Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [170]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

181. - Izbeglištvo

riznica | 24 Februar, 2016 08:25


Kad ratovi poremete tokove života reke izbeglica se razliju posvuda poput nadolazeće poplave. Među njima se nađu ljudi svih staleža i obrazovanja, svih karaktera i svakojakog izgleda. Oni uglavnom naseljavaju simorašnije četvrti  gradova, pokušavajući izmaći senkama koje ih prate u stopu: gladi i smrti, uglavnom teško ili bezuspešno, jer izbeglice uglavnom brzo troše pare, svoje porodično zlato koje u bescenje daju u nadi da će to potrajati kratko, mesec ili dva i da će se vretiti na svoje. Ali avaj, razvuče se zlo na duge i gladne godine koje kao zmije vuku vremenom i kao rđa razjedaju njihove živote. A oni u bespomoćnosti isecaju članke iz novina, one koji im idu u prilog i nadaju se.

Bezuspešno.

Neutešno.

Ispijaju jeftina pića da bi prekratili vreme i zaboravili na muke i umiru od raznih bolesti; rade na crno i strahuju jedino od toga da ih prisilno ne mobilišu i ne vrate tamo odakle su pobegli. A život je nemilosrdan a ljudi okrutni.

Grupišu se, čvrsto drže međusobno povezani i tako prave jedan bolesni i uznemirujući amalgam na ulicama, prihvatilištima i mestima gde se okupljaju.

A ludilo nikada ne teži da mine, već buja i opire se svim argumentima razuma, iz godine u godinu biva gore, a ti ljudi žive nemirno i troše život nekorisno, čas kao izbeglice, a čas kao povratnici, nikad shvaćeni ni prihvaćeni. Nikad srećni.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

180. - Molerova ulica

riznica | 23 Februar, 2016 14:43

Polazi od Bulevara kralja Aleksandra, seče ulice Hadžiđerinu, Kičevsku, Krunsku, Njegoševu i ulazi u Makenzijevu ulicu. Jedan njen deo se odvaja i preko glavnog kraka ove ulice povezuje Njegoševu i Ulicu Koče kapetana, što je takođe čini fenomenom u prostiranju jedne ulice.

Bilo je to vreme kada je Srbija još mirisala na turski loj, a žarko želela da se odvoji od Orjenta i pridruži razvijenoj (J)Evropi. U to neko vreme, od 1896 postojala je  Molerova ulica ali nije bila kao danas, već je bila prestoničko sokače i granica između gradskog i palanačkog dela Beograda. I ta međe je išla sredinom ove ulice. Neparna strana je pripadala gradskom tkivu i tu su se nalazile „visokospratne“ gospodske kuće, a na levoj palanačkoj strani su bile uzane i dugačke parcele sa dvorištima u kojima je bilo bezbroj malih šupa i stanova.Te partaje su se održale i do današnjih dana na Vračaru, Voždovcu, Paliluli i Zvezdari.

Partaje su uska i duboka dvorišta najčešće prizemnih, ređe i spratnih kuća koja su podeljena na male stanove, sastavljene od sobe i kuhinje, a koji se nižu duž tesnog dvorišta. U prednjem delu dvorišta nalazila se po pravilu zajednička česma za više stanova, a u dnu nužnici i pokoja šupa. Partaje su se množile nekada kao divlja gradnja danas, najviše između dva svetska rata kao odgovor vlasti za potrebe brzog i odgovarajućeg rešavanja stambenih potreba siromašnog sloja  stanovništva. U prethodnom periodu nije bilo dozvoljeno značajnije uređivanje ovog oblika stambenih zgrada od dodavanja pokoje nužne ili sanitarne prostorije, pa su one tokom vremena propadala, a kasnije kada su doneseni planovi koji su omogućili rekonstrukciju i obnovu, transformacija se odvijala uglavnom teško i sporo zbog bezbroj suvlasnika koji se nisu mogli dogovoriti oko imovinskog dela...

U vreme kada je bila „međa“ Molerova ulica je bila lice i naličje grada i sudija i tamničarka. Neparna strana je imala novije kuće građene od cigle i starije od „turskog naboja“ kako se govorilo. I ove kuće su imale zahode u dvorištu i pokoji kućerak koji se posramljeno uvlačio  u dvorište. Međutim parna strana je imala drvene kuće i zahode koji su užasno smrdeli, naročito u letnjem periodu. Većinu stanovnika činio je mali svet trgovaca zanatlija, služavki ... dok su neparni bili bolji i voleli su sebe smatrati gospodom, baš kao što se i današnji stanovnici vole tako videti, a naročito oni koji su ovu ulicu naselili pre dvadesetak godina. Neke od njih sam i sama useljavala u njihove „salonske“ stanove. 

Ne znam tačno koliko „gospode“ iz ove ulice zna ime onoga po kome se ulica zove. Na početku i kraju vijugave ulice stoje table na kojima piše ko je bio Moler. Ipak ( po istraživanju novinara) ni stanovnici, a ni prolaznici ne znaju mnogo o njemu. Najčešće misle da je reč o nekome ko se zaista bavio molerajem.

 

Petar Nikolajević Moler rođen je Babinoj Luci 1775 a ubijen  je u Beogradu u leto 1816 godine. Bio je vojvoda sokolske nahije iz Prvog i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816. tokom Drugog srpskog ustanka. Bio je i umetnik,  školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

Moler je važio i za jednog od najpismenijih među ustanicima.

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine. U leto 1816. u zatvoru u Beogradu je jedne noći udavljen po nalogu Marašli Ali - paše zahvaljujući zalaganju kneza Miloša.

Bio je oženjen Miljanom čija je sestra Mirjana bila udata za protu Mateju Nenadovića. Imali su četvoro dece, od kojih je najstarija ćerka Jelica (krajem 18. veka - 1868) bila udata za Marka Protića, sveštenika u Capariću, ostalih troje dece su ostali maloletni po njegovoj smrti, bili su to sinovi Ranko i Simeon - Sima Molerović i ćerka Ana, udata za Petra Lazarevića Cukića čiji je sin Kosta Cukić.

U Molerovoj ulici u broju 88 živeo je i radio veliki srpski kompozitor Stanislav Binički, a stotinak metara dalje, u broju 43, 22. juna 1941. godine, povodom napada Nemačke na Sovjetski savez, sastao se Politbiro centralnog komiteta KPJ. Ovde su živeli i Momčilo Nastasijević i Mir-Jam.

 Izvor Wikipedija 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

179. - Starenje

riznica | 23 Februar, 2016 09:17

Teško se navikavamo a još teže mirimo sa starenjem, a vremenom nas i same misli guraju ka skončanju. Stoga sve manje primećujemo lepotu okruženja i sve ređe učestvujemo u njoj. I sve je više zanosa kome ne pripadamo pa svet vene i umire samo u našim očima ...

I kad gledam ljude koji su se godinama održali sveži i vitalni, stalno mislim da njihove živote nisu pratile teškoće...ali ne, oni su samo drugačije gledali na život, poput građevinskih radnika u životu su visili o koncu i na lancu, okrenuti naglavačke. Tako su sačuvali zdravim kapilare u glavi i ojačali stomak. A bez jakog želuca nema ni dugog opstanka i to se može postići samo ako se dovoljno dugo svet posmatra naopačke. Onda ne bude važno što on ide kako ide i neka misli da je ispravan ...

I u konačnici uvek nas plaši i samoća.

A od svake samoće najgora je moralna usamljenost, činjenica da je jedna misao sama. Usamljena, prkosna i nemoćna. U samoći se gubi originalnost, a sa druge strane prkos nema krunu slave niti cenu hrabrosti. Možda je to i sva beda starenja?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (21). Trekbekovi:(0). Permalink

178. - Ubogo pokolenje

riznica | 19 Februar, 2016 15:02

 

U velikom gradu

došla je iz crnih misli

generacija vladara o

staje tu dok ne odumre

ona ili grad ili ....  

 

Razbudiće se misli

one spašene od prolaznosti,

pa i one najneznatnije

i potajno uplitati u reči

i dela svoja 

 

Ubogo pokolenje

svih takvih gradova

lakoumni naraštaj

ostaće skršteni posmatrači 

u utrobi takvih gradova

 

Ostaće onaj

kroz koji prođe vetar

kad se u njemu razbudi duh

po noći

ili u blistavo popodne ...

 

 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

177. - Prevazilaženje

riznica | 17 Februar, 2016 12:31

Dešava se  ljudima da sporo i sa teškoćom žive i još teže da se kreću po svom uskom koloseku života, stešnjeni sami u sebi između svog viđenja katastrofe i katastrofe same po sebi, nemoćni da prevaziđu te uske koloseke i prebace se na brze pruge života.

U sve naše dane u životu preživljavamo rastanke, opraštamo ili odlazimo bez oproštaja. Jedino se ne možemo odeliti niti rastati od sebe. I jedino sebi ne možemo oprostiti greške. Nikada.

Sve drugo možemo.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

176. - "Što je Ljubav" (?)

riznica | 16 Februar, 2016 13:30

 

"Slušajući ga, stalno se pitam kako mu ne dosadi da uvek i u svemu — ≫ima pravo≪. I to≫stopostotno≪! Kako se ne zamori da to neprestano ponavlja, čas samosvesno i osiono, čas gnevno, a uvek bez poštovanja i ljubavi ne samo za svog protivnika nego i za svoju istinu. Dođe mi ponekad da i njega to zapitam, iako dobro znam da bi njegov odgovor mogao biti samo nova potvrda te samosvesti i njegove uzvišenosti nad svim i svačim, nov dokaz da je on uvek i u svemu u pravu." – Ivo Andrić

Ljubav je jednostavno ljubav.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

175. - Jevanđelje po Ivi

riznica | 16 Februar, 2016 12:00

 

Zadnja kuća u selu. Trošna. Prokišnjava. Do nje asfalt još nije stigao. Struje više nema nego što ima.
- Kad hoćemo da čujemo kako nam je dobro, mi uključimo TV (ako ima struje).
- I?
- Nigdje nema salameta kao na televiziji.
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

174. - Zapis na vrpci

riznica | 16 Februar, 2016 09:00

 

Starimo.

Stari naše Ja ispisano u kadrovima života beskonačne vrpce, sa svim onim svojim pojedinačnim Ja.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

173. - Nebeski svod

riznica | 11 Februar, 2016 09:24

 

Pod nebeskim svodom se proteže bezosećajni duh, grli pejzaž obrastao mahovinom. Došlo je vreme da se može samo plakati nad  predelima i ljudima.

Povorke starih strahota vuku za sobom repove istrošenih laži. Prošlo je vreme kada smo znali podneti nevolju. Danas čiste ruke imaju samo ljudi bez udova, jaki su oni bez unutrašnjih organa, a slepi najbolje gledaju!

Nad nebeskim svodom kruže apsurdi.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

172. - Reč - dve o Rečima

riznica | 03 Februar, 2016 11:02

 

...ili temeljno raskuženje ...?

Može li se svet menjati a da se prethodno ne promeni rečnik kojim komuniciramo? Čovek drugačije govori kada drugačije misli i počinje drugačije razmišljati kada promeni vokabular.
Nova značenja vode novim saznanjima, a bilo bi bolno ne raspolagati rečima koje bi ih otkrivale.

Reči su važne.
One uvek  i iznova stvaraju svet; naš mali intimni svet, eksplozivan, bizaran ili produhovljen.
Od vremena proterivanj reči u podrazumevanje do podrazumevanja nerazumevanja reči - stalno, uporno i zlonamerno se proteruje artikulisano vreme reči.


Bez jasnoće i određenosti nema ni razumevanja, a to se može samo rečima postići, pažljivo odabiranim i strpljivo izrečenim. Siromašenjem sveta siromaši i rečnik, a sa njime osiromašuje duh; sinonime proždire zaborav dok homonimi caruju, skraćenice i tuđice divljaju. Skrnavljenje jezika je na delu i ono će ugušiti poslednje ostatke razumevanja.

Ništa nije utvrđeno niti precizirano; sve se relativizuje.
Proizvoljnost obezbeđuje iluziju sveopšte pameti.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

171. - Jutro

riznica | 02 Februar, 2016 12:13

 

Prohladno jutro.  Nebo vedro, prošarano tragovima aviona, dva po dva,unakrst, kao na crtežu da je rukom namerno iscrtano. Lepa slika. Lepša od stvarnosti.

U izmaglici se ocrtava kontura grada iznad koje blešti nisko istočno sunce. Zaslepljuje i tera da se gleda poluotvorenim očima. Sve drugo je crno.

Sava je mirna. U niskom vodostaju ogleda se grad, Beograd u vodi, priviđenje jednog takvog.Jutarnja gužva je redovno stanje. Stanje. Autobusi ne poštoju red vožnje kao što se i ništa drugo ne poštuje.

Ipak, volim svoj grad , kao što sam volela bespomoćno i jedno priviđenje same sebe u jutarnjoj izmaglici.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

170. - Mocart i Hendl

riznica | 30 Januar, 2016 23:39


 

Svečana proslava 260 godina od rođenja Mocarta, koja pada 27. januara i proslava godišnjice napustanja hora Orfelin i Novog simfonijskog orkestra „Makris“ obeležena je izvođenjem dela Mocarta i Hendla. Prijatno veče u Kolarcu i prepuna sala. Popunjena su bila i „mesta za stajanje“. Dirigent Predrag Gosta, gledala sam njihov prvi nastup u Kolarcu prošle godine na istorijskim instrumentima. Večeras je su bile orgulje i nekolicina istorijskih instrumenata čime se želi u potpunosti dočarati muzika toga vremena.

Posebno impresivno je bilo izvođenje završnog hora iz drugog dela Oratorijuma Mesija, verovatno Hendlova najpoznatija melodija- Aleluja.

 

Posted in Kolarac - koncerti. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

169. - Bandoneon

riznica | 28 Januar, 2016 23:01

 

 

Večeras je bilo veče dva jubileja 95 godina od rođenja slavnog argentinskog kompozitora Astora Pjacole i 15 godina od premijernog pojavljivanja prvog “srpskog” bandoneona na Kolarcu. Osim Pjacolinih kompozicije iyvodili su dela brazilskog autora Heitora Vila-Lobosa i numere Aleksandra Nikolića i bio je bitno drugačiji doživljaj zvuka od prethodnog koncerta „Svet Pjacole“. Nikolićeve kompozicije su kombinacija muzike i tradicije naših prostora sa tangom, dela objedinjena u stvaralačkom opusu pod nazivom „Balkango“, koji je naišao na vrlo pozitivne reakcije publike. Zaista nešto novo i posebno.

Ali akcenat je na starom instrumentu bandoneonu. To je neobičan instrument koji liči na harmoniku sa dugmićima samo što je duplo manji.

Nastao je u prvoj polovini 19. veka u Nemačkoj kao zamena za orgulje (tamo gde ih nije bilo) za jednostavno harmonsko pevanje. Međutim, put ga je odveo u Buenos Aires gde se u mračnim predgrađima rađao tango, gde se stopio sa ovim plesom. Zbog svoje kompleksnosti u Evropi je brzo pao u zaborav te svojv razvojni put nastavlja u Argentini upravo kroz tango, „portenjoski“ (buenosaierovski) kako nazivaju stanovnike Buenos Aireesa.

 

U opštoj ekspanziji tango muzike koja je postala vrlo popularna nakon smrti Astora Pjacole, postepeno su se svetom rađali i novi orkestri koji su nastavljali put velikog tango-nuevo maestra.

Tako i kod nas traje već 15 godina ...

 

Posted in Kolarac - koncerti. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

168. - Kad ja pođoh ....

riznica | 28 Januar, 2016 01:07

 

Tri sata divnog druženja uz hor braće Baruh i nekolicinu solista iz Izraela, Nemačke, Rusije i Srbije u organizaciji Josefa Žamboki-ja, gala koncert povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta.

Josef  Ben Avram (Žamboki) je bio devetogodišnji dečak, koji je uspeo sa svojom sestrom Ružicom preživeti jedno zlo vreme zahvaljujući obućaru Pal Žamboki-ju koji ih je izveo iz Beograda, iz Jevrejske ulice br.13 i smestio kod svoje porodice u  Kanjiži.. Sva ostala njihova familija, uključujući i roditelje je stradala u logorima Staro sajmište. Iz poštovanja prema svome dobročinitelju uzeo je njegovo prezime - Žamboki.

Koncert je organizovan iz pijeteta prema žrtvama holokausta, pod geslom ljubav je sve, kultura spaja narode.

Iz bogatog repertoara izdvajam pesmu Kad ja pođoh na Bembašu koju mnogi znaju kao bosansku sevdalinku ili kao ljubavnu pesmu, a zapravo je sefardska pesma koju su doneli Jevreji nakon progona iz Španije 1492 godine, u kojoj se oni obraćaju Bogu moleći se za mir.

Naročito mi se svidelo izvođenje ove pesme od Rone Israel-Kolatt na jidišu.


Posted in Kolarac - koncerti. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

167. - Omniparens drugi

riznica | 26 Januar, 2016 18:30

 

"Čovek, šta god da radi, potpada 

pod prirodu, koja je omniparens i čijim 

zakonima se, i kad misli da ih krši, 

svagda pokorava." (M. A. Bakunjin)

 

Utisci iz privatne države.

Imam (svoj) utisak da nemam svoju državu; da živim u kući koja je kao planinarski dom. U prolazu.

Kome se ne sviđa neka ide dalje i traži druge utiske, rekoše nam!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

166. - Mondo di Piazzolla

riznica | 24 Januar, 2016 00:00

              

               Astor Pjacola (1921-1992) 

Veče u Kolarcu uz zvuke tanga najpoznatijeg argentinskog kompozitora 20. veka  Astora Pjacole, bilo je sve samo ne Zaborav kako glasi jedna njegova kompozicija. „Tango je više za uši, nego za noge“, jedna je od najviše citiranih izjava Pjacole, a ja bih dodala i za oči, jer smo gledali i plesne numere uz Zaboravi i uz njegovu najlepšu kompoziciju Libertango.

Pjacola je stvorio osoben stil spajajući tango-tradiciju Argentine i Urugvaja sa njujorškim impresijama džeza i pariskim slobodnim duhom, tvorac je „tanga nueva“ u kome je amalgamirao vlastitu životnu avanturu sa tri kontinenta.

Četiri godišnja doba u Bueonos Airesu je njegov umetnički odgovor na Čuveni Vivaldijev ciklus Godišnja doba. Svaka njegova kompozicija je jedna ispričana priča.

Ave Maria i zaborav je komponovao kao deo muzike za film „Henrik Četvrti“. Na snimanju glavni glumac pada s konja i budi se u bolnici ubeđen da je on Henrik Četvrti ...

Žana i Pol, kompozicija nastala u senci filma „Poslednji tango u Parizu“ da pokaže Bernardu Bertolučiju šta je propustio.

Libertango je komponovao tokom boravka u Italiji 1973,godine. „Libertango je simbol slobode mojih muzičara. Granice treba da budu samo njihove vlastite sposobnosti a nikako neki spoljašnji pritisak“. Zapisao je kompozitor.

 

Dodatak 24.01.2016 22:40 

 

 

Ovde se jasno vidim i ja. U publici, naravno! ;)

 

 

A ovde deca ... 

Posted in Kolarac - koncerti. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

165. - Kulturni relativizam

riznica | 20 Januar, 2016 13:06

 

Uplivom konvoja demokratije i razvoja slobodnog tržišta nakon II sv. rata, po američkom viđenju novog svetskog poretka, ne samo da je srušen klasični imperijalizam, već je to predstavljalo svojevrsnu revoluciju u shvatanjima i odnosima u svetu.


Razvoj demokratije i sloboda imao je svoj istorijski tok koji je stvorio jednu sasvim novu i drugačiju stvarnost, a danas smo, takođe, prvenstveno razvojem novih tehnologija, suočeni sa novom „revolucijom“  mišljenja, razmišljanja i odnosa koja za svet nije ništa manje šokantna od prethodno spomenute.

Tako je sa svakom promenom. Uvek.


Ipak, promena načina razmišljanja (i delovanja) ne treba nužno da znači srozavanje jedne kulture. Ona može biti obogaćena i oplemenjena ukoliko se društvo na adekvatan način prilagodi promenama, ako iz njih crpi ono što je dobro, ako uspe da kanališe te tokove u željenom pravcu.


Istina je i to da su veoma retka fleksibilna društva, posebno ako je u njima ukorenjena tradicija.


Razvojem tehnologije potire se razlika između privatnog i poslovnog; izlaskom na internet gubi se privatnost a trajni zapis ostaje, gubi se klasična podela vremena na 3*8sati, drugačije se živi život (nezdravije), a propaganda i rijaliti su postale ključne reči današnjice. Pojavljuje se manjak vremena. Zato je ključno pitanje mera, lično dostojanstvo i kultura ponašanja pojedinca. Kontrola samoga sebe, dobra orgnizacija svoga života i vremena i budnost nad sobom postaje ključna stvar, imperativ vremena.


Za transformaciju društva, od napuštanja kulture koja promoviše neznanje do kulture koja ceni znanje, rad, kreativnost .... potrebne su godine strpljenja ne samo da se uspostavi vrednosni sistem već i da on zaživi. Nužno je raditi  na edukaciji ma koliko to teško bilo, jer ljudi su ti koji stvaraju , neguju i prenose kulturu,  jer ako osvoji nekultura, ključno je pitanje ko će se ponovo boriti da uspostavi   kulturu?


Uprkos svemu, smatram da za loše stanje u društvu ne treba kriviti nikoga sa strane, jer ipak sami biramo koje norme ćemo prihvatati, koje ideje, naše misli su hrana našeh duha, pa na taj način određujemo i način na koji  ćemo to implementirati u naše društvo kao način kojim ćemo usmeravati i formirati opšte mišljenje. Kod nas to, kao već uvrežena pojava, ide naopako uz neminovno izvrtanje svega što bi zdrav razum podrazumevao. Vlada kulturni relativizam.


 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink

164. - Unikat u boci

riznica | 19 Januar, 2016 12:29


 

Posedovati bocu starog vina, znači imati veliko bogatstvo, ne toliko zbog visoke cene koliko zbog toga što su ova vina veoma retka. Retka su zato što samo određena vina od određenih sorti mogu da dožive duboku starost, a to su vina iz najboljih godina, vrhunskog kvaliteta Ona imaju privilegiju odrastanja, a to nije ni malo lak posao. Nakon proizvodnje, vina koja odležavaju potrebno je očuvati, obezebijediti adekvatan prostor i uslove kako ne bi došlo do nekih neželjenih reakcija. Vina se moraju čuvati na poseban način  kako bi dobila na kvalitetu, nema prodaje, a troškovi rastu. Sve to poskupljuje sam proces, pa i vino. Zato ova vina predstavljaju unikat, pravo blago u boci. Ukoliko imate priliku probati neka od čuvenih berbi iz čuvenih vinskih podruma  ne odbijajte.

Sami ćete videti zašto ih više cene.

Neka od najskupljih i najprestižnijih vina na svetu.

  1. Berba 1992  Screaming Eagle
    cena oko 80.000 dolara.Na aukciji 2008 godine koja se održala povodom dobrotvorne akcije, 6 boca ovog vina je prodato po ceni od 500.000 dolara. Kupac je bio Chase Bailey izvršni direktor Cisco Systems.
  2. Berba 1945   Chateau Mouton-Rothschild Jeroboam
    cena oko 114.614 hiljada dolara
  3. Berba 1787  Chateau Lafite
    cena oko 160.000 dolara
  4. Berba 1907 Heidsieck
    cena oko 275.000 dolara.

Ova boca vina stara skoro 100 godina je zapravo boca šampanjca. Prilikom transporta za potrebe ruske carske porodice 1916 godine brod koji je prevozio ovaj teret je doživeo brodolom. Ronioci su došli do 200 flaša ovog vina tek 1997 godine. Ovo vino se naravno sada prodaje bogatim gostima  Ritz-Carlton hotela u Moskvi. Sama činjenica da se radi o vinu pronađenom u brodskoj olupini daje težinu ovom šampanjcu i svrstava ga u red najskupljih vina na svetu.

Da li se piju tako stara, arhivska vina? Uglavnom ne, ako su stara preko 30 godina.

Ako bi se pila treba biti pažljiv da vino nije oksidiralo.

Kod dobrog vina bitno ga je prozračiti u dekanteru barem 20 minuta da ulovi vazduh i onda ga natočiti u odgovarajuću čašu...i uistinu osetiti  nezaboravan doživljaj. U toku dugog odležavanja vina u bocama moguć je nastanak taloga od obojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline i slično. Zbog toga je neophodno odvojiti bistro vino od taloga.

Dekantiranje tj. odvajanje bistrog vina od taloga je delikatna operacija u kojoj se vino veoma polako uliva u posudu za dekantiranje, vodeći računa da talog ostane na dnu boce. Da bi se talog mogao vizuelno posmatrati u vinu, obično se dekantiranje vrši pomoću svijeće koja se postavlja u neposrednoj blizini grla boce tako da onaj koji sipa vino može da pogledom prati bistrinu vina dok ino ističe iz boce. U trenutku kada se pojavi mutnoća sipanje se prekida.

U toku dekantiranja vrši se i prozračivanje (aeracija) vina, tako da dolazi do odstranjivanja težih mirisa, koji su se stvorili tokom dužeg odležavanja vina u bocama. Crno vino ima poseban čar kad se prozrači i odvoji talog, a boja mu postaje jasna.

Kod oksidiranog vina jednostavno se oseti plesnavoća.

 

A da li su nemački stručnjaci otvorili flašu vina staru čak 1.650 godina, ne znam  Veruje se da su vino napravili lokalni stanovnici u nemačkom mestu Sprejeru, a flaša je otkrivena 1867. godine.

Izvor Wikipedia

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

163. - Zablude života

riznica | 16 Januar, 2016 22:32


Ljudi se razlikuju prema kvalitetu doživljaja komunikacije sa drugim ljudima. Male izdaje stvaraju velike nevolje, ali ja ipak verujem da je ovaj svet pun vrednosti i vrlina, samo što sve one ne pripadaju meni, već su po nekom neznanom principu posvuda raspoređene...

 

Nema celine, a moj život snažno i neodoljivo prožima potreba za celinom.

 

Nešto se isprečilo između misli i slike viđenog, a ja odbijam služiti mu kao posrednik. Htelo bi me videti kao gubitnika. Htelo bi da vidi kako ja to nosim i da pokažem šta sam u tom času, a onda bi me pitalo da li želim zadržati izgubljeno?

A ja bih mogla da odustanem i pobegnem i od sebe i od njih (misli). I to bi bio odgovor. Mogla bih ih oterati iz glave a ja da ostanem u tišini praznine nemanja, u neprostoru i nevremenu, i to bi, takođe bio odgovor.

 

Memorija je ono što nas čini živima i svesnim postojanja. Ali ja ne volim svoju memoriju, svoje opstanke, složene po policama  pamćenja, memljivi zadah uzbuđenja koja su pogubila svoju svrhu u beskrajnim ponavljanjima dvosmislenosti bez vidljivog cilja, stvarajući mučni osećaj zgaženog ploda.

 

Ne zavisi to ništa od mene, znala sam. Znala sam to dobro kao gubitnik što zna da korbači neće stati pred robovima šta god oni želeli ...

I sve što bih rekla pripalo bi i ostalo u meni, i neka buduća bol i kajanje i tuga, naknadni bes ili žalost ... sve.

I ne mogoh nikakav odgovor mislima dati, jer zabluda je da gubitnik može zadržati već izgubljeno ....

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

162. -Traganja

riznica | 15 Januar, 2016 11:54

 

Između znanja „pomalo o svemu“ i onoga „sve o nečemu“ gube se  dragocena iskustva koja su u korelaciji sa egzistencijalnom ravnotežom, ako se lukavim potezima ne skupljaju važne sitne nezavisnosti koje se vremenom izvojuju.

Težnjom za više, ne ispisuju se uzalud reči.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com