Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [143]
Hroničarski zapis [64]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

268. - Nemoć

riznica | 14 Mart, 2017 10:08

 

Na utabanom putu ka globalnom ropstvu podanički mentalitet se ugrađuje u svim sferama života na različite načine. Pobune ili otpori u bilo kom smislu (duhovnom ili fizičkom) su postale tek mislene imenice, a pokoji „ludak“ što bi zatresao zombiranu scenu učinio bi se kao kakav vanzemaljac. Vremenom su potisnuti svi  kulturološki obrasci otpora. Izbrisani duhovni temelji. Pobuna bilo koje vrste je glavni neprijatelji ideologije korporativnog ropstva koja je samlela slobodarski duh a obogotvoreni su svi oblici zemaljske propadljivosti. Ulickani noćni silikonski život zjapi ponorom duhovnog i moralnog ništavila. Beskrvnost je dobila glazuru, bezosećajnost moć vremena. Čovečanstvo je postalo anestezirana pihtijasta masa koja biološki samo vegetira.

 

Takav je život.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

267. -Drumovi će poželjet' ludaka

riznica | 14 Mart, 2017 09:42

 

Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće,
vjekovima za njima će plakat'

ojađeno nebo i drveće.

Na gradove udariće trava
i zavesti svoju strahovladu,

svi cvjetovi ostaće bez glava
da bi bili sa travom u skladu.

Neće biti toga ko će smjeti
da posumnja u sve ko do sada,
poput teške omorine ljeti
svijetom će vladati dosada.

I ljudi će poći u povratak,
opčinjeni minulim stoljećem...
Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće


Vitomir Vito Nikolić, ''Drumovi će poželjet' ludaka''

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

266 - Smombie

riznica | 28 Februar, 2017 20:11

Ljudi su postali smombiji (smartphone zombie).

To su pešaci koji se kreću ulicama i gledaju u svoj mobilni telefon. Gori od njih su samo oni koji to rade u prirodi, Oni bi se rađe odrekli svojih čula nego tehnologije.

 

Kakv je to sebični gen zadominirao čovekom da su gradovi dobili horde lutajućih đavolovih kapelana, neprijatelja razuma?Svemir je zgusnut u tačku, a ona  „velikim praskom“ pravi kratere u mozgovima korisnika.

 

Statistika kaže da danas 1 od 3 braka počinje on line. Kažu da se ljudi sa sličnim sklonostima i afinitetima lakše pronalaze, a da se bez interneta inače nikada ne bi sreli. Hm ...

A mene zanima kako u takvim okolnostima reaguje žlezda amigdala emocionalni čuvar i uzbunjivač? Amigdala nam pomaže da ostanemo živi izbegavajući situacije, ljude ili objekte koji nas dovode u opasnost. Najjača pretnja amigdali je zaljubljenost jer je zbog povećanog lučenja hormona sreće umrtvljuje. Ne događa li se isto kroz patološku povezanost sa „monitirom“ gde očekujemo da osetimo prisustvo nekoga ko će nam „ulepšati dan“ iako taj neko realno u našem životu ne postoji? Amigdala je umrtvljena, tim pre što virtuelni svet i ne doživljavamo“stvarno“, a stvarni svet ne vidim zaista!

 

Meni je žao sportskih terena.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

265. - Taš

riznica | 27 Februar, 2017 11:46

"...

- Zašto ste došli u Smaragdni Grad? - upita.
- Došli smo da vidimo Velikog Oza - reče Doroti.
Čovečuljak se toliko zaprepasti na taj odgovor da sede i zamisli se.
- Već mnogo godina niko nije tražio da vidi Oza - reče on zbunjeno odmahujući glavom. - On je moćan i strašan, i ako ste došli da iz radoznalosti ili gluposti ometate Velikog Čarobnjaka u njegovim mudrim razmišljanjima, on može da se naljuti i sve vas odmah uništi.
- Mi nismo došli iz radoznalosti niti iz gluposti, -odgovori Strašilo, - to je važno. Osim toga, nama je rečeno da je Oz dobar čarobnjak.
- To je tačno - odgovori zeleni ČovečuIjak. On mudro i dobro vlada
Smaragdnim Gradom. Ali, prema nepoštenima ili onima koji dođu k njemu iz radoznalosti, on je nemilosrdan. Retko ko se ikada usudio da zatraži da mu vidi lice. Ja sam Čuvar Kapije, i pošto zahtevate da vidite Velikog Oza, odvešću vas u njegov dvorac. Ali, prvo morate da stavite naočare.
- Zašto? - upita Doroti.
- Zato što bi vas inače sjaj i slava Smaragdnog Grada zaslepili.
Čak i oni koji žive u gradu moraju danonoćno da nose naočare. Držim ih zaključane, kako je Oz naredio još kada je grad bio sazidan, samo ja imam ključ od njih.

..."

Frenk Baum - Čarobnjak iz Oza

Patuljci pojma nemaju. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (13). Trekbekovi:(0). Permalink

264. - Biće bolje

riznica | 19 Februar, 2017 19:11

   

Umorni Turčin nije, a jel Afrika, opet?

Zar!? 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

263. - Sretenje

riznica | 15 Februar, 2017 17:11

 

Mi slavimo Dan državnosti, Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka).  

Termin Srpska revolucija se odnosi na period istorije Srbije od 1804. do1835. godine, a prvi ga je upotrebio Leopold fon Ranke u svojoj knjizi Die Serbische Revolution. Od njega ga je kasnije prihvatio i Vuk Stefanović Karadžić.

 

Kad mi u nozdrvama više ne bude vetra ni mirisa one dogorele sveće, kad otpadne stara krasta istorije, blistava poput čiste pobedosne kapi krvi - bol, moje će duhovno telo nastaviti svoje putovanje. Biće to tegobno i opasno putovanje. Na deblu ću preći prevrtljivu reku. Divlji brzaci će pokušati da me bace na oštre stene, ogromne psine će me vrebati između plešućih hridina koje se brzacima lome, biće zarobljenih, a ja ću plesati sa hridima.

Mnogi ne stignu na odredište, ali ja hoću.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

262. - Lirski rodoslov

riznica | 11 Februar, 2017 11:04

 

I bi pesničko zamonašenje.
Zaustavi me neko vatrenim mačem 
i naredi da rečima cvetam, 
reč da začnem. 
I satvorih svet 
ni na nebu ni na zemlji, 
svoje pučine i kontinente, 
i sunca mnoga. 
I smestih se cela
u pučinu srca sopstvenoga. 

Dostići jednostavnost poetskog izraza nije ni malo lako ni jednostavno, još je teže rastumačiti sve manje cenjeni pojam jednostavnosti kojim se izražava sva složenost sveta. Ona lako može da zavara površnog posmatrača. Najteže je jednostavno govoriti o poeziji obavijenoj prividom jednostavnosti.

Ostala je verna sopstvenom lirskom glasu izrazite individualnosti u tonovima u kojima se vinuo njen pesnički glas i duh sopranski cvrkutavog nervnog titraja u kome treperi osećanje ljubavi, sete, zanosa, patnje. Izraz začinjen čulnim doživljajem prirode. Pesnikinja lirske misaonosti umetničke lepote i univerzalnog značenja - Desanka Maksimović.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

261. - Gregorian

riznica | 09 Februar, 2017 08:58

  

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

260. - Moj Beograd

riznica | 07 Februar, 2017 11:04

Imati ušće dve tako velike reke i toliki teritorijalni posed oko njega, privilegija je retkih gradova. Imati takvu regulativu u "perspektivi" njegovog razvoja vodi pomisli da je proročki zvučala Le Corbusier-ova rečenica da je Beograd najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu...

Lepota je u oku posmatrača; mi smo posmatrači. Mi smo istovremeno i akteri i posmatrači. Kako onda ne vidimo šta radimo?

Lepota jednog grada nije samo u njegovom centru, već i u onim njegovim najudaljenijim ulicama, širokim i asfaltiranim, u čijim odžacima kuća su naslagani ugarci sna, a one umivene, očešljane, nasmejane, široka, osunčane spolja i iznutra, prozračne i zdrave....

Da nije tako ne bi Rio, opasan kilometrima favela, bio napušten i izgrađen novi glavni grad Brazilija, čiji je oblik aviona u osnovi odredio upravo taj Le Corbusier, pobedivši na međunarodnom konkursu poslatom razglednicom na kojoj je bio nacrtan avion. Dobili su grad u srcu prašume do koga se moglo doći samo avionom.

Putna i komunalna infrastruktura su krvotok svakoga grada, uslov da bi se moglo normalno funkcionisati. Nekad je postojala ta divna, zaboravljena reč - strategija ...

Moj Beograd je na vodi. I do njega će se stizati avionom. Doduše ne samo avionom.

I da, ne rekoh, to sa Brazilijom je, priznao je veliki arhitekta Oskar Nimajer, bio neuspeo eksperiment - pali su na saobraćajnom rešenju ..

Videćemo šta će biti sa nama?!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

259.-Nedovršena priča

riznica | 28 Januar, 2017 13:51


Nedovršena je to priča ostala, osipali smo se na razne načine, odlazili, ginuli, izgarali, nestajali pod pretnjom večitog straha od one narodne kletve - dabogda ti se ognjište ugasilo. 
A ognjište je za kuću isto što i oltar za crkvu, zakon za državu ...
I kad se na kraju saberemo, malo nas, malo vernih razumu ...
Zar?
Ključno je razumeti ono što je đeneral, brkajlija Mišić govorio:
 
Malo je ako se neće, mnogo ako se zna, a previše ako se hoće. 
 
Pa, hoćemo li?
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

258. -Duh

riznica | 23 Januar, 2017 13:45

 

Gusta magla zaprečavala je i zvukove i vidik; iskoristio je priliku uvući se u duboko u pozadinu neprijateljskih redova.

Nisu svi Senolovci mogli da čuju duhove, osim ako duhovi ne bi poželeli da ih čuju. Poželeo je i ja sam ga čula.

Blagi se žamor proširio prostorom, sličan zvuku povlačenja talasa. Magla i dalje obavija prostor.Na mestu gde se razišla, mogao je videti kako se ulica uzdiže ispred njega, daleka i nedostižna....

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

257. - Divlji Anđeli

riznica | 21 Januar, 2017 14:44

  

Govorio je dugo i tiho. Govorio je pažljivim slušanjem, a ja sam čitala polako da mi ne promakne neko slovo a sa njim nestane ona nit što povezuje naše misli.

Slušaj me dobro, neću ti ponavljati, uostalom znaš da su moje reči neponovljive ... 

Znala sam da jesu.

Samo nisam znala kako mu uspeva da bude tako nežan u grubosti i tako grub u nežnosti, da me dovodi u istu ravan sa nižim od mene. To samo on može, složih se sama sa sobom, kao one njegove neponovljive reči...

Već sam dovoljno dugo s njim, da ni ne pomišljam na to da bih ga odrešila.

Voli me.tvoja zver.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

256.-S razlogom ...Bejograde

riznica | 14 Januar, 2017 17:46

  

* pesma je spevana povodom

oslobođenja Beograda od Turaka 1806. 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink

255.-In memoriam

riznica | 14 Januar, 2017 12:15

 

 

Nektar života utoljuje žeđ sveprožimanjem i nakon .... i poslije njega. Konzumeenti smo vremena i prostora a trebamo biti stvaraoci, umetnici ...

  ... ti znaš ne mogu biti tvoj ... govorio je, 

ali, ako jednom vidiš Mariju ti joj reci ... znaš već ...

Čuvari smo tajne života mimo duha vremena koje nas gazi, melje i odnosi, jedno(g) po jedno(g). Zato, ne traži da se vratim ja.

  

   

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

254.-Snežno jutro

riznica | 11 Januar, 2017 09:02

Zima nikada ne dolazi sama. Tu su njeni verni prijatelji, vetar, magla i mraz. Štipa me tako po obrazima i prija. Sve se polako kreće kao neki usporeni film, vlada neki čudesni mir.

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

253. - Zimska bajka

riznica | 08 Januar, 2017 22:12

 
Bura je bila
Ledena vila
Vatra pucketa
Zimska idila
 
Počeo je ples i
Pahulje su birale njega.
Ne veruj buri što sada vlada
Doći će već mir!
 
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

252. - Hristos se rodi!

riznica | 07 Januar, 2017 12:28

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

251. - Dva ribara

riznica | 06 Januar, 2017 00:28


Kada sam došla Balkanskom ulicom u Beograd, bila je tamo jedna od retkih gospodskih kafana u Beogradu poznata po svežoj ribi i gostoprimstvu. Sastojala se iz dva dela, građanskog i drugog nalik na brodsku kasinu ukrašenog velikim rudimentarnim stolom. Stolicama, konopima ...i sa morskom hranom.

 

U to vreme sam radila na ulazu dva broja pored te kafane kojom se, kako se pričalo, Beograd ponosio.

Dugo nisam bila u tom kraju, verujem da je ne bih zatekla na svom mestu, onakvu kakva je nekada bila i sve mi se čini da su mi ovi postovi sve više sećanje na kultna i boemska mesta koja i da postoje ne bi više odisala onim žarom boemstva i užitaka...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

250. - Čubura „vrtni grad“ početkom prošloga veka

riznica | 23 Decembar, 2016 14:53

 

Svet

Tokom poslednja dva veka, u zapadnom svetu planiranje i arhitektura prošli su kroz različite stepene opšte saglasnosti - pojavom idustrijalizovanog grada 19. veka, gde je većina zgrada bila pod nadzorom različitih poslova i bogate elite, kao i zahvaljujući pojavio se pokret kojim se nastojalo omogućiti ljudima, a posebno radnicima u fabrikama, da borave u zdravijoj okolini. Prema novom konceptu baštenskih gradova izgrađeni su neki moderni gradovi, poput Velvin Garden Sitija u Engleskoj. Ti su gradovi uglavnom bili malog merila u veličini, a u njima je živelo samo nekoliko hiljada stanovnika, sve do 1920-ih kada je modernizam počeo da izranja na površinu. Modernistički grad trebalo je da bude vrsta efektivne, izvodljive utopije. Nastali su planovi za ponovnu izgradnju gradova u velikom merilu, poput Pariza u Francuskoj, iako se ništa važno nije dogodilo sve do razaranja uzrokovanog Drugim svetskim ratom. Nakon toga izgrađene su poneke modernističke zgrade i zajednice. One su bile jeftine za izgradnju te su postale ozloglašene po svojim socijalnim problemima.Kada je konstrukcija jeftinih, uniformisanih stambenih blokova dovršena u mnogim zemljama, poput Britanije i Francuske i modernizmu je došao kraj negde 1970-ih. Umesto potpune uniformnosti i savršenosti, planiranje se sada koncentriše na individualizam i raznolikost u društvu i ekonomiji. Započela je postmoderna  era.U SA-u početkom 1980-ih, u urbanom dizajnu nastaje pokret Novi urbanizam  koji promoviše susedstva unutar kojih se može šetati i unutar kojih su zastupljeni različiti tipovi stanovanja i zaposlenja. Pokret je nastao a i dalje je značajan po reformama mnogih aspekata razvoja nekretnina i urbanog planiranja. 

Tvorac ideje vrtnih gradova, Ebenezer Hauard (Ebenezer Howard), predložio je početkom dvadesetog veka osnivanje gradova novog tipa koji će, zahvaljujući savremenim tehničkim sredstvima, izbrisati razlike između sela i urbane aglomeracije. Time je želeo da zadrži ekonomske i kulturne prednosti života u gradu i ekološke prednosti života u seoskoj sredini. Vrtni grad je zamišljen kao samostalna zajednica, unapred određene površine i broja stanovnika, u kojoj su objedinjene civilizacija i priroda. Po principu zoniranja, industrijska zona je odvojena od rezidencijalne i nalazi se na periferiji. Čitav grad je okružen neprekinutim zelenim pojasom poljoprivredne zemlje. U slučaju povećanja broja stanovnika, osnivali bi se međusobno povezani gradovisateliti, tako da se ne naruši zona vrtova koja okružuje grad. Projekat vrtnog grada je imao veliki broj praktičnih ostvarenja, koja se moraju uzeti u razmatranje da bi se Hauardov doprinos predstavio u potpunosti. Godine 1903. u Engleskoj je osnovan prvi vrtni grad Lečvort, koji je svojim razvojem inspirisao osnivanje vrtnog grada Velvina 1919. godine, kao i osnivanje takozvanih „Novih gradova” posle Drugog svetskog rata.   

Beograd 

Tada popularni koncept „vrtnog grada“ nastao u Engleskoj u 19 veku koji je sa lokalnim varijacijama prihvaćen u celom svetu, imao je svoju primenu (nepotpunu) u našoj prestonici i to u tri beogradska naselja nastala  u periodu između dva svetska rata: Kotež Neimar",  „Profesorska kolonija" i  "Činovnička kolonija“ ·. Kotež Neimar je prvo naselje ovog tipa u Beogradu. Reč  „kotež“ vodi  poreklo od  engleske reči „cottage“· (koliba,  mala  porodična kuća).  Koji  nam ukazuje upravo na zamisao „vrtnog grada", a naziv "Heimar" je dobio ime po građevinskom preduzeću  „Neimar“, koje je zemljištlj otkupilo, platilo izradu projekta naselja  i prodavalo placeve. Urbanistički  projekat su izradili bečki arhitekti , ali je tokom izvođenja on izmenjen.  Za razliku od navedenih naselja, za koja je više arhitekata  izradplo tipske projekte, ovde su svi projekti bili individualni Područje Kotež Neimara je bilo  potpuno  neobrađeno zemljište  van gradskog  rejona,  sve do 1920. godine. kada ga je preduzeće „Neimar“ otkupilo i  započelo uređenje. Izgradnja u većem obimu započeta je 1924. goline kada je usvojen Generalni ur6anistički  plan Beogada. Neke od osnovnih  smernica prilikom nastajanja naselja, bile su: izgradnja porodičnih  vila na isparcelisanom zemljištu u roku od šest godina od momenta kupovine placa, odobreni planovi kuće/izgled fasade od strane preduzeća „ Neimar“, mesto za podizanje vile je unapred  utvrđeno 5-6 metara od fronta ulice. Izgradnja naselja je uglavnom završena do početka tridesetih.

Celina pod zaštitom Kotež Neimar , naseljnj između Južnog bulevara  (nekadašnjeg Čuburskog potoka) ulice Nebojšine, Maksima Gorkog i šumatovačke smatra se primerom urbanizacije Beograda između dva svetska rata. Za razliku od Profesorske i činovničke kolonije, koje su izgrađene nešto kasnije, ovo naselje po svom socijalnom statusu nije bilo uniformisano  u smislu zanimanja i staleža.  Do 1928. godine na ovom prostoru je živelo više od 200 uglednih građevinskih inženjerя, arhitekata, bankarskih i  drugih čičovnika. Među njima su bili mnogi značajni arhitekti i umetnici: Branislav Kojić.  Dragutin Tadić, Dimitrije Leko. Milan Zloković, Momir Korunović, Đorđe Jovanović  koji su se iaselili na Kotež Neimaru i često bili i projektanti kuća u kojima su stanovali.  

 

Kako je na ovom prostoru vlalalo bogatstvo stilova (dobrih primera međuratne stambene beogradske arhpgekture) od francuskih uzora 19. veka, bečke secesije pa sve do orignnalnih, interpretacija nacionalnog stila, vila Mladena Živanovića svojom romantičarslom  stilizacijom doprinosi sagledavalju različitih autorskih pristupa. Kuća je jednospratnя, podignuta na nešto užoj parceli, i po propisima izgleda naselja, povučeno u odnosu na reguladžpoiu liniju. Na taj način se formirala predbašta intimnog karaktera koja nam približava ideju "vrtnog naselja". Glavna fasada sa verandom je duž ulice Kornelija Stankovića, dok se u vilu ulazi bočnim  stepenišnim  krakom. Uslovljena oblikom parcele, kuća je za razliku od ulične fasade izrazpto dugačkog fronta u kom su prostudirano raspoređene prostorije. Nepretencioznog izgleda, iznad kamene sokle fasada je podeonim vencem raščlanjena na etaže. Vitki prozori u podjednakom ritmu raspoređeni, oživljavaju ravno fasadno platno. Nad  verandom u prizemlj je omanja terasa. Visoka kota potkrovlja. U spoljašnjem izgledu glavne fasade istaknuta je atikom i snažio isturenim krovnim vencem. Pored svedene geometrijske plastike, stiliэovani stubići verande i terase upotpunjuju neneametljiv dekorativii anasambl. Ogradu duž ulice i delu bašte iz 1936. godine, projektovao je građevinar Stjepan Baretić. Pored mnogobrojnih kuća na Prostoru Kotež Neimara koje su projektovali naši vanredno značajni arhitekti, u neposrednoj blizini vile u broju 16, nalazi se monumentalna "Kuća Flašar" delo istaknugog arhitekta Milutina Borisavljevića. koja je utvrđena za spomenik kulture ( Odluka o utvrćivanju. "Službeni  glasnik RS' br. 73/07).  

Urbana matrica Kotež Neimara koja je formiraiя oko 1920. godine sačuvana je i danas. Blokovi porodične stambene izgradnje su homogeni, horizontalno i vertikalno ujednačeni. Bitnu odrednncu ambijenta čine struktura. oblik i veličina parcela (relativno male parcele predviđene za individualno stanovanjej, oblik i veličina objekata, njihov međusobni odnos, ujednačenost njihovih gabarita, urbanistička dispozicija na parceli i u okviru bloka. Parcele su prosečne veličine između 200 i 500 m2 najčešće pravougaonog ili trapezastog oblika, sa dobrim odnosom uličnog fronta i dubine parcele, koji je većini objekata omogućio planiranje i nzgradnju slobodnostojećih porodičnih objekata. Prosečna širina parcele je 10-15 m,. a prosečna dubina od  20-25 m.  Objekti su uglavnom postavljeni na građevinsku liniju, koja je od regulacione linije udaljena 3,0 do 5.0 m (uobičajeno 4.5 ili 5,0 m). što je uslovipo formnranje predbašti, Udaljenost od ivice parcele prema susedpma je minimalno 1,5 m. Objekti su zidani uz odobren plan kuće. izrađivan od strane arhitekte ili inženjera. Teren je u velikom padu, tako da su objekti najčešće postavljeni tako da su jednim delom ukopani (obično su na tom mestu podrumi, a sa druge strane su najčešće pomoćne prostorije za sganovanje, obično za poslugu ili za izdavanje). Veliki pad terena uslovio je trasiranje ulica paralelno sa izohipsama. Širina ulica je uglavnom između 8 i 12 m.  

Blok je isparcelnsai na relativno ujednačene parcele, građen objektima ujednačenih gabarpta, i predstavlja strukturalnu jedinicu čija izgrađeča stuktura gradi skladnu kompozicionu celinu. Preovlađujuća visina objekata je P+1+Pk, a sami objekti u proseku ne zauzimaju više od 35% površine parcele.  Osamdesetih godina 20. veka, radi izgradnje luksuznih stanova u celini su porušeni pojedini blokovi u delu između Braničevske i Nebojšine ulice i zamenjeni višespratnim kolektivnim i stambenim objektima  Devedesetih godina 20. veka ovaj trend zamenjen je izgradnjom novih porodičnih kuća. čiji kapaciteti i iskorišćenosti prostora u velikoj meri premašuju one koji su prvobptnim planom Kotež Neimara predviđeni  (zauzetost parcele, spratnost i indeks izgrađenosti su često dvostruko veći od prvobitnih).  Naselje Kotež Neimar je danas. kao n mnogi drugi delovi grada ugroženo gradnjom koja se ne obazire na arhntektonske i ambijentapne odlike koje je ovaj prostor imao i koje su od velike važnosti za istorijski razvoj Beograda.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

249. - Jedinstvo vs Podela

riznica | 23 Decembar, 2016 04:49


Poznato je da imam više blogova podeljenih između ove i one strane. Tako sam počela deliti i teme koje se čitaju na ovoj i onoj strani. Podlegla sam, dakle, oficijelnoj svesti i mišljenju sa jedne i lokalnom shvatanju nas samih sa druge strane.
A prava stvar bi bila da  imam jedan jdinstven blog Prečica do (Madre)DEUS. Tada bismo došli do onoga što reče jedna blogerka:
Pisala tamo ili vamo - ista stvar. 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14  Sledeći»
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com