Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [129]
Hroničarski zapis [52]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

243. - Pogled kroz orlove oči

riznica | 22 Novembar, 2016 11:13

Španci za oštrovidnu osobu kažu da vidi poput orla (vista de águila). Nemci koriste sličan izraz (Adlerauge). Orlov izvrstan vid s pravom se već vekovima koristi kao sinonim za oštrovidnost. U knjizi o Jobu, koja je napisana pre više od tri hiljade godina, za orla se kaže: “Daleko mu oči vide” (Job 39:27, 29). 

Bili smo na livadi, u blizini nije bilo ničega. Sunce je pržilo, na nebu nije bilo ni jednog oblačka, sve ih je vetar rasterao. A onda smo u daljini spazili jednu „kuglicu“ koja je kružila nebom, približavala nam se. Kada je bila dovoljno blizu, uočili smo orla. On je nas spazio mnog pre nego smo mi shvatili ko nam dolazi u susret.

Koliko stvarno vidimo mi? I koliko daleko orao može videti?

 “Suri orao (Aquila chrysaetos) u idealnim uslovima može s udaljenosti od preko 2 kilometra spaziti zeca koji se malo pomakne”. 

I bez orla dan bi bio zapamćen, jer smo toga dana bili zajedno.  

Ptičije oko se sastoji iz dva glavna dela (komore) koji su podeljeni sklerotičnom pločom (skup malih kostiju) i sočivom. Svaku komoru ispunjava bistra tečnost. Jedan kraj očnog mišića je pričvršćen za sklerotičnu ploču, a drugi kraj za sočivo i rožnjaču. Grčenjem i opuštanjem ovih mišića, oblik sočiva i rožnjače se menja, i ptica može da se fokusira na jedan objekat (u okviru podeljenih polja slika je u delu teleskopski zumirana).Vizuelna sposobnost ptica grabljivica je velika, one imaju velike oči u odnosu na veličinu glave. Oči su im u obliku cevi da bi se proizvela veća slika na mrežnjači. Njihova mrežnjača ima veliki broj receptora po kvadratnom milimetru, koji ogređuju oštrinu vida. Što više receptora ima životinja, to je sposobnost da razlikuje predmete u daljini veća. Mnoge ptice grabljivice imaju daleko više štapića i čepića od ljudi (soko ma 65000 po mm2, dok čovek ima 38000 po mm2) i to pruža ovim pticama spektakularan vid na daljinu. Mrežnjača može biti u obliku sočiva, što dodatno povećava gustinu receptora. Grabljivice koje imaju oči na prednjem delu glave, imaju binokularni vid, kome dodatno pomaže žuta mrlja. One imaju veoma dobru vizuelnu rezoluciju (soko može da vidi insekta dužine 2 milimetra sa visine od 18 metara) 

 

Vidim nas sa visine od sto metara, kroz oči orla-mišara koga smo toga dana posmatrali kako lebdi, kruži i ponire u uzburkane struje vetrova.Skupljam i odlažem podatke. Oklevam u prethodnom trenu jer je to još uveke vreme kada je neki drugi ishod moguć ... 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

242. - Đurđic

riznica | 16 Novembar, 2016 11:54

 

 

 

Slava - prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika i davaoca kod paganskog čoveka. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Srbi su slavu kontinuirano i najduže zadržali.

Sveća - vino - žito - slavski kolač, sve ostalo je nadogradnja. 

Žito se ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duša predaka koji slaviše slavu pre nas.

Slava potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova. Naime, stari Sloveni su, Srbi posebno, veoma držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada (a i danas) upravo održavala vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (14). Trekbekovi:(0). Permalink

241. - „Bobur“

riznica | 27 Oktobar, 2016 09:45

Čoveku treba otprilike 2 godine kako bi naučio govoriti i otprilike 50 godina kako bi naučio ćutati. 

Pre nego li utihnem sama ili sa ovim blogom da prozborim još koju reč. Vidim Prada je "izbacila" novi model kaputa sa undervear detaljima (korset u vidu kaiša) pomislim, isto što mi pada na pamet posmatrajući nove tendencije u odevanju, da kada su italijanski i britanski arhitekti Renzo Piano i Richard Rogers projektovali ili je možda bolje reći dizajnirali centar "Pompidu", nisu (možda) ni slutili koliko je suština njihove ideje vremenom utkana u savremenu misao čoveka 21. veka. 

Ako ste dovoljno srećni da ste živeli u Parizu, kao mladi, onda gde god budete išli do kraja života, on će vas pratiti, jer Pariz je pokretan praznik. 

U velikim gradovima se rađaju velike ideja i sprovodi ono što teško može zaživeti u „maloj“ sredini, pa makar ona bila i u Francuskoj. 

Klasično delo je knjiga koju svi hvale, a niko ne čita. 

Novotarije su uvek zaokupljele pažnju, ali i sami težimo novim idejama, one su uslov napretka, iako nikada ne znamo kuda će nas sve to odvesti. Ideja da ono što je bilo unutra skriveno (cevi) sada bude na vrhu, vidljivo je možda paradigma hiperbole našeg vremena(?) 

Kada prestanete raditi stvari zbog malo zabave, jednako je kao da ste mrtvi.

Čovek je u svojoj suštini homo ludens, i u toj igri se neće zaustaviti. (i ne treba, samo je važno u kom pravcu plovi brod). Možemo li sagledati dalekosežni uticaj naših ideja? Posledice?Ne. Nikada do kraja, ne. 

Sreća je nešto što dolazi u raznim oblicima, a ko je taj koji će je prepoznati.(?) 

Komleks, deo grada zvani Bobur, četvrti arondisman Pariza i Haj-tek stil arhitekture, to su odrednice, ključne reči.

Može li drugačije?

Može.

Uvek može drugačije. Ideja da se sve ono što je inače unutra i skriveno sada postavi napolju na eksterijer zgrade rezultirala je time da se na fasadi pojavio cevima tekući fluid boja, odnosno postavljeni elementi koji su tipični za enterijer kao što su pokretne stepenice, liftovi, cevi i masivna čelična konstrukcija zgrade našli su se vidljivi, kao dekorativni i funkcionalni elementi na fasadi, što do tad nije bilo uobičajeno. (Tako plava boja označava cevi za ventilaciju, cevi za dovod vode su zelene boje, a cevi sa električnim dovodima žute boje, dok je prostor kroz koji se kreću posetioci unutar zgrade, kao što su liftovi, crvene boje) 

Ružne žene ostare pre nego lepe - one prelaze iz senke u tamu. 

Da li je tako i sa ružnim zgradama? I šta je uopšte lepo a šta ružno?Sa svojim cevima, metalnim šipkama, i liftovima, Centar Žorž Pompidu (Georges Pompidou) je kao građevina sam po sebi zanimljiva, mada verujem kako niko ko dođe na trg ispred i posmatra umetnike, kao ni oni što razgledaju muzejske eksponate unutra, a svaki dan ih prođe neverovatnih 23.000 posetilaca, o tome ne razmišlja. (Unutra se nalaze Nacionalni muzej moderne umetnosti / Centar industrijskog dizajna, kao i izložbene galerije, ogromna biblioteka, bioskop, koncertna dvorana, i institut moderne muzike.) 

O moralu znam samo toliko da je moralno ono posle čega se dobro osećate, a nemoralno ono posle čega se osećate loše. 

Ono što ja znam o moralu je da on ima svoj istorijski hod i da se etičke norme iz vremena u vreme menjaju. Naš odnos prema istom kroz istoriju nije bio uvek isti. Moralni „utezi“ su nekada bili jači, nekada labaviji. Dok jedni "robuju" moralnim normama, drugi bi ih rušili. Tako je bilo početkom 20. veka kada su žene počele odbacivati „mantije“ razgolićivanjem do kupaćih kostima, koji su se vremenom stanjivali do toplesa ili bez njega (nudizma) i to je bio uvod u seksualnu revoluciju. Onda su se počele nosti stvari tako da gaćice vire iz pantalona, da je košulja prozirna do mere golosti ...

 Mladost imamo da bismo činili gluposti, a starost da bismo žalili za tim glupostima. 

Danas se od nas traži da promenimo svest. Da drugačije razmišljamo. Da sve ono što smo smo držali u sebi, vođeni nekim moralnim utezima sada „izbacimo“ na površinu, kao one cevi na „Bobur“ centru.Pa nije li i prosipanje creva u terorizmu širom sveta nešto slično tom fluidnom kolorističnom toku? (bez obzira što je ideja ovog projekta imala sasvim drugačiju dimenziju - samo želju da centar oponira ideji monumentalnih i izolovanih galerija-mauzoleja) 

Ako je nešto krivo, popravite to ukoliko je moguće. Ali nemojte se nervirati oko toga, nerviranje nije nikada ništa rešilo. (!) 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (21). Trekbekovi:(0). Permalink

240. - Ruski car

riznica | 21 Oktobar, 2016 21:33

      

Jedna od najčuvenijih kafana svih vremena bila je i ostala kafana Ruski car. Pre toga, do 80.-ih god, 19. Veka zvala se Kod dva jablana.

Naziv Ruski car nastao je oko 1900. godine kada je ruski car trebalo da kumuje kralju Aleksandru I Obrenović.

Kada je Maksimu Antonijeviću, tada najpoznatijem beogradskom zlataru posao dobro krenuo, on je kupio plac na uglu ulica Knez Mihajlove i Obilićev venac, gde je radila, tada nevelika kafanica Ruski car. Potom je na toj lokaciji između 1922. i 1926. godine sagradio prelepu četverospratnicu, по идејном пројекту архитекте Петра Поповића, и уз учешће projektnog biroa „Arhitekt“ архитекте Драгише Брашована i  Milan Sekulić у разради пројекта. Извођач објекта био је архитекта Милан Секулић,

Iz Beča su uvezli velike pumpe koje i danas regulišu podzemne vode ispod zgrade. Zgrada je građena po najvišim svetskim standardima. Ugrađeno je sve najbolje što se u to vreme moglo zamisliti – lift od kovanog gvožđa sa tapaciranom kožnom foteljom, npr.

 

U međuratnom periodu ova kafana je imala izgled otmenog beogradskog lokala u kome se pored predstavnika tadašnjeg otmenog sveta skupljala i intelektualna elita. Sednice srpskih inženjera i arhitekata održavane su u kafani Ruski car i to pre i posle Prvog svetskog rata. Od umetnika i književnika redovni posetioci bili su Mihajlo Petrov, Veljko Petrović i Branislav Nušić.

 

1948-58 kafana je nacionalizovana i nije radila sve do 1961. kada je otvorena kao ekspress restoran   "Zagreb", a prilikom rekonstrukcije  promenjen je originalni enterijer kafane, a dotadašnji je potpuno uništen.

Do 1994. Kafanom gazduje ugostiteljsko preduzeće “Stari Grad”, a potom ga daje u zakup povratniku iz Australije Džeku Samardžiji koji ga renovira i vraća mu staro ime „Ruski car“.

Nakon toga  nastupa „burna“ istorija vlasništva,pojavljuje se pod imenom Vapijano, tome su novine pisale ... a sada je donesen zakon o restituciji pa će verovatno biti vraćena naslednicima Antonijevića ...

 

Izvori:

Vikipedija, ZZSK, i dr. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

239. - Sećanje na žrtve

riznica | 21 Oktobar, 2016 14:49

 

Neki su dani kao i sećanje na njih prepuni tuge. Danas je jedan od tih dana. A ne mogu se izbeći misli koje su divlja mešavina bola i nekog neprekidnog novog žaljenja.

Glava mi je ionako prepuna tuge, kao nar semenki. Tuga iznutra krvari jer tamo više nema mesta. I nikad odgovoreno pitanje:

Zašto?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

238. - Posle ..

riznica | 20 Oktobar, 2016 01:26


Njegov obraz je bio tvrd,
(grub, ispucao i hrapav)
a njena donja usnica vlažna.
Strelica nije pogodila cilj! 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

237. - Godovi u nizu

riznica | 15 Oktobar, 2016 19:33


Dok su jutra 
suncem
grlila probuđene
dane
smenjivale se
kiše i suše
leta i zime 
izbrojaše
4723 godine 
Metuzalemu;
Vetrovi oboriše mnoge 
 a on osta
sa grajom sunčevih zraka
u golim krošnjama 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

236. - Kafane i Boemi

riznica | 06 Oktobar, 2016 21:10


 

Svaki veliki grad ima svoje kafane i boeme, a i golubove na mokrim pločnicima. Ovaj put neću pisati o istoriji kafane, zato što su kafane pisale istoriju. Bila su to mesta gde su se pisale pesme i pronalazila inspiracija, utapala tuga, prekraćivalo vreme i saznavalo puno toga .... i još mnogo više od toga...

 

Zašto o kafanama?

Možda zato što ću početi sa znakom pitanja a ne sa Skadarlijom, kako se možda očekivalo da skladno naslovu treba početi sa boemskom ulicom koja je još uvek simbol Beograda.

 

Kada sam prvi put u žuvivotu posetila Beograd, bila sam sednjoškolka, došla sam sa rancem i mapom grada u ruci i ličila sam na pravog stranca (iako to u suštini nisam bila). Tada mi je baš tu kod Saborne crkve prišao jedan fini gospodin i ispričao priču o toja kafani „?“.

Kako su ovde ljudi divni i predusretljivi pomislila sam i odmah zavolela Beograd. Kako onda tako i sada.

 

Kao da se oduvek tu nalazila, ta kafanica na donjem spratu integrisane turske kuće koja je sačuvana u svom izvornom obliku. To je bila kuća čuvenog Ećim Tome, pa se prva kafana tu i zvala po njemu Ećim-Tomina kafana. Kasnije je promenila ime u Kafana kod Saborne crkve. Međutim, kada je vladika Inokentije postaomitropolit i nastanio se u kraju pobrinuo se snagom moći svoga položaja, onako kako se to u Serbiji vazda činilo, da se to ime zabrani, a sveštenicima i ostalom crkvenom osoblju da posećuju kafanu dok nosi to ime. Tako je zakupac kafane bio prisiljen da promeni ime kafani. Kad je firmopisac izbrisao staro ime niko, ni gazda ni gosti nisu mogli smisliti odgovarajuće ime. I onda, čekajući da se ime smisli firmopisac je napisao „?“.  I tako je pitanje imena kafane ostalo  otvoreno: „Znak pitanja“, i ostalo kao definitivno rešenje ...Ovaj naziv je ozvaničen 1892. godine, a pre toga od 1878 do 1892. kafana je bila u vlasništvu Bogosava Ivkovića, koji joj je dao ime „Kod pastira“. 1885 vlasnik kafane je bio Ivan Pavlović  i on je taj koji je kafani dao to „sporno“ ime Kod Saborne crkve. Neki su je zvali i Srpska kafana pa se veruje da je to bio njen prvobitni zvanični naziv.

 

E, a o tome šta se dogodilo sa tom kafanom u naše vreme privatizacije neću pisati ...neću da kvarim sopstveni utisak i sećanja ...

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

235. - Zapis

riznica | 03 Oktobar, 2016 08:57

 

Pred bratski složnim narodom i nebo drhti, a nesložnima  zakone piše tuđi mač.  

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

234. - Dva krčaga vekova

riznica | 27 Septembar, 2016 22:42


S razlogom ili bez njega, godine su mi se raspodelile, gotovo pravilno u dva veka (na žalost susedna), tako da ni jedan ne mogu nazvati „svojim“ ali mogu prekovremeno trajati.

U prvom je ostala mladost i ludosti jednog vremena čije kobne posledice ne prestajemo rabiri za sve vreme trajanja ovog drugog, a one se kao utvare pleze nad nama.

U prvom smo ranjeni mi, a u drugom je ranjeno mišljenje i kao da dolazi vreme u kome ćemo sve više trebati azil za oporavak ranjenih centara mišljenja.

Mi se u pesku igramo života, dok životom jašu „mrtvaci“.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

233. - Kolaž razmišljanja

riznica | 26 Septembar, 2016 19:07

  

Ljubav je najvažnija nit potka, ona zlatna nit tkanja našeg života, nit neuporedive lepote i ogromne privlačnosti. Ona je neiscrpno vrelo energije i inspiracije. Ona pokreće. Ona je i sam život, njegov univerzalni princip bitisanja, jer da nije ljubavi mi bismo izgubili sebe i ne samo da ne bismo bili ljudi,
mi ne bismo bili ni živa bića.
Ona je neiscrpna i večna.

 

Poezija oslikava život misaonim slikama.Poezija je muza, Kaliopa, Talija, Euterpa, Rerato i Polihimnija pesnika, ona je moja Terpsihora namenjena prepoznavanju. To je fluid sadržan kapima sreće i tuge, sete i boli, ushićenja ...koji crpi naše sokove i obogaćuje nas nedostajućim, sa kojim se sveprožimamo i koje je sveprisutno u nama i oko nas ...

 

Tragajući za ljubavlju mi tragamo za srećom, za onom jednom jedinom rekom života koja nas određuje i koja samo za nas život znači, a da pri tome ne znamo kakav tok će ona imati, hoće li biti ponornica ili planinski brzak ili široka i moćna reka u plodnoj dolini, ali nekako znamo, po osećaju uspostavljene bliskosti da je baš to Ta reka ... Iskustvo nas utemeljejuje u shvatanju i razumevanju i prihvatajući ga postaje deo nas, i kasnije se automatski pokreće u procesu sagledavanja i odlučivanja...

 

Ljudski potencijal ima dualitet fizičkog i metafizičkog aspekta i to ga čini celovitim. Prepoznavanjem potencijala mogućnosti, prepoznaju se i nemogućnosti izvan toga potencijala, a u zavisnosti kako je sistem postavljen ravnamo se nivoima i brojevima koliko i širina krinoline društvenim statusom i prilikom u kojoj se nađe.

 

A ljudska slabost?

Nije li slabost ona ključna odrednica koja nas i čini ljudima? Ona nas tangira, prožima i na kraju uzima. Njojzi smo se zarekli?! Da nije tako postali bismo bogovi.To nam ipak nije predodređeno i mi ustrajno sledimo svoju slabost.

 

Koliko može porasti entropija u tom kovitlanju slabosti?
Upravo sam o tome razmišljala. Osrednjost sam odmah isključila i ostalo je slabost ili simuliranje promašaja. Oboje je imalo svoje slabe tačke. Možda sam odabrala slabost kao logičnost slabe tačke? Mislim da nisam zato. Empirijski se pokazalo da su ljudi bolećivi na slabost drugih i ona onda uvek ima prolaz.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

232. - Kako započinjete dan?

riznica | 22 Septembar, 2016 08:10

 

Danas je sve manje strpljenja. Zato što je sve više imperativa vremena.

Žurba.

A strpljenje traži vreme. 

 

Najveći „žderač“ vremena je internet.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

231. - Dah Čovečanstva

riznica | 15 Septembar, 2016 18:30


U povojima čovečanstva Zemlja je izgledala nezemaljski, a ljudi su bili ljudski, čudovišni i slobodni.
 
Danas sam matirala prozore u sobi. 
 
Sada više neću gledati Zemlju koja danas izgleda sasvim zemaljski, puna rastinja, vode i tišine, ali ljudi su neljudski, urlaju, skaču, vrte se i prave grimase. Posmatrajući ih čovek polako postaje svestan svoje udaljenosti od noći prvih vekova i dalekog srodstva sa tišinom, a veoma bliskog sa bukom.
 
Odrodili smo se od tišine. 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

230. - Pismo

riznica | 02 Septembar, 2016 14:09

 

Napisao mi je pismo, najlepše pismo koje sam ikada čitala, ne samo u stvarnosti, već i u romanima i literaturi.

Pisma su poput stranice knjige, poput njenih slova i onih tajnih stanovnika – misli pretočenih u rečenice – život je prepun znakova upozorenja koji nas  zadive onda kada ih ugledamo. Neke znakove bi i slepac video, ali ako ih krivo protumači, ostaće duhovno  slep zauvek.

Pitala sam ga – gde se nalazimo?

Odgovorio je – u poljima nedoumice, čuvaj se!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (19). Trekbekovi:(0). Permalink

229. - Pričama nikad kraja

riznica | 01 Septembar, 2016 08:22

  

Kad se sa ukrašene nebeske odore počnu povlačiti dragulji zvezda, pre prvih sunčevih zraka one dnevne zvezde, pećnice se, sa novim danom, porađaju veknicama hleba i počinje nova priča ...

Ostale su nedopričane moje bajke, basne i još neke stvarne priče započete ovde.

Zar se mogu sve priče ispričati?

Ne mogu, pričama nikad kraja, ali zato su ispričane priče kao Piramide, večne, ostaju kao svedočanstvo jednog vremene, godine im ne mogu ništa i uvek iznova teraju na razmišljanje, postavljaju nove zadaće mišljenju ...

  

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

228. - Ø 150 km/ Pismo (II)

riznica | 29 Avgust, 2016 18:52

 

 

 

NATO je, sećamo se toga dobro, bombardovao i Srbiju 1999. godine ...

Setila sam se i pisma koje je jedna devojčica, Milica Čeković, tada poslala svojoj vršnjakinji, Čelzi Klinton. General je nešto kasnije podigao spomen obeležje u centru sela, raspuklu jabuku, u znak podsećanja na taj nemili događaj, koja je simbol novog rađanja i neuništivosti života, jer jabuka ima srce, a u srcu semenke koje će ostati na obe strane jabuke i iz kojih će nići nova stabla i dati plodove  ....

Podatke o tome imamo u i ovom malom muzeju, kome ću se nešto kasnije vratiti, a tu je i slika.

 

 

 

Kome

pod lobanju

Zemlja stane

kao u mahunu

semenka

novog ploda

kako ga

na Zemlji nastaniti? 

(nepoznat autor)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

227. - Ø 150 km (I)

riznica | 29 Avgust, 2016 13:01

 

Nisam bila na sajmu šljive u Valjevu, poput mediterranea,  nisam ni znala da se održava, ali sam za vikend napravila put u krugu od 150 km od Beograda, onim delom Srbije koji bih nazvala njenim srcem, a nije Kosovo. To je dugo bio anatemisan kraj što se i vidi, ali je ostala zdrava i netaknuta priroda (u svakom zlu je i neko dobro), obronci Suvobora, predeo izuzetne lepote, mesto gde svaka stopa progovara našom slavnom istorijom i odiše lepotom. Nisam bila ni na kosidbi, ni u pećinama, nisam videla sve te životinje na Rajcu, ali sam videla nekoliko „čeka“, obišla nekoliko muzeja i uživala u mirisu vazduha i lepoti krajolika.

Prvo odredište su bili Koštunići, „kod Generala“ u eko selu Čekovići, zatim poseta fabrici zdrave hrana (bez konzervansa) i obilazak Ravne gore.

Zavojitijim i strmijim serpentinama se još nisam vozila, a put je, iako uzak, ipak dobar, u šarenom hladu pitome i mirisne šume.

Ljudi su ovde, čini mi se, već odavno prežalili ono što je bilo i odbolovali i ono što nije bilo ... i u nekoj nevidljivoj provaliji krajolika kao da je ostalo vreme i nikad dobijeni odgovor na ono jedno jedino pitanje „Zašto?“ ...

Priču nastavljam u slikama.

 

 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

226. - Oči černie

riznica | 27 Avgust, 2016 08:51


Ogrnuta devičanskim šarmom svetice, okruglih rumenih obraza, kovrdžave smeđe kose, bila je upravo onakva kakvom su je oči čarne samo mogle poželeti dok su se vrata njihovog pogleda njihala na šarkama čežnje.

Prostor je ispunjavala istina, a dan ljubav. 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

225. - Radost života

riznica | 26 Avgust, 2016 07:00

Tačno vreme.

Pauza.

Sunčan i divno prohladan dan, baš onakav kakve volim. Park je pun šetača. Šetam i ja trim stazom a u susret mi, suprotnom trakom, dolazi kolona od nekih petnaestak mladih mama koje guraju svoje bebe u kolicima, istom tom stazom.

Kakav veličanstven prizor!

 

Malo dalje na klupi još jedna mlada mama doji svoju bebu.

Taj iskonski pokret kojim majka razdrlji svoju bluzu na javnom mestu, saglasno materinskom instinktu, da nahrani uplakano dete, nikako se ne treba posmatrati kao neprikladan ili nepristojan, naprotiv, on je svakako lišen bilo kakve pomisli o seksualnosti, uprkos bujnosti jedrih grudi mlade mame; to je jednostavno nagon nadolazećeg života.

Nešto kasnije ih vidim kako leže na travi i zajedno sa decom vežbaju u potpunoj harmoniji duha i tela. Imaju i trenera.

Sigurno su zajedno bile i na trudničkim vežbama, pomislih.Za žene koje imaju takve afinitete, to je zaista relaksirajuće.

Podržavam (iako sam drugačije bila organizovana u svoje vreme).

Ležerno sam spustila ogrtač koji mi pada na pola ruku i ostavlja utisak da nosim šal. Ljudi me zagledaju, da li zbog neobičnog nošenjašala ili kose od koje sam napravila interesantnu punđu ...

Tek nešto kasnije pridružuje mi se prekrasan beli Haski i vidim kako me njegov zgodni gazda osmotri kratkim pogledom; žurno napušta sprave za vežbanje i kreće za nama ....  

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

224. - Prva je ljubav ...

riznica | 25 Avgust, 2016 08:51

 

Prvi pogled

To je pogled drugačiji od drugih, onaj od koga se ustrepti krilima sreće. Javi se nekako iznenada, ubodom Amorove strelice i odlomi parče ushićenja života od njegovog budnog stanja.

To je onaj osećaj koji širi naš stešnjeni unutrašnji svet i pravi prostranstvo duha.

To je čarobna frula naše svesti, prva melodija na liri srca koja nas povede u svet mašte i snova. 

 

Prvi poljubac

Svi su dani isti do njega, kao brojanica sa istovetnim kuglicama, do prvog poljupca.

To je prvi gutljaj iz pehara točenog na vrelu ljubavi.

To je amalgam što sastavlja sumnjom rascepljeno srce sa onim njegovim delom ispunjenim radošću.

To je prvi korak ka drugom sebi i sjedinjenje tišine čuvstva sa njegovom pesmom koja vraća u život i podiže ka snovima. 

 

Sjedinjenje

To su niti omotane jedna oko druge, očvrsle u potki životnog tkanja koje ispliće postelju noći i kolevku dana. To je muzika postojanja koja skida veo sa tajne minulih godina i pretvara ga u baldahin sreće.

Sjedinjenje je spoj dve duše da stvore treću po Božjoj volji i zapovesti u nepokolebljivoj ljubavi, protiv ništavne mržnje suparnika.

To je zlatna karika u dugom, neprekinutom, lancu života.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13  Sledeći»
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com