Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [148]
Hroničarski zapis [67]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

156. - San i java novogodišnje noći

riznica | 31 Decembar, 2015 16:18


Ako sve i ne ide u pripremama za najluđu noć, ne paničite zbog toga. Ne znači da u nečijim očima nećete biti najlepši ... važno je da ste dobro raspoloženi i da zračite pozitivnom energijom i samopouzdanjem.

 

Šta oči vide?

Kako izgleda lepota?

Merimo li sve prema sebi i koliko uopšte možemo sagledati (videti) sebe?

Svako ima svoj ukus i predstavu o lepom. Ipak, lepota je više od onoga što oči vide, ona se upija svim našim čulima...

Neke osobe se nikada ne sretnu, a tako lepo se razumeju, prožimaju i nadopunjuju, predstavljaju radost jedni drugima, približava ih istovetnosti, ona radost koja život obogaćuje i čini ga lepšim, sadržajnijim i potpunijim.

Lep je taj osjećaj duhovne usklađenosti, tako redak među ljudima, te neke čežnje i želje, radovanja svakom susretu, lišenog banalnosti i straha nepredvidivosti i upotpunjenog sigurnošću. To je osjećaj potpunog poverenja.

Površni ljudi jure za površnom lepotom, a oni drugi je traže u dubinama ljudske duše... i niko ne može reći da je spoznao šta je to lepota, jer svakome ona nešto drugo znači.

 

"Žene nisu nikada tako jake kao onaj put kada se naoružavaju vlastitim slabostima." (autor ?)

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

155. - Sluge vremena

riznica | 29 Decembar, 2015 14:43


 

Dok su  drugi narodi negovali kult mrtvih, Indijanci nikako nisu želeli da imaju veze sa mrtvima. Ranije bi samo izbili rupu na severnoj strani kuće da bi duh mogao da izađe i niko više ne bi tamo kročio. Oni uglavnom i ne pominju ime mrtvaka jer smatraju da je njihov duh još blizu ...

 

Zapravo mnoga plemena američkih Indijanaca veruju u prisustvo duhova zasnivano na ideji da mrtvi postoje u drugoj dimenziji koja ima formu medjusobne povezanosti sa Zemljom. Ta druga dimenzija bila je prvobitno koncipirana kao postojanje na nebu visoko iznad zemlje, pa su od bleštavila zvezda mislili da su logorske vatre drugih plemena koja tamo žive, ali kasnije su ovim nebeskim telima data božanska svojstva.

 

U drugom delu sveta australijski domoroci imaju veliki broj verovanja,a značajno je da ona odražavaju koncept opstanka posle smrti.
Vreme snova za njih predstavlja neku vrstu nebeskih sfera koje se kreću u vremenu i prostoru. To je dom bogova, duhovnih poruka, duhova i predaka, koji i danas igraju snažnu ulogu u aboridžinskoj kulturi.

Nije neobično videti nekog Aboridžina kako stoji nepomično na jednom mestu dugo vremena. Pri slabom svetlu strancima se takve figure čine kao stena ili neko drvo. Ovi ljudi su u drugačijem promenjenom stanju gde su vreme i prostor od relativno malog značaja. Postoji, takodje, jak osećaj duhovnog vezan za sve postupke Aboridžina. Oni zasnivaju svoj život na intuiciji i sposobnosti da se sažive sa emocijama i postupcima ostalih čak i sa udaljenosti.

 

Kroz religijski koncept Raja i Pakla provlače se pojmovi Duha i Duše, dok su hinduistička vede utemeljile verovanje u ponovno radanje i transmigraciju, ideju da duša nekog čoveka može opet da se rodi u telu neke druge životinje. Razlog za ponovo radanje je zakon karme, da duša mora stalno da se vraća smrtnom postojanju sve dok ne sazna sve lekcije duhovnog razvoja.

 

Budizam se pojavio u VI veku p. n. e. razvijajući se iz hinduizma. Postavio je seriju gradiranih rajeva od kojih je svaki lepši i osetljiviji od prethodnog. Prolazak kroz ove dimenzije zavisi od individualne vrline i meditacije.

I u verovanjima budista i hinduista postoji Pakao gde duše pate, ali ne moraju trajno da budu proterane, moguć je povratak i izbavljenje.

 

Stari Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, ali su imali podzemni svet kojim su vladali Persefona i Pluton (Had). Ipak, postojala su mesta u zagrobnom životu nastanjena samo probranima.

 

Egipćani su verovali da bogovi procenjuju dušu, a onda je nagraduju ili kažnjavaju. Papirus Ani, koji datira od 1320. p. n. e, sadrži crtež vaganja srca i perja koje predstavlja „istinu". Ovo „vaganje srca" zabeležio je Tot, božji pisar. Verovali su da se iz tela dok prebiva u grobnici izdiže njegov eterski „dvojnik" i ide ka nebu.

(Izvor Wikipedija) 

 

Dakle, od početaka ljudskog razumnog razmišljanja, postojalo je skoro univerzalno verovanje u život iznad materijalnog sveta, bez obzira da li se radi o paganima ili pripadnicima religija.

Ono je bivalo uvek isto. Duh nadživljava prolaznost tela, ljušturu,  njene okvire i kreće se ka mestu iznad materijalnog sveta.

Ako ova univerzalna verovanja nisu podsvest kulturne svesti o nekoj osnovnoj istini, tada mora postojati jak razlog za njihovo postojanje, jer zašto su onda „izmišljali" priče ako smo samo životinje, a priče tek beskorisni mitovi?

Da li je naše postojanje samo deo dugog i nedorečenog, složenog saznajnog procesa koji tek naslućujemo? Ili ne?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

154. - Odlasci i sećanja

riznica | 27 Decembar, 2015 17:19


 

Odlasci započinju tako što kreneš sa nekog trga uzanom i krivudavom ulicom, sa kućama od ilovače, čija vrata prilikom otvaranja oslobađaju ugarke sna. I čuješ samo bat sopstvenih koraka što odzvanjaju tim sokacima. Pitaš se ili ne pitaš da li ćeš nekome nedostajati...i nema tu traženja... Nema.

Ne tražimo se, ali se ipak pronalazimo.

Zaglavi se, tako, neki komad sećanja u duši i to nešto se ne napušta. Svi putevi negde vode, ...

A uspomene su putevi misli koje nas povezuju sa mestom sa koga smo krenuli, to je prohodnost osećanja bez koje ni ta stara kuća - mesto uspomena - ne bi mogla biti sačuvana ...to je topografska oznaka našeg života i toponim našeg ishodišta ...
Kuća je reper u referentnoj ravni života.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

153. - Konceptualna umetnost

riznica | 26 Decembar, 2015 16:43


 

Izmet možda nije prvo što ljudima padne na um kada pomisle na umetnost, zabavu, ... ali za one koji vole da pomeraju granice ...

 

Tačno vreme.

Pauza.

Izlazim.

Zastajem.

Već sam tu prošla pet minuta ranije i sada se vraćam. Podignem jednu, pa drugu nogu.

Dobro je, nisam ja.

Pade mi na pamet novi post, mogla bih uslikati , ali ... ma daj ...

Pa gde na tako prometnom mestu da slikam izmet? Šta će ljudi pomisliti?

I uostalom znaju li oni za konceptualizam u umetnosti.

Ma to je već provaljen fazon, svi to već odavno rade.

 

Prvi, za kojeg ja znam je Piero Manzoni, 1933-1963 umetnik čije je delo minorizovalo i njega samoga,  jer svi znaju za konzerve sa izmetom koje je on u svoje vreme 1961. godine prodavao po ceni zlata, po 1.12 dolara po gramu , a nedavno, 2007. godine na aukciji u Sotbiju jedna od konzervi  bila prodata čak za 124.000 dolara.

 

Drugo što mi pada na pamet je Paula Kleea, bio je vrlo ponosan kad je u svoju izložbu, u Bernu u Švajcarskoj, Istočno od raja: Vrtni show postavio “Složeno sranje”, delo slavnog savremenog umetnika Paula McCarthy-ja, skulpturu veličine kuće, načinjenu od kompresovanog  psećeg izmeta. Zbog veličine i vrednosti skulptura je bila opremljena sigurnosnim sistemom. Međutim, slučaj je hteo da zbog oluje do koje je došlo, sistem zakaže, a vetar je istrgao skulpturu i oduvao je sa stalka koji ju je držao na tlu. Pseći izmet letio je naokolo i uništavao je sve pred sobom i kidao električne žice, a na kraju je sletio na kuću i oštetio je. Tako se to “Složeno sranje” raspalo.

 

Treće je čuveni i najkontroverzniji muzej u Australiji. Nazvan je ''subverzivnim Disneylandom za odrasle'', taj tasmanijski Muzej stare i nove umetnosti (MONA), a sadrži oko 400 umetničkih eksponata. Najkontroverzniji eksponat se zove ''Profesionalna kloaka'' i oponaša funkcionisanje ljudskog probavnog sistema. Napravio ga je belgijski umetnik Vim Delvoj. Nekoliko staklenih priključaka visi sa plafona, a radnici muzeja ih ''hrane'' dva puta dnevno. Hrana se probavlja ''prirodnim'' putem, baš kao i u ljudskom telu, a mašina stvara izmet na drugom kraju.
Miris je toliko jak da mnogi posetioci napuste muzej, pisao je Reuters. Muzej u Tasmaniji svake godine posjeti oko 400.000 ljudi.

 

E sad, umjetnost... suština „Umetnikovog izmeta“  bila je u u konceptu - Manconijevoj ideji da izmet može biti predstavljen kao umetničko delo, čime je proširio pojam estetskog i izvrgnuo ruglu sopstveni status i ulogu umetnika uopšte.

Za mene su sve ovo i puno toga još što nisam spomenula, zapravo performansi na granici dobrog ukusa, ali kritika često ne misli tako, pa neki smatraju da se radi o autentičnoj  umetnosti  koja se u teoriji umetnosti označava kao umetnost relacione estetike ili umetnost postprodukcije.

Sami umetnici ovim zapravo podrivaju  mit o umjetničkoj veličini i heroizmu umjetnika, posebno muškaraca među slavnim umjetničkim imenima .... Dakle, svude se ruše i pomeraju granice.

 

Zapravo savremena umetnost je odraz ili izraz antagonizama u društvu. Kroz  umetnost se čovek sukobljava sa ogađenom stvarnošću i ona (umetnost) će u budućnosti biti još radikalnija, direktnija, ukazivaće na sve ono što društva ili političke elite nisu u stanju da vide ili učine.

Umetnici se odavno ne obaziru ni na koga, oni jednostavno grade svoje političke platforme, oni će, ako već nisu, postati nova politička snaga!

Sa druge strane kupovinom „Umjetnikovog izmeta“ pokazuju se i društveni snobovi, oni koji bi se elitom hteli smatrati, pa eto kupujući i izmet žele pokazati koliko se „razumeju“ u umetnost.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

152. - Dualiteti

riznica | 25 Decembar, 2015 14:06


 

Od starog egipatskog kraljevstva, preko asirsko-vavilonske kulture, antičkih mitova i dalje ... javljaju se likovi dvojne prirode – uglavnom zoomorfna mitološka stvorenja sa ljudskom glavom i telom životinje (lava, ovna, sokola, jastreba, mačke ..), krilati bikovi, sirene ... sloveni su imali demone prirode, vampire, veštice ... itd. Teško se i setiti svega i nabrojati.

 

Bogočovek je isto tako dvojne prirode.

I ako će mi biti dozvoljeno da preuzmem citat, po rečima sv. Augustina: "Bog se počovečio, da se čovek može pobožanstveniti".

Dva su kalendara, a bejaše samo jedno rođenje.

Srećan Božić svima koji danas slave!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

151. - Davna vremena

riznica | 24 Decembar, 2015 22:10

Semiramidini viseći vrtovi

Mirno teku dve reke u plodnoj ravnici Irana, pronoseći ko zna koji po redu kubik vode, 3,4 hiljade godina za redom.Ne bismo mogli ni zamisliti taj broj.
U toj bistroj vodi Eufrata, utopila se riblja boginja Derketo, domalo pošto je rodila nju, Semiramis, pa je napustila.
Devojčicu su hranili golubovi, a onda su je Simmasi našli i odgojili. Udala se za generala Ninusa, a posle njegove smrti za asirskog kralja. Tražila je od kralja samo pet dana vlasti koje joj ovaj dade.
Ona ga za to vreme utamniči i preote vlast ...
Smatra se da je ona izgradila ove veličanstvene vrtove.
Armenijska tradicija govori o Semiramis kao o ženi sa lošim moralom i prostitutki ... I ne čudi.

U carstvu vavilonskom preovladavao je muški elemenat.
Muškarac je vladao javnim životom.
Žena je tu da rađa decu, da čuva kuću i da, ne baš sasvim na kraju, bude razonoda muškarcu.
Ipak žena nije bila potpuno podređena. Stajala je ona pored muškarca kao punovredan čovek, a ne kao komad stoke sa kojom može činiti što ga volja.
Žena je imala svoja prava, istina manja od muškarčevih, ali prava utemeljena još Hamurabijevom zakonom.
Međutim, sveprisutna je bila i prostitucija, hrama prostitucija. Ona je bila pravo osveženje i relaksacija za muškarca, beg od obaveza koje je nametao pravno komplikovani odnos sa ženom što ga involvira brak i povrh braka i dozvoljeni konkubinat. Tako je isključena briga zbog posledica u moralnom i materijalnom pogledu. Postojao je samo seksualni akt, neuvijeni cilj, bez dugačka predgovora, bez pogovora.
Na toj ekstremnoj udobnosti muškaraca zasnivala se prostitucija.
Prostituisani su igrali ulogu službenika božijih sa pridevom "sveti" i bili su posvećeni razbludnoj ćerke boga Anu-a, boginji Ištar.
Prostitucija je zapravo bila prinudna, čisto religiozni akt, žrtva boginji.
Njoj je svaka žena pripadala jednu noć ili bar jedan sat.
Božica je svakoj birala ljubavnika.
To je bilo sasvim anonimno spajanje, mistično sjedinjavanje sa božanstvom koje je devojkama, pre stupanja u brak, oduzimalo devičanstvo.
Prenupcijalni običaj svojstven primitivnim narodima i teško spojiv sa građanskim svetom!

 

 

Postojale su tri vrste hramskih prostitutki: kazete, senha i harimovi, koje su bile naročito ozloglašene.
Međutim, postojao je još jedan oblik hramske prostitucije na najvišem nivou.
U čuvenoj kuli vavilonskoj, nalazilo se, visoko gore, jedno svetilište u kojem je stajala velika, bogato ukrašena postelja, a pokraj nje zlatni sto. U toj je tajanstvenoj prostoriji stalno prenoćivala jedna žena koju je između kćeri zemlje odabirao njihov bog, verovatno silni Marduk, da počiva zajedno sa njim.
Ali, verovatno, boga zamjenjivaše obični smrtnik, nekada kralj a nekad veliki sveštenik ...
Po drugoj legendi Semiramida je dovedena iz Midije, a tim putem je postala miljenica kralja, dvorska dama, a nakon što je stekla kraljevu naklonost i njegova žena.
Nabukodonosor je dao sagraditi ove vrtove, jer je Semiramida čeznula za livadama svojih planina, pa je s toga i zamolila kralja da zasađenim vrtovoma imitira osebujni pejzaž Persije.
Vrtovi su ležali na četvrtastoj osnovi. Na svakom spratu bile su platforme terasa na kojima su rasle male šume.
Spratni vrtovi su bili spojeni stepenicama, a spratovima su imali dovoljno svetlosti.
Ispod terasa bil su galerije. Galerije su se izdizale malo po malo jedne iznad druge.
Najviša galerija je imala najveću površinu vrta, a napravljena je u visini kruništa bedema koji je okruživao grad.
Stepenasto postavljene galerije su imale mnogo kraljevskih soba različitih opisa i namena. Postojala je i jedna galerija koja je imala otvor koji je vodio od najvišeg nivoa i uređaje za snabdevanje vrta vodom.
Ti uređaji su podizali vodu u velikom obilju iz Eufrata a da niko iz vana nije mogao videti da se to radilo ...

(Po Diodorusa Sikulus II, 10)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

150. - ...po zvučnosti

riznica | 23 Decembar, 2015 19:50



Kap po kap, odjekuje tišina. Mirno i jednolično. Upetljan u mrežu, čovek šćućuren u sebi tihuje, očekujući rukoveti uskraćenih akorda.

Prešućenih.

Draperija stvarnosti leluja na vetrovima vremena oko naših života. Putujemo na krilima neizvesnosti; tečemo tišinom ljubavi, ćutanjem do beskonačnosti ...

A Beskonačnost nas upija, neprestano  i istrajno, do neodustajanja!

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

149. - Buđenje

riznica | 15 Decembar, 2015 15:24

 

 

Sunce se spustilo nisko, a nebo je gorelo kao buktinja koja, usled treperave igre svetlosti, poče stvarati slike, jednu za drugom. Kretale su se sve brže. Promicale vrtoglavom brzinom da sam morala sklopiti oči i leći u ležaljku da ne padnem od vrtoglavice, a one onda zastadoše, rasplinuše se i ukaza se velika svetla dvorana.

 

   *    *    *

 

Kralj me dočekao stojeći kraj zlatnog prestola u okrugloj dvorani okićenoj zvezdama, a sa svoda su visili nevidljivi konci na čijim krajevima su bile okačene zlatne ptice raširenih krila, kao da lete.

Zidovi dvorane su bili ukrašeni primordijalnim likovima dvodimenzionalnih slika u anatomski nemogućoj pozi, čista materija, bez duha i energije misli od koje se sastoji Ljudsko Biće.

 

Obuzela me strava od nečega neobjašnjivog.

 

Ćutanje

 

On se onda okrenuo prema meni, pa nabirući čelo upitao me:

odgovorih mu, ne mogavši smisliti ni jedno drugo suvislo ni razložno objašnjenje u času u kome sam se budila.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

148. - 1. Rođendan bloga

riznica | 15 Decembar, 2015 00:00


 
 
Dan po dan, prođe godina. Prvo je uvek najteže, prvi put, prva godina ... posle sve postane rutina. Važno je, takođe, i ne dozvoliti rutini da u potpunosti ovlada nama, ona neminovno vodi kraju.
 
U životu postoje stvari za koje se vredilo pomučiti, i nikakvi zakoni, bojazni, pa čak ni zapovesti ne mogu zadržati čoveka od toga da sneva i danju i noću.

Dovoljno je zatvoriti oči.
I to je to.
Tu je sve!

Hvala vam što ste tu, što čitate i komentarišete postove na mom blogu. 

 
update 16.12.2015. 20:15
 
- Pricalica: 

- Ja: Hvala ti draga pričalice! :)

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

147. - Biće

riznica | 14 Decembar, 2015 15:48

 

Svakoga jutra uspravljajući se na zemlji i svake večeri ležeći na njoj čovek se nada da ga ona neće skoro prekriti.

Smrt je samo iluzija, koprena koja na pojedinim mestima samo prikriva  neprekidno trajanje života; prekriva ljušture.

Ali kako shvatiti vezu između materije i misli, kao i to od čega se sastoji Biće?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

146.- Pokretne slike iz života

riznica | 12 Decembar, 2015 23:06


Junake jednog vremena odnela je istorija, a moderna vremena, ravnodušna prema bolu pojedinca, zahuktavaju se novim idejama.
 
2015. na izmaku
Ima 50 godina i sve ono što daje dobar rezultat ispod crte u prolaznom vremenu.
Ipak, za ovde, njen život je neprimećen, za tamo, njeno ime već zvuči kao odjek iz daljine.
 
Ulice se prazne; vide se samo tabani ... 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

145. - Sami

riznica | 11 Decembar, 2015 16:40


 

Čoveku se najteže suočiti sa samoćom, a ona je sveprisutnost našeg života. Čovek se pati da bi umro i čeka ne bi li živeo.

Čeka?

Čekanje izvire iz nadanja ... za boljim.

Čeka se polaganje mature, diploma, posao,unapređenje, čeka se na biti voljen, na malo zanosa, brak (ili ne), decu, ..., čeka se penzija i život prođe u čekanju.Čekamo, strahujemo ... a trebalo je živeti, kako reče Andrić.

I sve to strahovito zamara.

A kada izbisti misli, prestane čekanje, samo što ih onda utapa u samoći ili bistri u alkoholu da bi zavarao jasnoću sopstvenog pogleda.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink

144. - Čitač vs čitalac

riznica | 10 Decembar, 2015 13:07

 

 

Pitam sina kako se zove čovek koji čita?



Zapravo je, kako tumače rečnici, ispravan i jedan i drugi termin, pa su te reči sinonimi. (?) Tako bar zagovaraju neki lingvisti.

 

Terminologizacijom se značenje reči opšteg  jezika u određenoj struci precizira, najčešće sužava i utvrđuje određenom definicijom. Naziv uvek znači ono što je utvrđeno njegovom definicijom, a to možemo videti u rečnicima.

Pri stvaranju naziva treba razlikovati tvorbeno i terminološko značenje. Značenje naziva utvrđeno je definicijom koja se ne poklapa s tvorbenom definicijom, npr. tvorbeno značenje reči čitač je »onaj koji čita ili ono šta čita«. Terminološko  značenje naziva čitač je »uređaj koji s ulaznoga medija može preneti podatke u oblik pogodan za računarsku obradu«.

 

Značenje reči čitač vezuje prevashodno za tehnički uređaj kojim se nešto očitava (elektronska lična karta, karta u prevozu, bar-kod na proizvodima, elektronska knjiga), pa tako imamo elektronski čitač, bar-kod čitač, optički čitač koji se koristi na izborima, čitač memorijskih kartica, čitač elektronskih knjiga i sl, a samo u nekoliko slučaja u literatuti označava i čoveka koji čita.

Čitalac nesumnjivo označava osobu koja čita, ali rečnička definicija u rečnicima Matice srpske navodi još da je čitalac ‘onaj koji čita knjige, novine, časopise i dr. tekstove’...

 

Tako ispade da je čitač opšti ili širi pojam onoga koji čita - čitaoca koji čita novine, knjige, časopise, članke i sl .. (?)

Doduše nigde nije navedeno da li se čitač i čitalac razlikuju po razumevanju pročitanog?

 

Zanimljivo je npr. da u nemačkom jeziku postoje reči Der Leser-čitalac i Der Vorleser – čitač, a u engleskom bi to bili reader i scanner.

U prilogu akciji „Beogradski čitač“, o važnosti čitanja želim reći da ću sebe i dalje smatrati i nazivati čitaocem a ne čitačem, jer ne želim biti skener.

 


 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

143. - Nijansiranje moralnih dimenzija

riznica | 05 Decembar, 2015 11:45


Želja za posedovanjem osobe, koja se uopšte ne razlikuje od želje za posedovanjem njene vile, moći, uticaja, slave i sl., predstavlja savremenu ljudsku i moralnu krizu čije su vrednosti materijalne ili koristoljubive, luksuz, a čije je jedino sredstvo komunikacije seksualni odnos lišen autentičnosti.
Naime, radi se o bitno drugačijem odnosu od tzv. ugovorenog braka gde su zakonom bili jasno definisani lični i imovinski odnosi.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

142. - Današnji dan

riznica | 29 Novembar, 2015 22:27


Današnji dan je za mene važan zato što je danas godišnjica mog dolaska u Beograd. Sećam se kako mi je zet na dobrodošlicu te, već izbledele, 1992. rekao: "Izvukla si drvce!"
 
Jesam.
 
Nisam od onih koji podvlače crte, koji se presabiru, preračunavaju da li su uspeli ili ne, nisam ni od onih koji svako malo gledaju unazad gde su bili a gdje su sada... Više sam koncentrisana na sada i ovde, a manje unazad i unaokolo. Nisam ni od onih koji kukaju, to ne, ni od onih koji nikada nisu zadovoljni. To posebno ne.
Ali, gledajući sebe i ljude oko sebe, nešto se mislim, možemo se praviti i da smo i slepi i gluvi, možemo i da smo mutavi i srećni, ali ne možemo da smo siti. Bar ne dugo.
 
 
 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

141. - Savršen sklad

riznica | 29 Novembar, 2015 13:37

   

 

Geometrija poseduje dva velika blaga: jedno je Pitagorina teorema, a drugo zlatni presek. Prvo se može uporediti sa čistim zlatom, a drugo sa dijamantom neprocenjive vrednosti. (Johannes Kepler)

Zlatni presek predstavlja (prirodnu) aritmetičku razmeru koja se izražava formulom a:b = b : (a + b), odnosno u ovoj razmeri se manja veličina odnosi prema većoj kao veća prema celini. Zlatni presek proučavao je grčki kipar Fidija, čija dela predstavljaju ideal harmonične ravnoteže božanskog i ljudskog. Kao konstanta, zlatni presek se može izraziti brojem 1,6180339... (beskonačan broj) koji je u čast Fidije dobio na ziv Fi (j).

Uvijeni i zapetljani u gustu materiju i splet složenih i komplikovanih odnosa, Celinu ne naziremo lako, ali na nekom duboko intuitivnom nivou ipak možemo osetiti da postoji nešto Apsolutno, Celo, integrisano i koherentno, a ne razbijeno na nepovezane delove. Ukoliko slučajno kao jedan od elemenata dospemo u ovu matematičku formulu, to bi značilo da prema nekom drugom elementu imamo isti odnos kao i Apsolut - Celina - prema nama. Znači da smo uspostavili božansku relaciju. Znači da između delova Boga postoji isti odnos kao i Boga prema njegovim delovima.

U zlatnom preseku JA traži savršen odnos prema TI, onakav, kakav Apsolut ima prema svojoj kreaciji.

 

U XII veku italijanski matematičar iz Pize, Leonardo Fibonači, je otkrio brojni niz koji određuje srazmeru zlatnog preseka.

0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144...

Fibonačijev niz se često povezuje i sa brojem fi (phi), ili brojem kojeg mnogi zovu i "Božanskim omjerom". Uzmemo li jedan dio Fibonaccijevog niza, 2, 3, 5, 8, te podijelimo li svaki slijedeći broj s njemu prethodnim, dobit ćemo uvijek broj približan broju 1,618(2/3=1,5; 3/5=1,66; 5/8=1,6). Broj 1,618 jeste broj fi. Odnosi mjera kod biljaka, životinja i ljudi, sa zapanjujućom preciznošću se približava broju fi.

Može se reći da je Fibonaci otkrio brojčani niz, koji opisuje ove relacije, ali same "zlatne proporcije" su bile poznate i mnogo starijim kulturama.

Zlatni presek preseca vekove: Bio je poznat Egipčanima, koji su ga koristili prilikom izgradnje piramida.

Zlatni pravougaonici se nalaze i u piramidama, koje su gradile Maje i Asteci.

Jedan od najpoznatijih primera korišćenja zlatnog preseka u arhitekturi je grčki hram Partenon i crkva Notre Dame u Parizu.

Vitruvijanski čovek Leonarda da Vinčija, poznat pod nazivom kvadratura kruga predstavlja kompletnu studiju figure čovjeka i pokazuje kako su njeni različiti djelovi u proporciji zlatnog preseka.

Antonio Stradivari (1644 - 1737) koristio je zlatni presek pri izradi svojih gudačkih instrumenata, čiji se savršeni zvuk i danas proučava.

Svuda u prirodi pronalazimo izraze božanskih proporcija, a Fibonačijevi brojevi i misteriozni Phi su utkani u samo tkivo stvaranja: od morskih školjki, do galaksija.

Listovi na grani rastu na međusobnim udaljenostima, koje odgovaraju Fibonačijevom nizu.

Cvetovi najčešće imaju 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ili 89 latica. . Cvetići, smešteni u glavi suncokreta, razmešteni su u dva niza spirala: jedne u pravcu kretanja kazaljki na satu i druge u suprotnom. .

U pčelinjoj zajednici, košnici, uvek je manji broj mužjaka pčela nego ženki pčela. Kada bi podelili broj ženki sa brojem mužjaka pčela, uvek bi dobili broj phi. .

Ako izmerimo visinu čoveka od vrha glave do poda, zatim to podelimo sa dužinom od pupka do poda, dobijamo broj phi. .

Phi je u proporcijama lica, ritmu otkucaja srca, strukturi DNA.  

Nautilus u svojoj konstrukciji ima spirale. Kada bismo izračunali odnos svakog spiralnog odnosa prema sledećem dobili bismo broj phi...

Harmonija je ono što drži sve na okupu.

(Izvor Wikipedija) 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

140. - Moj Zemun - Deo VI

riznica | 27 Novembar, 2015 15:07


 

Sitna i uporna kiša pada. Dosadna. Jedna od onih koja kada počne ne obećava da će se zaustaviti.

Ja u Zemunskom parku, bez kišobrana šetam po utabanom lišću, zbijenom, u fazi raspadanja. Ogoljele grane ne mogu zaustaviti kišu, nema zaštite. Kisnem!

 

Zemunski park je organizovan 1842. Godine na mestu nekadašnjeg ulaza u grad i kontumca. Oko mene ljudi sa kišobranima, nekuda žure i niko nikoga ne gleda. U vreme kada je park organizovan bio je centralno mesto za šetnju i okupljanje i druženje tadašnjih Zemunaca. Dame su oblačile lepe toalete, svečane, sa šeširima a gospoda su dolazila u odelima sa cilindrom.

Sedenje na klupama se moralo platiti. Postojao je čuvar parka.

 

U centralnom delu parka nailazim na rimski sarkofag. Nije on od nekog značaja sam po sebi, ali mu je poklopac interesantan i značajan zbog glava mitskih bića. Ali zanimljivo je to da je iskopan kada su rađeni temelji za Milenijumsku kulu, koja je ustvari kula Sibinjanin Janka odnosno Janoša Hunjadija. Janoš, Janko, Ivan ili Johann Hunjadi, zavisi ko ga kako zove, koji je predvodio Srbe i Mađare u borbi protiv Turaka, živeo je i umro 4,5 veka pre izgradnje ove kule, ali je umro od kuge u ovom delu Gardoša, u svojoj vili, a kula je dobila ime u njegovu čast ...

 

Milenijumska kula je jedna od, pretpostavlja se, pet kula koju su Mađari tada izgradili u čast proslave 1000-godišnjice svoga dolaska na ove prostore u Evropi i jedina je sačuvana. Pretpostavlja se da jedna bila u Budimpešti a ostale četiri na sve četiri strane sveta njihovog carstva.

Gardoška kula je podignuta 1896. Godine, a otvorena 15 dana kasnije na mestu nekadašnje tvrđave.

 

Najstarija mapa,  geografska karta Zemuna, odnosno Taurunuma, izdrađena je u antičko doba i datira iz II v.n.e. Izradio ju je Klaudije Ptolomej.

 

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

139. - Prijatelji

riznica | 25 Novembar, 2015 21:25


 

Iskusila sam puno puta da u životu nema pravila i da je svaka nova teška situacija, novo iskustvo koje otkrije nešto do tada neznano, nanovo otvori oči, da su ljudi za koje mislimo da bi nas dotukli u padu upravo oni koji nam pomognu da ustanemo, ali i da su one slatkorečive ljudske minijature u tim situacijama spremne da  nas gurnu u smrt. Olako i sa zadovoljstvom.

Ne treba biti nestrpljiv da se otkriju tajne osobine ljudskosti pojedinaca, jer neke tajne nam mogu zauvek promeniti život.

 

Iskusila sam da presudni uticaj na naš život imaju ljudi koje ne poznajemo i koji nas ne poznaju, jer bez obzira koliko prijatelja imali, kad zatrebaju neće ih biti (razlozi nisu važni), čovek je u nevolji uvek sam (i sa tim treba računati). Ne paničiti i verovati sebi.

 

Paradigma koju nam je društvo ponudilo ili nametnulo nije uvek i jedino rešenje, a reč prijatelj gubi vrednost ako se često poseže za njom ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

138. - Put

riznica | 17 Novembar, 2015 23:11


 

"Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teško naći , ali je veoma teško održati se na njemu."
A. N. Ostrovski

 

Kada se bela kuglica, umorna od silnoga okretanja i poigravanja sa ljudskim sudbinama, u smiraj kasino dana zaustavi na vrhu igle, znači da je život otvorio karte pred nama.

 

Tada jedino nerešeno pitanje ostaje: Kako se održati?

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink

137. - Park

riznica | 11 Novembar, 2015 14:35

 

 

Jesen u parku. Sunce u Beogradu.

Vetar u krošnjama. Ptice u letu.

Postojati.

Biti (još uvek).

Slušati.

Biti otvoren.

I.Oprezan.

Poniranje u nepoznati život ima svoju lepotu.

 

Parkovi su pomalo tajanstveni. U njihovoj zagonetnoj jednostavnosti ima nekog preobilja i životne radosti u svakom godišnjem dobu, igre i bezbrige, univerzalne životne lepote...

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com