Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [150]
Hroničarski zapis [68]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

59. - Neki od razloga odlaska

riznica | 08 Jul, 2015 15:16

Mali gradovi i zatvorene sredine su mesta koja naprosto vrve od glasina i ogovaranja. To je sav njihov život koji vremenom učini da se duh zaprloži.Oni koji postanu predmet ogovaranja, spletki i intriga u jednoj takvoj sredini nemaju boljeg izbora od odlaska, te da tako ostave mržnju vremenu da se smiri.Čovek se dobro oseća prema sebi ravnima. Na svakom drugom mestu on pati, oseća se kao žaba pod kamenom na dnu bare.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

58. - Mesečeva reka

riznica | 07 Jul, 2015 22:05


 

Sigurno je zaspao kad nije čuo nikog da prilazi plaži, samo pljusak talasića. Polako je otvorio oči i zapitao se ko se to još odlučio na noćno hodočašće na reku? Mlad mesec se isticao na nebu.

Tamo je ćutala žena.

 

 

Nikada nemoj moje ćutanje shvatiti kao ignorisanje, kao bezuslovno prihvatanje ili pokoravanje, kao slabost.

 

Možda ju je prepoznao još pre nego što se okrenula prema njemu. Tada su oboje shvatili da su na neki način oskrnavili jedno drugo, da su narušili zajednički trenutak u čuvstvenosti reke koji nije trebao biti slučajan, ni usputan, trebao da se dogoditi u želji obe strane mesečevog srpa.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

57. - Ko to tamo peva 2

riznica | 06 Jul, 2015 19:10



Danas je izmereno 34°C  u hladu Košutnjaka, znači u gradu je bilo bar 39°C.  Kažu, nema te vrućine koja bi obustavila rad!! (takav nam Zakon)

Jedva sam smogla snage da se vratim kući.

Gledam Beogradsku hroniku, prilog, u autobusima su danas merili 36 - 41°C. Samo 30 od 200 i nešto autobusa ima klimu! (a u saobraćaju i nema dovoljno autobusa, pa su velike gužve, a time i veća vrućina od trenutno izmerene na uzorku) U oko 80 autobusa je prošle godine, navodno, ugrađena klima ali se pokvarila?

Zato ima i više nego dovoljno (razularenih) kontrolora željnih da biju, da vređaju  svakoga i kada  automati za validiranje  ne rade, uz besmislene i netačne optužbe ... O tome da nam ne daju novac namenjen prevozu na ruke, već se „mora“ uplatiti  firmi BusPlus, već i vrapci sve znaju. Ali zato, ako smo na godišnjem odmoru pet dana, za tu (jednu) polovinu meseca nema uplate, pa preostalih deset dana sami plaćamo prevoz, ako nećemo da nas biju! SuperBusPlus!!

 

I zašto, pitam ja vas, mi mesečno plaćamo kartu od oko 7500,00 dinara firmi BusPlus?!!

Niti ima dovoljno autobusa, niti su ispravni.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (14). Trekbekovi:(0). Permalink

56. - Život i Borba

riznica | 06 Jul, 2015 11:50

 

Kako je svetlo lepo

I kako je nebo visoko!

Radujemo li se životu (dovoljno) uprkos bolima i patnji?

A kakvi bismo bili da smo čuvani pod staklenim zvonom, u životu učmalom i bez borbe, gde nema dovoljno prostora za orlova krila? 

 

Svaka patnja razvija snagu u čoveku i uglavnom vodi ka pobedi. Treba se sa žaljenjem setiti onih puno ljudi čija inteligencija je nestala pod pritiskom moralnog azota sredine i koji su propali sa svešću o životu koji se ne može živeti, koji su imali oštre oči ali nisu bili u mogućnosti da gledaju, čije je čulo mirisa, uprkos njihovoj izuzetnoj osetljivosti, mirisalo samo otrovno cveće i koji su bili poput biljke koja se osušila u gustoj šumi, stegnuta vrežama, obrasla imelama i zarasla u gustom proždrljivom rastinju da je sunce nije moglo milovati, te je uginula pre nego je procvetala ...Ljudi su umirali i od tuge koju niko nije mogao da razume, pritisnuti podjednako hladnoćom i ljubavlju. 

Zato patite, tako se postaje veliki čovek, patnja je cena besmrtnosti!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

55. - Bosa po asfaltu

riznica | 04 Jul, 2015 16:38

 

Napolju vrućina. Najavili su 32°C. Asfalt je vreo. Izuvam baletanku i stajem bosom nogom. Uf! Gori. Ipak, volim osetiti tu vrelinu asfalta, u kratkom kontaktu, tek toliko koliko može da traje osećaj prijatnosti, a onda pobegnem u hladovinu.

Vuče me da kao što sam nekada, kao dete, znala skinuti sandalice i bosa trčati cestom. Da proverim koliko mogu izdržati.(?)

I mogla sam.

Najviše.

Čak i ako osetiš bol, nastavljaš...

Uvek negde neke vatre gore ili pucketaju a od nas zavisi da li ćemo ih čuti i primetiti, na koji način ćemo ih osetiti i da li će nas opeći ili ogrejati.

Posle toga u hladovinu.

I lepo je. (u toj hladovini)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

54. - Čudesna priroda

riznica | 02 Jul, 2015 20:38

Kad bela ruža prekrije poneku laticu plaštom rubinove igre, tada se stvarnost zaista pretvara u maštu, u neverovanje. 

   

Ipak je istina, par latica crvene boje ... :)) 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

53. - Putevi postojanja

riznica | 01 Jul, 2015 11:54

 

Od izgubljenih ruševina

bezimenih gradova

do ovoga danas

vode putevi posrtanja,

čovečanstva,

teku reke neverovatne žestine

u kojima kupasmo se,

goli do istine. 

 

Svi gradovi

koji su ostali u prošlosti,

prašnjavi i nemi,

s nadom u sutra

što klizila je po gleđosanoj keramici

i fajansnim opekama Mesopotamije,

pečenim žarom vatrene krune „briljantne boginje“,

ostali su legenda i postali istorija. 

 

Ovo naše danas, iznuđeno

prašnjavim juče i projektovanim sutra,

da uguši najvredniji deo sebe,  - Nema reči!

za svetove beznadežne i usamljene,

lišene svake saosećajnosti,

što bi ga videli kao crni kamen

koji se kotrlja niz obronke

i na kraju padne nepokretan i izolovan.  

 

A život ide putevima svojim,

ne pitajući ni zašto, ni čemu, ni kome?

naučen da podnosi poraze

i da živi unutatr svog mehura patnje,

izgubivši glas,

i trpeći,

nepodnošljive bolove u grudima,

ne brišući granicu sopstva. 

 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

52. - Miris detinjstva

riznica | 30 Jun, 2015 21:33

Falio mi je taj kontakt sa prirodom, voće koje svojom rukom berem i jedem direktno sa stabla. Trešnja je bila visoka i krta, ali sam je savladala, kao nekada dok sam bila pet puta i mlađa i lakša. Šumske jagode više ne moram tražiti po šumi, puno ih je dvorište. 

     

Grožđe se odmetnulo, orasi dobro rodili, kao i jabuke i kruške.

   

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

51. - Harmonija

riznica | 28 Jun, 2015 12:56

 
 

Lebdeti između robijaškog stida i genijevog lovorovog  venca, nad prorokovim Sinajem ne gledajući dole Mrtvo more, taj strašni pokrov Gomore, znači održavati harmoniju oslobađajući duh od pelena u koje ih je uvio provincijski život ...

 
 
 
 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

50. - Vidovka trava - običaji i verovanja u Srbiji

riznica | 27 Jun, 2015 23:58

 
 
 
U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, brana je zorom, pre sunca, a u drugim krajevima - s večeri. Obično to rade devojke - udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru sva čeljad umiva radi očnoga vida - da ih preko godine ne bi bolele oči. U mnogim krajevima se, pak, pre svanuća ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide-rose i umivanja očiju.

Preplitanjem istorije i narodnih običaji i verovanja, da se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida, Vid je smatran jednim od najvažnijih božanstava kod starih Slovena, verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

"Vidi, Vido kako pletem", "Vidi, Vido kako vezem", "Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila". U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se "provetre radi moljaca". Iznošene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem - da se vidi i izbroji.

U Homolju se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da "ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana", a u Šumadiji da na "Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv", a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri.

U nekim krajevima devojke su (valjda i momci) tražile neku vidu-travu i stavljale je pred spavanje pod glavu da im se đuvegija "prikaže". "Kog momka koja uoči Vidova dne usni, za njega će i poći".

tekst preuzet sa interneta

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

49. - Udenuta u snove

riznica | 24 Jun, 2015 12:15



Spustile se vitice niz litice

Veličanstvene lepote lika,

Loknama opasale lice, kao zidine palaču

Sa dva oka,

Dva jezerca bistra, Cisterne;

Bradu vrh žičare što penje se iz podnožja vrata,

Usta – južnu gradsku kapiju,

Nosić – toranj, obrazi odaje, a

Čelo osmatračnica ...

Okolo vekovni osvajači!

 

  *    *    *

 

Prva se budi, utrenirana zlom jalovih godina, izveštena brzom odmoru u kratkom snu, sviknuta na teške okolnosti, već je spremna za osvajanje sledećeg nivoa igre – Osvajanje Don-Žona.

 

  *    *    *

 

Kiša je ponovo padala. Pogled kroz prozor otkriva uređeno dvorište, kao da oluja nije divljala i sve polupala. Kiša.  Momci iz susednog dvorišta i ulice su sve pospremili. Ponekad su dobri, slatki i dopadljivi. Jedan je rekao da je ostalo sve što je bitno, neoštećeno. Nije ga nikako mogla videti, ali je jasno osećala njegovo prisustvo. Drugog je jasno videla i jasno čula šta govori, ali je govorio zapetljano i nerazumljivo, pamti da je oduvek takav bio, pa se i ona pravila da ne razume, kao i pre što je činila. Treći je pre nego se pojavila zauzeo svoje čuveno mesto na osmatračnici sa koje je pratio situaciju i kretanje u ulici i dvorištu. Zanesen dubokom meditacijom nije ni primetio da ga ona vidi i posmatra šta radi...

 

  *    *    *

 

NEXT LEVEL

Crveno dugme za start je uvek na raspolaganju.

Ali zašto dalje?

Zato što se ravnoteža najbolje održava kretanjem, rekao mi Ajnštajn, pa tako i odlučih. Resetovaćemo misli (utisci i osećaji ostaju!) i zauzeti nove pozicije. Igrači su spremni. Nema mesta žurbi,nestrpljenju i strepnji. Svaki viši nivo je teži ali i manje visine od prethodnog, pa izgleda da je lakše preskočiti na sledeći nivo. Nije lakše, ima svojih prednosti i mana. Glavna prednost je da je sa manje visine i pad manje opasan, osim toga prethodni nivo je osiguran, nema povratka na prvobitnu poziciju iz prethodnih nivoa. Mana je ta da svako zabušavanje i nepoštovanje pravila će podrazumevati ispadanje  iz igre, bez povratka. Ovo je sada početna pozicija. Ostale teškoće, prepreke i zamke, će se tek otkrivati, nisu poznate igračima.

Za dalje treba pritisnuti dugme ACCEPT kao znak za prihvatanje pravila igre.

A pravila su ...?

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

48. - Pitam te

riznica | 21 Jun, 2015 21:21


Preko trošnog praga života

Ka proplancima u dubini duše

Prelaze usamljene misli

Pesme nam u sećanju poznate

 

Pogled mi prati kretanje zvezda

Korakom lakim po skliskom terenu

Mrakom se ne vidi dan

Što ne birajući prevrće postelje bludne

 

Ne pitam te ja  gde si bio,

To provincija mislima odzvanja u meni.

Pitam te s kojom si snio

I zašto me tražiš?

 

Mesec mi kaže

Neverniku si se na vernost klela

Našao je drugu

Pa sad i nju bi da vara

 

Zar duša nevinost da preda

Onome koji lepotom je ne drži?

Ne mislim to ja

To razum bunca u meni

 

Misli svoje nikome na dam

Samo ih ponekad snovima predam

Da se prosanjane zorom vrate

Uvek istim pitanjima!

 

Ne pitam te ja

Kuda si pošao, ni čiji ćeš biti

To se samo tišina šutnjom pita,

Ja te pitam,  znaš li - Kome pesme pišeš?

 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

47. - Dvorište, Put pod ... lipom, Ruža i Ruzmarin

riznica | 21 Jun, 2015 15:13


Kaljavi put i miris lipe, a mi i dalje zaglavljeni u vremenu.Ona zna da nije lako, ali nije se dala zavesti površnoj lepoti prolaznosti jednog trenutka vremena ma koliko njegova neponovljivost bila izvesna, jer u njenim sećanjima živo je goreo i onaj žar sunca što je svojim prženjem godinam brusio sve planine njenih očekivanja, oštre vrhove svake stene njenog uspeha a sada bi još pravio i račun bez krčmara. U grlu je još uvek jasno mogla osetiti prašinu što se dizala sa suvog dela kraja puta, gorela od vreline osećaja situacije, lebdela u vazduhu i lepila se za znojava tela, stopala ruke, noge, oči, poput vrelih iskrica što zadaju bol svakoj nadi i stapaju se sa svakom mišlju njenom o željama i odlukama, upadima i ispadima i činjenicom da niko osim nje ne može konačnačno presuditi kako će se izaći iz te kaljuge.
Ta činjenica je ućutkala svaku drugu njihovu misao. 
 
 
Ruža i ruzmarin ograđeni u bliskosti svoga dvorišta stapaju se logičnošću situacije i lepotom svojih mirisa. 
 
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

46. - Pokošeno polje, ošišano stado, prečica

riznica | 21 Jun, 2015 12:18

 

     

 

Kiša je celu noć padala, a i hladnoća je počela postepeno da steže. Ona, dugo zaglavljena u raljama nepomičnosti, poput jedrenjaka na mirnom moru, što navodi da se oseća kao u zarobljeništvu.

Ipak, posmatrano u tom zaustavljenom vremenu, prepunom čudesnih i zadivljujućih oblika i boja – plavetnilo neba, spektar sivih nijansi horizonta, zelenilo polja i šuma,zlatni sjaj kamenja koji su jedan po jedan oblikovani u nekom davnom dobu, crvena boja krovova - čini se da svet stvara utisak obećavajućeg i blagonaklonog mesta.

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

45. - Bašta rubinove mašte

riznica | 17 Jun, 2015 18:19


Cveće bojama osvojilo dvorište, mirisi se posvuda mešaju i šire, a mašta prosula svoje  rubine na to naše malo dvorište, ukrasila zidove, pokrila naprsline, udubljenja i neravnine, napravila ornamente kao pod čarobnim prstima vile i pokazala remek dela neke nepoznate arhitekture.

Gledam nejednako izbrazdane ružine pukotine, zapažam iste takve i na zidovima stare kuće. Ovde ću zastati, velim, da osmotrim te pukotine; ako su vertikalne, od sleganja su nestabilnog terena, a ako su kose, pod 45 stepeni, onda su od potresa ..., ako su površinske,ništa, to je samo malter popucao od vreline, a fasadu je lako obnoviti ... važno je da tlo nije popucalo pa da se voda podliva i tako potkopava temelje ...

Gledam.

Mirno i veoma strpljivo, posmatram, toliko dugo koliko treba da uočim sve što je bitno.

Pukotine su gadne, teže ih je sanirati, nego ponovo sve izgraditi, a sa sanacijom nikada nema sigurnosti, samo pretpostavke i nagađanja, puno pitanja a malo odgovora.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

44.- Još jedan dođe dan ...

riznica | 15 Jun, 2015 08:52

Zavladale su paklene vrućine, donele onu drevnu, nesnosnu sparinu i učmalost koja se godinama nakuplja u ćumezima neznanja pa reči postaju suvišne u tišini ništavila.

Pamtimo i gora vremena.

Preživećemo ovu vrelinu,

kao i ovaj dan.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

43. - Govor kičice

riznica | 13 Jun, 2015 14:45


Slikam pejzaž, bojama misli, do horizonta, u igri svetla i sene. Kistom hvatam pripadajuće svetlo mi u kome smo od ovog sada do novog dana naslikani.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

42. - Jedna obična jutarnja priča

riznica | 05 Jun, 2015 09:51

 

Imala je običaj da svoju prvu, jutarnju kafu i sok pije sam u obližnjem kafiću, brzinski listajući novine i gledajući samo naslove. Uvek isto, standardno, puno isforsiranih senzacija i gluposti ...

 (Dalje)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

41. - Balerina

riznica | 04 Jun, 2015 13:16

    

Krhka, majušna, balerina lagana, lepršala je na sceni poput lepeta krila belog leptira dok veći deo njene publike nije raspolagao moralnim predispozicijama koje bi im omogućile da shvate suštinu te suprilne igre – baleta.A na kraju predstave, bi odlazila sa pozornice, koračajući polako ali odlučno i znajući negde u dubini duše da se, iako je na sceni  pred publikom morala, u svojoj ulozi,  da se pretvara da je tužna, zapravo osećala oslobođeno i srećno.

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

40. - Ljubavni doručak za dvoje

riznica | 03 Jun, 2015 09:49

Tek je svitalo. Na nebu je bilo nešto malih, belih oblaka kroz koje se provlačila beličasta svetlost celom dužinom horizonta, tako da je izgledalo da je ceo grad omotan prozirnim tankim velom, kao da je uljuljkan u neku varljivu mekoću koja će nestati čim se pojave prvi zraci sunca. U vazduhu se osećala vlaga od kiše koja je padala celu noć a pri zemlji se magla oblačno zgusla, vijugala ulicama u nedogled i na horizontu se doticala sa onom svetlošću pa je izgledala poput kreveta sa mirisnom belom posteljom i baldahinskim velom.

 (Dalje)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com