Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [150]
Hroničarski zapis [68]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

139. - Prijatelji

riznica | 25 Novembar, 2015 21:25


 

Iskusila sam puno puta da u životu nema pravila i da je svaka nova teška situacija, novo iskustvo koje otkrije nešto do tada neznano, nanovo otvori oči, da su ljudi za koje mislimo da bi nas dotukli u padu upravo oni koji nam pomognu da ustanemo, ali i da su one slatkorečive ljudske minijature u tim situacijama spremne da  nas gurnu u smrt. Olako i sa zadovoljstvom.

Ne treba biti nestrpljiv da se otkriju tajne osobine ljudskosti pojedinaca, jer neke tajne nam mogu zauvek promeniti život.

 

Iskusila sam da presudni uticaj na naš život imaju ljudi koje ne poznajemo i koji nas ne poznaju, jer bez obzira koliko prijatelja imali, kad zatrebaju neće ih biti (razlozi nisu važni), čovek je u nevolji uvek sam (i sa tim treba računati). Ne paničiti i verovati sebi.

 

Paradigma koju nam je društvo ponudilo ili nametnulo nije uvek i jedino rešenje, a reč prijatelj gubi vrednost ako se često poseže za njom ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

138. - Put

riznica | 17 Novembar, 2015 23:11


 

"Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teško naći , ali je veoma teško održati se na njemu."
A. N. Ostrovski

 

Kada se bela kuglica, umorna od silnoga okretanja i poigravanja sa ljudskim sudbinama, u smiraj kasino dana zaustavi na vrhu igle, znači da je život otvorio karte pred nama.

 

Tada jedino nerešeno pitanje ostaje: Kako se održati?

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink

137. - Park

riznica | 11 Novembar, 2015 14:35

 

 

Jesen u parku. Sunce u Beogradu.

Vetar u krošnjama. Ptice u letu.

Postojati.

Biti (još uvek).

Slušati.

Biti otvoren.

I.Oprezan.

Poniranje u nepoznati život ima svoju lepotu.

 

Parkovi su pomalo tajanstveni. U njihovoj zagonetnoj jednostavnosti ima nekog preobilja i životne radosti u svakom godišnjem dobu, igre i bezbrige, univerzalne životne lepote...

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink

136. - Vrline nejednakosti

riznica | 07 Novembar, 2015 13:46


 

Velika kapija i široko dvorište. Naša dvorišta su široka, široka kao što je i naše gostoprimstvo.

Naša gostoprimstva su jednaka prema svakom gostu.

 

A sve naše vrline proizilaze upravo iz naše nejednakosti.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

135. - Aluzije, Eluzije i Iluzije

riznica | 03 Novembar, 2015 11:24

Simbolika govora se može postići mimikom, gestikulacijom ili retoričkim raskošima jezika, traganjem za ritmom u nijansiranom kazivanju koje odgovara semantičkim istančanostima Čehovljeve proze.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

134. - Tradicija

riznica | 29 Oktobar, 2015 14:38

 

Pod tradicijom se podrazumevaju običaji, znanja i veštine koji se neguju unutar jedne kulture ili zajednice ljudi.

Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice i u tom smislu su važniji od teritorije, što veli i jedna stara izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.

Sa svim onim što moderne tehnologije donose, veštine mahom izumiru, dok su se običaji uglavnom prilagođavali vremenu i uslovima života i tako su dugo opstajali. Sam pojam tradicije se danas više zloupotrebljava nego što se neguje na pravi i kvalitetan način, tako da uopšte ne čude sukobljavanja između globalističke i tradicionalističke struje.

Ne treba gajiti iluzije da se može živeti kao nekada, ali se kroz život može zadržati sve ono što je nekada bilo vredno.

 

 

 

Pronašla sam  lep i uspešan primer primene elemenata autohtone srpske arhitekture u jednoj savremenoj kući na Divčibarama.

Autori su prepoznali vrednosti u arhitektonskim elementima starograditelja i preuzeli neke od njih, poput geometrijske strukture, kontakta sa terenom, materijalizacije, trema i prava na pogled.

 

 

 

U osnovi je delom zadržana tradicionalna organizacija prostora u vidu jedinstvenog prostora dnevnog boravka i kuhinje(ognjišta) a dodat je mokti čvor i predsoblje kojeg u tradicionalnoj arhitekturi nije bilo ali se pojavljivao trem ili veranda sa istom funkcijom. Međutim prisustvo tradicionalnog se više ogleda u vizuelnom efektu usled primene tradicionalnih materijala gde prednjači šindra, drvena obloga krova i vertikalnih elemenata.

 

  

 

Tradicionalna kuća je bila prizemna sa obično dve ili tri prostorije za boravak i spavanje, a ovde imamo urađeno i potkrovlje.

Ostvaren je dobar kontakt sa prirodom i lep spoj starog i novog. (Preuzeto)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

133. - Fijasko struke

riznica | 28 Oktobar, 2015 15:21

Prostorno planiranje je jedan od četiri stuba na kojima počiva strategija razvoja društva. Ono je koliko naučna disciplina u organizaciji prostora i mogućnostima održivog  razvoja toliko i administrativa veština i politika zemljišta. Iz toga proizilazi i ukupna arhitektonsko urbanistička politika i njena društvena uloga.

Država koja (kroz praksu) zanemaruje strategiju svoga prostornog razvoja i svede je na legalizaciju ne samo objekata već i celih naselja i delova gradova uz „dodelu“  zemljišta  kroz (nejasno definisan) proces utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu (na privatnom i javnom zemljištu!) za iste te nelegalne objekte (i za objekte iz privatizacije ...), gde se prvo gradi pa tek onda planira a zapravo samo evidentira i karikira planiranje da bi izgledalo legalno, sigurno da nema blistavu perspektivu. 

Šta je tu sa strukom?

Tamo gde su planovi mrtvo slovo na papiru (nesprovodljivi) može se reći da je struka kapitulirala.A administrativna veština?Problem besparice i nemaštine vodi ne sprovođenju javnih površina pa se i ne može (osim u slučaju postojećih javnih površina) doći do onog sada već „čuvenog“ nivoa  lokacije na kome se dalje teče lako, brzo i jednostavno!!

Ovako i dalje jurimo sopstveni rep i mislimo kako nam dobro ide. Umesto da se proširuju, ulice se sužavaju, kao i vidici a nova mreža puteva se gradi na privatnom zemljištu sa onoliko sukorisnika koliko se parcela priključuje sa svim njihovim vlasnicima stanova ...(?) Kroz te privatne posede provlači se javna infrastruktura po principu moja glava tvoja kapa (ili obrnuto ako se uopšte zna šta je čije).

Manje me brine šta će o nama misliti za 20 ili 50 godina od pitanja da li su  arhitektura, urbanizam i prostorno planiranje uopšte potrebni našem društvu kao stvarna pojava a ne kao „ukras“ ili „poštapanje“, budući da se sve karikira? 

Jedno je sigurno struka je doživela poraz, a Komora joj nikada jača nije bila!Ali svako „zašto“ ima svoje „zato“ , kao što i sve ima svoj odgovor.  

Izgleda da smo džaba krečili.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

132.- Kuća građena od krova

riznica | 27 Oktobar, 2015 15:19

Zazvoni telefon u agenciji, jednoga dana, i javlja mi se čovek da poruči projekat za porodičnu kuću. Dobro velim, napravićemo projektni zadatak ...ako tačno znate šta hoćete.

-       Ma znam, gospođo, kako ne bih znao. Kupio sam građu i rogove isekao na meru! Sve je to meni majstor rekao. I on je sebi takvu kuću zidao, zna majstor. Vi samo da mi to iscrtate šta treba da bi se legalizovalo!

-       Hm, ..progutah knedlu da šta ne kažem. A da li ste uzeli urbanističke uslove?

-       Za šta uslove?  Ma ko će meni govoriti šta ću ja na svojoj zemlji graditi!! 

Osim toga, sve ću ja to legalizovati kad napravim, svi tako rade... 

 

E ’bem ti arhitekte u zemlji u kojoj se kuće grade od krova a „legalizacija“ nakon izgradnje. Ali tako svi rade kako čovek reče. I ne samo da rade već ni bolje ni drugačije ne znaju. Većina arhitekata se svela na proste crtače projekata izvedenog stanja na objektu, takoreći tehničare.

A statičari? Trebaju li oni kome? Ne, u ovoj zemlji majstori sve znaju! 

 

U kakvim kućama živimo i kako se gradilo u poslednjih 100 godina?

 

Naime, kod objekata građenih do druge polovine 20. veka može se primetiti jasna  izdiferenciranost po regionalnim, geografskim i klimatskim uslovima, zatim tipološke i morfološke razlike između urbanih i ruralnih sredina, itd. Od polovine 20. veka, lokalna komponenta slabi, tradicionalni sklopovi, materijali i tehnike gradnje bivaju zapostavljeni i preovlađuje uniformni, gotovo konfekcijski, pristup. Tako se može konstatovati da se od 1970-tih do danas može naći gotovo istovetni pojavni oblik stambene arhitekture u gotovo svim krajevima Srbije.Sa energetskog aspekta, može se konstatovati da većina zgrada obuhvaćenih ovim istraživanjem ne zadovoljava standarde, što s obzriom na način na koji su građene, uglavnom bez adekvatne dokumentacije i poštovanja propisa, ne iznenađuje.“ 

 

To da sve kuće nalikuju jedna drugoj nije ništa neobično imajući u vidu svetske tokove ne samo u arhitekturi već i u svim drugim oblastima a naročito modi, a onda se vršilo diferenciranje dodavanjem elemenata tradicionalne arhitekture i drugih pikanterija.

Ali sa ovakvim trendom možemo se zapitati da li će postojati  i šta će se za sledećih 100 godina nazivati tradicijom? 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

131. - „Elektrificirana malograđanština“ ...

riznica | 25 Oktobar, 2015 17:08

...kao tema u delima političkog majora 

 o Ćopiću ...   i ovo

Ovo je godina u kojoj obeležavamo jedan vek od rođenja Branka Ćopića, pisca uz čija dela smo odrastali. Pamtimo ga kao dečijeg pisca a on je zapravo bio izuzetan satiričar, vedar i setan, tako duhovit a istovremeno tako tužan.

A najdubljim smehom se smeju najveći očajnici.

 

On je bio partizanski pisac, u vreme kada je je ideologija bila mera vrednosti a ista ta ideologija ga je, prateći ga u stopu i naterala da skoči u smrt sa, kakve li ironije, Savskog (Brankovog) mosta, koji je inače svoj današnji naziv dobio po Brankovoj ulici u čijem nastavku se nalazi, a Brankova ulica po pesniku Branku Radičeviću. Negde sam pročitala da je i Branko Ćopić dobio ime po Branku Radičeviću. I most se, dakle, ne zove po Ćopiću koji je ovde doživeo svoj tragičan kraj.

 

Branko je bio pisac sa jasno određenim referentnim poljem i čovek koji nije mogao ni oćutati ni istrpiti nepravdu, i to sve je imalo svoju cenu.

 

Pričalo se da mu je, u vreme kada je intenzitet nastalih problema  i neslaganja sa ideologijom kulminirao, Ivo Andrić savetovao da počne pisati romane, jer njih niko ne čita. Tada zaista i nastaje nekoliko njegovih romana.

Posle njegove smrti nastalo je vreme tihog i neosetnog, tendencioznog povlačenja njegovih dela ... ali pisac njegovog kalibra jednostavno ne može nestati.

Zato mi je drago da se o njemu i njegovim delima ponovo govori i da se ona i dalje čitaju.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

130. - Most od trave

riznica | 24 Oktobar, 2015 20:32

 

  

 

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.

 

Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.

 

Niko o mostovima nije tako lepo govorio, mislio i pisao, toliko se divio njihovoj lepoti, smislenosti i postojanosti koliko naš Ivo Andrić. Verni i ćutljivi, izraz su nezasićene ljudske želje da se poveže izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom.

Tako naše želje premošćuju obale jer su sve naše nade s one strane.

 

Ali ima jedan most koji živi sa svojim plemenom, od godine do godine i jednoga dana kada njih nestane nećemo se moći diviti njegovoj veličanstvenoj lepoti. On je pravi dokaz kako čovek ne posustaje pred preprekom. To je most Qeswachaka u južnoj provinciji Canas u Cuzco u Peruu. Napravljen je od trave Qoya koja samo ovde raste, zovu je inču trava i koristi se kada je potpuno suva jer tada ne puca.

Da bi se iskoristila za pravljenje mosta oni je prethodno pripremaju udaranjem kamenom i čišćenjem. Nakon toga žene pletu pletenice i vredne ruke mogu dnevno isplesti i do 4 km, koje muškarci kasnije uvrću u debelu užad. Žene rade samo to i ništa više na mostu jer se plaše prokletstva bogova.

 

 

  

 

 

Užad prebacuju na drugu obalu koristeći stari most koji će iseći tek kada ovaj bude gotov. Koriste stara postolja Inka ya oslonac.

Kada sve ispletu i postave ogradu na gazište postavljaju daske. (preuzeto)

 

Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao.

 

  

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

129. - Povratak u budućnost II

riznica | 21 Oktobar, 2015 00:00

 

Da, danas je taj dan koji je ljubiteljima naučne fantastike iz 1989. godine bio odredište.

Problem sa budućnošću je taj što brzo odmiče pa je ne možemo stići a i neće da čeka. Oni koji su se iz sada već daleke 1989. teleportovali u današnji dan precenili su budućnost. Suviše. Automobili još ne lete, ali zato postoje mobilni telefoni koji nisu bili predviđeni ...

Ustvari ne volim SF filmove, meni su oni skroz bzv. Imam ja svoju maštu!

Ali eto danas je taj sasvim običan, prohladan i pomalo kišan dan. Stigli smo ga, samo što nam je budućnost odmakla.

Ništa posebno, naročito ne kada se nešto očekuje. 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

128. - Moj Zemun - Deo V

riznica | 20 Oktobar, 2015 13:20

    

 

Franjevački samostan Svetog Ivana Krstitelja i Antuna nalazi se na uglu ulica Štrosmajerove i Svetosavske u Zemunu i on je, danas, jedini franjevački samostan na teritoriji Beograda.

 

Ujednačen ritam otvora, mirna fasada, jednostavno uređen spoljašnjost i vrt, mala i velika zidana ograda ... kad god prođem, a stalno prolazim, tu je uvek mirno. Ponekad vidim nekoga ispred ulaza kako nešto uređuje i to je sve.

 

    

 

Kompleks se prostire na četiri katastarske parcele, zauzima ceo blok a u okviru franjevačkog samostana nalaze se biblioteka, trpezarija, sala za prijeme, a od umetničkih dela izdvaja se slika Crne Gospe koja je nastala u 18. veku kao kopija čuvene Čenstohonske Gospe iz Poljske.

Priložene slike sam sama napravila, a zanimljivo je da oni nisu dali slike unutrašnjeg dvorišta i fasada. Pretpostavljam da je lepo uređeno.

Na pločama na ulaznim vratima sve što je bitno iz istorijskih izvora, piše.

    

Ovde ću se zadržati samo na arhitekturi i istoriji objekta.

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

127. - Pikova Dama

riznica | 18 Oktobar, 2015 00:33

   

 

 

Uobičajeni špil od 52 karte, koji se danas koristi, vuče poreklo od francuskih karata iz 15. veka. Oko  1480. godine karte sa četiri znaka (detelina, list, romb i srce, odnosno tref, pik, karo i herc) počele su da se koriste u čitavoj Evropi i postale model po kojem će se nadalje izrađivati špilovi.

U to vreme je na 12 karata s licima pisalo i kome pripadaju.


Dama pik je Atina, grčka boginja mudrosti.

 

U kratkoj priči pod naslovom «Pikova Dama» koju je Aleksandar Puškin (1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragične smrti, mlada aristokratkinja Grofica Ana Fedorovna traži pomoć Grofa St.Germaine-a nakon što je izgubila mnogo novca za kartaškim stolom. Grof joj otkriva tajnu karata koja joj pomaže da u potpunosti povrati izgubljeni novac. Ona čuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi čovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom vraća kao duh i dobije svoju osvetu - mladić izgubi razum.:

3. slika: Kartanje uveliko traje, kada se u kockarnici pojavljuje euforični mladi čovek Herman. Prisutni su svi njegovi prijatelji, kao i knez Jelecki. Herman seda za sto i dva puta dobija velike sume na trojku i sedmicu. Zdravicom trijumfuje pred zbunjenim znancima koji ga nagovaraju da ide kući, osećajući da je đavo ušao u njega. Ne slušajući drugove, herman stavlja sve na treću kartu - asa. Niko ne želi da igra dalje osim Jeleckog. U Hermanovim rukama se umesto pobedonosnog keca stvori dama pik i on gubi sve. Van sebe, probada se nožem i umire, proklinjući Groficu i moleći Lizu za oproštaj. Potreseni igrači oplakuju njegov kraj.

 

 

Grofica Ana Fjodorovna se u Parizu zaista sastala sa besmrtnim grofom Sen-Žermenom koji joj je, pričalo se, otkrio tajnu o nepobedive tri karte "za cenu jednog randevua". Ana Fjodorovna  "Pikova dama" u Parizu je bila poznata kao "moskovska Venera", zahvaljujući ovoj tajni vratila je izgubljeno bogatstvo. Te tri karte su trojka, sedmica i as.


 


Istorijske ličnosti

Princess Juliana Henriette Ulrike od Saxe-Coburg-Saalfeldena, poznat kao Velika Vojvotkinja Anna Feodorovna Roussillon (ruski Anna Fedorova voditelja ~~ = pobj ), bila je nemačka princeza kći vojvode Saxe-Coburg-Saalfeldena a udajom je postala žena Velikog kneza Konstantina PavloviÀa Roussillon.

Grof Saint-Germain bio je neverovatan alhemičar za kojeg se kaže da je uspeo da pronikne u tajnu večnog života. Uživao je društvo bogatih i slavnih stotinama godina...i neki veruju da je još uvek živ. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja.

Imao je veze sa nekoliko najvećih tajnih udruženja kao što su Rozenkrojceri, Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara.

Čuvena je izjava Voltaire  napisana 1758. godine u svom ironičnom pismu Frederiku od Prusije:

«Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji će verovatno imati čast da se susretne i sa Vašim Veličanstvom u slećih pedesetak godina.»

(Izvor Vikipedija)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

126. - U dosluhu sa prirodom

riznica | 16 Oktobar, 2015 09:33

 

Žurim jutros na posao, ali sam ipak odvojila par minuta da zastanem i uslikam detalj vertikalnog vrta ispred Pravnog fakulteta. Izgleda predivno, samo je na kratkoj deonici postavljen.

 

 

Plato Slobodana Jovanovića, na uglu ulica Bulevar kralja Aleksandra i Beogradske jedno je od najprometnijih mesta u Beogradu i pomislila sam da će ovom ogradom zaštiti pešački potez od saobraćaja...Zainteresovalo me pa sam posvetila malo paženj ovim vertikalnim vrtovima.

 

 

Osim vrlo frekventne pešačke komunikacije, deo platoa služi i kao prostor za miran odmor. Mesto je okupljanja kako studenata tako i drugih građana koji su u prolazu. Pored radova na uređenju platoa, izgrađen je i  amfiteatar u parku „Mali Tašmajdan“, iza Pravnog fakulteta. Amfiteatar će služiti za održavanje raznih predavanja, događaja ali i za odmor, druženje i relaksaciju sugrađana. Oko amfiteatra je obnovljen travnjak na površini do 300 m2, postavljanjem travnog busena. Amfiteatar je izrađen od drveta, kako bi se uklopio u ambijent parka. Oko njega je zasađeno listopadno šiblje, a u jednom delu zaklonjen je zelenim zidom čija površina iznosi 32m2. Amfiteatru se prilazi stazom od kamenih ploča koje su postaljene na travnjak.   

 

 

Grad jeste veštačka struktura, ali su elementi prirode zbog toga među najbitnijim. Negativni trendovi smanjenja poljoprivrednih površina, divlje gradnje na poljoprivrednom zemljištu, zauzimanje visokih bonitetnih klasa zemljišta za razne privredne i stambene objekte vremenom su ugrozile količinu zelenila potrebnu gradu. Sve ovo pokazuje nedostatak svesti o važnosti ovih prostora za ekosistem, klimatske uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvo u kome treba svi zajedno da uživamo.

   viseći vrtovi

Poseban sistem grada čini  sistem zelenila,  počev od prigradskih šuma, privatnih šuma i šikara, gradskih šuma, gradskih bašta, preko gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama.Međutim na užoj teritoriji grada koju su asfalt i pločnici osvojili jedino se urbanom obnovom mogu formirati nove manje zelene površine i linijsko zelenilo.  

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

125. - Mrav

riznica | 15 Oktobar, 2015 13:24

 

 

Uz malo mašte od plodova kestena i žice lako se napravi mrav. Samo treba biti vredan. Kao mrav. ;)

 

Mravi žive svuda osim na Antarktiku i u morima, rekama i okeanima.

- Poput svih drugih insekata, mravi takođe imaju po šest nogu od kojih svaka ima po tri članka. Noge su im veoma snažne i njima mogu veoma brzo da se kreću i trče. Verovali ili ne, kada bi čovek trčao poput mrava, dostizao bi brzinu trkačkog konja!

- Osim što brzo trče, mravi mogu da podignu teret i do 50 puta veće težine od njihove sopstvene.

- Da li znate da mozak mrava ima oko 250,000 moždanih ćelija, dok ljudski ima oko 10,000 miliona! Takođe, jedna kolonija od 40,000 mrava ima istu veličinu mozga kao čovek.

- Mrav ima najveći mozak medu insektima.

- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.

- Prosečan život mrava traje od 45 do 60 dana, a sastoji se iz četiri faze: jajašce, larva, lutka i odrasli mrav.

- Mravi ne koriste svoje antene samo zbog čula dodira, već se njima služe i da bi omirisali.

- Imaju jake čeljusti kojima mogu da seku poput makaza. Međutim, odrasli mravi ne mogu da žvaću i gutaju krutu hranu zbog čega se najčešće hrane sokovima iz biljaka

- Mravi nemaju pluća. Kiseonik ulazi kroz male rupe po čitavom telu, a ugljen-dioksid izlazi kroz iste otvore. - Svaka kolonija mrava ima jednu ili više kraljica. Ona leže jaja o kojima se brinu mravi – radnici koji su sterilni. Takođe, njihova dužnost je da pronalaze hranu i štite gnezdo od neprijatelja.

- Iako se zavlače gde stignu i sa sobom nose svakakve mrve, mravi u stvari žive u čistoći. Naime, neki radnici su zaduženi za odnošenje smeća iz mravinjaka koje zatim stavljaju u posebna odlagališta!

- Postoji više od 12,000 vrsta različitih mrava.

- Svaka kolonija mrava ima vlasititi miris. Zato se neprijatelj lako može prepoznati.

- Mrav ima dva želuca – u jedan ide hrana za njega, a u drugi hrana koju će podeliti s drugim mravima.

- Neki mravi spavaju sedam sati dnevno.

- Najveći mrav dugačak je 2.5 cm, a najmanji mrav je dugačak jedan milimetar.

- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.

- Da li možete da poverujete da je ukupna težina svih mrava na planeti Zemlji gotovo jednaka masi svih ljudi? Kako je ovo moguće s obzirom na to da su ovi insekti toliko mali u odnosu na ljude. Naime, naučnici smatraju da na našoj planeti postoji oko milion i po mrava na svako ljudsko biće pa je, baš zato, tvrdnja tačna.

(preuzeto)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

124. - Sozercanje

riznica | 13 Oktobar, 2015 14:34

Sedele su jedna naspram druge. Ona i ona; ona jedna i ona ona druga kakva je nekada bila dok  je bila mlada. Sedele su šuteći i ne pogledajući se, srkale ravnodušno supu i preznojavale se, kao dve drugarice, jedna stara, druga mlada.

Posle nekoliko zalogaja ona uzdahnu i priseti se svojih godina. 

Nikada nije uspela da se oporavi do kraja.Teturajući po baruštini svojih sećanja tragala je za pribežištem od doživljenih grozota, ali joj je u osami samo jedan lik predstavljao izvesnu svetlu tačku. Pokuša da odgonetne misao o njemu (tom liku) prisećajući se svih onih mana koje je imao, koje su joj najviše bile urezane u sećanju, u njene sarkastične primedbe, ali što je više nastojala da naruži to sećanje, taj lik se sve više preobražavao i postajao privlačniji.

Međutim, odgovora nije bilo, a ona je i dalje sedela sama pred sobom.

Supa se ohladila.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

123. - Generacija novih palčića

riznica | 12 Oktobar, 2015 09:43

Svuda oko nas možemo videti bića koja se ulicom kreću drugačije nego „sav normalan svet“, ili sa slušalicama u ušima drže mobilni telefon u ruci u iščekivanju poruka ili telefon drže u obe ruke palčevima kucajući poruke i to traje .... 

Stasala je generacija novih palčića, savremenih (sa ili bez navodnika), odrasla na elektronskim, informacionim tehnologijama i masovnim medijima.Masovni mediji formiraju mišljenje na način da čovek ima utisak da sam donosi odluke, da vlada situacijom. Stvoreno je masovno konzumentsko društvo, koje je inače u svojoj suštini u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem.Jednom rečju, proces globalizacije ulazi u svoje finale. 

Generacija novih palčića se savršeno uklapa u ovaj trend, jer, po tvrđenju psihologa, u njihovom mozgu su, usled intenzivnog rada palčeva, pobuđeni sasvim drugačiji neuroni u odnosu na čoveka bez tih navika. Njihova glava je drugačija, a svest usmerena ne ni spolja ni unutra, već prema jednom naročitom svetu namenski kreiranom za njih, kreiranom upravo tim masovnim medijima. 

Posmatrani očima običnog čoveka oni u najmanju ruku izgledaju čudno, izvitopereno. No dobro, tako je sa svim novotarijama. Vreme će pokazati šta je vreme iznedrilo.

Samo je jedno sigurno – oni neće obrađivati baštu!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

122. - Sindrom bicikliste

riznica | 11 Oktobar, 2015 20:30


 

„Manifestuje se tako što u jednoj prilici do izražaja dolazi grandiozni ego, u drugoj slepa poslušnost. Da, u psihologiji se takvo ponašanje naziva “sindromom bicikliste”: one ispod vas gazite kao pedale; pred  onima koji su iznad imate pognutu glavu i savijenu kičmu.“ (psiholog)

 

 

Dobro nam je poznato ovakvo ponašanje. Takvi su nam šefovi i oni koji bi se šefovima hteli zvati.

Međutim, kada dobiju po nosu podviju rep i nigde ih nema. Stara izreka kaže da „i nad popom ima pop“! Ako nisu, dobiće.

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

121. - Usamljeni putevi

riznica | 10 Oktobar, 2015 22:52


 

Sama ideja o životu nije dovoljna. Glad za načim stvarnim, opipljivim daje smisao onom instiktivnom što prepoznaje ukus, teksturu i ne odustaje dok ne utoli glad, a stalno se hrani ...

 

Svaki čovek je biserna školjka koja se povremeno otvara prema stvarnosti, a pri tome duboko unutra čuva onaj svoj biser. Ljuska koja se na silu otvori ili pukne je kalvarija koja pruža drugačiji pogled a moguće i menja percepciju.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

120. - Eros

riznica | 09 Oktobar, 2015 14:04

 

 

Kao simbol pobede života nad smrću! :-)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com