Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [145]
Hroničarski zapis [65]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

271. - Manastir Lelić

riznica | 03 Maj, 2017 19:17



Jedan od najmlađih, a istovremeno i najzanimljivijih manastira Srpske pravoslavne crkve jeste manastir Lelić kod Valjeva. Ovaj manastir je kao svoju zadužbinu podigao veliki srpski vladika Nikolaj Velimirović uz pomoć svog oca Dragomira. Do 12. maja 1996 bio je parohijska crkva, a toga dana, na obilježavanje 40 godina od smrti vladike Nikolaja i 5 godina od prenosa njegovih moštiju iz Amerike (Libervil) pretvorena je u manastir,
Kompleks manastira je relativno mali i lako pristupačan. Sama crkva je rađena u moravskom stilu (autentičan srpski stil  -  osnova crkve u obliku trolista odnosno trikonhosa koja je zapravo crkva sa osnovom upisanog krsta (normalnog i sažetog sa dvije pjevničke apside sa južne i sjeverne strane po uzoru na svetogorske manastire); obrada sivo ili žućkasto kamenje i crvene opeke koji obavezno formiraju ukrasne šare pogotovo najvišeg pojasa i upotreba kamenih rozeta, kao i reljefa koji pokrivaju sve okvire portala, prozora, lukove), ali je vrlo specifična arhitektura sa  vidnim elementima i savremenijih stilova arhitekture. A primijetan je i srpsko – vizantijski stil, koji se najviše može uočiti u dekorativnosti fasade, koja je postignuta kombinovanjem sige i opeke.Upravo ta kombinacija ovaj hram čini specifičnim i različitim u odnosu na ostale crkve ovog kraja.
 
Bigar ili siga je karbonatni sediment koji nastaje oko hladnih slatkih voda sa sadržajem bikarbonata gde je vegetacija bujna. Biljke iz vode bogate kalcijum bikarbonatom apsorbuju CO2, a oko njih se taloži CaCO3 i oblaže ih. Truljenjem biljaka, slično kao kod lesa, nastaje šupljikava stena koju zovemo i karbonatni tuf. Dobar je gradjevinski materijal, lako se obradjuje i intenzivno je korišćen u izgradnji srednjovekovnih manastira. Ima ga u okolini Jagodine, u selu Brasina kod Loznice, izvornom delu reke Ljig, kod Niške Banje. 

U južnoj apsidi crkve počivaju mošti vladike Nikolaja prenijete 12. maja 1992. god. iz manastira Svetog Save u Libertvilu (SAD). Ovde je sahranjen i episkop šabački Jovan (Velimirović), sinovac vladike Nikolaja. Dvije godine poslije osvećenja crkve, 1931. god. podignuta je i kuća za sveštenika. Kuća se nalazi na oko 50 m sjeverno od crkve i ima četiri prostorije 4×4 m sa ulaznim trijemom. Ova kuća je 1991.god. pretvorena u Crkveni muzej posvećen uspomeni na episkopa Nikolaja, jednog od najumnijih arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Vladika Nikolaj je bio veliki prosvjetitelj, doktor filozofije sa Oksforda, autor velikog broja religioznih i filozofskih djela. Obnovio je srpsko crkveno besedništvo i sam je bio najveći besednik u istoriji srpske crkve. Njegova djela do sada sabrana iznose 13 tomova. Upokojio se u gospodu 18. marta 1956. godine.

 

Ikone i freske su nastale po zamisli njegovog zadužbinara, vladike Nikolaja Velimirovića. Istorija manastira biljeleži da su ikone i freske načinili Krsta i Rafailo Nikolić iz obližnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Zanimljivosti vezane za živopis glavne crkve manastira Lelić oslikavaju bogoslovsko tumačenje samog vladike Nikolaja Velimirovića. Ikonostas datir iz 1929. godine, kada je nastala i glavna manastirska crkva. Cjelokupan živopis, kao i ikonostas su resaturirani krajem 20. vijeka, tačnije u periodu između 1988. i 1989. godine.

izvor teksta Internet

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

270. - Od smisla

riznica | 08 April, 2017 15:08

 

 

Energije koje tvore psihološke slojeve ljudskog bića najviše utiču na tvoračke i rušilačke tokove vremena. Društvo je u čestim skokovitim promenama, kroz njih se obnavlja i opstaje. Promeni se vlast i pojavi nada da biće bolje. Ne, ne može biti jer se ne menja priroda svesti familijarno - rođačkih odnosa kao ni priroda primitivizma. Autodestruktivni sistemi regrutuju veće neznalice da bi se nahranio ego postojećim i ta vrtnja traje.

 

Razlika između jednog vremena i drugog vremena značajnija je od smisla.

 

Fantazija nekog mistika iz mračnog doba dopunjena kasnijim buncanjima lakovernih srednjevekovnih nastavljača i racionalnog straha od nekog realno mogućeg i zastrašujućeg događanja navodi na razmišljanje o mogućnosti preokretanja ukolotečenog vremena.

Može li se u spiralnom nizu ljudske ćudi od Moloha ugravirane krvi i kauzalno uspostavljenog obrasca prapočetka nastalog iz verovanja (straha) i žrtvovanaja utkanog u sve pore bivstvovanja otkloniti zlo i postići vlastiti boljitak?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

269. - Veče sa Klajdermanom

riznica | 01 April, 2017 17:11

 

Ričard Klajderman poklonio Beogradu jedno otmeno veče. 
Puno divne muzike, dosta adaptacija iz poznatih filmova, divni kadrovi Njegovog divnog, najdražeg mu Pariza i prisan odnos sa publikom ...
U jednoj reči - divno.

Filip Pažes (Philippe Pages), a od kada je uzeo pseudonim koji se inače izgovara Rišar Klederman, francuski, stekao je svetsku popularnost i kao najuspešniji pijanista upisan je u knjizi Ginisovih rekorda. 
Sa njim je na sceni bilo 8 gudača iz Makedonije, 6 violina i 2 violončela.
Posebno je istakao Adađo adaptaciju Khatchaturinovog Spartacusa, melodiju u koju se zaljubio.

 Rođen je 28. decembra 1953.

Kao dete živeo je u predgrađu Pariza, učio da svira klavir od oca. Već sa 14 godina morao je da počne da se izdržava pa je svirao sa grupom muzičara. Njegov otac nije doživio uspeh "Balade za Adelin", pa ni svetsku popularnost svog sina. Klajderman priznaje da mu je prerani gubitak oca ostao velika tuga. 

Njegov život je obeležilo još nekoliko tragičnih događaja -smrt ćerke, dva razvoda. Utočište je uvek nalazio u muzici a i posle svega  je nastavio da vjeruje u ljubav.
Danas mu je supruga najveća podrška. Od svog prvog koncerta u Beču 1979. do danas imao je preko 2500 nastupa.
Rekao je da u Beogradu nastupa drugi put posle 27 godina i da se nada da ćemo se ponovo videti... 


A shodno Venerinom danu u pozadini muzike je bilo puuuno srca. Sve je bilo ispunjeno ljubavlju...

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

268. - Nemoć

riznica | 14 Mart, 2017 10:08

 

Na utabanom putu ka globalnom ropstvu podanički mentalitet se ugrađuje u svim sferama života na različite načine. Pobune ili otpori u bilo kom smislu (duhovnom ili fizičkom) su postale tek mislene imenice, a pokoji „ludak“ što bi zatresao zombiranu scenu učinio bi se kao kakav vanzemaljac. Vremenom su potisnuti svi  kulturološki obrasci otpora. Izbrisani duhovni temelji. Pobuna bilo koje vrste je glavni neprijatelji ideologije korporativnog ropstva koja je samlela slobodarski duh a obogotvoreni su svi oblici zemaljske propadljivosti. Ulickani noćni silikonski život zjapi ponorom duhovnog i moralnog ništavila. Beskrvnost je dobila glazuru, bezosećajnost moć vremena. Čovečanstvo je postalo anestezirana pihtijasta masa koja biološki samo vegetira.

 

Takav je život.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

267. -Drumovi će poželjet' ludaka

riznica | 14 Mart, 2017 09:42

 

Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće,
vjekovima za njima će plakat'

ojađeno nebo i drveće.

Na gradove udariće trava
i zavesti svoju strahovladu,

svi cvjetovi ostaće bez glava
da bi bili sa travom u skladu.

Neće biti toga ko će smjeti
da posumnja u sve ko do sada,
poput teške omorine ljeti
svijetom će vladati dosada.

I ljudi će poći u povratak,
opčinjeni minulim stoljećem...
Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće


Vitomir Vito Nikolić, ''Drumovi će poželjet' ludaka''

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

266 - Smombie

riznica | 28 Februar, 2017 20:11

Ljudi su postali smombiji (smartphone zombie).

To su pešaci koji se kreću ulicama i gledaju u svoj mobilni telefon. Gori od njih su samo oni koji to rade u prirodi, Oni bi se rađe odrekli svojih čula nego tehnologije.

 

Kakv je to sebični gen zadominirao čovekom da su gradovi dobili horde lutajućih đavolovih kapelana, neprijatelja razuma?Svemir je zgusnut u tačku, a ona  „velikim praskom“ pravi kratere u mozgovima korisnika.

 

Statistika kaže da danas 1 od 3 braka počinje on line. Kažu da se ljudi sa sličnim sklonostima i afinitetima lakše pronalaze, a da se bez interneta inače nikada ne bi sreli. Hm ...

A mene zanima kako u takvim okolnostima reaguje žlezda amigdala emocionalni čuvar i uzbunjivač? Amigdala nam pomaže da ostanemo živi izbegavajući situacije, ljude ili objekte koji nas dovode u opasnost. Najjača pretnja amigdali je zaljubljenost jer je zbog povećanog lučenja hormona sreće umrtvljuje. Ne događa li se isto kroz patološku povezanost sa „monitirom“ gde očekujemo da osetimo prisustvo nekoga ko će nam „ulepšati dan“ iako taj neko realno u našem životu ne postoji? Amigdala je umrtvljena, tim pre što virtuelni svet i ne doživljavamo“stvarno“, a stvarni svet ne vidim zaista!

 

Meni je žao sportskih terena.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

265. - Taš

riznica | 27 Februar, 2017 11:46

"...

- Zašto ste došli u Smaragdni Grad? - upita.
- Došli smo da vidimo Velikog Oza - reče Doroti.
Čovečuljak se toliko zaprepasti na taj odgovor da sede i zamisli se.
- Već mnogo godina niko nije tražio da vidi Oza - reče on zbunjeno odmahujući glavom. - On je moćan i strašan, i ako ste došli da iz radoznalosti ili gluposti ometate Velikog Čarobnjaka u njegovim mudrim razmišljanjima, on može da se naljuti i sve vas odmah uništi.
- Mi nismo došli iz radoznalosti niti iz gluposti, -odgovori Strašilo, - to je važno. Osim toga, nama je rečeno da je Oz dobar čarobnjak.
- To je tačno - odgovori zeleni ČovečuIjak. On mudro i dobro vlada
Smaragdnim Gradom. Ali, prema nepoštenima ili onima koji dođu k njemu iz radoznalosti, on je nemilosrdan. Retko ko se ikada usudio da zatraži da mu vidi lice. Ja sam Čuvar Kapije, i pošto zahtevate da vidite Velikog Oza, odvešću vas u njegov dvorac. Ali, prvo morate da stavite naočare.
- Zašto? - upita Doroti.
- Zato što bi vas inače sjaj i slava Smaragdnog Grada zaslepili.
Čak i oni koji žive u gradu moraju danonoćno da nose naočare. Držim ih zaključane, kako je Oz naredio još kada je grad bio sazidan, samo ja imam ključ od njih.

..."

Frenk Baum - Čarobnjak iz Oza

Patuljci pojma nemaju. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (13). Trekbekovi:(0). Permalink

264. - Biće bolje

riznica | 19 Februar, 2017 19:11

   

Umorni Turčin nije, a jel Afrika, opet?

Zar!? 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

263. - Sretenje

riznica | 15 Februar, 2017 17:11

 

Mi slavimo Dan državnosti, Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka).  

Termin Srpska revolucija se odnosi na period istorije Srbije od 1804. do1835. godine, a prvi ga je upotrebio Leopold fon Ranke u svojoj knjizi Die Serbische Revolution. Od njega ga je kasnije prihvatio i Vuk Stefanović Karadžić.

 

Kad mi u nozdrvama više ne bude vetra ni mirisa one dogorele sveće, kad otpadne stara krasta istorije, blistava poput čiste pobedosne kapi krvi - bol, moje će duhovno telo nastaviti svoje putovanje. Biće to tegobno i opasno putovanje. Na deblu ću preći prevrtljivu reku. Divlji brzaci će pokušati da me bace na oštre stene, ogromne psine će me vrebati između plešućih hridina koje se brzacima lome, biće zarobljenih, a ja ću plesati sa hridima.

Mnogi ne stignu na odredište, ali ja hoću.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

262. - Lirski rodoslov

riznica | 11 Februar, 2017 11:04

 

I bi pesničko zamonašenje.
Zaustavi me neko vatrenim mačem 
i naredi da rečima cvetam, 
reč da začnem. 
I satvorih svet 
ni na nebu ni na zemlji, 
svoje pučine i kontinente, 
i sunca mnoga. 
I smestih se cela
u pučinu srca sopstvenoga. 

Dostići jednostavnost poetskog izraza nije ni malo lako ni jednostavno, još je teže rastumačiti sve manje cenjeni pojam jednostavnosti kojim se izražava sva složenost sveta. Ona lako može da zavara površnog posmatrača. Najteže je jednostavno govoriti o poeziji obavijenoj prividom jednostavnosti.

Ostala je verna sopstvenom lirskom glasu izrazite individualnosti u tonovima u kojima se vinuo njen pesnički glas i duh sopranski cvrkutavog nervnog titraja u kome treperi osećanje ljubavi, sete, zanosa, patnje. Izraz začinjen čulnim doživljajem prirode. Pesnikinja lirske misaonosti umetničke lepote i univerzalnog značenja - Desanka Maksimović.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

261. - Gregorian

riznica | 09 Februar, 2017 08:58

  

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

260. - Moj Beograd

riznica | 07 Februar, 2017 11:04

Imati ušće dve tako velike reke i toliki teritorijalni posed oko njega, privilegija je retkih gradova. Imati takvu regulativu u "perspektivi" njegovog razvoja vodi pomisli da je proročki zvučala Le Corbusier-ova rečenica da je Beograd najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu...

Lepota je u oku posmatrača; mi smo posmatrači. Mi smo istovremeno i akteri i posmatrači. Kako onda ne vidimo šta radimo?

Lepota jednog grada nije samo u njegovom centru, već i u onim njegovim najudaljenijim ulicama, širokim i asfaltiranim, u čijim odžacima kuća su naslagani ugarci sna, a one umivene, očešljane, nasmejane, široka, osunčane spolja i iznutra, prozračne i zdrave....

Da nije tako ne bi Rio, opasan kilometrima favela, bio napušten i izgrađen novi glavni grad Brazilija, čiji je oblik aviona u osnovi odredio upravo taj Le Corbusier, pobedivši na međunarodnom konkursu poslatom razglednicom na kojoj je bio nacrtan avion. Dobili su grad u srcu prašume do koga se moglo doći samo avionom.

Putna i komunalna infrastruktura su krvotok svakoga grada, uslov da bi se moglo normalno funkcionisati. Nekad je postojala ta divna, zaboravljena reč - strategija ...

Moj Beograd je na vodi. I do njega će se stizati avionom. Doduše ne samo avionom.

I da, ne rekoh, to sa Brazilijom je, priznao je veliki arhitekta Oskar Nimajer, bio neuspeo eksperiment - pali su na saobraćajnom rešenju ..

Videćemo šta će biti sa nama?!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

259.-Nedovršena priča

riznica | 28 Januar, 2017 13:51


Nedovršena je to priča ostala, osipali smo se na razne načine, odlazili, ginuli, izgarali, nestajali pod pretnjom večitog straha od one narodne kletve - dabogda ti se ognjište ugasilo. 
A ognjište je za kuću isto što i oltar za crkvu, zakon za državu ...
I kad se na kraju saberemo, malo nas, malo vernih razumu ...
Zar?
Ključno je razumeti ono što je đeneral, brkajlija Mišić govorio:
 
Malo je ako se neće, mnogo ako se zna, a previše ako se hoće. 
 
Pa, hoćemo li?
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

258. -Duh

riznica | 23 Januar, 2017 13:45

 

Gusta magla zaprečavala je i zvukove i vidik; iskoristio je priliku uvući se u duboko u pozadinu neprijateljskih redova.

Nisu svi Senolovci mogli da čuju duhove, osim ako duhovi ne bi poželeli da ih čuju. Poželeo je i ja sam ga čula.

Blagi se žamor proširio prostorom, sličan zvuku povlačenja talasa. Magla i dalje obavija prostor.Na mestu gde se razišla, mogao je videti kako se ulica uzdiže ispred njega, daleka i nedostižna....

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

257. - Divlji Anđeli

riznica | 21 Januar, 2017 14:44

  

Govorio je dugo i tiho. Govorio je pažljivim slušanjem, a ja sam čitala polako da mi ne promakne neko slovo a sa njim nestane ona nit što povezuje naše misli.

Slušaj me dobro, neću ti ponavljati, uostalom znaš da su moje reči neponovljive ... 

Znala sam da jesu.

Samo nisam znala kako mu uspeva da bude tako nežan u grubosti i tako grub u nežnosti, da me dovodi u istu ravan sa nižim od mene. To samo on može, složih se sama sa sobom, kao one njegove neponovljive reči...

Već sam dovoljno dugo s njim, da ni ne pomišljam na to da bih ga odrešila.

Voli me.tvoja zver.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

256.-S razlogom ...Bejograde

riznica | 14 Januar, 2017 17:46

  

* pesma je spevana povodom

oslobođenja Beograda od Turaka 1806. 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink

255.-In memoriam

riznica | 14 Januar, 2017 12:15

 

 

Nektar života utoljuje žeđ sveprožimanjem i nakon .... i poslije njega. Konzumeenti smo vremena i prostora a trebamo biti stvaraoci, umetnici ...

  ... ti znaš ne mogu biti tvoj ... govorio je, 

ali, ako jednom vidiš Mariju ti joj reci ... znaš već ...

Čuvari smo tajne života mimo duha vremena koje nas gazi, melje i odnosi, jedno(g) po jedno(g). Zato, ne traži da se vratim ja.

  

   

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

254.-Snežno jutro

riznica | 11 Januar, 2017 09:02

Zima nikada ne dolazi sama. Tu su njeni verni prijatelji, vetar, magla i mraz. Štipa me tako po obrazima i prija. Sve se polako kreće kao neki usporeni film, vlada neki čudesni mir.

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

253. - Zimska bajka

riznica | 08 Januar, 2017 22:12

 
Bura je bila
Ledena vila
Vatra pucketa
Zimska idila
 
Počeo je ples i
Pahulje su birale njega.
Ne veruj buri što sada vlada
Doći će već mir!
 
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

252. - Hristos se rodi!

riznica | 07 Januar, 2017 12:28

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14  Sledeći»
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com