209. - Drž se zemljo Šop te gazi!
riznica | 14 Maj, 2016 22:06
Ono što je jedna zajednica razvila iz svojih rudimentarnih početaka a danas se neguje pod uticajem popularne i umetničke muzike kao nezapisana živa tradicija, zovemo folklorom.
Oj devojko, oj devojčice, ukrašću te od majčice ...
Savez kulturnoumetničkih društava Beograd organizovao je 60.festival ansambala narodnih igara pod nazivom Amateri svom gradu koji je takmičarskog karaktera.
Mala bašta al je puna šljiva, zaprosi me moj komšija..
Lake noge poskakuju zemlju ne dodiruju, držanje, imitiranje ogovaranja, čavrljanje devojaka, nošnja, vez, čobanski štapovi, step, povici iju, iju, ijuju, ... sve je umetnički doterano, obrađeno, lepo.
Već sam pisala o tradiciji, o tome kako kaže izreka Bolje zemlju prodati, nego običaje izgubiti. Običaji nastaju dugotrajnim ponavljanjem u zajednici i pored jezika daju joj obeležje, karakter ili kulturu. Bez kulture, jezika i tradicije ne može se održati zajednica, narod.
Ja je pito i ona mi dala ...
Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Međutim, mnogi običaji Srba su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti. Danas, u izmenjenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života.
Ovakve manifestacije pravi su način za to.
Volim nekoliko igara a ovaj put sam izdvojila šopske igre. To je veoma dinamična, dominantno muška igra iz jugoistočne Srbije pomešana srpskim i bugarskim koracima uz stalne povike igrača : "kosi, kopaj, drž’ se zemljo šop te gazi".
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
208. - Različit dan
riznica | 12 Maj, 2016 09:26
Dan tmuran, miriše na kišu. Kiša nikada ne miriše po uspehu. To je, ipak. samo u našim glavama. Ne treba se obazirati na to šta obećava tmuran dan, već šta smo sami sebi obećali. Zacrtali.
Ljudi, više – manje, žive slične živote sa uhodanim ritmom obaveza, a ipak ih razdvaja toliko očekivani trenutak uspeha, ostvarenja njihovog zamišljenog cilja.
Jedni su na svom oblaku, ravnodušni prema posledicama, nikada ne sumnjajući u uspeh, dok drugi, glave pune misli, loše spavaju i nikada ne nađu spokoja.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
207. - Grobnica za Savu
riznica | 10 Maj, 2016 09:16
Sve češće mi se čini da je ranije u našim životima bilo više vremena za sve što bismo hteli. Možda i nije, ali jedno je sigurno, da postoji mesto gde vremena ima na pretek i da ono više nikome ništa ne znači.
Groblja.
Mesta apsolutnog mira i tišne. Grobne tišine. Spomenici smiruju dok tiho stoje u polju usnuli i hladni kao kralj pred mrtvim dvorjanima.To je, mislim, tako zbog materijala od kojih su izrađeni, jedni od kamena a neki i od bronze, teških materijala koje zamišljamo kao neuništive, te oni stvaraju iluziju večnosti.
Postoje ljudi čiji životi nadilaze vreme u kome su živeli, čija dela prevaziđu njihove živote, po trajanju, po težini, po značaju, po volumenu ... i čiji grob postane mesto okupljanja, kao mesto nove nade, kao izvor energije koja se crpi iz tog njihovog dela, ugleda koje preraste u kult.Takav beše grob Svetog Save Srpskog u manastiru Mileševa.
Međutim, te 1594. godine Gospodnje banatski su Srbi podigli ustanak protiv turske vlasti. Lik srpskog velikana nošen je na zastavama. Kao kazna za ovu bunu u krvi ugušenu, Sinan-paša je 10 maja naredio da se mošti najvećeg srpskog svetitelja donesu iz manastira Mileševa , gde su se nalazile preko 350 godina, i spale. To je trebalo da uništi svetiteljev veliki kult u narodu, a sa njim i sve nade za oslobođenje od osmanlija. Mošti Svetog Save bile su, po rečima istoričara, „izvor srpskog državnog legitimiteta" i „simbol srpskih tradicija o državi i nezavisnosti".Po jednima spaljivanje moštiju se dogodilo na Vračaru, gde je podignut veliki crveni krst po čemu se ovaj deo Vračara tako i zove, a po starijim izvorima je to bilo na Malom Vračaru, na mestu današnjeg Tašmajdana.
Svake godine, 10. maja, Srpska Pravoslavna Crkva molitveno se seća i obeležava dan spaljivanja moštiju Svetog Save Srpskog.(izvor internet)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
206. - Ljubomora
riznica | 08 Maj, 2016 16:02
Ljubomoru stvara sujeta onda kada oseti da je neko bolji. Tada čovek počinje da gubi meru, preteruje u postupcima u svemu.
Uklapanje sopstvenog izgleda u društveno prihvatljive norme je najbolji primer ličnog nastojanja da se bude bolji na prepoznatljiv način. To je moda. Tada naša „elita“ ropski prihvata sva svetska zastranjivanja i sve gluposti tzv. Savremenog života, demantujući samu sebe.
Ljubomora je rezultat površnosti, a površnost zanemaruje suštinu jer vidi samo spoljašnji sjaj.
Tako ljubomora postepeno ali sigurno razdire ličnost.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
205. - Ćorava kutija
riznica | 04 Maj, 2016 20:21
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
204. - Fatalni Aca
riznica | 04 Maj, 2016 11:32
Kralj Aleksandar I Karađorđević, kralj Kraljevine Jugoslavije, poznat kao kralj Ujedinitelj (Narodna skupština i Senat Kraljevine Jugoslavije dali su mu naziv Viteški kralj Aleksandar I Ujedinitelj) , poznat kao drugi sin kralja Petra I Karađorđevića iako je bio četvrto dete (od petoro dece) po redosledu rađenja (ženskinje se ne računaju), poznat po tome da je na presto stupio zahvaljujući tome što se njegov brat princ Đorđe odrekao prava na presto nakon snažnog pritiska političkih krugova u Srbiji (27. marta 1909), poznat po svojoj ključnoj tezi "Balkan - balkanskim narodima" (s tezom da je to jedni način da se stvori zona mira i stabilnosti), poznat po agrarnoj reformi, ličnoj vlasti, Oktroisanom ustavu (septembar 1931) i (šestojanuarskoj) višegodišnjoj diktaturi, po tome da ga ni Srbi nisu baš nešto voleli budući nije napravio manju državu prikladno veliku Srbiju i konačno poznat po svom tragičnom kraju ( ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934. godine od strane hrvatskih ustaša i makedonske organizacije VMRO) kao i po tome što mu pripisuju da je bio Mason.
Manje je poznato da je bio prvi Srbin koji je leteo avionom, po nestalom gradu Žrnovu (na mestu Neznanog junaka na Avali) i to da je bio veliki ljubitelj tetovaža, pa je i sam imao jednu na telu (na grudima mu je izrađena velika tetovaža na kojoj je predstavljen pruski jednoglavi orao raširenih krila koji u jednoj ruci drži mač, u drugoj šaru, dok mu na glavi počiva heraldička kruna, a tu u činjenicu otkrio je Đakon Nenad Jovanović prikupljajući materijal za knjigu “Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”, u kojoj je prvi put i objavljena fotografija kraljeve tetovaže), kao i po najlepšem mostu koji je Beograd ikada imao, kako tvrde starosedeoci, a koji je ime dobio u čast kralja Aleksandra, dva meseca ranije ubijenog u Marseju.
Ovo je priča o mostu!
Na mestu na kom se danas nalazi Brankov most nekada je stajao most kralja Aleksandra, prvi most u istoriji koji je drumski spojio Beograd i Zemun . Oslonjen je bio na dva armirano-betonska soba stuba u srpsko-vizantijskom stilu, dok su čitavu konstrukciju držala čelična užad. izgrađen je po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu, a ukupna dužina iznosila je 474 metara, a Beograđani su ga od "milošte" zvali Acin most. Bio je to Zemunski most, zahvaljujući kome su Beograd i Zemun postali jedno.
“Most nije bio dugog veka, posle samo sedam godina dignut je u vazduh u aprilu 1941. godine, a rušenje je obeležila velika tragedija. Naime, most je dinamitom survan u vodu baš u trenutku kada se ispod njega nalazio brod "Tanasko Rajić" sa 110 ljudi.Inženjeri su u mrkloj noći prevideli lađu, te se metalna konstrukcija survala tačno na nju na mestu usmrtivši 95 osoba. Tako se i potvrdio mit o prokletstvu mosta nastao zbog činjenice da se gradio na ostacima stare džamije. Nekadašnja Liman džamija nalazila se tačno na mestu gde je danas noseći stub mosta na desnoj obali Save.”
Još zanimljivosti
Posle rušenja, kad su Nemci potom ušli u Beograd hitno im je bio neophodan most za prebacivanje trupa i opreme iz srednje u jugoistočnu Evropu, kao i sirovina, ali i ranjenika u obrnutom smeru. Kako je opravka postojećeg mosta bila krupniji zalogaj rešenje je pronađeno u Žablju, gde je neposredno pre toga, s ciljem da premosti Tisu, iz Nemačke u delovima dopremljen novi most. Pošto je most u Beogradu bio neophodniji to je nesuđeni žabaljski hitno prebačen u Beograd, montiran, i tokom 1942. godine pušten u saobraćaj - To je Savski most (Beograd).
Postoji i mit o prokletstvu mosta kralja Aleksandra, koincidencijom korišćenog 7 godina, posebno zbog činjenice da se most gradi na ostacima nekadašnje džamije, koju su prethodno morali da raščiste. Džamija se, inače, nalazila tačno na mestu gde je danas noseći stub mosta na desnoj obali Save. Upravo su tu Liman džamiju, kako se zvala ova bogomolja, ljudi želeli da zaborave.
Izvor Vikipedija
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
203. - Glavešine iz našeg ćorsokaka
riznica | 02 Maj, 2016 13:05
Ne izjednačuj propast države sa propasću svega, države se i daju narodima da bi imalo šta propasti umesto naroda, da bi se imalo šta dati u otkup duše naroda. Vladika Nikolaj Velimirović
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
202. - Malo (bolje) sutra
riznica | 25 April, 2016 12:20
Tačno vreme.
Pauza.
Pogled kroz prozor ukazuje da treba poneti kišobran. Nevoljno krećem i žurim da bih u tih pola sata stigla završiti obaveze. Kiša sapire ulice tužnoga grada.U povratku kao i u odlasku vozim se tramvajem. Samo da opet ne smrdi, pomislih.
Ulazim.
Smrdi. Grđe nego prošli put.
Namrštena „bacam“ pogled da vidim da li su opet tu žena što je prošli put neprestano trebila vaške po glavi i uspavani čovek? Nisu. Vidim dvojicu baskućnika sa kapuljačama.
Pogled mi se susreće sa mladom devojkom i ona reče, linija kruži, pa Oni tu sede, spavaju i greju se ... Tramvaj kao socijalna ustanova, pomislih! Možda je to najjeftiniji način ...?
Možda?
Ali kruženje beskućnika tramvajem broj 2 u Beogradu je izgleda postalo put u bolje malo sutra.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
201. - Rok at Taš
riznica | 23 April, 2016 08:28
Završena je rekonstrukcija stadiona Tašmajdan i on je sinoć svečano otvoren odličnim rok koncertom na kome su nastupale rok grupe uz koje smo odrastali a koje su zajedno sa nama starile. Sjajan vatromet i poznati avangardni zvuk muzike.
Kultno mesto je imalo rekordan broj posetilaca. Sve je bilo kao nekad, a i ja sam kao dobra i poslušna Pepeljuga ostala samo do ponoći ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
200. Divna je Divna
riznica | 21 April, 2016 23:21
Neočekivano sam se obrela na koncertu Divne Ljubojević i zaista je vredelo večeras biti u Sava centru. Odlična akustika, sjajno osmišljena pozadina scene sa detaljima enterijera , apsidama, oltarima, freskama, eksterijerima manastira, prirodom, sve snimano kamerom u pokretu, ostavljalo je utisak da je izvođenje u crkvi.Vrhunska prezentacija, divan glas i odlična grupa Melodi u pratnji.
Divan audijelni ugođaj obogaćen vizuelnim efektima. Duhovna muzika.
PS
Od kad tebe volim ja nije izvođena.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink
199. - Homo balcanicus 1
riznica | 20 April, 2016 12:56
Kad plakanje postane opasna veština, a laganje vrlina, znači da je došlo paravreme?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink
198. - Dobre sluge – zli gospodari
riznica | 19 April, 2016 08:56
Homo balcanicus. Posmatram ljude ruralnog porekla, sudbinski predodređene za potčinjavanje prirodnim silama i pojavama; oni u uslovima građanskog života nastavljaju to kao logičan sled jednog stanja stvari.
Kad su u poziciji dole, oni uvek idu u pravcu veličanja pretpostavljenog a ne u pravcu sopstvenog usavršavanja i uzdizanja. Oni se čak trude i da umanje sopstveni ugled pre nego da podignu svoju vrednost i tako omogućavaju ostajanje u močvari.
Ali ako na neki način dođu u poziciju gore, tada zaboluju od sindroma bicikliste.
Teraju i voze isto.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
197. - Kazan-ovina kuhinja
riznica | 16 April, 2016 23:03
Ti misliš da je tebe nemoguće ne voleti, a zapravo zaboravljaš da je junak tvog života razapet između svih žena koje su se ikada pojavile u njegovom životu, između pomaganja baki, majci i silnim drugim pomahnitalim, bolesnim, ostavljenim i razočaranim ženama ... On je između. On je uvek između, jer on je čovek koji ne zna šta hoće, osim što zna da hoće sve. Bez kriterijuma, bez emocija, bez obzira ... bitno je samo da njegove budu sve...
Njemu je zapravo svejedno, tako da će voleti i tebe, ograničeno, važan je samo broj, voleće te kao jednu u nizu. Voleće te na sve moguće načine koje od njega žene traže, uglavnom sažaljenjem koje uspravlja i stvrdnjava njegovu mušku spravicu. Dovoljno je da budeš jadna, što ti od samog početka i jesi i on će ti se sam nametnuti iz želje da bude neizostavno potreban, da ti bez njega ne bi slučajno propala.
Zadovoljavaće te svakoga petka.
Subotom će otići onom ružnom devojčetu iz detinjstva, nedeljom starijoj ženi iz navike, ponedeljkom će se pozabaviti šeficom, utorkom pesnikinjom bolesnih kostiju koja mu silno želi roditi dete ali joj ženstvenost uvek završi pod krevetom, sredom višestrukoj samoubici koja ga stalno uhodi, četvrtkom onoj koju je fiktivno oženio, a petkom ...
Petkom ti uvek možeš čekati svoj red i misliti da je tebe nemoguće ne voleti. Za njega zapravo i jeste jer on voli sve. Voleće te i kada postaneš ona stara istrošena krpa, ne odbacuje taj ni jednu. Zavođenje je njegova profesija. Zadovoljavaće te kao i sve druge, malo će te usrećiti i nikada ti neće dozvoliti da postaneš bivša, jer bi na taj način njegova paleta bila okrnjena. Ostaćeš na sreću spašena sramote, odgodićeš suicid, osećaćeš se večito mladom lepom i poželjnom obavijena oblacima sopstvenih iluzija, osećaćeš se zdravom iako to zapravo nisi ... jer on je tvoj Kazan-ova.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink
196. - Nezainteresovano
riznica | 14 April, 2016 09:37
Slojevi od sunca i senki, a između njih memljiv miris. Ustajalost. Ne silazi u prošlost, i ne traži zaboravljene veze, niti dozivaj u pomoć snage mrtvih naraštaja.
Događanja su poput pisama ispisanih lepim rukopisom ali grafitnom olovkom na papiru, pa kako vreme prolazi, ona stare a tekst počinje da bledi dok sasvim ne iščezne, obrišu se sama kao loše upakovana laž u koju niko nije poverovao.
Nezainteresovano posmatram dokone ljude koji tamo negde u svojim zamislima, zainteresovanim naporom duha, u svom očaju, smišljaju neke nemoguće situacije.Jednoga dana sve može postati stvarnost. Može. Ali neće, jer to je samo rečenica u maštanju devojaka, noćnoj svirci, nesvesnoj suzi u oku mladića i rečima vaših pesnika u kojima se događa vaš život. A vaš život biće naš zaborav.
Nisu najgora ona zabeležena događanja, ili ona samo nagoveštena sa jadom koji nose. Najgora su ona nigde ne pomenuta niti opisana, zbog nezainteresovanosti.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (27). Trekbekovi:(0). Permalink
195. - Prepametni gubitnici
riznica | 12 April, 2016 13:51
Oni znaju sve šta drugi trebaju. Šteta što sami ne znaju to znanje primeniti u sopstvenu korist.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
194. - Mali čoveče, šta sad?
riznica | 08 April, 2016 20:14
Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne
zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo
nemoguće. j , s •-"*≪ IA
A ta zloupotreba uvek nekako izranja periodično, iz naših izbora!
* * *
Svest je bombardovana,razum utamničen, a istorijsko pamćenje stavljeno iza žice, u logor. Savremeni čovek je bez samopouzdanja, onaj koji ne sledi svoje unutrašnje impulse i osećaje i koji ništa ne zna a da mu se ne objašnjava kako se to radi, pa se tako žene više i ne mogu porađati bez dule niti se u život može zakoračiti bez psihologa!, bez agencija da vas podučavaju kako se to, hoda, diše, voli ...(?)
Zašto?
Zato što deca više ne odrastaju gledajući kako roditelji rade,pa da tako uče od malih nogu, već uz kompjutere i društvene mreže. Zato što je stasala generacija neradnika i potrošača, palčića. Zato što je svet biznis koji sledi zakone novca, a ne zakone čoveku prirođene logike. Zato je čovek izgubljen u novom dobu, izgubio je sebe, svoje unutrašnje osećaje koji proističu i z genetskog zapisa. Uništen je njegov duh i on je postao bezosećajno, programirano biće vremena.
I kuda dalje, mali čoveče?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (23). Trekbekovi:(0). Permalink
193 - Jedna jedina
riznica | 06 April, 2016 13:23
Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink
192. - Moja Ulica
riznica | 01 April, 2016 11:53
Nisu ulice tek neke izdužene linije u prostoru, ravne ili krivudave, sa regulacijom parcela sa obe njene strane, ulice su mesta sa kojima se identifikujemo, mesta prepoznavanja i pamćenja.
Naše ulice su mesta gde zvuk štikle o asfalt ima jedinstven i neponovljiv tonalitet, gde se senke za nama vuku na neki poseban način, lišće na vetru stvara jedinstven šum i gde sve miriše posebno, nekako drugačije od drugih ulica ...
U našim ulicama znamo svako ispupčenje i rupu u asfaltu, njegovu finoću i gotovo da bismo mogli definisati njegovu granulaciju, znamo svaki šaht sa koga su skidali poklopce i pamtimo one čiji su točkovi automobila upadali u njih. I kada opuste njihova tišina ima poseban, samo nama znan šum, kao i nekada noću kada se u stišanoj ulici čuju samo psi lutalice i mačke...
Naše ulice su mesta koja volimo.
Danas su oprali moju ulicu!
To sam, zapravo, htela reći, jer to je događaj. Dvadeset godina živim u svojoj ulici i pamtim da je za vreme svake vlade oprana samo jednom. Dakle, još smo kod jednocifrenog broja pranja. Eto, zato je to događaj.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
191. - Drvo
riznica | 16 Mart, 2016 14:46
U našem svakodnevnom životu vidimo oko sebe samo ono čime se stalno služimo, a često ne primećujemo celi jedan stari svet zelenila koji nam život daje. Vidimo aleje, a ne vidimo drvo, jer nigde u svetu drvo ne ume tako mirno, tiho, zagonetno, odbojno i pritajeno da ćuti u stalnoj težnji ka novim oblicima.
Jedno drvo starog gradskog dekora koje pamti razne ćudi ljudi i vremena ćuti o tome bezimeno i nemo. Teško je ovde biti drvo. Ljudi koje sada usrećuje ne primećuju njegovu tajanstveno razgranatu krošnju sa granom uz granu, treperavu i laku, prozračnu i svetlu ispod koje je snažno i dugovečno deblo, pri dnu naborano kao srozane čarape nemarnog deteta, kvrgavo kao noge obolele od gihta, a pri vrhu glatko poput lica mlade devojke i nagoveštaj korenja gde se naslućuju crne podzemne razgranate dubine.
Kad pljusak prevari i nastane veseo romor krupnih kapi kiše po tim živopisnim krošnjama, bežimo pod drvo. I gledamo u nebo. I gledamo u mokri asfalt iznad kojeg ono stoji, ponosno i mirno kao nad slikom u mirnoj vodi. I opet ga ne primećujemo ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (12). Trekbekovi:(0). Permalink
190. - Priče za utehu - In Memoriam
riznica | 12 Mart, 2016 16:42
Čovek ne može bez priče, bez nje ne može urediti svoj život.
Priča održava budne snove nade ....
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
