Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [150]
Hroničarski zapis [68]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

79. - Magija

riznica | 14 Avgust, 2015 15:29

 

Došlo je vreme po svoje, reče M. rezignirano, nemoćno, kao prorok, pomalo i kao glasnogovornik njihovih najskrivenijih slutnji i strahova.

Panika je ponovo zavladala.

Njemu je veoma važna porodica i ništa mu drugo nije tako važno, zato odustani dok još ima vremena ... reče Proročica svevidećeg oka.

Ali ja ništa ne radim, pomalo uvređeno reče Selena.

Živim u njegovoj duši kao što su strahovi u vašoj. Čemu strah ako voli  to što mu je važno?

Vi mene ustvari uhodite, proganjate i pronalazite ono čega nema.

Sve se odvija u vašim glavama i našim srcima, jer koga je kada bilo briga za nečije ljubavi i postelje ako iz njih zorom nije izlazila MOĆ?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

78. - Zovem se ime

riznica | 11 Avgust, 2015 13:13

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,

već kao svetlosni znak?

Zovem se slično odjeku.

Ne nečeg što je bilo,ne nečeg što je sada, ne nečeg što se

priprema

Odjek sam svega zajedno.

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.

 

Odakle smo ponikli, gde su nam koreni. Nema čoveka bez identiteta, bez saznanja o svojoj prošlosti.o krvi, srodstvu ... o nastanku. To je mnogo više od genetike.

 

Ta zemlja iz koje isklijasmo i

vižljaste vlati trave, lišće

i grane što ih vetar vitla

a mi na njih kačimo imena svoja

i imena predaka naših.

Nisu to samo pragovi i

kamenčići

što po starom drumu poskakuju,

to su boje neba i livada

i onaj jedinstveni miris vazduha

u proleća, leta, jeseni i zime,

gde se sva godišnja doba vole

i vekovi oslikani u njima,

unazad,

sve do one zemlje i one vižljaste trave

iz koje ponikosmo;

ime je pamćenje kojeg se ne odriče ...

 

 

Šta je, uopšte, ime? 


Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?

Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.
(Mika Antić)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

77. - Ko je ubrao jabuku iz Raja?

riznica | 09 Avgust, 2015 01:26

 

Točak vrti svoje cikluse, rađanja, umiranja, ponovna rađanja ...

Život je jedna krhka biljka koja podleže zakonima prirode.

 

Da li mi se čini ili te nerviram?

Evo ti Eva. Šta je bilo s njom?


Kad bi bila u pitanju samo religija, zakoni bi bili nepotrebni; religiozni narodi imaju malo zakona. Njihovo pravo je običajno. Moral počinje sa zakonima. Da je vezan za religiju ne bi bio promenljiva kategorija.

 

Šta te muči? Eva ili ja?

Eva je samo poželela. Žene uvek žele. Ženama treba da veruju da u životu postoji više.


Eva je srce, osećaj, a Adam je razum. Srce uvek greši, takve su i žene: zato je razum tu da ih opominje i čuva....Eva je samo svoju želju prenela razumu.Razum je poslušao srce i jabuka je ubrana. Eva nije prestupnica, razum je taj koji je doneo odluku.


Zašto?

Da bi bilo nas!

 

 

I kome sada verovati?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

76. - Pre i Posle Kiše

riznica | 06 Avgust, 2015 11:55

 

Pre kiše, obično je veliki pritisak.

Vetrovi, poplave, oluje, bujice, kiše, vode kad nadođu i druge nepogode  odnesu sve pred sobom, ali prijateljstva i ljubavi ostaju.Vreme je neumitno. Vreme stavlja na probu svako prijateljstvo, iskušava ga.Uostalom, kakva bi to prijateljstva bila koja uzmiču kada čovek treba pomoć?

Prijateljstvo prašta zablude, nepromišljenosti iz strasti, ali ono mora biti neumoljivo prema onome ko odluči da trguje svojom dušom, duhom, telom, mišlju i rečima.Biti svoj i biti prijatelj, najteža je stvar na svetu. 

Posle kiše je uvek  lakše.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

75. - Užitak ljubavi

riznica | 05 Avgust, 2015 11:30

"Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti - ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira." (Antoni de Melo, Put ljubavi)

Prava ljubav nas toliko ispunjava da je nemoguće osetiti usamljenost i kada nismo pored voljene osobe...

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

74. - Prekidač

riznica | 05 Avgust, 2015 06:45

  

Ljudi nikada ne mogu biti toliko zli da ne mogu činiti i dobra dela. 

OK. 

Da li si se ikada pitao kako je meni, ili si se samo trudio da kockice budu posložene onako kako treba? Kako ti misliš da treba. Ajde dobro, možda baš tako i treba. 

Možda te to i čini objektivnim?

Taj prekidač emocija. 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

73. - Klatno

riznica | 04 Avgust, 2015 10:41

 

 

Svako ima svoju ljuljačku života,

svoj ritam,

frekvenciju proizvedenu njihanjem,

disanjem,

sopstveno titranje,

osetljivost.

Interferencija nas slabi, pojačava ili poništava.

Opasno je slabljenje koje vreba i preti da nas poništi.

Nekada jednostavno ne ide,

ne možemo promeniti svoj ritam,

navike,

ophođenje, ....

a

ne možemo se ni prilagoditi

tuđim imperativima

... 

Eto zato, zadržimo reči za sebe.

Ima i biće uvek boljih od nas.

 

A nije da nisam htela.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

72. - Cvetovi agave

riznica | 01 Avgust, 2015 16:11


Jutro.

Budim se rano, po običaju. Jutarnje plivanje, spremanje i putovanje. More  za sve vreme nije bilo tako mirno i pitomo, plavo i mirisno ... A onda cvetovi agave. Neverovatno visoki i lepi. Ponosni. I konačno izmamljuju onaj toliko željeni osmeh.

 

Podne.

Putovanje. Zastoji, Vrućine.

Vetar spašava situaciju. Klimu smo odavno napustili, držimo otvorene prozore!

Kao nekada, i bolje je.

 

Veče.

Još putovanje. Još zastoji. Umor.

 

Noć.

Putujemo kao da se i put izdužuje. Poslednja naplatna rampa kilometarska kolona. Tužno gledam još jedno čekanje od dva sata .... kad ne znam na koju foru prođosmo za nekim kamionom prvu, pa u drugom delu još, još i još i ne zadržasmo se ni pet minuta ... Uh, spasila sam nervni sistem ... Izvinjavam se svima što sam prošla preko reda, ali me očigledno niko i nije video usled stravičnog umora od svih čekanja...

 

Kuća.

Povratak kući je uvek lep, ali ostaje želja za onim odakle smo se vratili ...

 

Zaključak.

800 km i nije neki put, ali u ovakvim uslovima glupo je ići izjedna. Obavezno noćiti negde! U odlasku jesam, ali u povratku nisam. Velika greška. Ispada da čovek treba biti srećan što se sa odmora vrati živ, zdrav i čitav!? Makar i mrtav umoran i ošamućen.

 

Sada su i roletne podignute. 

 


Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

71. - Oazama su potrebne pustinje

riznica | 28 Jul, 2015 12:13


Godinama unazad, vodili smo život kojim se sutrašnjica stalno vezivala za jučerašnjicu, nikako ne pronalazeći pravi smer, poput mora što plimom nadođe na kraju dana, a već suta ga oseka vrati ponovo nazad.
U takvom kretanju se vremenom tupio duh, čemu je obilato doprinosila i štampa, što i danas čini, pa se u tom neurednom životu trošila sva potencijalna energija, gubila i rasipala u iščekivanju neke nove, jače plime, potmulim iscrpljivanjem.
Ljudi su postali surevnjivi jedni na druge. 
Dugo smo tavorili tako, poput Janusa, gledajući i u budućnost i u prošlost, a onda su plime postepeno počele jenjavati, a oseke jačati. Hoće li pogled moći dobaciti do sutrašnjice i hoće li je više biti da za nju vežemo to juče ili će oseka odneti i ovo danas? 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

70. - Oreol ljudske tajanstvenosti

riznica | 25 Jul, 2015 11:59


Kad god pogledam u Svetu goru, vidim je u nekoj izmaglici. Ima ona svoj oreol tajanstvenosti. Svoje priče.
 
Ljudi žive na razne načine i misle da je to ispravno i najbolje. Društvo ima uspostavljen poredak i hijerarhiju i samo je revolucija može promeniti. A kad se dogodila, čudili smo se šta je sve isplivalo na površinu. I još se čudimo ne prihvatajući novouspostavljena ili nametnuta etička načela.
Moral se u svom istorijskom hodu stalno menja stvarajući poredak koji može da zaživi samo ako ga većina prihvati. A prihvatiće ga ako ne postoje ili se ne čuju druge ideje ...
 
Kada su te 1300 -i neke godine došli da se spasu od kuge, Car Dušan, carica Jelena i sin Uroš, Jelenu ne htedoše primiti jer je žena. A ona im tada reče: Ja ne dolazim kao žena, već kao carica. I ostala je a Dušana je to neprihvatanje uspostavljenog poretka koštalo svetosti. Ali šta je svetost spram jednog života? Samo što su takvi muškarci retka pojava.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

69. - Mućke

riznica | 24 Jul, 2015 10:53

 

Kažu da dobro jelo govori stotinu jezika.  Ne volim kad kuhari brbljaju, a spremljeni jezici ćute. O orgijama. Zapravo nije to tema koja me interesuje. Naprotiv, odvratna je i za čitanje. 

"Ako ni  zbog čega drugog samo zato da se prenesu u lepe oblasti prave ljubavi, zar nije potrebno poznati radost, savršenstvo, ushićenje, snagu, prefinjenost, ljubavi kurtizana i glumica? Nije li to ipak poezija čula? ... Ambasadori kad kroče nogom u taj vrtlog, ne misle ni o onom što je bilo sinoć ni o onome što će biti sutra. Ja bih bio prava budala kad bih bio veći probirač od tih silnika, naročito kad ne volim još nikoga."

Tako je razmišljao mladi pesnik, Balzakov junak iz provincije, našavši se pred svim blagodetima koje mu je ponudio Pariz, dva veka ranije, tako i danas razmišlja naša provincija..

Ti kuhani jezici, ćutali ne ćutali, zapravo me ne privlače na taj način koji je kuhar opisao.  Zapravo nije mi jasno šta to toliko, uporno, kuhar hvali?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

68. - Pupoljak pun obećanja

riznica | 23 Jul, 2015 16:19

 

Milujem te pogledom dok se protežeš u postelji boje lavandinog cveta. Nas dvoje, dve energije koje se naporedo viju kao dve bujice koje, u poplavi, hoće da se spoje.

Ne, nećemo praviti gluposti.

Nikada nismo, pa nećemo ni sada, utoliko pre što smo sposobni da se odupremo čaroliji tog života na pozornici u osvetljenom krugu,  života ispunjenog munjama i oblacima...

Ja ću ostati pupoljak koji će isticati trnje spram lepote cveta punog obećanja koji se može dopasti samo umetnicima koji više vole skicu nego gotovu sliku, a ti ćeš blistati kao vatromet posle duboke tame svog radnog, stešnjenog i jednolikog života.

Ali ovako ne, nećemo praviti gluposti na opšte zadovoljstvo svih

Zadržaćemo u crtama sav taj lukavi nestašluk u kojem će biti dovoljno prostora da se izgledom čula još rasplamte. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

67. - "Sočinenija"

riznica | 22 Jul, 2015 16:44


Moralnu neimaštinu društva uvek je pratio sistem borbenog otimanja za uspeh uz sočne monologe slavoljublju sopstvenih sočinenija, a teoriju voljnog sirotovanja zastupali su protivnici tog skaradnog, mada ne i retkog, društvenog ustrojstva. U vreme Mecene Rim je ipak morao biti bogata država u svakom smislu te reči.
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

66. - Sokovi života

riznica | 19 Jul, 2015 22:15

 

Sunčevi zraci

skerletni ćilim tkaju

za hod života 

 

Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

65. - Priča o zelenom mastilu

riznica | 16 Jul, 2015 14:13

 

U neka stara (dobra) vremena imali smo šefa koji je u posebnim prilikama određene dokumente potpisivao zelenom bojom da bi se razlikovali od drugih.

Zašto?

Zato što je zeleno mastilo privilegija patrijarha u SPC.

Zapravo je tom analogijom hteo ostaviti trag privilegovanih dokumenata.

Patrijarsi se po vizantijskom pravilu i u duhu tradicije potpisuju zelenim mastilom i jedino takav potpis ima validnost ispod zvaničnih akata.

Međutim, tragom nekog teksta o sevastokratorima koji sam pripremala nađoh na Wikipediji sledeće podatke:

Boja sevastokratorskog dostojanstva bila je plava i svaki nosilac ove titule imao je pravo da dokumente potpisuje plavim mastilom i da svoj pečat stavlja na plavu svilenu vrpcu. Od odeće, on je nosio plave cipele, ali je mogao da nosi crvenu odeždu, kao i crvenu i zlatnu koronetu.

Vizantija je prepoznatljiva po plavoj boji sa fresaka, koja je početkom 13. veka, bila skuplja od zlata. Trebalo je dati više od kilograma plemenitog metala za litar ove dragocene boje.

Zelena boja je boja Duha Svetoga u hrišćanstvu i ako se dobro sećam izvorna je boja u hrišćanstvu.

A kako, gde i kada se izgubila, zamenila drugim bojama ... to nisam povezala? :)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

64. - Otišao je veliki matematičar :(

riznica | 16 Jul, 2015 08:32

 

Vene Bogoslavov, čovek koji je svim đacima u zadnjih, bezmalo pola veka, poznat po "Veneovoj" zbirci zadataka iz matematika, bilo da su voleli matematiku ili su je se plašili.

Zahvaljujući njegovim zadacima voleli smo matematiku, zavoleli smo izazove ... Umro je veliki matematičar, a njegov duh će nastaviti da živi kroz njegova dela, zbirke i zadatke na kojima će stasavati još puno generacija matematičara.

Nisam ga poznavala lično, ali radeći njegove zadatke kao da jesam.

Žao mi je. :(

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

63. - Livade detinjstva

riznica | 15 Jul, 2015 15:10

 

U večeri letnje,

tople

Ophrva me tako,

seta

Pa misli odlutaju

nestašne

Po zelenim livadama

detinjstva.

 

Prašnjave noge gaze zelenim

livadama

Musava usta jedu sočne, crvene

trešnje

A oči znatiželjne

kibicuju

Nemirnim putevima

godine.

 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

62. - Duh jedinstva

riznica | 13 Jul, 2015 13:58

Njih nekoliko sačinjvalo je uski krug ljudi koje je povezivala nesebičnost, blaga narav i prijateljstvo. Prepirali su oni, ali bez svađe, obdareni onom moralnom lepotom koja utiče na spoljašnjost i oblikuje čoveka koliko i rad, bdenje i mišljenje ...

Jednoga dana kada se osetila hladnoća pre vremene, prijatelji su se okupili svaki sa istom mišlju, svaki je doneo po cepanicu da se zajedno ogreju oko jedne velike vatre, kao što izletnici donose ponešto hrane za zajednički piknik.

Duhovno jedinstvo omogućava ljudima da se se sporazumevaju bez nepotrebnih reči, delima, da ne budu odvojeni, povezuje ih jedinstvena misao i odnos prema životu i događanjima. Taj odnos ih navodi i na istvetno delovanje. Neki događaj bude povod tome i izgleda spontano, a nije.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

61. - Petrovdanske jabuke i lile

riznica | 11 Jul, 2015 14:48

 

Ništa ne miriše tako lepo i tako intezivno kao kao Petrovače, jabuke naše mladosti, najlepše crvene boje, koje dozrevaju uz Petrovda.

Još od predhrišćanskog perioda u našem narodu živi kult vatre. Verovalo se da se paljenjem lila mogu odagnati zle sile oko kuće, ali i da se time podstiče rast Sunca koje na Petrovdan počinje polako da jenjava.

Lile su nam pravilu od pucvala na drvenom štapu, a ovde u Srbiji ih prave od mlade kore divlje trešnje ili breze i kažu da ako nisu od kore, nisu lile! Mi smo ih kao deca nosili prvo na brdo odakle se pružao širok pogled gde smo na drugim krajevima mogli videti I drugu decu, pa onda od kuće do kuće gde su nam davali bombone kolače i druge darove…nakon čega smo lile pobadali u vrt da dogore.

Kada padne mrak, uoči Petrovdana, puteve, vrtove i dvorišta osvetljavale su samo upaljene lile.

Paljenju lila posebno se raduju deca. I mi danas palimo lile da bismo sačuvali tradiciju.

 

Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

60. - Susret

riznica | 09 Jul, 2015 00:15


Danom izgubljen

Pod sjajem mesečine

Pronalazi dom

 

Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com