129. - Povratak u budućnost II
riznica | 21 Oktobar, 2015 00:00
Da, danas je taj dan koji je ljubiteljima naučne fantastike iz 1989. godine bio odredište.
Problem sa budućnošću je taj što brzo odmiče pa je ne možemo stići a i neće da čeka. Oni koji su se iz sada već daleke 1989. teleportovali u današnji dan precenili su budućnost. Suviše. Automobili još ne lete, ali zato postoje mobilni telefoni koji nisu bili predviđeni ...
Ustvari ne volim SF filmove, meni su oni skroz bzv. Imam ja svoju maštu!
Ali eto danas je taj sasvim običan, prohladan i pomalo kišan dan. Stigli smo ga, samo što nam je budućnost odmakla.
Ništa posebno, naročito ne kada se nešto očekuje.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
128. - Moj Zemun - Deo V
riznica | 20 Oktobar, 2015 13:20
Franjevački samostan Svetog Ivana Krstitelja i Antuna nalazi se na uglu ulica Štrosmajerove i Svetosavske u Zemunu i on je, danas, jedini franjevački samostan na teritoriji Beograda.
Ujednačen ritam otvora, mirna fasada, jednostavno uređen spoljašnjost i vrt, mala i velika zidana ograda ... kad god prođem, a stalno prolazim, tu je uvek mirno. Ponekad vidim nekoga ispred ulaza kako nešto uređuje i to je sve.
Kompleks se prostire na četiri katastarske parcele, zauzima ceo blok a u okviru franjevačkog samostana nalaze se biblioteka, trpezarija, sala za prijeme, a od umetničkih dela izdvaja se slika Crne Gospe koja je nastala u 18. veku kao kopija čuvene Čenstohonske Gospe iz Poljske.
Priložene slike sam sama napravila, a zanimljivo je da oni nisu dali slike unutrašnjeg dvorišta i fasada. Pretpostavljam da je lepo uređeno.
Na pločama na ulaznim vratima sve što je bitno iz istorijskih izvora, piše.
Ovde ću se zadržati samo na arhitekturi i istoriji objekta.
Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
127. - Pikova Dama
riznica | 18 Oktobar, 2015 00:33
Uobičajeni špil od 52 karte, koji se danas koristi, vuče poreklo od francuskih karata iz 15. veka. Oko 1480. godine karte sa četiri znaka (detelina, list, romb i srce, odnosno tref, pik, karo i herc) počele su da se koriste u čitavoj Evropi i postale model po kojem će se nadalje izrađivati špilovi.
U to vreme je na 12 karata s licima pisalo i kome pripadaju.
Dama pik je Atina, grčka boginja mudrosti.
U kratkoj priči pod naslovom «Pikova Dama» koju je Aleksandar Puškin (1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragične smrti, mlada aristokratkinja Grofica Ana Fedorovna traži pomoć Grofa St.Germaine-a nakon što je izgubila mnogo novca za kartaškim stolom. Grof joj otkriva tajnu karata koja joj pomaže da u potpunosti povrati izgubljeni novac. Ona čuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi čovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom vraća kao duh i dobije svoju osvetu - mladić izgubi razum.:
3. slika: Kartanje uveliko traje, kada se u kockarnici pojavljuje euforični mladi čovek Herman. Prisutni su svi njegovi prijatelji, kao i knez Jelecki. Herman seda za sto i dva puta dobija velike sume na trojku i sedmicu. Zdravicom trijumfuje pred zbunjenim znancima koji ga nagovaraju da ide kući, osećajući da je đavo ušao u njega. Ne slušajući drugove, herman stavlja sve na treću kartu - asa. Niko ne želi da igra dalje osim Jeleckog. U Hermanovim rukama se umesto pobedonosnog keca stvori dama pik i on gubi sve. Van sebe, probada se nožem i umire, proklinjući Groficu i moleći Lizu za oproštaj. Potreseni igrači oplakuju njegov kraj.
Grofica Ana Fjodorovna se u Parizu zaista sastala sa besmrtnim grofom Sen-Žermenom koji joj je, pričalo se, otkrio tajnu o nepobedive tri karte "za cenu jednog randevua". Ana Fjodorovna "Pikova dama" u Parizu je bila poznata kao "moskovska Venera", zahvaljujući ovoj tajni vratila je izgubljeno bogatstvo. Te tri karte su trojka, sedmica i as.
Istorijske ličnosti
Princess Juliana Henriette Ulrike od Saxe-Coburg-Saalfeldena, poznat kao Velika Vojvotkinja Anna Feodorovna Roussillon (ruski Anna Fedorova voditelja ~~ = pobj ), bila je nemačka princeza kći vojvode Saxe-Coburg-Saalfeldena a udajom je postala žena Velikog kneza Konstantina PavloviÀa Roussillon.
Grof Saint-Germain bio je neverovatan alhemičar za kojeg se kaže da je uspeo da pronikne u tajnu večnog života. Uživao je društvo bogatih i slavnih stotinama godina...i neki veruju da je još uvek živ. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja.
Imao je veze sa nekoliko najvećih tajnih udruženja kao što su Rozenkrojceri, Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara.
Čuvena je
izjava Voltaire napisana 1758. godine u
svom ironičnom pismu Frederiku od Prusije:
«Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji će verovatno imati čast da se susretne i sa Vašim Veličanstvom u slećih pedesetak godina.»
(Izvor Vikipedija)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
126. - U dosluhu sa prirodom
riznica | 16 Oktobar, 2015 09:33
Žurim jutros na posao, ali sam ipak odvojila par minuta da zastanem i uslikam detalj vertikalnog vrta ispred Pravnog fakulteta. Izgleda predivno, samo je na kratkoj deonici postavljen.
Plato Slobodana Jovanovića, na uglu ulica Bulevar kralja Aleksandra i Beogradske jedno je od najprometnijih mesta u Beogradu i pomislila sam da će ovom ogradom zaštiti pešački potez od saobraćaja...Zainteresovalo me pa sam posvetila malo paženj ovim vertikalnim vrtovima.
Osim vrlo frekventne pešačke komunikacije, deo platoa služi i kao prostor za miran odmor. Mesto je okupljanja kako studenata tako i drugih građana koji su u prolazu. Pored radova na uređenju platoa, izgrađen je i amfiteatar u parku „Mali Tašmajdan“, iza Pravnog fakulteta. Amfiteatar će služiti za održavanje raznih predavanja, događaja ali i za odmor, druženje i relaksaciju sugrađana. Oko amfiteatra je obnovljen travnjak na površini do 300 m2, postavljanjem travnog busena. Amfiteatar je izrađen od drveta, kako bi se uklopio u ambijent parka. Oko njega je zasađeno listopadno šiblje, a u jednom delu zaklonjen je zelenim zidom čija površina iznosi 32m2. Amfiteatru se prilazi stazom od kamenih ploča koje su postaljene na travnjak.
Grad jeste veštačka struktura, ali su elementi prirode zbog toga među najbitnijim. Negativni trendovi smanjenja poljoprivrednih površina, divlje gradnje na poljoprivrednom zemljištu, zauzimanje visokih bonitetnih klasa zemljišta za razne privredne i stambene objekte vremenom su ugrozile količinu zelenila potrebnu gradu. Sve ovo pokazuje nedostatak svesti o važnosti ovih prostora za ekosistem, klimatske uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvo u kome treba svi zajedno da uživamo.
Poseban sistem grada čini sistem zelenila, počev od prigradskih šuma, privatnih šuma i šikara, gradskih šuma, gradskih bašta, preko gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama.Međutim na užoj teritoriji grada koju su asfalt i pločnici osvojili jedino se urbanom obnovom mogu formirati nove manje zelene površine i linijsko zelenilo.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
125. - Mrav
riznica | 15 Oktobar, 2015 13:24
Uz malo mašte od plodova kestena i žice lako se napravi mrav. Samo treba biti vredan. Kao mrav. ;)
Mravi žive svuda osim na Antarktiku i u morima, rekama i okeanima.
- Poput svih drugih insekata, mravi takođe imaju po šest nogu od kojih svaka ima po tri članka. Noge su im veoma snažne i njima mogu veoma brzo da se kreću i trče. Verovali ili ne, kada bi čovek trčao poput mrava, dostizao bi brzinu trkačkog konja!
- Osim što brzo trče, mravi mogu da podignu teret i do 50 puta veće težine od njihove sopstvene.
- Da li znate da mozak mrava ima oko 250,000 moždanih ćelija, dok ljudski ima oko 10,000 miliona! Takođe, jedna kolonija od 40,000 mrava ima istu veličinu mozga kao čovek.
- Mrav ima najveći mozak medu insektima.
- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.
- Prosečan život mrava traje od 45 do 60 dana, a sastoji se iz četiri faze: jajašce, larva, lutka i odrasli mrav.
- Mravi ne koriste svoje antene samo zbog čula dodira, već se njima služe i da bi omirisali.
- Imaju jake čeljusti kojima mogu da seku poput makaza. Međutim, odrasli mravi ne mogu da žvaću i gutaju krutu hranu zbog čega se najčešće hrane sokovima iz biljaka
- Mravi nemaju pluća. Kiseonik ulazi kroz male rupe po čitavom telu, a ugljen-dioksid izlazi kroz iste otvore. - Svaka kolonija mrava ima jednu ili više kraljica. Ona leže jaja o kojima se brinu mravi – radnici koji su sterilni. Takođe, njihova dužnost je da pronalaze hranu i štite gnezdo od neprijatelja.- Iako se zavlače gde stignu i sa sobom nose svakakve mrve, mravi u stvari žive u čistoći. Naime, neki radnici su zaduženi za odnošenje smeća iz mravinjaka koje zatim stavljaju u posebna odlagališta!
- Postoji više od 12,000 vrsta različitih mrava.
- Svaka kolonija mrava ima vlasititi miris. Zato se neprijatelj lako može prepoznati.
- Mrav ima dva želuca – u jedan ide hrana za njega, a u drugi hrana koju će podeliti s drugim mravima.
- Neki mravi spavaju sedam sati dnevno.
- Najveći mrav dugačak je 2.5 cm, a najmanji mrav je dugačak jedan milimetar.
- Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki.
- Da li možete da poverujete da je ukupna težina svih mrava na planeti Zemlji gotovo jednaka masi svih ljudi? Kako je ovo moguće s obzirom na to da su ovi insekti toliko mali u odnosu na ljude. Naime, naučnici smatraju da na našoj planeti postoji oko milion i po mrava na svako ljudsko biće pa je, baš zato, tvrdnja tačna.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
124. - Sozercanje
riznica | 13 Oktobar, 2015 14:34
Sedele su jedna naspram druge. Ona i ona; ona jedna i ona ona druga kakva je nekada bila dok je bila mlada. Sedele su šuteći i ne pogledajući se, srkale ravnodušno supu i preznojavale se, kao dve drugarice, jedna stara, druga mlada.
Posle nekoliko zalogaja ona uzdahnu i priseti se svojih godina.
Nikada nije uspela da se oporavi do kraja.Teturajući po baruštini svojih sećanja tragala je za pribežištem od doživljenih grozota, ali joj je u osami samo jedan lik predstavljao izvesnu svetlu tačku. Pokuša da odgonetne misao o njemu (tom liku) prisećajući se svih onih mana koje je imao, koje su joj najviše bile urezane u sećanju, u njene sarkastične primedbe, ali što je više nastojala da naruži to sećanje, taj lik se sve više preobražavao i postajao privlačniji.
Međutim, odgovora nije bilo, a ona je i dalje sedela sama pred sobom.
Supa se ohladila.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
123. - Generacija novih palčića
riznica | 12 Oktobar, 2015 09:43
Svuda oko nas možemo videti bića koja se ulicom kreću drugačije nego „sav normalan svet“, ili sa slušalicama u ušima drže mobilni telefon u ruci u iščekivanju poruka ili telefon drže u obe ruke palčevima kucajući poruke i to traje ....
Stasala je generacija novih palčića, savremenih (sa ili bez navodnika), odrasla na elektronskim, informacionim tehnologijama i masovnim medijima.Masovni mediji formiraju mišljenje na način da čovek ima utisak da sam donosi odluke, da vlada situacijom. Stvoreno je masovno konzumentsko društvo, koje je inače u svojoj suštini u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem.Jednom rečju, proces globalizacije ulazi u svoje finale.
Generacija novih palčića se savršeno uklapa u ovaj trend, jer, po tvrđenju psihologa, u njihovom mozgu su, usled intenzivnog rada palčeva, pobuđeni sasvim drugačiji neuroni u odnosu na čoveka bez tih navika. Njihova glava je drugačija, a svest usmerena ne ni spolja ni unutra, već prema jednom naročitom svetu namenski kreiranom za njih, kreiranom upravo tim masovnim medijima.
Posmatrani očima običnog čoveka oni u najmanju ruku izgledaju čudno, izvitopereno. No dobro, tako je sa svim novotarijama. Vreme će pokazati šta je vreme iznedrilo.
Samo je jedno sigurno – oni neće obrađivati baštu!
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
122. - Sindrom bicikliste
riznica | 11 Oktobar, 2015 20:30
„Manifestuje se tako što u jednoj prilici do izražaja dolazi grandiozni ego, u drugoj slepa poslušnost. Da, u psihologiji se takvo ponašanje naziva “sindromom bicikliste”: one ispod vas gazite kao pedale; pred onima koji su iznad imate pognutu glavu i savijenu kičmu.“ (psiholog)
Dobro nam je poznato ovakvo ponašanje. Takvi su nam šefovi i oni koji bi se šefovima hteli zvati.
Međutim, kada dobiju po nosu podviju rep i nigde ih nema. Stara izreka kaže da „i nad popom ima pop“! Ako nisu, dobiće.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
121. - Usamljeni putevi
riznica | 10 Oktobar, 2015 22:52
Sama ideja o životu nije dovoljna. Glad za načim stvarnim, opipljivim daje smisao onom instiktivnom što prepoznaje ukus, teksturu i ne odustaje dok ne utoli glad, a stalno se hrani ...
Svaki čovek je biserna školjka koja se povremeno otvara prema stvarnosti, a pri tome duboko unutra čuva onaj svoj biser. Ljuska koja se na silu otvori ili pukne je kalvarija koja pruža drugačiji pogled a moguće i menja percepciju.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
120. - Eros
riznica | 09 Oktobar, 2015 14:04
Kao simbol pobede života nad smrću! :-)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink
119. - Fizionomija i svoje Ja
riznica | 07 Oktobar, 2015 19:59
"Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekome prijatelju, zato što onda još jače osećam da je jaz nepremostiv. Taj čovek je tu; ja vidim njegove jasne oči koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Jest, šta misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me on mrzi? Ili me prezire? Ili mi se ruga? On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, podsmeva mi se, osuđuje me, nalazi da sam prosečan ili glup čovek. Kako da saznam šta misli? Kako da saznam da li i on mene voli onako kako i ja njega volim? i šta li se kuva u toj maloj okrugloj glavi?
Velika je tajna neznana misao nekog bića – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, ni upravljati njome, ni potčiniti je, ni pobediti je!
A ja uzalud želim da se predam, da otvorim sva vrata svoje duše, i nikako da se predam! Na dnu duše, na samome dnu, čuvam svoje JA u skrivenom kutu, a do njega niko ne dopire. Niko ga ne može pronaći, ni ući u nj, zato što mi niko nije sličan, zato što niko nikoga ne razume."
(Gi De Mopasan, Usamljenost, Izabrane novele)
Ipak, stara izreka kaže, oči su ogledalo duše, a ljudsko telo je njena odeća. Fizionomija otkriva karakter. Govor i postupci nisu dovoljni, potrebno je uključiti sva čula da se stvori potpuna slika o nekome.
Ah, te uloge u životu, nikada nisi načisto s kojim likom iz kog vremena imaš posla. Ljudi se vole pretvarati da su ono šta nisu, bauljaju oko nas u raznim kostimima, slatkorečivi, i čini se da je sve na polici, golo pred nama. A nije.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
118. - Zvezde “padalice”
riznica | 05 Oktobar, 2015 21:43
Pogled ka nebu
U noći bez meseca;
Padaju zvezde
Sigurno ste barem jednom u životu videli zvezdu padalicu kako leti nebom i setili ste se kako tada treba da poželite nešto lepo što će vam se jednog dana ispuniti. Staro je verovanje kako će se onome tko tada poželi neku želju ona i ispuniti, s druge strane naši stariji verovali su i kako tada duša nekog umrlog odlazi na nebo.
Ništa od toga, zvezde čvrsto stoje na nebu.
Zvezde padalice ustvari predstavljaju nebeske pojave koje se događaju u Zemljinoj atmosferi prilikom prolaska komadića međuplanetarne materije kroz nju kada usljed velikih brzina dolazi do jonizacije i pojave brzog i kratkotrajnog svetlog traga. Pojava svetlog traga se zove meteor (od grčkog meteoron sto znači "aerodrom pojava"). U bezzračni prostoru tela određene veličine i sastava, koja se ne mogu videti optičkim, vizuelnim putem jer su suviše mala i koja kruže oko Sunca nazivaju se meteoroidi. Onog trenutka kada, krećući se oko Sunca, Zemlja preseče putanju meteoroida on ulazi u Zemljinu atmosferu, sagoreva i pri tome emituje svetlost koju mi vidimo na nebu "među zvezdama" a samu pojavu nazivamo - meteor. (preuzeto)
Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
117. - Moj Zemun – Deo IV
riznica | 02 Oktobar, 2015 14:42
Crno nebo i oštar hladan vazduh. Grad se skupio, zavio u svoje ulice i trgove. Noge šuškaju u gomili lišća što ga vetar nosi ulicama. Suvo lišće pruža osećaj topline pri pomisli da lako može da gori u malim vatrama, a čiji miris se oseća u vazduhu.
Šetnja ulicama usamljenim, kao što je ljudska duša usamljena od rođenja do smrti.Vodilja nam je uvek gorući mali čkiljavi plamen svog sopstvenog duha, upaljen ko zna kada i gde ...Ima jedna ulica u kojoj, bilo hladno ili toplo, osećam uvek onaj isti miris koji me guši, miris brašna. Čudno mesto isprepletenih puteva u kome su se sudbine upetljale u čvor isprovlačenih niti...Ulica Rabina Alkalaja, mesto sinagoga, mesto gde se tih nekih godina delilo brašno izbeglicama. Delilo se još ponešto,a nešto više od toga ponešto dobijali su samo privilegovani.Moja najveća privilegija je bila to što nisam bila privilegovana ... i to me brzo udaljilo od te „brašnjave ulice“ ...
Ne obazirući se na pravce vetrova, zaronila sam u mrak, u taj hladni vetar u gradu nervoznih ljudi koji su svi redom nekuda žurili, gradu koji nije imao skrovište, ali je sam po sebi bio jedno veliko skrovište; zaronila bez glasa i mirisa i putovala svojim svirepim putem pod sivocrnim nebom, da bih izronila na istom mestu; takoreći zatvorila krug.Ljudi su uglavnom predani svome poslu i obično ne misle da će se po njima išta zvati.Ni Rabin nije mislio te 1825. godine kada je iz Sarajeva došao u Zemun.
Prvo je radio kao učitelj sefardske dece, a kasnije je stupio na dužnost rabina. U Zemunu je boravio gotovo 50 godina, sve do 1874. Tu je sagradio sefardsku sinagogu (srušena 1943.) i dve škole za jevrejsku decu. Pod uticajem Francuske revolucije, borbe srpskog naroda za oslobođenje od Turaka i stvaranja moderne nacionalne države, u Zemunu je rabin Alkalaj začeo ideju o povratku Jevreja u Svetu zemlju, koju je Teodor Hercl, kasnije samo nastavio i razradio.У Земуну је 1840. године основао „Друштво за повратак у Ерец Јизраел“, прво те врсте. Društvo je imalo podružnice u nekoliko gradova, između ostalih, u Beogradu i Šapcu Alkalaj je posebno bio podstaknut veoma teškim položajem šabačkih Jevreja (osim za vreme vladavine Miloša Obrenovića), kao i u Vojnoj krajini. Posle toga, svoje ideje je počeo da propagira po Evropi.
Ulica od 1992. godine nosi ime rabina Alkalaja. Ranije (pre 1816—1897), za vreme austrougarske vladavine, to je bila Jevrejska ulica (nem. Judengasse). Prostirala se od Oračke do Ulice dr Miloša Radojčića, posle čega joj je naziv promenjen u Primorsku (1897—1992). U istoj ulici br. 5, 1850. godine je izgrađena ja aškenaska sinagoga, koja postoji i danas, ali u vlasništvu grada i trenutno se u njoj nalazi restoran tradicionalne srpske kuhinje. Jevrejska opština Zemun, blizu sinagoge, pokušava da sakupi sredstva da je otkupi.Umro je u Jerusalimu septembra 1878. ili 5639. po jevrejskom računanju vremena. Sahranjen je na Maslinovoj gori.
U Izraelu je jedan grad dobio ime po njemu — Jehudino svetlo („Or Jehuda“) — a u mnogim gradovima postoje ulice sa njegovim imenom. (izvor Wikipedija)
Negde u proleće ove godine sam se zatekla u tom restoranu, bila je subota i taj dan su zapravo otvarali restoran, svi zbunjeni, neuhodani, konfuzni ... morala sam preći na drugo mesto da popijem kafu ...Inače bašta je prekrasna i odličan ambijent za restoran, a da li je primereno, o tome ne bih, mada sinagoga nije u funkciji ...
Posted in Zemun. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
116. - Ljubav je Misterija
riznica | 01 Oktobar, 2015 11:54
Dotle, dok me hoćeš, ti me nećeš izgubiti – Ljubav.
Ljubav je čudna pojava, o njoj se pisalo, zapravo prvo crtalo, od samih početaka čovečanstva ... i još nije sve rečeno - Misterija.
... I još će se pisati, i uvek će se imati ponešto dodati ... – Neiscrpna tema.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
115. - Slatki Taš
riznica | 01 Oktobar, 2015 11:20
Danas je Taš najslađi park na svetu.Sajam meda i puno tezgi sa medom, proizvodima na bazi, sa i od meda pa sve do alata i opreme za pčelarstvo i literature. Puno sveta u parku.Najveća izložba meda do sada, sa više od 250 izlagača, počela je juče u Tašmajdanskom parku, u organizaciji Društva pčelara "Beograd" i Beogradskog udruženja pčelara i trajaće do nedelje, ove godine pet dana.
Interesantni su kozmetički preparati na bazi ovog pčelinjeg proizvoda, kreme za lice i masti sa propolisom, koštaju od 150 do 350 dinara. Sve lepo upakovano, sapuni kao poklončići i vosak izliven u kalupima za šape. Sapuni dekorisani zrnevljem kafe ...
Cene proizvoda uglavnom su ujednačene kod svih prodavaca: mešavina sa polenom i propolisom košta oko 600 dinara, med sa susamom ili mlečom 400 dinara, koliko treba izdvojiti i za teglu sa saćem. Sladokuscima proizvođači nude med sa orasima, za 500 dinara, a pravi ukras izložbe je med sa kandiranim voćem čija je cena, u zavisnosti od veličine ambalaže, od 120 do 2.000 dinara. Boca rakije medovače košta 450 dinara, a kesa domaćih medenjaka 50 i 80 dinara. Onima koji ga radije koriste kao lek pčelari nude med sa lekovitim travama, polenom i propolisom, ili zelenim oraščićima, po cenama od 600 do 300 dinara.
Ovogodišnju izložbu obeležiće i važan jubilej: proslava 110 godina postojanja Saveza pčelarskih organizacija, koja će biti završena sutra, svečanom akademijom u Kolarčevoj zadužbini. U prostorijama Saveza juče je održano zasedanje Balkanske pčelarske federacije, pa su gosti iz Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Makedonije i Slovačke posetili štandove na Tašmajdanu.(preuzeto)
Pa, ko voli, do nedelje mu može i kašika upasti u med.
Meni već jeste, danas.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
114. - Dostava cveća
riznica | 30 Septembar, 2015 14:47
Taj dan mi je bio rođendan.
Sedimo u kancelariji i radimo, nakon što su mi kolege čestitale i izljubili me ....
Domalo, dostavom dolazi ogroman buket cveća.
Predivan, ooooogroman.
Zahvalim dečku iz cvećare, on mi se nasmeši, ja potpišem i on ode.
Muškarci ćute, a žene, ma ćute i one a osećam kako me ljubomorno gledaju. Ma šta ljubomorno, već me mrze.
Pogledam , zavirim unutra, ... nema čestitke, nema pisamca, nema poruke ...
NEMA NIŠTA!!
Gledam bolje.
Gledam još. (već pomalo nervozno)
Ništa.
Srećom, neko je već zaključio (naglas) da je od muža, pa je tako i prošlo.
Ali, ne lezi vraže, moj dobar drug me i dalje gleda i tiho pita:
- Dobro, hoćeš li se zahvaliti čoveku?!!
- Kome? – pitam;
- Pa, valjda mužu, ako nije neko drugi?
- Vidiš li da ne piše od koga je? Jesi li ćorav?
- Dobro, zovi pa pitaj da li je on?
- Ma nemoj! A šta ako nije? Pitaće ko to meni šalje cveće?
- A šta ako jeste?
- Hm... (?)
- Pa ništa.
- Kako ništa?
- Lepo ništa. Ako jeste zahvaliću mu se kada dođem kući...
(duža stanka)
- I?
- Šta i?
- Šta si odlučila, hoćeš li se zahvaliti čoveku, red je?
- Neću.
- Kako nećeš?
- Lepo neću. Red je bio i da se potpiše. Vidiš da ne piše od koga je. Znači nemam se kome zahvaliti. A, btw. cveće je predivno, uživaću u njemu, to je sasvim dovoljno. To je i bio cilj, zar ne?
- Ma ne znam, ja bih se opet zahvalio!(?)
- I ja bih da znam kome ....
(i tako se raspravljasmo, bome, više od dva sata, ali ja ne popustih ...)
Cveće sam ostavila na poslu (buket je bio toliko velik, da sve i da sam htela, nisam ga mogla poneti). Ruža je bilo onoliko koliko sam tada imala godina. Mnogo! (preko trideset)
Kada sam došla kući, muž ćuti. Ćutim i ja........
Nikada nisam saznala ko mi je poslao taj prekrasni buket cveća za rođendan!
Šteta!....
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
113. - Dani evropske baštine
riznica | 29 Septembar, 2015 09:44
Kulturna baština je temelj evropske kulture. Međunarodna kulturno-turistička organizacija "Dani evropske baštine" održava se u desetak zemalja sveta, a Beograd je domaćin centralne proslave u skladu sa svojim predsedavanjem u Komitetu ministara SE.
Tema ovogodišnjih DEB je "Reke - tokovi nasleđa". 2015. godina je godina je evropska godina industrijskog i tehničkog nasleđa. Manifestacije "Dani evropske baštine" počela je 19. Septembra u Beogradu i trajaće do 23. septembra. Glavni program je obuhvatio uglavnom izložbe u važnim beogradskim zdanjima, kao i potpisivanje tri konvencije Saveta Evrope (SE), organizacije koja je ustanovila manifestaciju "Dani evropske baštine" (DEB).
Savet Evrope je preuzeo osnovnu ideju projekta „Otvoreni dani kulturnih spomenika“ održanog u Francuskoj 1984. godine, sa ciljem da spomenici kulture budu dostupni široj javnosti, proširivši je na zamisao o međusobnom zbližavanju stanovnika i boljem razumevanju sopstvenog prirodnog i kulturnog nasleđa i raznolikosti nasleđa drugih naroda.
Svake godine sa drugom temom, manifestacija je u Beogradu postala svojevrstan praznik kulture i turizma, kada se pripremaju tematski programi, otvaraju gradska zdanja, istorijske kuće, legati, muzeji i druge ustanove kulture i priređuje veliki broj raznovrsnih besplatnih programa.
29. septembar
U okviru manifestacije tradicionalno se u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda organizuju obilasci zdanja Starog dvora, danas Skupštine Grada Beograda.
Stari dvor sagrađen je između 1881. i 1884. godine prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog (1835–1891) kao privatna i službena rezidencija kralja Milana Obrenovića. Jedno je od najznačajnijih ostvarenja akademske arhitekture s kraja 19. veka, projektovan i oblikovan sa namerom da prevaziđe sve što je do tada izgrađeno i služilo kao zvanična rezidencija srpskih vladara. U ovom dvoru su boravili kraljevi Milan i Aleksandar Obrenović, a od 1903. do 1914. godine predstavljao je zvaničnu rezidenciju dinastije Karađorđević i samim tim bio stalna pozornica važnih istorijskih događaja. Posle Drugog svetskog rata u zgradi se nalazio Prezidijum Narodne skupštine, Vlada FNRJ i Savezno izvršno veće, a od 1961. Skupština Grada Beograda. Zdanje je 1983. godine proglašeno za spomenik kulture.
Iako se centralni program DEB završio 23. septembra, kraj celokupne manifestacije je poslednjeg dana septembra. Do tada će biti organizovano još izložbi, predavanja i stručnih skupova. (Preuzeto)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
112. - Jutro nije blizu
riznica | 28 Septembar, 2015 20:22
Sunce se spustilo nisko ostavljajući na nebu krvavo crven trag. Smrkavalo se i postajalo je hladnjikavo. Dva stara prijatelja su sedela oko kamina, on sa jedne, ona sa druge strane a između njih je pucketala vatra bacajući varnice iz otvorenog kamina. On je čitao a ona razmišljala.
Borba je bila silna, duga i mogla je trajati u nedogled da publika nije podbacila. Od siline udaraca stradali su navijači. Pokošeni do nogu, popadali svi do jednoga.
Oni su popravili dresove i napustili borilište. Sada više nije bilo nikoga ko će se, kao nekada, zapitati šta je on njoj, a šta ona njemu bila. Ona je njemu isto što i on njoj, sve ono što, sem njih, nikada niko više neće (sa)znati.
On podiže pogled sa knjige i pogleda kroz prozor. Kiša je raskvasila zemlju i putevi se nisu razaznavali u blatu. Ona ostade misli zaglavljenih u razmišljanju.
Daleko je zora, reci mi da znam, da jutro nije blizu.
Odmor prija. Neka potraje ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
111. - Snovi i Priključenije
riznica | 27 Septembar, 2015 13:54
Snovi Snovi su strast koja ne zna za pravila i obzire. Oni su slobodni od samosvesti i ponosa, od dostojanstva, živaca, skrupula, laži, moralnosti; od hipokrizije, mudrosti, straha za džepom i mesta u ovom svetu Strast je strela, a snovi vetar koji je nosi; Da zajedno nisu tako brzi i oštri, zemlja bi se odavno prazna okretala, letela ka nestajanju ...
Priključenije
Nakon košmarnog sna
osvanuo je lep dan oslobađajućeg jutra,
spremnog za novo priključenije.
Važno je bilo
osloboditi se okova zla
preći na novi peron
koloseka života
i sa novom snagom
dolazećeg jutra
iznova osvajati snove
drugačije,
s pogledom punim nežne odlučnosti
i opominjujuće dobrote,
(životne) krepkosti i (moralne) kreposti
Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
110. - Život i Sećanja
riznica | 26 Septembar, 2015 23:50
Život
U najezdi jednina
i zlu svagdašnjem
sačuvaće se cvet
koji će dati
seme i plod
vetrom ili pčelom
sačuvaće život ...
Sećanja
Dan po dan, prolaze godine ...
Starimo, a sa tim dolaze i zaboravi
i dok stoji gola do istine,
kao stablo opalog lišća,
sretna što se još uvek jasno može setiti
svih onih lepih trenutaka ...
i onih divnih, retkih ljudi
koji su je voleli i poštovali
upravo zbog onoga što ona u suštini jeste.
Njih nikada neće zaboraviti,
ni u trenutku kad skonča
u onoj bolnoj tački tuge
što nagovijestiće kraj ...
Život sledi neke svoje nagone, obrće oko svoje ose, tu i tamo skreće, iznenadno se razleti uzduž i popreko kao poludeo, nemilosrdan, i povlači nas po sopstvenoj volji, prema raju ili paklu, bez obzira na naše napore ili naše zasluge.(A.Kaso)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
