Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [179]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

290. Moja baka

riznica | 13 Novembar, 2017 18:18

 

Osećanje groznice i mrzlice ...bašta je nanjušila hod.
Jutro se provlačilo stazama u vrtu koracima koji su se sporo vukli po uvelom lišću. Ušlo je u kuću, hodnike, podrum, merdevinama se popelo na tavan, pa kroz solundar u dimnjak i izašlo iznad krova. Toga dana u njenu sobu nije ušlo. Otpočeo je san u večnom mraku.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

289. Jesi li ...?

riznica | 12 Novembar, 2017 21:51

 
Natočila sam crvenu boju
Onda sam ispila slovo "X"
...možda je to moj bol stvorio.
Da li si se odlučio? 


 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink

288. Beth Hart

riznica | 12 Novembar, 2017 08:07

   

Pevačica izuzetnih glasovnih mogućnosti, emotivna i jaka, nežna sa surovim "ispadima" oduševila je prilično zahtevnu publiku u Hali sportova. Pevala je najlepši bluz, soul i jazz, svirajući na klaviru i gitari  a imala je i nekoliko vokalnih izvedbi, a uz pratnju celog benda grmio je ozbiljan rokenrol. Ljubitelj sam bluz i soul roka gde je ona davala celu sebe u tom trenutku. Scena je njen život, odlično i snažno se povezala sa publikom koje je isto tako divno treperila sa njom.

Puno kvalitetnog zvuka, emocija od nežnih do sirovih, ljubitelji dobre muzike bili su zadovoljni, kao i ja.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink

287. Promena

riznica | 11 Novembar, 2017 14:35


Nijedna promena ne dolazi bez ideje prethodnice, koja je vodi i pokazuje joj put. Ta ideja mora da svetli u ljudskoj suštini zovući je i mameći potrebu za njom.  
Kao događanje mora biti sagledava i u svom sagledavanju sebi shvatljiva toliko da i obamrle izvodi i podiže na taj put ...
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

286. Pero

riznica | 10 Novembar, 2017 17:26

 
Misli su takve, roje se velikom brzinom a prstići samo skakuću po tastaturi ne bi li stigli brzinu sinapsi. Napreduješ nezgrapnim tempom mehanike.
Sasvim drugačije je bilo nekada pisati guščijim perom; imalo je to drljanje po istrošenoj hartiji svoje čari, svaki čas se umakalo u mastilo. A onda čekaš da se sve dobro osuši ili nežno posušiš sunđerom. Misli su se tada prilagođavale brzini ruke u krasnopisu, prsti su čvrsto stiskali pero i priljubljeni uz njega sanjarili. Um je plesao na krilima štiva.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

285. Trska

riznica | 09 Novembar, 2017 15:26


Kopita propadaju u mulj dok prolazimo kroz trsku i šaš. Trska podrhtava na povetarcu a gvozdena ruka u svilenoj rukavici joj pridržava stabljiku.
Čvrsto držim uzde i pitam se sedlamo li pogrešnog konja na tom putu?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

284. Šešir

riznica | 07 Novembar, 2017 19:09


Čvrsto stisnute usne i skupljene obrve, nepromenjen razgovor se vodi, labavom putanjom Ako, Možda, Ipak, Kao, Videćemo, Ali, Ali, Ali ...
Sa italijanskim  šeširom, francuskim akcentom, nemačkom disciplinom i engleskom predostrožnošću (nepoverenjem) i mucavim mačkama (perzijskim) koje su puštene da govore.
Uopšte mi se ne dopada susret sa tim šeširom.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

283. Dani

riznica | 07 Novembar, 2017 02:10


Svaki dan, pomislim, kako je naporan dan bio.
Svi su dani naporni, to je priroda egzistencije.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

282. Lepota daljine

riznica | 05 Novembar, 2017 10:15


Neznane daljine čežnjivo mame lepotom.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

281. Fikcije

riznica | 05 Novembar, 2017 01:08

 

Pisci i pjesnici stvarajući svoja djela, ne misle ni jednog trenutka, da će čitalac uzeti te fikcije za stvanost. A događa se upravo suprotno. U djelu tražimo, kopamo, viviseciramo  po životu autora.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

280. Crtica o životu

riznica | 04 Novembar, 2017 11:40

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

279. - Žaba

riznica | 21 Oktobar, 2017 14:59

 
Kada te oseka povuče a ostane mulj ili otploviš na talasima plime, nemoj misliti da tamo negde nema žabe za sutra, jer je danas mlada.
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

278. Zlatna jesen

riznica | 18 Oktobar, 2017 19:53


U mladalačko doba, kad imaš jedva šesnaest, a već se ne sećaš detinjstva, samo ti se čini da je to jedna krivudava reka koja te nosila i kojom ploviš a zamišljaš je, kroz rupe u sećanju, kao plavozelenu vrpcu koja se nastavlja dalje kroz period opasnosti do konačnog i trajnog zatvaranja radnje.
A ta reka je, možda, uže ispleteno od mnogo strukova obala mestimično kao ostrvcima na neko vreme razdvojene vode dok se ona nizvodno ponovo ne sjedini sa upamćenom sobom, poput prijatelja koji su se nakon dugog vremena ponovo sreli.
I teče mirno, duboka i široka, primajući vodu pritoka - rečica i  potoka, teče do pevih magli, oblaka i kiša. A onda se ne da, ne da izliti kraju.
Oblaci kupaju svoje nabore u posudama grimiznim, ljubičastim, skarletnim i narandžastim, lepo vreme ne da letu da prizna kraj, ono blista u čarobnom sjaju zlatne jeseni, ali opalo lišće su prve bore vremena ...
 
 
 
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

277. - Rosulja

riznica | 03 Septembar, 2017 09:00

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

276. - Muk

riznica | 18 Avgust, 2017 19:46

 

Kuc, kuc ...

Ima li koga?

 ...


Muk.

Vrata nisu zaključana, mračno je, a iz svih ćoškova samo se cakle beonjače.

Tišina se razlila, gluva, gluvlja od smrti.

...

A smrt bi htela imati vlast.

U tišini.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

275. - Kecelja

riznica | 16 Avgust, 2017 21:11

 

Danas, kada postajem pionir 
Dajem časnu pionirsku reč: 
Da ću marljivo učiti i vredno raditi 
poštovati roditelje i starije, 
i biti veran i iskren drug, 
koji drži datu reč; 
Da ću voleti našu domovinu samoupravnu 
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju 
Čuvati bratstvo i jedinstvo 
Svih njenih naroda i narodnosti 
I ceniti sve ljude sveta 
koji žele slobodu i mir!

 

Tako se počinjalo. Bela košulja i plava suknjica ili pantalone, priredba i zakletva za novog đaka prvaka. Školi se, kao i edukaciji sveukupno pridavao značaj i ona ga je imala. Mladi čovek se od samog početka uspravljao prema uspostavljenoj moralnoj vertikali.

 

Crvenu maramu dobit ću ja i plavu kapicu tralalala...

 

Prvoga dana u školi se, osim svečane uniforme, dobijala i plava kecelja kao radna uniforma, više u cilju zbližavanja i jedinstva nego prikrivanja socijalnih razlika kojih nije ni bilo ili su bile neznatne. Svi smo bili jednako obučeni i učili smo iz jednakih udžbenika.

Danas, kada ništa nije važno ni sveto, osim boje partijske knjižice, ideja uvođenja kecelje da nije tragična bila bi smešna. Kecelja ima svoje značenje i smisao. Ona se ovde, međutim, hoće uvesti da bi se prikrile dramatične socijalne razlike u društvu između nepristojno bogatih i nedopustivo siromašnih i stvori još jedan od mnogobrojnih privida, ali i kao mogućnost da se na sigurnom poslu napravi dobra zarada.  Zapravo je biznis jedini motiv. Jer koga je još briga za školu?  Da se hoće uprosečiti društvo i zavesti red, uveli bi se jedinstveni udžbenici i ne bi u DRŽAVNIM školama svaka škola vodila svoju politiku. Imali bismo jedinstven obrazovni sistem, a ne da svako radi po svom programu. Ako je dete prinuđeno da promeni školu, mora kupovati sve nove udžbenike, od kojih se mnogi i ne otvore za potrebe nastave. Bitno je da se knjige kupe. Kao i kecelje, makar se i ne nosile. 

Dosuće se još malo prašine i dodatna doza magle, da guske mogu leteti.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

274. - Zimnica

riznica | 14 Avgust, 2017 08:20


Vreme je da se počne razmišljati o zimnici, kao nekada što se to radilo, jer ova suša, pa poplave i grad slute na glad. Za zimnicu se, po pravilu, odabiru zdravi i jedri plodovi, trulež se odbacuje.

Dobra stara vremena, govorili smo setno, spominjali ih onda kada smo bili sigurni da su zauvek prošla. Danas ne govorimo ništa. Samo šapućemo. I ponekad pišemo.

Volela sam pisati priče iz prošlih vremena, imam i blog o tome, ali otkako se sadašnjost smestila u prošlost, prestala sam pisati.

Naši satovi polako otkucavaju vreme, a naše vreme otkucava uzdahe poput sata na sahat kuli u Prilepu (@Lastavica).

Ovaj blog je bio blog svakodnevnice, najviše blog hroničarskih zapisa, dok   energije koje tvore psihološke slojeve ljudskog bića nisu, sa ovim čudnim vremenom presušile, pa niti tvore niti ruše njegove tokove. Preovladao je jedan jedini utisak - Čovjek se uklopio u savremene svetske tokove - sve je isto, a nema znakova jednakosti.

I ovako konzervisano u vremenu, ostaje još samo hermetičko zatvaranje. I eto zimnice! Od najboljeg roda.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

273. - Zbog takvih priča ...

riznica | 11 Jun, 2017 13:17

      

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

272. - Muzika iz rajskih vrtova

riznica | 02 Jun, 2017 23:48

Music For Dreams

 

Na malom brežuljku određenog oblika ili iznad trga od crne ugažene zemlje leluja zgusnuti vazduh kao muziku koja se obraća i čulima i razumu.

 

Muzika koja pobuđuje samo čula prima se uhom i za nju nije potrebno učešće razuma; takvo je pevanje ptica; njihov pev slušamo sa zadovoljstvom, ta muzika nije proizvod razuma, u njoj nema harmoničnih odnosa koji bi mogli uključiti razum, u njoj nema konsonanci i disonanci, ona se dopada kao posledica prirode prijatnih glasova. Ta muzika je iracionalna kao i osećanje iz kog nastaje i kojem se obraća. Nju čak i ne bi trebalo nazivati muzikom. Muzika se može obraćati i razumu; to je muzika koja se može shvatiti a da nije čulna i u nju spada musica mundana i musica humana; harmonija te muzike dostiže se razumom; ona ne daje smješu zvukova već odnos brojeva. Ona se odnosi na muziku sfera i muziku koja izražava moći duha. Između te dve muzike nalazi se ona koja se sluhom opaža i razumom prosuđuje; to je muzika koju su u staro vrijeme nazivali musica instrumentalis; ona nije samo prijatna lepotom glasova već naš razum u njoj nalazi i harmoniju brojeva. Samo čovek, budući da je razumno biće može da razume harmoniju. Ta muzika dozvoljava suđenje osećanja i razuma i to nije posledica prirode prijatnih zvukova i glasova, već konsonansa i drugih intervala raspoređenih prema unutrašnjem poretku harmonskih brojeva. Takva muzika daje zadovoljstvo i uči. Osećaju ili razumu pripada poznavanje muzike. Ono što čula dobijaju od materije zvukova, to razum odvojivši se od materije, saznaje u onom obliku u kom ono postoji u prirodi; suđenje čula je neophodno jer je ono vremenski prvo i razum ne može obaviti svoj deo posla, ako mu ne prethodi delatnost sluha. Sluh i razum deluju tako što jedan percipira u zvucima, a drugi dokučuje muziku u brojevima. Predmet teorije muzike, po Salinasu, je zvučni broj. To je za posledicu imalo da se muzika ne mora zahvatati samo čulom sluha već i mišljenjem, pa je muzika tražena u svemu gde su se mogle naći proporcije i brojčani odnosi; bila je viđena i u svetu i u unutrašnjosti naše duše; na taj način ona se mogla deliti na muziku koja postoji u kosmosu (musica mundana), na muziku koja prebiva u ljudskoj duši i čija je osnova unutrašnja harmonija (musica humana) i na muziku koja se realizovala uz pomoć instrumenata (musica instrumentalis). Muzikom sveta koja je tražena u kretanju nebeskih tela bavili su se matematičari, a muzikom koja počiva u čoveku i zasniva se na proporciji duše i tela bavili su se fizičari; samo je treća od pomenutih oblasti muzike pripadala "muzičarima" i to beše instrumentalna muzika. Istinska muzika jeste samo muzika sveta, dok su druga dva oblika muzike bili njeno podražavanje; ta nebeska muzika bila je metafizička, transcendentalna, neuhvatljiva čulima ne zato što smo se na nju navikli od rođenja, kako su to smatrali stari pitagorejci, već stoga što se ona ne čuje, što ne zvuči, budući da je ona duhovna harmonija. Ta samo mišljenjem dokučiva muzika nazivana je i spekulativna i ona je imala uvek viši rang u odnosu na praktičnu muziku. Nebeska muzika se razlikovala od pitagorejske muzike sfera: ona beše nebeska u smislu hrišćanske transcendencije. Harmoniju te spekulativne muzike čovek ne stvara već može samo da je misli; kako je tu reč o jednoj jedinoj nebeskoj harmoniji, srednjevekovni mislioci nisu nalazili mesto fantaziji, originalnosti, stvaralaštvu;

Izvor: M. Uzelac, Filozofija Muzike 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

271. - Manastir Lelić

riznica | 03 Maj, 2017 19:17



Jedan od najmlađih, a istovremeno i najzanimljivijih manastira Srpske pravoslavne crkve jeste manastir Lelić kod Valjeva. Ovaj manastir je kao svoju zadužbinu podigao veliki srpski vladika Nikolaj Velimirović uz pomoć svog oca Dragomira. Do 12. maja 1996 bio je parohijska crkva, a toga dana, na obilježavanje 40 godina od smrti vladike Nikolaja i 5 godina od prenosa njegovih moštiju iz Amerike (Libervil) pretvorena je u manastir,
Kompleks manastira je relativno mali i lako pristupačan. Sama crkva je rađena u moravskom stilu (autentičan srpski stil  -  osnova crkve u obliku trolista odnosno trikonhosa koja je zapravo crkva sa osnovom upisanog krsta (normalnog i sažetog sa dvije pjevničke apside sa južne i sjeverne strane po uzoru na svetogorske manastire); obrada sivo ili žućkasto kamenje i crvene opeke koji obavezno formiraju ukrasne šare pogotovo najvišeg pojasa i upotreba kamenih rozeta, kao i reljefa koji pokrivaju sve okvire portala, prozora, lukove), ali je vrlo specifična arhitektura sa  vidnim elementima i savremenijih stilova arhitekture. A primijetan je i srpsko – vizantijski stil, koji se najviše može uočiti u dekorativnosti fasade, koja je postignuta kombinovanjem sige i opeke.Upravo ta kombinacija ovaj hram čini specifičnim i različitim u odnosu na ostale crkve ovog kraja.
 
Bigar ili siga je karbonatni sediment koji nastaje oko hladnih slatkih voda sa sadržajem bikarbonata gde je vegetacija bujna. Biljke iz vode bogate kalcijum bikarbonatom apsorbuju CO2, a oko njih se taloži CaCO3 i oblaže ih. Truljenjem biljaka, slično kao kod lesa, nastaje šupljikava stena koju zovemo i karbonatni tuf. Dobar je gradjevinski materijal, lako se obradjuje i intenzivno je korišćen u izgradnji srednjovekovnih manastira. Ima ga u okolini Jagodine, u selu Brasina kod Loznice, izvornom delu reke Ljig, kod Niške Banje. 

U južnoj apsidi crkve počivaju mošti vladike Nikolaja prenijete 12. maja 1992. god. iz manastira Svetog Save u Libertvilu (SAD). Ovde je sahranjen i episkop šabački Jovan (Velimirović), sinovac vladike Nikolaja. Dvije godine poslije osvećenja crkve, 1931. god. podignuta je i kuća za sveštenika. Kuća se nalazi na oko 50 m sjeverno od crkve i ima četiri prostorije 4×4 m sa ulaznim trijemom. Ova kuća je 1991.god. pretvorena u Crkveni muzej posvećen uspomeni na episkopa Nikolaja, jednog od najumnijih arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Vladika Nikolaj je bio veliki prosvjetitelj, doktor filozofije sa Oksforda, autor velikog broja religioznih i filozofskih djela. Obnovio je srpsko crkveno besedništvo i sam je bio najveći besednik u istoriji srpske crkve. Njegova djela do sada sabrana iznose 13 tomova. Upokojio se u gospodu 18. marta 1956. godine.

 

Ikone i freske su nastale po zamisli njegovog zadužbinara, vladike Nikolaja Velimirovića. Istorija manastira biljeleži da su ikone i freske načinili Krsta i Rafailo Nikolić iz obližnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Zanimljivosti vezane za živopis glavne crkve manastira Lelić oslikavaju bogoslovsko tumačenje samog vladike Nikolaja Velimirovića. Ikonostas datir iz 1929. godine, kada je nastala i glavna manastirska crkva. Cjelokupan živopis, kao i ikonostas su resaturirani krajem 20. vijeka, tačnije u periodu između 1988. i 1989. godine.

izvor teksta Internet

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com