109. - Moj Zemun – Deo III
riznica | 24 Septembar, 2015 15:02
Moja šetnja Zemunom obojena je uglavnom sećanjima, ali i ponavljanjem istog onog osećaja koji me ispuni milinom kada prolazeći ispred Muzičke škole čujem onaj dobro poznato basso profundo ... solo pevača ...
Po sadržaju arhitektonskog fonda u Starom jezgru Zemuna su mahom stambene kuće, ali ima Zemun skoro sve što jednom gradu treba;od ukupnog broja 41 zgrada je javnog karaktera, škole, bolnice, banke pošte pozorišta, vojne zgrade ... i sve su mahom vezane za Glavnu ulicu (nekada M Tita).
E sada, za velike javne objekte svi znaju, a za ove male spomenike kulture malo ko zna, zato je ovo pričanje o Zemunu i posvećeno manje znanim stvarima.
Graditelji objekata uglavnom su bili domaći majstori do druge polovine 19. Veka; to su bili stanovnici Zemuna ili odomaćeni stranci. Jedan od njih bio je i Franjo Jenč(Zemun, 20. mart 1867 — Zemun, 15. novembar 1967) , sin zidarskog majstora Franje i majke Eve Ebel. Poznat je po radovima na velikim, lepim objektima kao što je Pošta u Glavnoj br 8, Zgrada Električne centrale Kej oslobođenja 15, Srpski dom – Svetosavska ulica 22, Zgrada Skupštine opštine Zemun – Magistratski trg 1, Zgrada Vodne zajednice – Avijatičarski trg 10, ali i putu Surčin – Boljevci što je do pre par godina sve pripadalo opštini Zemun.
Njegovi samostalni projekti su kuće domaćih investitora i to:
Kuća Magdalene Osvald – Glavna ulica 4
Kuća Franje Jenča – Svetosavska ulica 19
Kuća Jelene Jovanović – Gospodska ulica 17
Harastijeva kuća – Bežanijska ulica 34
Kuća apotekara Štrajma – Bežanijska ulica 16
Kuća Katarine Marković – Glavna ulica 12
Kuća Franje Jenča – Ulica Stevana Markovića 4–8
Kuća Mavre Bindera – Ulica dr Petra Markovića 4
Kuća Magdalene Osvald – Glavna ulica 4
Ova jednospratna kuća podignuta je 1904 godine i oblikovana u duhu renesanse. Dvotraktnog je tipa sa bočnim krilima u dvorištu. Projektovana je kao stambena kuća sa po jednim stanom u prizemlju i na spratu. Vremenom je prizemlje rekonstruisano zbog uvođenja nove namene i apoteke.Središnjim delom fasade dominira plitki rizalit (ispust) sa naglašenim prekinutim vencem i neobaroknim zabatom.
Kuća Kalmine Levi - Dubrovačka 11
Kuća osobene lepote koja se izdvaja bogatom plastikom na fasadi je kuća na kojoj je Franjo Jenč izvodio prepravke. To je starija dvotraktna kuća sa krilima u dvorištu, prepravljena 1907. godine. Postojeća visokoparterna kuća asimetričnog rešenja predstavlja jedan od karakterističnih secesijskih objekata Starog jezgra Zemuna.
Kad god vidim ovakve žvrljotine na fasadi osetim neku bol u duši, peče me svaka urezana linija koja skrnavi ovako lepe objekte; ali eto i to je deo naše kulture ... na žalost.
* privatni život arhitekte
Jenč se, 1895. godine, oženio Jozefinom Čermak, Rumunkom češkog porekla, s kojom je imao šestoro dece. Njihov sin Franja je takođe studirao arhitekturu, u Beču i Prag. Krajem treće i tokom četvrte decenije dvadesetog veka arhitekta Franjo Jenč izgradio je veliki broj zgrada u Zemunu i Beogradu, primenjujući stil moderne arhitekture, po čemu su ovi objekti posebno prepoznatljivi. Posle rata, arhitekti Franji Jenču je bilo onemogućeno da radi (posebno mu je zamerano participiranje u vlasti tokom Drugog svetskog rata), pa je svoju karijeru završio u Priboju, gradeći industrijske komplekse i slične objekte. Porodična kuća Jenčovih u Zemunu porušena je pri izgradnji trafostanice, tokom šezdesetih godina. Tada je propala i sva vredna dokumentacija o radu ovog arhitekte.
Iako se pretpostavlja da je Jenč projektovao i izgradio oko 100 objekata, njegov opus još uvek nije sasvim istražen. Nabrojana su neka dela koja je izgradio u Zemunu. Izvor Wikipedija
Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
108. - Nigerijska prevara
riznica | 23 Septembar, 2015 14:57
Informacija je stara ali prevare nisu, a nisu ni prestale ... Nigerija, jedna napaćena zemlja na južnoj obali Zapadne Afrike, u Gvinejskom zalivu nije kriva za prevaru nazvanu po njoj, sva njena „zasluga“ potiče otuda što je prvi talas ovih prevara potekao iz Nigerije ...
Dakle, dobila sam 900.000 Dolara od Microsofta?!! Kako da ne!!
Koliko bi čovek morao biti lud da u ovo poveruje? Tačno onoliko koliko je i pohlepan!
Internet je prepun ljudi koji žele da nas prevare, a jedan od najpopularnijih načina je takozvana “Nigerijska prevara” (Nigerian 419 scams). U pitanju je e-mail u kojem piše da ste navodno dobili ogroman novac, iako ni sami ne znate osobu koja vam je to saopštila. Više ovde
Sadržaj maila OVDE
Microsoft se ograđuje vidi OVDE
Ja samo znam da „Nema leba bez motike“ i to se nikada promeniti neće, čak ni kada se motika izbaci iz upotrebe.
Pravi način da se ljudi zaštite jeste da nauče i informišu kako prevaranti izvode svoje prevare. Na raznim sajtovima se modu videti detaljno opisane prevare koje su u suštini jednostavne ali su efikasne i najlakše nađu put do širokih narodnih masa. Iako opisane prevare izgledaju kao jednostavne one su osnova za najveće svetske prevare koje nisu mimoišle čak ni Wall Street. Ako su uspeli da prevare Wall Street možete zamisliti šta mogu uraditi običnim ljudima.
Jedini način da se ljudi zaista zaštite od prevare je da nauče kako ih prevaranti varaju.
Izvor Internet
vidi sve o prevarama OVDE
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
107. - Zemun koji volim - Deo II
riznica | 22 Septembar, 2015 10:13
„Čudna i čudljiva je ta ljubav – često rastrzana između ushićenja i mučenja“
Tih godina je doslovno bilo tako; sve mi je bilo novo i nepoznato, ali i lepo i držalo me to ushićenje darovanjem uvek nove lepote koju samo život može da pruži, sastavi u trenutnu sladost dublju nego išta na svetu, nedokučiviju nego išta po poreklu i sudbini.
Koliki je uticaj čoveka na plimu i oseku sopstvenog života?
Mučenje je bila reč i pojava koja me godinama pratila u stopu, a ja sam bežala i otimala se, nekada i stoički podnosila, pa opet bežala, ali uvek u tom hodu hvatala te male čari i naslade koje nam život svesrdno pruža, a mi često i ne primećujemo živeći uobičajenim, relativno komfornim životom.
Ja sam primećivala sve. Ja sam se trudila da primetim što više. Imala sam dovoljno vremena, sve vreme je bilo moje!
Dvadeset i više godina prolazim baš tim parčetom Glavne ulice, gde god pođem, put me nanese ispred broja 9. To je zgrada Zavičajnog muzeja Zemuna, koja pokazuje prošlost Zemuna od njegovog nastanka do 1945. Kada je ovaj objekat proglašen spomenikom kulture.
Zgrada je podignuta 1840. Godine u stilu pseudogotike. Bila je jedna od prvih visokoparternih porodičnih kuća u vremenu kada je sagrađena, a pripadala je bogatoj i uticajnoj porodici Spitra.
Bočna krila su duboko u dvorištu sa asimetrično postavljenim kolskim ulazom. Glavna fasada komponovana je u shemi neparnih brojeva, karakterističnoj za period romantizma.
U kući je jedno vreme bio smešten hotel „Garni“.
Posted in Zemun. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
106. - Smajračica
riznica | 22 Septembar, 2015 01:08
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
105. - Ptičija tragedija
riznica | 21 Septembar, 2015 09:57
Sunce se kretalo ka zenitu pa je dnevna svetlost sada jasnije otkrivala detalje susedovog dvorišta. Na južnoj strani dvorišta se ukaza veliko jezero između visokih, ponosnih čempresa. Bilo je tu, bliže vodi, i šipražja u kome su boravile patke, guske i ševe. U jasikinom šumarku ugleda prelepu mladu fazanku kako stoji na nekom čudnom panju, puno takvih panjeva okruženih kamenjem jezivog oblika koje ga je okružovalo kao čudovišta, ali fazanka se nije plašila.
Naša Golubica se strese. Čudnog li dvorišta, bože mili!??
Videla je ona tačudovišta sa svojim iskolačenim očima negde ranije, ali se nije mogla setiti gde tačno; možda u svome snu?
Ne hte više o tome da razmišlja.
Vetar je sada sasvim legao i dan se smirio. Ona poče razgledati okolo i tek tada ugleda i druge lepe i prijatne ptice, žune, vrapčiće, slavuje, senice, detliće, bilo je i papagaja (valjda su ih puštali iz krletki da slobodno lete) i jednu lastavicu ... Slavuji su pojali najlepše pesme koje je do tada čula, pa je i sama počela pevušiti. Imalo je to dvorište svojih čari i svoju lepotu.
Najzad se diže da pođe kući, kad joj počeše prilaziti neke ptice, te tako započe njihovo druženje ...
Primetila je i neke paune kako se šepure dvorištem, sa gladnim pogledima punim žudnje.Pogled izbliza na sve njih davao je sasvim drugačiju sliku nego kada su se oglašavali iz daljine. Videla im je lice, usne, oči; iz nekih je zračila ljubav i dobrota. Pružiše ruke jedni drugima.
Nije baš sve tako crno i beznadežno, pomisli ponovo.
* * *
U veselom čavrljanju prođe dan, često ometan kreštanjem kreja, graktanjem gavrana i raznim drugim urlicima i zvucima. Sve ptice su igrale svoju, čudnu igru, sebi svojstven ples, neke su se u tome svađale, sve je ličilo na performans. U nekim trenucima prljave igre čar je bila tako mrtva kao da je svaki smisao napustio život.
I ne potraja to dugo.
Na krilima mraka spusti se neizvesnost i nadvi nad njom, izađe neki duh kao veštac, zaplete se među drveće, u cveće, travu, u svaki onaj oštri zluradi kamen što se skrivao duž obale jezera, u visoke čemprese i krošnju topole , svuda baš svuda se uplete.
„Zatim izađoše buljine i ptice što lete noću. U šumi nastade jedna svirepa ptičja tragedija – neko mračno gonjenje u sumraku nad paprati; prodorni krici stvorenja u koja se zarivaju kandže; i, pomešani snjima,promukli gnevni urlici pobede. Dugo je trajala ta noćna larma koja je u zvucima davala simbole sve svireposti u srcu Prirode; dok najzad smrt nije smirila tu oblast. A neka duša koja bi žalila za beguncima, mogla bi još jednom slušati, ali bez plača.Tada je jedan slavuj počeo svoje dugo treptavo izvijanje; i jedna ševa zapeva u mladom žitu. I opet je noć zastala duboko zamišljena u ćutljivim vrhovima drveća, u još tišim dubinama vode.“ Džon Golsvordi
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
104. - Ritam srca – Moj golube
riznica | 20 Septembar, 2015 13:45
Naše dvorište je veliko, prostrano, lepo i bogato zasadima raznog voća. Kuća je u njegovom središnjem delu, sa verandom duplo većom od susedove i ulazom koji gleda na Istok. Veranda je prilično svetla, a kuća dosta starija od susedove, još uvek dobro držeća.
Susedov ulaz, pak, gleda ka Zapadu, tako da su komšije okrenute leđima jedan u odnosu na drugog, nikada se ne posećuju, ne paze, takoreći i ne gledaju. A nije to oduvek tako bilo ...
Onaj Golub-Sused domaćin je još ranije pozvao Našu Golubicu u posetu, ona je obećala i toga jutra je i otišla.
Da nije dala reč i da je znala da ostale ptice i živina kod suseda ne znaju za taj poziv, sve bi bilo drugačije...
Ona je dakle toga jutra preletela i stala na topolu koja je bila na drugom kraju njihovog dvorišta ispred ulaza. Golubovi su je čekali na krovu verande, na ulazu. Zaglušujuća buka kombajna, sunce koje ju je zaslepljivalo, sve nepoznanice novog mesta držali su je na oprezu. Golubovi nisu reagovali a ona je, misleći da ne vide da je došla, uzletela da pogleda dvorište.
Kombajn je domalo prestao sa radom i tada je mogla čuti graktanje uznemirenih gavrana, protest drugih golubova, ćurlikanje, kreštanje, pa i kokodakanje, a tek poneki pev slavuja ili senice ... Samo su sove utihnule jer je uveliko počeo dan. One će sa kobcima, jastrebima i orlovima tek kasnije organizovati krvavi pir.
Kakva zaglušujuća graja!
Oni su mislili da je nepozvana uletela u njihovo dvorište i razleteli su se da je oteraju. Uspela je sleteti na krov blizu ovih Golubova Domaćina ali oni su i dalje ćutali praveći se da je ne vide i prepustili je na milost i nemilost živini iz dvorišta.
Kako su ovi susedi nevaspitani, pomislila je, a stalno se prave da su gospoda sa Zapada!
I tako je to počelo.
„Reč, kad nestane daha, samo je praznoverica; a radi praznoverice bilo je greh upropastiti svoj život. Društvo – to ona zna, to mora znati – mari samo za formu, za spoljni oblik stvari. A šta ih se tiče šta društvo misli? Ono nije imalo ni duše, ni osećanja, ničega.“ Džon Golsvordi
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
103. - Anđeli vremena
riznica | 19 Septembar, 2015 12:47
Beli oblaci se razvili nad šumom, poput reke svetlih anđela šire krila. Vetar se stišao pa sanjiva toplota ne da jutru da se probudi. Šumor leta se u svojoj punoj snazi nakupio nad rekom.Vazduh odiše sladunjavim zemljanim mirisom od istrulog lišća. Sunce se ogleda u krošnjama topole, svetlošću u treptavo jutarnje zlato i srebro.
Mračna veranda jedne stare kuće, miris dunja i skoro pokošene trave, klaparanje kombajna u zrelom žitu, zujanje mnogobrojnih pčela, palisada obrasla mahovinom ... leto izmiče vrednim danima jedne, inače, lenje godine pustoga veka.
Na krovu dva goluba a u lelujavom lišću topole golubica. Golubovi gaćani, tanani i ćudljivi, drže se po strani.
Kad bi ona bila moja, pomisli jedan od njih, načinio bih je besmrtnom kao što su stari Grci i Rimljani spašavali svoje ljubavnice od vremena ...
Golubica odlete.
„Čudno da je u životu moglo biti takve lepote i divne mekote koje u srcu bude bol svojom krasotom, i da u istom životu bude surih pravila i okrutnih brana – mrtvačkih sanduka sreće! Da vrata budu zatvorena ljubavi i sreći.“ Džon Golsvordi
Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink
102. - Put za Bolje
riznica | 18 Septembar, 2015 09:47
Toga jutra, nakon doručka, bila je ćutljivija nego inače. Izašla je u šetnju i ne rekavši kuda će – sede u voz za Bolje. Nije tačno znala gde je to mesto, ali je znala da postoji. Mora da postoji!
Radosna što može biti sama i sada prilično umorna, ona potraži kabinu za dame, uze svoju knjigu čekajući polazak voza ...
Vozovi su stajali.
Dugo.
Toga dana otkazani su svi polasci. Ipak, svi putnici su i dalje sedeli u vozu i čekali polazak.
Tako je bilo, seća se, i pre 20 godina ...
Bila je iscrpljena i osećala je snažan bol u mišićima. Bio je isti ovakav voz, ili sličan,ona u njemu na putu za Bolje. Voz je, istina, domalo krenuo i povezao je Negde. Ali, tada je sve bilo surovije i beznadežnije, ili se samo tako činilo, tako je mislila, pa je svaka destinacija bila Bolje ...
A gde su nas ti vozovi dovezli?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
101. - Tokovi misli
riznica | 17 Septembar, 2015 14:14
Na planini Radan u blizini Kuršumlije voda teče uzbrdo u dužini od oko 250 metara. Na tom mestu uzbrdo će krenuti i ugašen i otkočen automobil. Za taj fenomen još nema naučnog objašnjenja, ali ga neki povezuju sa blizinom Đavolje varoši. >>>
Dobro poznati put spušta se do reke. Po njemu klizi misao. Lagodno, bez potrebe da podešava svaki svoj pogled, svaku reč. Kad je rutina ponese, kreće se toliko opušteno da zaboravlja da su njegova dva lica koja kretnjom dotiče stvarna i opasna, a ne samo blede senke u neodvojivom praćenju, nevidljive u koracima pod i za njom, kako se moglo naivno u površnom posmatranju učiniti.
Neko će, a neko nikada neće razumeti da je misao bujica, a njen put korito reke kojim dopire, dotiče, uzima i odnosi sve ono što odabere na tom putu.Svaka reka teče nizvodno, pa makar to bilo i uzbrdo, ali još ni jedna reka nije, pokunjeno, tekla uzvodno!!
Eto, a neko to nikada neće razumeti.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
100. - Zaboravila sam ...
riznica | 16 Septembar, 2015 21:44
Vest>
BEOGRAD -
Skupština grada Beograda vratila je danas (15.09.2015.) jednoj od ulica na
Čukarici naziv Ulica Jovana Dučića.
Ulica u naselju Repište, od Ulice Mile Jevtović do Ulice učitelja Stojana Čole,
od 1972. do 2015. godine nosila je naziv Ulica Jovana Dučića, a na jednoj od
prethodnih sednica gradskog parlamenta je preimenovana u Ulicu Jovana
Tabakovića.
U obrazloženju odluke piše da su građani tražili da se vrati stari naziv koji
je ova ulica nosila od 1972 ....>
Već sam pomislila da se ovaj grad prestao baviti budalaštinama promene naziva ulica ... kad ono htedoše oduzeti ulicu velikom srpskom pesniku Jovanu Dučiću, meni najdražem, ...i dati je Jovanu Tabakoviću ...
E sad, ko je Jovan Tabaković?
Ne znam, i to me brine ... jedino ako nisu mislili na srpskog ili bolje reći jugoslovenskog slikara, prof. Ivana Tabakovića? Ali zar bi prekrstili čoveka? Ivan nije Jovan.
Nisam našla obrazloženje ...
Građani su se pobunili i grad je u istoj godoni, za kratko vreme od jedne do druge sednice morao vratiti stari naziv.
Ja sam dvadeset godina u Beogradu i pamtim da su neke ulice za to vreme i do četiri puta menjale naziv!
Čemu to?
Beograd je veliki grad, širi se dovoljnom brzinom da za sve ima dovoljno ulica. Ime ulice je uz sve ostalo i deo istorijskog pamćenja, govori o jednom vremenu, čuva duh toga vremena ... Pa zar da nazivi ulica budu dnevno – politička tema za iživljavanja?
O posledicama da i ne govorim, o toponimima, katastru, dokumenatima, ličnim dokumentima ... potpuni haos ...
Besmisleno do bola.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
99. - Moj Zemun – Deo I
riznica | 16 Septembar, 2015 14:41
Jedana sam od malobrojnih koja u Beograd nije došla onom „čuvenom“ Balkanskom ulicom, već preko Zemuna, gradskim autobusom, jer vozove su nekoliko decenija pre mog dolaska ukinuli. ;)
Ostao je samo Laudanov šanac, naseljen Romima, da svedoči o jednom vremenu ...I nisam došla bus-om, već sam se dovezla automobilom, bili su kasni noćni sati tog 29. novembra, Dana Republike, koji to već tada nije bio, niti je Ona više postojala; kakva ironija!
Sećam se iz tih mojih prvih dana da sam postavila dva prioriteta, da utvrdim repere kako bih se znala snaći, a da ne uzimam taxi ili zovem pomoć, i da resetujem i uspostavim novi osećaj za vreme s obzirom da su razdaljine tri puta veće bile negu u gradu iz kojeg sam došla, da bih mogla planirati vreme.
Moj prvi orjentir bila je Evangelistička crkva. Velika bela rotonda udobno smeštena na račvanju ulica Tošin bunar i Jakuba Kuburovića, na njihovom izlivanju iz Ivićeve ulice, sa naglašenom apsidom. Nemoguće je ne primetiti je. Izuzetno uspešno uklopljena u ambijet, simetrično postavljenih otvora. Istina ona nije u obuhvatu teritorije Starog jezgra, ali je nadomak njega. Jedna je od mlađih verskih građevina, s početka 20 veka je, a tek 2005. godine je proglašena za spomenik kulture. Odavno nije u svojoj funkciji, nikada nikoga nisam videla tu da ulazi, anavodno se koristi kao poslovni prostor.
Danas u Starom jezgru zemuna imamo 9 crkvenih građevina:
- Nikolajevsku crkvu iz 1745. na uglu Njegoševe i Siđelićeve ulice. Tu se retko zalazi, pa sam se iznenadila kada sam je videla, onako malu, jednobrodnu građevinu u baroknom stilu. (SPC) Zvonik sa dva sprata dominira prostorom;Možda nije loše napomenuti da je ovde službovao Joakim Vujić, jedan od najplodnijih srpskih književnika, poznat po svojim putešestvijima ;)
- Bogorodičina crkva iz 1783. god.
Tu baš, baš često prolazim. Ima lepo popločano dvorište uvek otvoreno... velika je, najveća u Zemunu, jednobrodna građevina, ja je zovem „crkva starog kova“, iako sve srpske crkve više – manje vuku tradicionalan izgled, bez modernističkih pomaka ...
- Kontumacka kapela Sv. Arhanđela Mihaila i Gavrila iz 1786. god.
Sagradio ju je zemunski trgovac i sapundžija Teodor Toša Apostolović. Koncipirana je kao jednobrodna građevina sa apsidom na istočnoj strani i sa dvosprtnim zvonikom na zapadnoj, u baroknom stilu. Nalazi se u zemunskom parku.
Na ovom prostoru je početkom 18. veka, za vreme vladavine
cara Karla VI (1711-1740) zahvaljujući specifičnim istorijskim okolnostima, bio
formiran Zemunski Kontumac povodom velike epidemije kuge, koja je predstavljala
opasnost ne samo za ove prostore, već i za čitavu Srednju Evropu.Naime, strah od
kuge ili bilo koje druge zarazne bolesti sa Orijenta, širio se zbog održavanja
trgovinskih veza između Austrije i Turske, a preko nje i sa daljim Istokom.
Zbog toga su formirani Kontumaci, sanitarno-privredne ustanove, koje su bile namenjene,
uvozu, izvozu i prodaji robe i postavljeni su na pet mesta duž Austrijske
granice prema Turskoj.Glavni Kontumac je bio u Zemunu kao najpogodnijoj tački za
trgovinu.
Ustrojstvo ovih ustanova je bilo podređeno strogom poštovanju sanitarnih propisa.
Primljena roba se čistila i provetravala po posebnoj proceduri, pa tek onda puštala
u promet, a svi putnici sa teritorije ondašnje Turske su na licu mesta bili podvrgavani
lekarskim pregledima. Oni kod kojih bi se manifestovali simptomi zaraznih bolesti,
vraćani su ili su bivali izmešteni u jednu izolovanu baraku na Dunavu. Ostali
zdravi putnici su zadržavani izvesno vreme u Kontumacu koji je zidom bio ograđen
od ostalog dela varoši. S obzirom na to da je njihov boravak ovde mogao da traje
i duže od sedam nedelja, javila se potreba za podizanjem bogomolje u sklopu ovog
karantina. Podignute su prva i na njenom mestu i druga, današnja, crkva posvećene
Svetom Arhangelu Gavrilu, kao i Rimokatolička crkva nedaleko od nje. (izvor
Internet)
- Župna crkva iz 1794.
- Crkva Uznesenja Blažene djevice Marije je rimokatolička župna crkva koja se nalazi na Velikom trgu u Zemunu. Sagrađena je nakon osvajanja Zemuna od strane Habzburga i odlaska Otomanskog carstva, kada je u grad je u većem broju počeo da se nastanjuje hrišćanski živalj. Jednobrodna je građevina sa poluoblastim svodom a oblikovana je u stilu ampira sa retardiranim baroknim elementima. Crkva je okrenuta ka istoku a ne ka zapadu kako je uobičajeno za rimokatoličke crkve.
- Franjevački manastir iz 1740 sa crkvom i zgradom iz 1830.- Nalazi se na Štrosmajerovom trgu
- Kontumacka kapela Sv. Roka iz 1830, katolička grobljanska kapela
- Sinagoga iz 1850. preko puta Zemunskog parka
- Hariševa kapela 1875 na Gardošu, u Ul.Sibinjanin Janka
Džamije nema, ali se u opisima turskog Zemuna spominje, da je bila jedna od najznačajnijih građevina, građena od tesanog kamena. Čak je sačuvana u rušenju grada 1717. god. i pretvorena u katoličku crkvu.
Posted in Zemun. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
98. - Moj Zemun – Uvod
riznica | 15 Septembar, 2015 13:34
Sunce je već bilo izašlo i nebo je izbledelo do plave boje ptičijih jaja. Šetam velikim zemunskim parkom i čini mi se da istovremeno prolazim i kroz sadašnjost i kroz prošlost. Prošlost je naslagala slojeve i slojeve događaja, građenja i rušenja, ratovanja i mirenja, i sve to miriše bogatstvom postojanja.
Zemun je do odvajanja dela teritorije i formiranja opštine Surčin sa Palilulom bio najveća beogradska opština. I sada zauzima veliku teritoriju, ali kad kažem Zemun, ovde ću podrazumevati samo Staro jezgro. Reću ću i “grad” u skladu sa onim kako se Zemunci osećaju. Kad idu u centar Beograda, Zemunci to kažu “krećem za Beograd”! - kao da putuju ne znam gde, a bliže je nego iz bilo kog drugog kraja. Ostala navika od davnina.
Moj dolazak u Beograd bio je, ustvari, dolazak u Zemun. Živela sam kod sestre i zeta u Ugrinovačkoj ulici, na malom broju, par meseci a posle sam se osamostalila… ali kako tada postadoh, tako sam i ostala Zemunka, iako sam tek posle 4 - 5 godina samo još jednom došla da živim u Zemunu. Kratko, opet. Ali sam zato i poslom i privatno ostala povezana sa ovim “gradom”.
I volim ga.
Veoma.
Moj Zemun.
Silueta grada u izmaglici savršen je otisak obrisa tame odgrizen od kristalnog neba u kome se preslikavaju boje Dunava i krajolika. Srebrena linija u svetlosti dana odvaja konturu siluete grada, koji se od Gardoša stepenasto spušta. Milenijumska kula, koja se može identifikovati kao mikrocelina Gardoša, sa svojih 36 metara najviši je deo zidina tvrđave kojoj pripada, nekada fortifikacija,a danas u službi umetnosti i kulture. Poput stražara izdiže se na uzvisini, bila je simbol moći, bila i ostala osmatračnica iznad čije suncem obasjane terase i krova struje snažni vetrovi i sa koje se pruža najlepši pogled na Dunav i preko Save na kalemegdansku tvrđavu.
Zemun je za vladavine Turaka, navode njihovi izvori iz katastra 1546. godine bio selo sa tačno 78 domova, prepun putnika i namernika i nemiran i danju i noću. Dvadeset godina kasnije postaje “varoš” jednako nemirna, čiji stanovnici po svojim kućama dočekuju poštanska kola i primaju tatare na konak.
Prolazeći glavnom ulicom koja se sada isto tako i zove, sa svom lepotom i živopisnošću svojih zaštićenih fasada i objekata nikada ne bih povezala da je moj Zemun nekada, u tom 16 veku, bio neugledna varoš sa palisadama ispod brda na kome je i tada bila izgrađena tvrđava i da su ulice, kao i sve druge po Evropi, odavale smrad kakv mi moderni ljudi ne možemo ni da zamislimo.
Po pisanju Evlije Čelebije, a to je već 17 vek (1663) spominje se tvrđava koja stalno propada, gradska varoš u ravnom polju istočno od tvrđave na obali Dunava; 400 šindrom pokrivenih sirotinjskih kuća. Džamija . šest kapela, osnovna škola i tekija. Čelebija konstatuje da mesto nema čaršiju i da stanovnici Zemuna dobijaju robu iz Beograda u kome rade kao zanatlije. E, iz toga perioda potiče ono “idem za Beograd”.Čelebija očigledni nije bio oduševljen izgledom Zemuna.
Henrik Otendorf daje potpunije podatke za istu 1663. godinu, donosi plan varošice i tvrdi da je varošica prilično dobra i na turski način lepo izgrađen, sa kućama većinom od drveta i naboja, izuzev lepe, nove, zidane i limom pokrivene džamije i velikog hana. Na bregu stoje ruševine i nenastanjene zidine starog zamka, ostataka neke lepe i velike građevine. Padom Turaka 1688. godine u Zemun ulazi austro-nemačka vojska. Izgled varošice se naglo menja jer orjentalne male kuće od slabog materijala nisu mogle odoleti silnim naletima zahuktale vojske...
Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
97. - Una nota circa pausa
riznica | 14 Septembar, 2015 12:06
Tačno vreme.
Pauza.
Jesen je moje godišnje doba.Zato žurim da bih na vreme mogla udahnuti današnji dan.Nakon one dosadne kiše i hladnoće sunce je prirodi ponovo podarilo onaj željeni sjaj. Jači vetar hladi; prvi jesenji dani su počeli otkrivati svoju lepotu do raskoši koja tek sledi. U krošnjama se počinju mešati nijanse crvene. Retko opalo, uvelo lišće vetar nosi i kovitla. Lepa je rana jesen, topla, bojama i danima.
Prija mi šetnja parkom.
Miris zemlje koja se još nije ohladila dopire do moga lica. Grli me toplinom, vetrom miluje. Kad bih se mogla zadržati tu zanavek, u tom zagrljaju koji i nije bio zagrljaj – u svom zanosu na ovoj mirisnoj postelji na kojoj još niko nije ležao izuzev buba, cveća i onog uvelog lišća koje je vetar već odneo; izuzev sunčevih i mesečevih zraka koji svakodnevno dolaze, a nikada se tu nisu sreli i svesni su svoje blizine, osećaju se i prepoznaju u senkama i vetru što je ljubio zemlju! ...
Pola sata i gotova pauza.
Svaka lepota kratko traje, ali se ponavlja, pa ću i sutra ponovo uživati u lepotama rane jeseni.Samo da potraju lepi dani.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
96. - Danas ...
riznica | 11 Septembar, 2015 20:13
Danas je svečano otvorena manifestacija Pedeseti "Mokranjčevi dani" u čast velikana srpske muzike, kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca u Negotinu
.
Stevan Stojanović Mokranjac (Negotin, 9. januar 1856 — Skoplje, 28. septembar 1914) je bio srpski kompozitor i muzički pedagog, klasik srpske muzike, njena najistaknutija ličnost na prelazu iz XIX u XX vek, zaslužan za uvođenje srpskog nacionalnog duha u umetničku muziku.
Rođen je 9. januara 1856. godine u Negotinu. Preci Stevana Stojanovića vode poreklo iz okoline Prilepa u Makedoniji, odatle su doseljeni u selo Mokranje. Završio je gimnaziju u Zaječaru; upisao se na prirodno-matematički odsek Velike škole. Kao gimnazijalac bio je član Srpskog pevačkog društva. Uz pomoć Društva, 1879. godine otišao je na muzičke studije u Minhen, kod J. Rajnberga. Privremeno je prekinuo studije 1883, ali ih je nastavio 1884. u Rimu, kod Parizotija, a od 1885. do 1887. na Konzervatorijumu u Lajpcigu.
Godine 1884. postaje horovođa pevačkog društva Kornelije Stanković , a 1887. godine dirigent Beogradskog pevačkog društva. Od 1887. do 1900. radio je i kao nastavnik muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji i Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ a od 1901. kao predavač pojanja u Bogosloviji. Zajedno sa Stanislavom Biničkim i Cvetkom Manojlovićem osnivač je prve stalne muzičke škole (1899) – Srpska muzička škola u Beogradu (današnje ime „Mokranjac“), čiji je direktor bio do svoje smrti. Njegovom zaslugom osnovan je prvi gudački kvartet u Srbiji.
Godine 1906. izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (danas: Srpaka Akademija nauka i umetnosti ). (Izvor Wikipedija)
Za obaveznu kompoziciju za takmičenje ove godine odabrana je Mokranjčeva "Druga rukovet", popularna, ali i vrlo zahtevna za izvođenje.
Druga rukovet, Iz moje domovine (1884)
Ton druge rukoveti je romantičan i lirski. Mokranjac upotrebljava manji broj melodija (pet) nego u prvoj rukoveti (devet). Osećaju celovitosti doprinosi i tonalno jedinstvo gde se koristi samo Ef-dur i ef-mol.
Pesme tri melodije koje sačinjavaju ovu rukovet su: „Osu se nebo zvezdama“, „Smilj Smiljana“ i „Jesam li ti, Jelane“. Za njima sledibaritonski solo „Maro Resavkinjo“. Rukovet se završava duhovitom pesmom „U Budimu gradu“.
***
Danas je Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja.
Događaj koji je bio povod za uspostavljanje ovog praznika opisan je u (Mt 14, 1-13); Irod Antipa, sin Iroda Idumejca (37. p.n.e.), oženio se (drugi brak) Irodijadom, ženom svoga brata Filipa.
Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa, Irodijadu, sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu.
Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetog Jovana. Njegovi učenici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto.
Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna, pa su skončali svoj život u bedi i poniženju.
Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra, ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena.
Sveti Jovan se praznuje šest puta u godini.
(Izvor:Internet)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
95. - S vremena na vreme
riznica | 11 Septembar, 2015 14:40
Hladni vetrovi
Iza viših planina
Odmaraju se
Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
94. - Prevoz i ja * Chapter 3.
riznica | 11 Septembar, 2015 10:04
Juče je 65-ica vozila putnike otvorenih zadnjih vrata. I to velikom brzinom. U autobusu je bila velika gužva i stajanje kod otvorenih vrata je bilo rizično.
I danas je, s tom razlikom da sam danas kod tih vrata bila i ja. Ja i deca, srednjoškolci. Džaba bilo vikati, majstore zatvori vrata. Putnici ništa. Pitam se kako bi reagovali da su njihova deca stajala kod otvorenih vrata, u punoj brizini? Možda nemaju decu. Biće da je to.
Na stanici je vozač , naravno, zatvorio ta, a ostala vrata, normalno, otvorio.
*
Na semaforu zeleno, ja prelazim, , vozač malog automobila uleće u raskrsnicu velikom brzinom i zaustavi se tik kod mog kolen! Uspeo je stati. Kiša je. I klizavo je. Ne mogoh poverovati da sam i ovo preživela.
*
Dakle, ako sutra ne budem pisala, vozač autobusa ponovo nije zatvorio vrata.
+
Karte i dalje uredno pregledaju. Tada su sva vrata zatvorena!!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
93. - Govor nakita
riznica | 10 Septembar, 2015 12:20
Naušnice nosim od malena. I menjam po želji i potrebi. Danas na levoj ruci imam tri a na desno dve narukvice. Ogrlice ne skidam a i njih relativno često menjam. Na desnoj ruci, ovih dana nosim ogroman prsten a na levoj jednu zmijicu...
A sad, kako psiholozi sve o svakome znaju, tako su rekli i da na osnovu nakita koji neko nosi možemo da sudimo o njegovim sklonostima i karakteru.
E, baš me zanima, pa hajdemo zajedno da vidimo šta kažu. :D
1. Žene koje nose ogrlicu odlučne su i vole život
2. One kojima je najdraži komad nakita prsten – čvrsto stoje na zemlji i staložene su (to garant povezuju sa brakom i burmom, kuhinjom i varjačom!!?)3. Burma otkriva tradicionalnost
4. Ako nose prsten sa velikim kamenim, ne strahuju od okoline i u stanju su da se suoče sa svakim ko tvrdi suprotno
5. Veliki prsten na palcu simbol je težnje ka moći, ako ga nosi na ruci kojom piše simbol je potrebe za menjanjem sveta, a ako je na drugoj ruci riziva energiju i samodisciplinu za ostvarenje cilja(palac predstavlja snagu volje i nezavisnost; kažiprst samopoštovanje; srednji prst je nosilac sistema vrednosti, morala i životnog stila; domali prst fokusiran je na privlačenje suprotnog pola a mali prst dovodi se u vezu sa komunikacijom i brzim dosetkama)
6. Veliko prstenje sa dragim kamenjem na kažiprstu pokazuje želju za javnim priznanjem. Skromnije prstenje, naročito na ruci koja nije dominantna, učiniće da bolje upozna svoja suština .U drevna vremena kraljevi su nosili prstenje baš na ovom prstu.
7. Ako se domalom prstu ne nosi burmu, već neki drugi prsten, to predstavlja potrebu za dramom i ugledom u društvu. Ovaj prst na levoj ruci direktno je povezan sa srcem. Zato se burma i nosi na njemu. On, takođe, predstavlja osećanja i kreativnost.
8. Prstenje na levoj ruci, na bilo kojem prstu, velikoj kreativnosti. To je zbog toga što levu ruku kontroliše desna strana mozga, odgovorna za kreativnost, a na desnoj logičko razmišljanje i kontrolu;
Narukvice
Za žene kojima je omiljeni deo nakita narukvica, tajanstvene su i jače na delima nego na rečima. Uglavnom nose dve ili više metalnih narukvica, jer žele da zveckanje metala govori umesto njih. MinđušeMinđuše uglavnom nose odvažne, ponosne žene koje ne žele da se izgube u masi, ali ni da štrče. Istrajne su, ali ne i tvrdoglave.
Za ženu koja nosi premale, jedva ukrašene i gotovo neprimentne minđuše, koje veličinom ne prelaze liniju resice uha, kaže se da ima osećaj za modu i izgrađen stil, ali da ne želi da privlači pažnju. Takva osoba je ili stidljiva ili nema potrebu da hrani svoj ego. Postojana je i pouzdana. Kada joj ne prija da boravi u većem društvu ili kada ne želi da bude primećena, nosiće male minđuše, bez boje i ukrasa, šaljući okolinu tihu poruku da želi da se drži na distanci i da bi za one, koji možda pomišljaju da joj priđu, bolje bilo da ostanu na pristojnoj udaljenosti. Nasuprot tome, postoje žene koje obožavaju da uvek i svuda budu primećene, da se svet vrti oko njih. Ženu koja odgovara ovom opisu retko kada ćete videti da nosi male, sofisticirane minđuše. Uglavnom se opredeljuje za veće, veoma ukrašene i uočljive, koje izgledaju skupoceno i poručuju da je njihova vlasnica zvezda i da želi da je svi primete, naročito poznati, moćni i bogati ljudi, ili oni do čijeg mišljenja joj je stalo. Svesna je svoje pojave i ponosna je zbog toga. Ona ne zahteva vašu pažnju, ona insistira na njoj! Važno joj je da sve obavesti da u životu voli samo najfinije stvari i da ima mogućnosti i da ih dobije. Za nju je život velika žurka. Često ćete je "uhvatiti" kako se divi sopstvenom odrazu u ogledalu. Ako u velikoj prostoriji postoji barem jedno, znajte da će ona, nepogrešivo, biti u njegovoj blizini.
Pojedine žene vole da nose nasleđen nakit, poput antičke narukvice, minđuša, prstena ili ogrlica koje prekrivaju gotovo celo poprsje, a kakve su moderne ove sezone. One nikada ne nose nakit koji je trenutno moderan. Takve žene odlikuje odanost porodici, partnerima i prijateljima.
Osobe koje vole da nose nakit koji su same napravile smatraju da su jedinstvene i da mogu da iskažu svoju ličnost i ukus kroz nakit. Ovakve žene su prirodne i kreativne. Ako se bave poslom koji ima veze sa teatrom ili arhitekturom, mogu da ostvare veliki uspeh. Preuzeto
Dakle kad stavljate nakit otvarate sebe, dajete objavu o svojim vrlinama, manama, težnjama... To je poput onoga da odelo ne čini čoveka ali ga pokazuje. Bolje reći da pokazuje dnevno ili trenutno raspoloženje i ništa više od toga.
Stvarno dobra zabava!!! :))))
Uopšte ne verujem da ima toliku ozbiljnost kako to psiholozi vole predstaviti, a vi kako hoćete. ;)
Ne dajte se zavesti!! ;)
Posted in Generalna. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
92. - Depresija
riznica | 08 Septembar, 2015 14:54
Bila je veoma bolesna.
Puna raznih strahova. Ipak jedan je prednjačio i konačno joj doneo ono čega se najviše bojala – neželjeno nasleđe njene majke.
Depresija.
Osećala se loše. Osećala se sićušno poput suvog lišća koje samo što nije otpalo sa grana. U svojim ranim četrdesetim bila je poput kakve starice, uplakana i izgubljena. Zavukla se u onaj ćošak sveta u koji svetlost nikada nije doprla.
Ostavljena žena.
Depresija je stara koliko i civilizacija. Ubraja
se u najranije opisane bolesti u medicini. Reč depresija potiče od latinske
reči deprimere, što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti.
Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, medjutim ona pretstavlja mnogo
više od obične tuge. Nekada je čovek neraspoložen i to traje relativno kratko i
to nije depresija. Postoje periodi života kada je čovek tužan, zbog nekog
gubitka, smrti rodjaka, prijatelja ili je pretrpeo materjalni ili emocionalni
gubitak, ta tuga traje kratko i lagano slabi. To takodje nije depresija.
Ako se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku ili ako tuga ne prestaje ili se ponovo vraća, ako je čoveku teško da radi, da se druži, da spava, ne može više da se raduje životu, onda to više nije obično neraspoloženje , već je to depresija.
Depresija je jedina smrtonosna bolest u psihijatriji, jer oko 15% depresivnih osoba počini samoubistvo, pa zato depresija zahteva ozbiljan pristup i lečenje.
Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.Depresija je stanje koje traje više od dve nedelje. Preuzeto
Posted in Generalna. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
91. - Ruska plava mačka
riznica | 08 Septembar, 2015 11:54
Preci ovih mačaka živeli su u severnoj ruskoj luci na Belom moru,
Arhangelsku.
U Englesku su ih donosili mornari trgovačkim
brodovima. Već od 1875. god. postoje zapisi o izložbama na kojima su bile
brojne ruske plave mačke tada još pod nazivom “arhangelske mačke”. Kasnije je
promenjen naziv u ruska plava mačka, koji se zadržao do danas.
Ruska plava mačka se može lako razlikovati od drugih rasa, i to najviše zbog njenog najupadljivijeg dela - krzna. Priznata je samo plava boja, tj. siva sa plavim odsjajem preko koga prelazi svilenkasto - srebrni sjaj. Ovaj sjaj se javlja zbog duplog krzna, pri čemu je tamnija boja pri dnu, tako da svetlija boja dolazi do izražaja na tamnoj podlozi. Kod mladunaca se javljaju takozvane "ghost tabbies", tj. pruge koje se gube kada stupe u polnu zrelost.
(Izvor Wikipedija)
Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
90. - Peeping Tom
riznica | 06 Septembar, 2015 16:56
Eeeeh,
Virimo svi po tuđim blogovima.
I šta tu ima loše? :P
Kako bismo znali šta drugi pišu.
Čitamo, čitamo, a čitaju i oni nas!
Lepo.
Ovo je priča o dve Lady, istorijskoj i savremenoj ličnosti.
Lady Godiva i Ledy Savremena.
Zašto lady Godiva?
Prateći napredna društva, naše državice u regionu su počele uvoditi „pravila“ sebi odgovarajuća, pa je prvi na potezu bio porez... ljudi imaju puno preblema vezano za to ... a nećemo dalje o politici, već o Lady Godiva koja je, osam vekova pre nas, pristala da projaše naga gradom Koventrijem da bi njen suprug Leofrika, erla Mersije, smanjio poreze koje je ubirao od svojih podanika...
E sad, ovakva Lady nije moguća danas, ne zato što nema plemenitih plemkinja, već što današnji vlastodršci nisu muževi koji bi postavljali tako nastrane zahteve kao Leofrik ...;)
Ledy Savremena
je moderna žena kojom može postati i postaje svaka od nas, pritisnuta hiljadama obaveza što na poslu, što kod kuće, deca ako ih imaju i muževi ako ih imaju, koji, kao što rekoh nemaju nastrane zahteve, ali imaju stotine zahteva osmišljenih da stvore sopstveni komoditet ...
Hm, dakle tako žena prepuštena rutini zadovoljavanja tuđih a ne svojih potreba, neposvećena sebi, brže stari. Prvi znaci starenja nisu bore i sede kose (to se sve danas da lako srediti i postati „lutka bez mane“), prvi znaci su gubitak inspiracije, beskrajna ponavljanja događaja iz prošlosti i nostalgija, nostalgija nostalgija ...
Unutrašnja nadogradnja hemijom, doping uma i proteza duše još nisu osmišljeni kao nadomeštanje propuštene edukacije, nazovimo to „botoks erudicije“. ;) Mora se ono prosto seljački čitati, učiti (a napisa mi skoro mail-om jedna blogerka da sam joj smešna što čitam knjige ... takoreći zaostala sam skroz naskroz :D ...).
E sad, ne kažem da se lako pronaći u modernim tokovima života, naprotiv treba biti lud pa smestiti se u “farma reality“ programu današnjice, onomatopejom pojati, ali ...
... ali ako hoće da je pamte vekoma nakon (kao LG) ... mora biti hrabra, odvažna i puna ideja, večito mlada duhom.
Ne ide to baš svakoj, modernoj ženi. ;)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
