rukama za svaku i najmanju izbočinu na zemlji. Bauljala sam tako bez osećaja za vreme sa samo jednim ciljem – dočepati se zgrada.Kada sam sledeći pot otvorila oči ugledah zgradu ispred sebe. Vetar me toliko snažno bacio da se gotovo zalepih za nju celom svojom površinom. Osetih kako sam se razbila u hiljade malih komadića koji počeše da klize niz zid. Sklupčah se. Šćućurih. Okrenuh leđa zidu i ostadoh tako neko vreme. Kad sam ponovo osetila hladnoću, pomislih da se moram sada dokopati ulaza, sa druge strane zgrade gde je vetar i dalje divljao. Dođoh do ivice ali kada sam shvatila da će me kovitlac beznadežno ščepati i odvući, vratih se na zaštićeno mesto i ostadoh neko vreme. Počela sam osluškivati vetar. Napregnuh sva čula da shvatim šta treba da radim. I posmatrajući tako shvatih da duva u periodičnim naletima udara i da je u nekom trenutku dovoljno slaba da se mogu provući.  Krenuh još nekoliko puta i u nekom trenutku osetih daq mogu i prođoh do prvog ulaza. Uhvatih se za vrata. Zaključana. Dođoh do drugog. Isto. Ostao je još jedan ulaz ... 

Koliko sam bila tu, šta se dalje dešavalo ne sećam se. Kako sam se uspela vratiti kući, ni toga više. Znam samo da je bio mrak i kasni noćni sati. Umorna se stručih na krevet. I zaspah. 

Za sve ove godine tako nešto se nije ponovilo. Možda ni Košave nisu ono što su bile, možda sam se navikla, a možda sam i ojačala. Možda sam se naučila čuvati od vetra.A možda je i zato što sam ga tada progutala!? 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

84. - Verujem ...

riznica | 19 Avgust, 2015 00:58


Verujem kada kažeš da ništa nije slučajno. Verujem i to, da u neredu s. (jasnom) oznakom vi postojite. Verujem ... A da li ti veruješ, i nemoj se smejati, da se ja, posle napornog dana prvo moram malo odmoriti da bih legla i zaspala ...Verujem, kad malo bolje razmislim, svemu što si rekao, ... samo ne mogu da verujem da ti veruješ da mene sve to (više) zanima!? Postojte, sretno vam bilo, koga briga zato.
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

67. - "Sočinenija"

riznica | 22 Jul, 2015 16:44


Moralnu neimaštinu društva uvek je pratio sistem borbenog otimanja za uspeh uz sočne monologe slavoljublju sopstvenih sočinenija, a teoriju voljnog sirotovanja zastupali su protivnici tog skaradnog, mada ne i retkog, društvenog ustrojstva. U vreme Mecene Rim je ipak morao biti bogata država u svakom smislu te reči.
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

57. - Ko to tamo peva 2

riznica | 06 Jul, 2015 19:10



Danas je izmereno 34°C  u hladu Košutnjaka, znači u gradu je bilo bar 39°C.  Kažu, nema te vrućine koja bi obustavila rad!! (takav nam Zakon)

Jedva sam smogla snage da se vratim kući.

Gledam Beogradsku hroniku, prilog, u autobusima su danas merili 36 - 41°C. Samo 30 od 200 i nešto autobusa ima klimu! (a u saobraćaju i nema dovoljno autobusa, pa su velike gužve, a time i veća vrućina od trenutno izmerene na uzorku) U oko 80 autobusa je prošle godine, navodno, ugrađena klima ali se pokvarila?

Zato ima i više nego dovoljno (razularenih) kontrolora željnih da biju, da vređaju  svakoga i kada  automati za validiranje  ne rade, uz besmislene i netačne optužbe ... O tome da nam ne daju novac namenjen prevozu na ruke, već se „mora“ uplatiti  firmi BusPlus, već i vrapci sve znaju. Ali zato, ako smo na godišnjem odmoru pet dana, za tu (jednu) polovinu meseca nema uplate, pa preostalih deset dana sami plaćamo prevoz, ako nećemo da nas biju! SuperBusPlus!!

 

I zašto, pitam ja vas, mi mesečno plaćamo kartu od oko 7500,00 dinara firmi BusPlus?!!

Niti ima dovoljno autobusa, niti su ispravni.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (14). Trekbekovi:(0). Permalink

54. - Čudesna priroda

riznica | 02 Jul, 2015 20:38

Kad bela ruža prekrije poneku laticu plaštom rubinove igre, tada se stvarnost zaista pretvara u maštu, u neverovanje. 

   

Ipak je istina, par latica crvene boje ... :)) 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

52. - Miris detinjstva

riznica | 30 Jun, 2015 21:33

Falio mi je taj kontakt sa prirodom, voće koje svojom rukom berem i jedem direktno sa stabla. Trešnja je bila visoka i krta, ali sam je savladala, kao nekada dok sam bila pet puta i mlađa i lakša. Šumske jagode više ne moram tražiti po šumi, puno ih je dvorište. 

     

Grožđe se odmetnulo, orasi dobro rodili, kao i jabuke i kruške.

   

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

47. - Dvorište, Put pod ... lipom, Ruža i Ruzmarin

riznica | 21 Jun, 2015 15:13


Kaljavi put i miris lipe, a mi i dalje zaglavljeni u vremenu.Ona zna da nije lako, ali nije se dala zavesti površnoj lepoti prolaznosti jednog trenutka vremena ma koliko njegova neponovljivost bila izvesna, jer u njenim sećanjima živo je goreo i onaj žar sunca što je svojim prženjem godinam brusio sve planine njenih očekivanja, oštre vrhove svake stene njenog uspeha a sada bi još pravio i račun bez krčmara. U grlu je još uvek jasno mogla osetiti prašinu što se dizala sa suvog dela kraja puta, gorela od vreline osećaja situacije, lebdela u vazduhu i lepila se za znojava tela, stopala ruke, noge, oči, poput vrelih iskrica što zadaju bol svakoj nadi i stapaju se sa svakom mišlju njenom o željama i odlukama, upadima i ispadima i činjenicom da niko osim nje ne može konačnačno presuditi kako će se izaći iz te kaljuge.
Ta činjenica je ućutkala svaku drugu njihovu misao. 
 
 
Ruža i ruzmarin ograđeni u bliskosti svoga dvorišta stapaju se logičnošću situacije i lepotom svojih mirisa. 
 
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

46. - Pokošeno polje, ošišano stado, prečica

riznica | 21 Jun, 2015 12:18

 

     

 

Kiša je celu noć padala, a i hladnoća je počela postepeno da steže. Ona, dugo zaglavljena u raljama nepomičnosti, poput jedrenjaka na mirnom moru, što navodi da se oseća kao u zarobljeništvu.

Ipak, posmatrano u tom zaustavljenom vremenu, prepunom čudesnih i zadivljujućih oblika i boja – plavetnilo neba, spektar sivih nijansi horizonta, zelenilo polja i šuma,zlatni sjaj kamenja koji su jedan po jedan oblikovani u nekom davnom dobu, crvena boja krovova - čini se da svet stvara utisak obećavajućeg i blagonaklonog mesta.

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
«Prethodni   1 2 3 4
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com