149. - Buđenje
riznica | 15 Decembar, 2015 15:24
Sunce se spustilo nisko, a nebo je gorelo kao buktinja koja, usled treperave igre svetlosti, poče stvarati slike, jednu za drugom. Kretale su se sve brže. Promicale vrtoglavom brzinom da sam morala sklopiti oči i leći u ležaljku da ne padnem od vrtoglavice, a one onda zastadoše, rasplinuše se i ukaza se velika svetla dvorana.
* * *
Kralj me dočekao stojeći kraj zlatnog prestola u okrugloj dvorani okićenoj zvezdama, a sa svoda su visili nevidljivi konci na čijim krajevima su bile okačene zlatne ptice raširenih krila, kao da lete.
Zidovi dvorane su bili ukrašeni primordijalnim likovima dvodimenzionalnih slika u anatomski nemogućoj pozi, čista materija, bez duha i energije misli od koje se sastoji Ljudsko Biće.
Obuzela me strava od nečega neobjašnjivog.
Ćutanje
On se onda okrenuo prema meni, pa nabirući čelo upitao me:
Zašto me se ti ne bojiš?
Zato što je Bog, koji je tebe načinio strašnim, mene načinio neustrašivom;
odgovorih mu, ne mogavši smisliti ni jedno drugo suvislo ni razložno objašnjenje u času u kome sam se budila.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
148. - 1. Rođendan bloga
riznica | 15 Decembar, 2015 00:00
Dovoljno je zatvoriti oči.
I to je to.
Tu je sve!
Hvala vam što ste tu, što čitate i komentarišete postove na mom blogu.
- Ja: Hvala ti draga pričalice! :)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
147. - Biće
riznica | 14 Decembar, 2015 15:48
Svakoga jutra uspravljajući se na zemlji i svake večeri ležeći na njoj čovek se nada da ga ona neće skoro prekriti.
Smrt je samo iluzija, koprena koja na pojedinim mestima samo prikriva neprekidno trajanje života; prekriva ljušture.
Ali kako shvatiti vezu između materije i misli, kao i to od čega se sastoji Biće?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
146.- Pokretne slike iz života
riznica | 12 Decembar, 2015 23:06
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
145. - Sami
riznica | 11 Decembar, 2015 16:40
Čoveku se najteže suočiti sa samoćom, a ona je sveprisutnost našeg života. Čovek se pati da bi umro i čeka ne bi li živeo.
Čeka?
Čekanje izvire iz nadanja ... za boljim.
Čeka se polaganje mature, diploma, posao,unapređenje, čeka se na biti voljen, na malo zanosa, brak (ili ne), decu, ..., čeka se penzija i život prođe u čekanju.Čekamo, strahujemo ... a trebalo je živeti, kako reče Andrić.
I sve to strahovito zamara.
A kada izbisti misli, prestane čekanje, samo što ih onda utapa u samoći ili bistri u alkoholu da bi zavarao jasnoću sopstvenog pogleda.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink
144. - Čitač vs čitalac
riznica | 10 Decembar, 2015 13:07
Pitam sina kako se zove čovek koji čita?
Čitač, odgovori i ne trpnuvši. Zaćutah na trenutak i on me pogleda. Kao čitač kartica u bus-u? U
moje vreme se zvao čitalac, rekoh. A da, reče i nastavi da gleda
TV. Puno gledaš TV rekoh, jer mi je beogradski
čitač nekako zaparao uši. Zapravo je, kako tumače rečnici, ispravan i jedan i drugi termin, pa su
te reči sinonimi. (?) Tako bar zagovaraju neki lingvisti. Terminologizacijom
se značenje reči opšteg jezika u
određenoj struci precizira, najčešće sužava i utvrđuje određenom definicijom.
Naziv uvek znači ono što je utvrđeno njegovom definicijom, a to možemo videti u
rečnicima. Pri stvaranju naziva treba razlikovati tvorbeno i terminološko značenje.
Značenje naziva utvrđeno je definicijom koja se ne poklapa s tvorbenom
definicijom, npr. tvorbeno značenje reči čitač je »onaj koji čita ili ono šta
čita«. Terminološko značenje naziva čitač
je »uređaj koji s ulaznoga medija može preneti podatke u oblik pogodan za
računarsku obradu«. Značenje reči čitač vezuje prevashodno
za tehnički uređaj kojim se nešto očitava (elektronska lična karta, karta u prevozu,
bar-kod na proizvodima, elektronska knjiga), pa tako imamo elektronski čitač, bar-kod
čitač, optički čitač koji se koristi na izborima, čitač memorijskih kartica, čitač
elektronskih knjiga i sl, a samo u nekoliko slučaja u literatuti označava i
čoveka koji čita. Čitalac nesumnjivo označava osobu koja čita, ali rečnička definicija u rečnicima
Matice srpske navodi još da je čitalac ‘onaj koji čita knjige, novine, časopise
i dr. tekstove’... Tako ispade da je čitač opšti
ili širi pojam onoga koji čita - čitaoca
koji čita novine, knjige, časopise, članke i sl .. (?) Doduše nigde nije navedeno da li se čitač
i čitalac razlikuju po razumevanju
pročitanog? Zanimljivo je npr. da u nemačkom jeziku postoje reči Der Leser-čitalac i Der Vorleser – čitač, a u engleskom bi to
bili reader i scanner. U prilogu akciji „Beogradski čitač“, o važnosti čitanja želim reći da ću
sebe i dalje smatrati i nazivati čitaocem
a ne čitačem, jer ne želim biti skener.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
143. - Nijansiranje moralnih dimenzija
riznica | 05 Decembar, 2015 11:45
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
142. - Današnji dan
riznica | 29 Novembar, 2015 22:27
Posted in Generalna. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
141. - Savršen sklad
riznica | 29 Novembar, 2015 13:37
Geometrija poseduje dva velika blaga: jedno je Pitagorina teorema, a drugo zlatni presek. Prvo se može uporediti sa čistim zlatom, a drugo sa dijamantom neprocenjive vrednosti. (Johannes Kepler)
Zlatni presek predstavlja (prirodnu) aritmetičku razmeru koja se izražava formulom a:b = b : (a + b), odnosno u ovoj razmeri se manja veličina odnosi prema većoj kao veća prema celini. Zlatni presek proučavao je grčki kipar Fidija, čija dela predstavljaju ideal harmonične ravnoteže božanskog i ljudskog. Kao konstanta, zlatni presek se može izraziti brojem 1,6180339... (beskonačan broj) koji je u čast Fidije dobio na ziv Fi (j).
Uvijeni i zapetljani u gustu materiju i splet složenih i komplikovanih odnosa, Celinu ne naziremo lako, ali na nekom duboko intuitivnom nivou ipak možemo osetiti da postoji nešto Apsolutno, Celo, integrisano i koherentno, a ne razbijeno na nepovezane delove. Ukoliko slučajno kao jedan od elemenata dospemo u ovu matematičku formulu, to bi značilo da prema nekom drugom elementu imamo isti odnos kao i Apsolut - Celina - prema nama. Znači da smo uspostavili božansku relaciju. Znači da između delova Boga postoji isti odnos kao i Boga prema njegovim delovima.
U zlatnom preseku JA traži savršen odnos prema TI, onakav, kakav Apsolut ima prema svojoj kreaciji.
U XII veku italijanski matematičar iz Pize, Leonardo Fibonači, je otkrio brojni niz koji određuje srazmeru zlatnog preseka.
0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144...
Fibonačijev niz se često povezuje i sa brojem fi (phi), ili brojem kojeg mnogi zovu i "Božanskim omjerom". Uzmemo li jedan dio Fibonaccijevog niza, 2, 3, 5, 8, te podijelimo li svaki slijedeći broj s njemu prethodnim, dobit ćemo uvijek broj približan broju 1,618(2/3=1,5; 3/5=1,66; 5/8=1,6). Broj 1,618 jeste broj fi. Odnosi mjera kod biljaka, životinja i ljudi, sa zapanjujućom preciznošću se približava broju fi.
Može se reći da je Fibonaci otkrio brojčani niz, koji opisuje ove relacije, ali same "zlatne proporcije" su bile poznate i mnogo starijim kulturama.
Zlatni presek preseca vekove: Bio je poznat Egipčanima, koji su ga koristili prilikom izgradnje piramida.
Zlatni pravougaonici se nalaze i u piramidama, koje su gradile Maje i Asteci.
Jedan od najpoznatijih primera korišćenja zlatnog preseka u arhitekturi je grčki hram Partenon i crkva Notre Dame u Parizu.
Vitruvijanski čovek Leonarda da Vinčija, poznat pod nazivom kvadratura kruga predstavlja kompletnu studiju figure čovjeka i pokazuje kako su njeni različiti djelovi u proporciji zlatnog preseka.
Antonio Stradivari (1644 - 1737) koristio je zlatni presek pri izradi svojih gudačkih instrumenata, čiji se savršeni zvuk i danas proučava.
Svuda u prirodi pronalazimo izraze božanskih proporcija, a Fibonačijevi brojevi i misteriozni Phi su utkani u samo tkivo stvaranja: od morskih školjki, do galaksija.
Listovi na grani rastu na međusobnim udaljenostima, koje odgovaraju Fibonačijevom nizu.
Cvetovi najčešće imaju 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ili 89 latica. . Cvetići, smešteni u glavi suncokreta, razmešteni su u dva niza spirala: jedne u pravcu kretanja kazaljki na satu i druge u suprotnom. .
U pčelinjoj zajednici, košnici, uvek je manji broj mužjaka pčela nego ženki pčela. Kada bi podelili broj ženki sa brojem mužjaka pčela, uvek bi dobili broj phi. .
Ako izmerimo visinu čoveka od vrha glave do poda, zatim to podelimo sa dužinom od pupka do poda, dobijamo broj phi. .
Phi je u proporcijama lica, ritmu otkucaja srca, strukturi DNA.
Nautilus u svojoj konstrukciji ima spirale. Kada bismo izračunali odnos svakog spiralnog odnosa prema sledećem dobili bismo broj phi...
Harmonija je ono što drži sve na okupu.
(Izvor Wikipedija)
Posted in Generalna. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
140. - Moj Zemun - Deo VI
riznica | 27 Novembar, 2015 15:07
Sitna i uporna kiša pada. Dosadna. Jedna od onih koja kada počne ne obećava da će se zaustaviti.
Ja u Zemunskom parku, bez kišobrana šetam po utabanom lišću, zbijenom, u fazi raspadanja. Ogoljele grane ne mogu zaustaviti kišu, nema zaštite. Kisnem!
Zemunski park je organizovan 1842. Godine na mestu nekadašnjeg ulaza u grad i kontumca. Oko mene ljudi sa kišobranima, nekuda žure i niko nikoga ne gleda. U vreme kada je park organizovan bio je centralno mesto za šetnju i okupljanje i druženje tadašnjih Zemunaca. Dame su oblačile lepe toalete, svečane, sa šeširima a gospoda su dolazila u odelima sa cilindrom.
Sedenje na klupama se moralo platiti. Postojao je čuvar parka.
U centralnom delu parka nailazim na rimski sarkofag. Nije on od nekog značaja sam po sebi, ali mu je poklopac interesantan i značajan zbog glava mitskih bića. Ali zanimljivo je to da je iskopan kada su rađeni temelji za Milenijumsku kulu, koja je ustvari kula Sibinjanin Janka odnosno Janoša Hunjadija. Janoš, Janko, Ivan ili Johann Hunjadi, zavisi ko ga kako zove, koji je predvodio Srbe i Mađare u borbi protiv Turaka, živeo je i umro 4,5 veka pre izgradnje ove kule, ali je umro od kuge u ovom delu Gardoša, u svojoj vili, a kula je dobila ime u njegovu čast ...
Milenijumska kula je jedna od, pretpostavlja se, pet kula koju su Mađari tada izgradili u čast proslave 1000-godišnjice svoga dolaska na ove prostore u Evropi i jedina je sačuvana. Pretpostavlja se da jedna bila u Budimpešti a ostale četiri na sve četiri strane sveta njihovog carstva.
Gardoška kula je podignuta 1896. Godine, a otvorena 15 dana kasnije na mestu nekadašnje tvrđave.
Najstarija mapa, geografska karta Zemuna, odnosno Taurunuma, izdrađena je u antičko doba i datira iz II v.n.e. Izradio ju je Klaudije Ptolomej.
Posted in Zemun. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
139. - Prijatelji
riznica | 25 Novembar, 2015 21:25
Iskusila sam puno puta da u životu nema pravila i da je svaka nova teška situacija, novo iskustvo koje otkrije nešto do tada neznano, nanovo otvori oči, da su ljudi za koje mislimo da bi nas dotukli u padu upravo oni koji nam pomognu da ustanemo, ali i da su one slatkorečive ljudske minijature u tim situacijama spremne da nas gurnu u smrt. Olako i sa zadovoljstvom.
Ne treba biti nestrpljiv da se otkriju tajne osobine ljudskosti pojedinaca, jer neke tajne nam mogu zauvek promeniti život.
Iskusila sam da presudni uticaj na naš život imaju ljudi koje ne poznajemo i koji nas ne poznaju, jer bez obzira koliko prijatelja imali, kad zatrebaju neće ih biti (razlozi nisu važni), čovek je u nevolji uvek sam (i sa tim treba računati). Ne paničiti i verovati sebi.
Paradigma koju nam je društvo ponudilo ili nametnulo nije uvek i jedino rešenje, a reč prijatelj gubi vrednost ako se često poseže za njom ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
138. - Put
riznica | 17 Novembar, 2015 23:11
"Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teško naći , ali je veoma
teško održati se na njemu."
A. N. Ostrovski
Kada se bela kuglica, umorna od silnoga okretanja i poigravanja sa ljudskim sudbinama, u smiraj kasino dana zaustavi na vrhu igle, znači da je život otvorio karte pred nama.
Tada jedino nerešeno pitanje ostaje: Kako se održati?
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink
137. - Park
riznica | 11 Novembar, 2015 14:35
Jesen u parku. Sunce u Beogradu.
Vetar u krošnjama. Ptice u letu.
Postojati.
Biti (još uvek).
Slušati.
Biti otvoren.
I.Oprezan.
Poniranje u nepoznati život ima svoju lepotu.
Parkovi su pomalo tajanstveni. U njihovoj zagonetnoj jednostavnosti ima nekog preobilja i životne radosti u svakom godišnjem dobu, igre i bezbrige, univerzalne životne lepote...
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink
136. - Vrline nejednakosti
riznica | 07 Novembar, 2015 13:46
Velika kapija i široko dvorište. Naša dvorišta su široka, široka kao što je i naše gostoprimstvo.
Naša gostoprimstva su jednaka prema svakom gostu.
A sve naše vrline proizilaze upravo iz naše nejednakosti.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
135. - Aluzije, Eluzije i Iluzije
riznica | 03 Novembar, 2015 11:24
Simbolika govora se može postići mimikom, gestikulacijom ili retoričkim raskošima jezika, traganjem za ritmom u nijansiranom kazivanju koje odgovara semantičkim istančanostima Čehovljeve proze.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
134. - Tradicija
riznica | 29 Oktobar, 2015 14:38
Pod tradicijom se podrazumevaju običaji, znanja i veštine koji se neguju unutar jedne kulture ili zajednice ljudi.
Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice i u tom smislu su važniji od teritorije, što veli i jedna stara izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.
Sa svim onim što moderne tehnologije donose, veštine mahom izumiru, dok su se običaji uglavnom prilagođavali vremenu i uslovima života i tako su dugo opstajali. Sam pojam tradicije se danas više zloupotrebljava nego što se neguje na pravi i kvalitetan način, tako da uopšte ne čude sukobljavanja između globalističke i tradicionalističke struje.
Ne treba gajiti iluzije da se može živeti kao nekada, ali se kroz život može zadržati sve ono što je nekada bilo vredno.
Pronašla sam lep i uspešan primer primene elemenata autohtone srpske arhitekture u jednoj savremenoj kući na Divčibarama.
Autori su prepoznali vrednosti u arhitektonskim elementima starograditelja i preuzeli neke od njih, poput geometrijske strukture, kontakta sa terenom, materijalizacije, trema i prava na pogled.
U osnovi je delom zadržana tradicionalna organizacija prostora u vidu jedinstvenog prostora dnevnog boravka i kuhinje(ognjišta) a dodat je mokti čvor i predsoblje kojeg u tradicionalnoj arhitekturi nije bilo ali se pojavljivao trem ili veranda sa istom funkcijom. Međutim prisustvo tradicionalnog se više ogleda u vizuelnom efektu usled primene tradicionalnih materijala gde prednjači šindra, drvena obloga krova i vertikalnih elemenata.
Tradicionalna kuća je bila prizemna sa obično dve ili tri prostorije za boravak i spavanje, a ovde imamo urađeno i potkrovlje.
Ostvaren je dobar kontakt sa prirodom i lep spoj starog i novog. (Preuzeto)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
133. - Fijasko struke
riznica | 28 Oktobar, 2015 15:21
Prostorno planiranje je jedan od četiri stuba na kojima počiva strategija razvoja društva. Ono je koliko naučna disciplina u organizaciji prostora i mogućnostima održivog razvoja toliko i administrativa veština i politika zemljišta. Iz toga proizilazi i ukupna arhitektonsko urbanistička politika i njena društvena uloga.
Država koja (kroz praksu) zanemaruje strategiju svoga prostornog razvoja i svede je na legalizaciju ne samo objekata već i celih naselja i delova gradova uz „dodelu“ zemljišta kroz (nejasno definisan) proces utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu (na privatnom i javnom zemljištu!) za iste te nelegalne objekte (i za objekte iz privatizacije ...), gde se prvo gradi pa tek onda planira a zapravo samo evidentira i karikira planiranje da bi izgledalo legalno, sigurno da nema blistavu perspektivu.
Šta je tu sa strukom?
Tamo gde su planovi mrtvo slovo na papiru (nesprovodljivi) može se reći da je struka kapitulirala.A administrativna veština?Problem besparice i nemaštine vodi ne sprovođenju javnih površina pa se i ne može (osim u slučaju postojećih javnih površina) doći do onog sada već „čuvenog“ nivoa lokacije na kome se dalje teče lako, brzo i jednostavno!!
Ovako i dalje jurimo sopstveni rep i mislimo kako nam dobro ide. Umesto da se proširuju, ulice se sužavaju, kao i vidici a nova mreža puteva se gradi na privatnom zemljištu sa onoliko sukorisnika koliko se parcela priključuje sa svim njihovim vlasnicima stanova ...(?) Kroz te privatne posede provlači se javna infrastruktura po principu moja glava tvoja kapa (ili obrnuto ako se uopšte zna šta je čije).
Manje me brine šta će o nama misliti za 20 ili 50 godina od pitanja da li su arhitektura, urbanizam i prostorno planiranje uopšte potrebni našem društvu kao stvarna pojava a ne kao „ukras“ ili „poštapanje“, budući da se sve karikira?
Jedno je sigurno struka je doživela poraz, a Komora joj nikada jača nije bila!Ali svako „zašto“ ima svoje „zato“ , kao što i sve ima svoj odgovor.
Izgleda da smo džaba krečili.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
132.- Kuća građena od krova
riznica | 27 Oktobar, 2015 15:19
Zazvoni telefon u agenciji, jednoga dana, i javlja mi se čovek da poruči projekat za porodičnu kuću. Dobro velim, napravićemo projektni zadatak ...ako tačno znate šta hoćete.
- Ma znam, gospođo, kako ne bih znao. Kupio sam građu i rogove isekao na meru! Sve je to meni majstor rekao. I on je sebi takvu kuću zidao, zna majstor. Vi samo da mi to iscrtate šta treba da bi se legalizovalo!
- Hm, ..progutah knedlu da šta ne kažem. A da li ste uzeli urbanističke uslove?
- Za šta uslove? Ma ko će meni govoriti šta ću ja na svojoj zemlji graditi!!
Osim toga, sve ću ja to legalizovati kad napravim, svi tako rade...
E ’bem ti arhitekte u zemlji u kojoj se kuće grade od krova a „legalizacija“ nakon izgradnje. Ali tako svi rade kako čovek reče. I ne samo da rade već ni bolje ni drugačije ne znaju. Većina arhitekata se svela na proste crtače projekata izvedenog stanja na objektu, takoreći tehničare.
A statičari? Trebaju li oni kome? Ne, u ovoj zemlji majstori sve znaju!
U kakvim kućama živimo i kako se gradilo u poslednjih 100 godina?
„Naime, kod objekata građenih do druge polovine 20. veka može se primetiti jasna izdiferenciranost po regionalnim, geografskim i klimatskim uslovima, zatim tipološke i morfološke razlike između urbanih i ruralnih sredina, itd. Od polovine 20. veka, lokalna komponenta slabi, tradicionalni sklopovi, materijali i tehnike gradnje bivaju zapostavljeni i preovlađuje uniformni, gotovo konfekcijski, pristup. Tako se može konstatovati da se od 1970-tih do danas može naći gotovo istovetni pojavni oblik stambene arhitekture u gotovo svim krajevima Srbije.Sa energetskog aspekta, može se konstatovati da većina zgrada obuhvaćenih ovim istraživanjem ne zadovoljava standarde, što s obzriom na način na koji su građene, uglavnom bez adekvatne dokumentacije i poštovanja propisa, ne iznenađuje.“
To da sve kuće nalikuju jedna drugoj nije ništa neobično imajući u vidu svetske tokove ne samo u arhitekturi već i u svim drugim oblastima a naročito modi, a onda se vršilo diferenciranje dodavanjem elemenata tradicionalne arhitekture i drugih pikanterija.
Ali sa ovakvim trendom možemo se zapitati da li će postojati i šta će se za sledećih 100 godina nazivati tradicijom?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
131. - „Elektrificirana malograđanština“ ...
riznica | 25 Oktobar, 2015 17:08
...kao tema u delima političkog majora
Ovo je godina u kojoj obeležavamo jedan vek od rođenja Branka Ćopića, pisca uz čija dela smo odrastali. Pamtimo ga kao dečijeg pisca a on je zapravo bio izuzetan satiričar, vedar i setan, tako duhovit a istovremeno tako tužan.
A najdubljim smehom se smeju najveći očajnici.
On je bio partizanski pisac, u vreme kada je je ideologija bila mera vrednosti a ista ta ideologija ga je, prateći ga u stopu i naterala da skoči u smrt sa, kakve li ironije, Savskog (Brankovog) mosta, koji je inače svoj današnji naziv dobio po Brankovoj ulici u čijem nastavku se nalazi, a Brankova ulica po pesniku Branku Radičeviću. Negde sam pročitala da je i Branko Ćopić dobio ime po Branku Radičeviću. I most se, dakle, ne zove po Ćopiću koji je ovde doživeo svoj tragičan kraj.
Branko je bio pisac sa jasno određenim referentnim poljem i čovek koji nije mogao ni oćutati ni istrpiti nepravdu, i to sve je imalo svoju cenu.
Pričalo se da mu je, u vreme kada je intenzitet nastalih problema i neslaganja sa ideologijom kulminirao, Ivo Andrić savetovao da počne pisati romane, jer njih niko ne čita. Tada zaista i nastaje nekoliko njegovih romana.
Posle njegove smrti nastalo je vreme tihog i neosetnog, tendencioznog povlačenja njegovih dela ... ali pisac njegovog kalibra jednostavno ne može nestati.
Zato mi je drago da se o njemu i njegovim delima ponovo govori i da se ona i dalje čitaju.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
130. - Most od trave
riznica | 24 Oktobar, 2015 20:32
Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.
Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.
Niko o mostovima nije tako lepo govorio, mislio i pisao, toliko se divio njihovoj lepoti, smislenosti i postojanosti koliko naš Ivo Andrić. Verni i ćutljivi, izraz su nezasićene ljudske želje da se poveže izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom.
Tako naše želje premošćuju obale jer su sve naše nade s one strane.
Ali ima jedan most koji živi sa svojim plemenom, od godine do godine i jednoga dana kada njih nestane nećemo se moći diviti njegovoj veličanstvenoj lepoti. On je pravi dokaz kako čovek ne posustaje pred preprekom. To je most Qeswachaka u južnoj provinciji Canas u Cuzco u Peruu. Napravljen je od trave Qoya koja samo ovde raste, zovu je inču trava i koristi se kada je potpuno suva jer tada ne puca.
Da bi se iskoristila za pravljenje mosta oni je prethodno pripremaju udaranjem kamenom i čišćenjem. Nakon toga žene pletu pletenice i vredne ruke mogu dnevno isplesti i do 4 km, koje muškarci kasnije uvrću u debelu užad. Žene rade samo to i ništa više na mostu jer se plaše prokletstva bogova.
Užad prebacuju na drugu obalu koristeći stari most koji će iseći tek kada ovaj bude gotov. Koriste stara postolja Inka ya oslonac.
Kada sve ispletu i postave ogradu na gazište postavljaju daske. (preuzeto)
Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
