Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [120]
Hroničarski zapis [52]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

234. - Dva krčaga vekova

riznica | 27 Septembar, 2016 22:42


S razlogom ili bez njega, godine su mi se raspodelile, gotovo pravilno u dva veka (na žalost susedna), tako da ni jedan ne mogu nazvati „svojim“ ali mogu prekovremeno trajati.

U prvom je ostala mladost i ludosti jednog vremena čije kobne posledice ne prestajemo rabiri za sve vreme trajanja ovog drugog, a one se kao utvare pleze nad nama.

U prvom smo ranjeni mi, a u drugom je ranjeno mišljenje i kao da dolazi vreme u kome ćemo sve više trebati azil za oporavak ranjenih centara mišljenja.

Mi se u pesku igramo života, dok životom jašu „mrtvaci“.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

233. - Kolaž razmišljanja

riznica | 26 Septembar, 2016 19:07

  

Ljubav je najvažnija nit potka, ona zlatna nit tkanja našeg života, nit neuporedive lepote i ogromne privlačnosti. Ona je neiscrpno vrelo energije i inspiracije. Ona pokreće. Ona je i sam život, njegov univerzalni princip bitisanja, jer da nije ljubavi mi bismo izgubili sebe i ne samo da ne bismo bili ljudi,
mi ne bismo bili ni živa bića.
Ona je neiscrpna i večna.

 

Poezija oslikava život misaonim slikama.Poezija je muza, Kaliopa, Talija, Euterpa, Rerato i Polihimnija pesnika, ona je moja Terpsihora namenjena prepoznavanju. To je fluid sadržan kapima sreće i tuge, sete i boli, ushićenja ...koji crpi naše sokove i obogaćuje nas nedostajućim, sa kojim se sveprožimamo i koje je sveprisutno u nama i oko nas ...

 

Tragajući za ljubavlju mi tragamo za srećom, za onom jednom jedinom rekom života koja nas određuje i koja samo za nas život znači, a da pri tome ne znamo kakav tok će ona imati, hoće li biti ponornica ili planinski brzak ili široka i moćna reka u plodnoj dolini, ali nekako znamo, po osećaju uspostavljene bliskosti da je baš to Ta reka ... Iskustvo nas utemeljejuje u shvatanju i razumevanju i prihvatajući ga postaje deo nas, i kasnije se automatski pokreće u procesu sagledavanja i odlučivanja...

 

Ljudski potencijal ima dualitet fizičkog i metafizičkog aspekta i to ga čini celovitim. Prepoznavanjem potencijala mogućnosti, prepoznaju se i nemogućnosti izvan toga potencijala, a u zavisnosti kako je sistem postavljen ravnamo se nivoima i brojevima koliko i širina krinoline društvenim statusom i prilikom u kojoj se nađe.

 

A ljudska slabost?

Nije li slabost ona ključna odrednica koja nas i čini ljudima? Ona nas tangira, prožima i na kraju uzima. Njojzi smo se zarekli?! Da nije tako postali bismo bogovi.To nam ipak nije predodređeno i mi ustrajno sledimo svoju slabost.

 

Koliko može porasti entropija u tom kovitlanju slabosti?
Upravo sam o tome razmišljala. Osrednjost sam odmah isključila i ostalo je slabost ili simuliranje promašaja. Oboje je imalo svoje slabe tačke. Možda sam odabrala slabost kao logičnost slabe tačke? Mislim da nisam zato. Empirijski se pokazalo da su ljudi bolećivi na slabost drugih i ona onda uvek ima prolaz.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

232. - Kako započinjete dan?

riznica | 22 Septembar, 2016 08:10

 

Danas je sve manje strpljenja. Zato što je sve više imperativa vremena.

Žurba.

A strpljenje traži vreme. 

 

Najveći „žderač“ vremena je internet.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

231. - Dah Čovečanstva

riznica | 15 Septembar, 2016 18:30


U povojima čovečanstva Zemlja je izgledala nezemaljski, a ljudi su bili ljudski, čudovišni i slobodni.
 
Danas sam matirala prozore u sobi. 
 
Sada više neću gledati Zemlju koja danas izgleda sasvim zemaljski, puna rastinja, vode i tišine, ali ljudi su neljudski, urlaju, skaču, vrte se i prave grimase. Posmatrajući ih čovek polako postaje svestan svoje udaljenosti od noći prvih vekova i dalekog srodstva sa tišinom, a veoma bliskog sa bukom.
 
Odrodili smo se od tišine. 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

230. - Pismo

riznica | 02 Septembar, 2016 14:09

 

Napisao mi je pismo, najlepše pismo koje sam ikada čitala, ne samo u stvarnosti, već i u romanima i literaturi.

Pisma su poput stranice knjige, poput njenih slova i onih tajnih stanovnika – misli pretočenih u rečenice – život je prepun znakova upozorenja koji nas  zadive onda kada ih ugledamo. Neke znakove bi i slepac video, ali ako ih krivo protumači, ostaće duhovno  slep zauvek.

Pitala sam ga – gde se nalazimo?

Odgovorio je – u poljima nedoumice, čuvaj se!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (19). Trekbekovi:(0). Permalink

229. - Pričama nikad kraja

riznica | 01 Septembar, 2016 08:22

  

Kad se sa ukrašene nebeske odore počnu povlačiti dragulji zvezda, pre prvih sunčevih zraka one dnevne zvezde, pećnice se, sa novim danom, porađaju veknicama hleba i počinje nova priča ...

Ostale su nedopričane moje bajke, basne i još neke stvarne priče započete ovde.

Zar se mogu sve priče ispričati?

Ne mogu, pričama nikad kraja, ali zato su ispričane priče kao Piramide, večne, ostaju kao svedočanstvo jednog vremene, godine im ne mogu ništa i uvek iznova teraju na razmišljanje, postavljaju nove zadaće mišljenju ...

  

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

228. - Ø 150 km/ Pismo (II)

riznica | 29 Avgust, 2016 18:52

 

 

 

NATO je, sećamo se toga dobro, bombardovao i Srbiju 1999. godine ...

Setila sam se i pisma koje je jedna devojčica, Milica Čeković, tada poslala svojoj vršnjakinji, Čelzi Klinton. General je nešto kasnije podigao spomen obeležje u centru sela, raspuklu jabuku, u znak podsećanja na taj nemili događaj, koja je simbol novog rađanja i neuništivosti života, jer jabuka ima srce, a u srcu semenke koje će ostati na obe strane jabuke i iz kojih će nići nova stabla i dati plodove  ....

Podatke o tome imamo u i ovom malom muzeju, kome ću se nešto kasnije vratiti, a tu je i slika.

 

 

 

Kome

pod lobanju

Zemlja stane

kao u mahunu

semenka

novog ploda

kako ga

na Zemlji nastaniti? 

(nepoznat autor)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

227. - Ø 150 km (I)

riznica | 29 Avgust, 2016 13:01

 

Nisam bila na sajmu šljive u Valjevu, poput mediterranea,  nisam ni znala da se održava, ali sam za vikend napravila put u krugu od 150 km od Beograda, onim delom Srbije koji bih nazvala njenim srcem, a nije Kosovo. To je dugo bio anatemisan kraj što se i vidi, ali je ostala zdrava i netaknuta priroda (u svakom zlu je i neko dobro), obronci Suvobora, predeo izuzetne lepote, mesto gde svaka stopa progovara našom slavnom istorijom i odiše lepotom. Nisam bila ni na kosidbi, ni u pećinama, nisam videla sve te životinje na Rajcu, ali sam videla nekoliko „čeka“, obišla nekoliko muzeja i uživala u mirisu vazduha i lepoti krajolika.

Prvo odredište su bili Koštunići, „kod Generala“ u eko selu Čekovići, zatim poseta fabrici zdrave hrana (bez konzervansa) i obilazak Ravne gore.

Zavojitijim i strmijim serpentinama se još nisam vozila, a put je, iako uzak, ipak dobar, u šarenom hladu pitome i mirisne šume.

Ljudi su ovde, čini mi se, već odavno prežalili ono što je bilo i odbolovali i ono što nije bilo ... i u nekoj nevidljivoj provaliji krajolika kao da je ostalo vreme i nikad dobijeni odgovor na ono jedno jedino pitanje „Zašto?“ ...

Priču nastavljam u slikama.

 

 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

226. - Oči černie

riznica | 27 Avgust, 2016 08:51


Ogrnuta devičanskim šarmom svetice, okruglih rumenih obraza, kovrdžave smeđe kose, bila je upravo onakva kakvom su je oči čarne samo mogle poželeti dok su se vrata njihovog pogleda njihala na šarkama čežnje.

Prostor je ispunjavala istina, a dan ljubav. 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

225. - Radost života

riznica | 26 Avgust, 2016 07:00

Tačno vreme.

Pauza.

Sunčan i divno prohladan dan, baš onakav kakve volim. Park je pun šetača. Šetam i ja trim stazom a u susret mi, suprotnom trakom, dolazi kolona od nekih petnaestak mladih mama koje guraju svoje bebe u kolicima, istom tom stazom.

Kakav veličanstven prizor!

 

Malo dalje na klupi još jedna mlada mama doji svoju bebu.

Taj iskonski pokret kojim majka razdrlji svoju bluzu na javnom mestu, saglasno materinskom instinktu, da nahrani uplakano dete, nikako se ne treba posmatrati kao neprikladan ili nepristojan, naprotiv, on je svakako lišen bilo kakve pomisli o seksualnosti, uprkos bujnosti jedrih grudi mlade mame; to je jednostavno nagon nadolazećeg života.

Nešto kasnije ih vidim kako leže na travi i zajedno sa decom vežbaju u potpunoj harmoniji duha i tela. Imaju i trenera.

Sigurno su zajedno bile i na trudničkim vežbama, pomislih.Za žene koje imaju takve afinitete, to je zaista relaksirajuće.

Podržavam (iako sam drugačije bila organizovana u svoje vreme).

Ležerno sam spustila ogrtač koji mi pada na pola ruku i ostavlja utisak da nosim šal. Ljudi me zagledaju, da li zbog neobičnog nošenjašala ili kose od koje sam napravila interesantnu punđu ...

Tek nešto kasnije pridružuje mi se prekrasan beli Haski i vidim kako me njegov zgodni gazda osmotri kratkim pogledom; žurno napušta sprave za vežbanje i kreće za nama ....  

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

224. - Prva je ljubav ...

riznica | 25 Avgust, 2016 08:51

 

Prvi pogled

To je pogled drugačiji od drugih, onaj od koga se ustrepti krilima sreće. Javi se nekako iznenada, ubodom Amorove strelice i odlomi parče ushićenja života od njegovog budnog stanja.

To je onaj osećaj koji širi naš stešnjeni unutrašnji svet i pravi prostranstvo duha.

To je čarobna frula naše svesti, prva melodija na liri srca koja nas povede u svet mašte i snova. 

 

Prvi poljubac

Svi su dani isti do njega, kao brojanica sa istovetnim kuglicama, do prvog poljupca.

To je prvi gutljaj iz pehara točenog na vrelu ljubavi.

To je amalgam što sastavlja sumnjom rascepljeno srce sa onim njegovim delom ispunjenim radošću.

To je prvi korak ka drugom sebi i sjedinjenje tišine čuvstva sa njegovom pesmom koja vraća u život i podiže ka snovima. 

 

Sjedinjenje

To su niti omotane jedna oko druge, očvrsle u potki životnog tkanja koje ispliće postelju noći i kolevku dana. To je muzika postojanja koja skida veo sa tajne minulih godina i pretvara ga u baldahin sreće.

Sjedinjenje je spoj dve duše da stvore treću po Božjoj volji i zapovesti u nepokolebljivoj ljubavi, protiv ništavne mržnje suparnika.

To je zlatna karika u dugom, neprekinutom, lancu života.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

223.- Zlato

riznica | 20 Avgust, 2016 23:59

 

Vrh je naš! 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

222. - zalazak sunca

riznica | 11 Avgust, 2016 08:28

 

Između smiraja dana

(nije kraj)

i dolazeće noći

(nije početak)

sunce svodom uranja

hladno

dan se polako pretvara

u onu sitnu staricu

što vremenom mrzi sve

što ima veze s maštom

gladna noć

misli zvezdane roji

stihovi neke pesme setne

poneki pogled se sretne

i neke ljubavi sretne

između jave i sna

zalaskom sunca, rađa se mesec

(ciklus)

 

susret u noći punog meseca

kada se lajalo na zvezde ... 

 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (27). Trekbekovi:(0). Permalink

221. - Fina, lagana stvar

riznica | 06 Avgust, 2016 15:48

 

Kažu da je lubenica kraljica tikvi, a meni je dinja draža. Ali dobra dinja. Ne treba je sladiti, slatka je sama od sebe; nije potrebno dekorisati, sama je dekoracija. Samo je treba malo ohladiti, bolja je kada je prohlađena, kao i vino.

E sad i to vino uz nju dobro ide.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (28). Trekbekovi:(0). Permalink

220. Dan bez senke

riznica | 28 Jul, 2016 16:36


Dugo su talasi pohodili obalu u hučećim kolonama, penušajući se razbijali i stenama klizili u dubine, polako tvrdeći pazar i da se nisu penom razbili na tvrdoj obali sva obećanja ne bi bila uzaludna.
Dan sam zaključala za tajne saveze i podmukle misli kao sjajni zamak pun šapata, čija sam gospodarica ja, mala učenica muzike. Nema odaje u njemu koja ne šušti zvukovima mora poput biserne školjke koja svo svoje blago čuva zatvoreno. A kada ledena noć u dugom oklevajućem zavijanju udarcem nastoji prodrijeti u zaključane odaje, nema tu neke moralne rasprave, samo imperativ čistog instinkta da se odbaci Senka koja svira ariju kao prikaza sa članovima košmarne pastve i zagrljaj njene ludosti.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

219. - More

riznica | 21 Jul, 2016 08:01


muk stena
i glas mora
šumeći oko njih
peni 
galeb u letu
krikom
od glasa svoga
bi hteo
steni
nebo bez oblaka 
i samo jedna zvezda
na njemu
Ona 
što danju nas
obasjava 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink

218. - Lovac na potezu

riznica | 19 Jul, 2016 23:57


Krenula je stazom kroz šumu, sva u belom, noseći u ruci korpu punu svežeg cveća.

Izbegavala je da misli o Njemu. Nije želela da je podseća kako je presretao druge žene pre Nje jer ta činjenica joj je narušavala samopouzdanje tanko kao papir i podupirala  dvoumljenje da pobegne iz te opasne šume. Sa obe strane puta raste tanko i visoko drveće retkih krošnji koje lista samo pri vrhu i podseća na metle. Stabla se nižu u daljini kao parada neuglednih barjaka koja pretvara put kroz šumu u ceremonijalni prilaz. Neki čovek hoda prema njoj. Trebao je biti  On ali nije. Lovac. Prilazi joj čovek s puškom, a za njim ide pas. Lovac ne pokazuje interesovanje za nju, a nema ni vuka.

Šta se događa? Ko je ispreturao uloge i pokvario priču? 

Možda je to zato što se zaputila kroz šumu obučena sva u belo, a ne u crveno. Ali, takvi su njeni običaji. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

217. - Sva blaga sveta

riznica | 16 Jul, 2016 10:26

 

Postoji blago koje držimo u kovčegu i previše ga volimo da bi ga delili sa svetlom dana.

Njegovo najveće blago, najdragocenije imanje, je Gospođa. Smešta se udobno kraj Nje, malo je opipa da oseti kako je topla, nežna, meka, stvarna i Njegova.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

216. - Pečati prošlosti

riznica | 16 Jul, 2016 00:11


Iskustvo prošlosti pečatira sadašnjost. Iskoraku nikada ne nedostaje rizik, svesno se poseže u još nepotvrđeno, ali iskustvom pokazano moguće i stavlja novi pečat koji tintu crpi žilicama korenja.

Tako se to radi!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

215. - Uz jutarnju kafu

riznica | 14 Jul, 2016 08:56

 

...razmišljam kako ta reč "kafa" na svim jezicima svuči nepogrešivo isto, kao i ona iskonska reč „mama“, iako nema ni približan značaj njenom.  Postoje i gestovi stari koliko i sama istorija, kada ta jedinstvena „mama“  razdrlji svoju spavaćicu i spusti dete na grdi.

 

Neke su stvari zapisane u genima.

 

Ima i onih drugih, izokrenutih. Svake godine mi se u Grčkoj glava rastrese od nihovog NE, koje je zapravo DA, iako ne sledi, meni toliko važnu, logiku. A možda te neke male stvari koje prave zbrku u glavi samo pojačavaju „nadu“ , reč za koju svi dobro znamo a na španskom jeziku znači „NIŠTA“!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com