Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [147]
Hroničarski zapis [65]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

93. - Govor nakita

riznica | 10 Septembar, 2015 12:20

Naušnice nosim od malena. I menjam po želji i potrebi. Danas na levoj ruci imam tri a na desno dve narukvice. Ogrlice ne skidam a i njih relativno često menjam. Na desnoj ruci, ovih dana nosim ogroman prsten a na levoj jednu zmijicu... 

A sad, kako psiholozi sve o svakome znaju, tako su rekli i da na osnovu nakita koji neko nosi možemo da sudimo o njegovim sklonostima i karakteru.

E, baš me zanima, pa hajdemo zajedno da vidimo šta kažu. :D 

 

1.     Žene koje nose ogrlicu odlučne su i vole život

2.     One kojima je najdraži komad nakita prsten – čvrsto stoje na zemlji i staložene su (to garant povezuju sa  brakom i burmom, kuhinjom i varjačom!!?)3.    Burma otkriva tradicionalnost

4.    Ako nose prsten sa velikim kamenim, ne strahuju od okoline i u stanju su da se suoče sa svakim ko tvrdi suprotno

5.    Veliki prsten na palcu simbol je težnje ka moći, ako ga nosi na ruci kojom piše simbol je potrebe za menjanjem sveta, a ako je na drugoj ruci riziva energiju i samodisciplinu za ostvarenje cilja(palac predstavlja snagu volje i nezavisnost; kažiprst samopoštovanje; srednji prst je nosilac sistema vrednosti, morala i životnog stila; domali prst fokusiran je na privlačenje suprotnog pola a mali prst dovodi se u vezu sa komunikacijom i brzim dosetkama)

6.    Veliko prstenje sa dragim kamenjem na kažiprstu pokazuje želju za javnim priznanjem. Skromnije prstenje, naročito na ruci koja nije dominantna, učiniće da bolje upozna svoja suština .U drevna vremena  kraljevi su nosili prstenje baš na ovom prstu.

7.     Ako se domalom prstu ne nosi burmu, već neki drugi prsten, to predstavlja potrebu za dramom i ugledom u društvu. Ovaj prst na levoj ruci direktno je povezan sa srcem. Zato se burma i nosi na njemu. On, takođe, predstavlja osećanja i kreativnost.

8.     Prstenje na levoj ruci, na bilo kojem prstu, velikoj kreativnosti. To je zbog toga što levu ruku kontroliše desna strana mozga, odgovorna za kreativnost, a na desnoj logičko razmišljanje i kontrolu; 

Narukvice

Za žene kojima je omiljeni deo nakita narukvica, tajanstvene su i jače na delima nego na rečima. Uglavnom nose dve ili više metalnih narukvica, jer žele da zveckanje metala govori umesto njih. MinđušeMinđuše uglavnom nose odvažne, ponosne žene koje ne žele da se izgube u masi, ali ni da štrče. Istrajne su, ali ne i tvrdoglave.

Za ženu koja nosi premale, jedva ukrašene i gotovo neprimentne minđuše, koje veličinom ne prelaze liniju resice uha, kaže se da ima osećaj za modu i izgrađen stil, ali da ne želi da privlači pažnju. Takva osoba je ili stidljiva ili nema potrebu da hrani svoj ego. Postojana je i pouzdana. Kada joj ne prija da boravi u većem društvu ili kada ne želi da bude primećena, nosiće male minđuše, bez boje i ukrasa, šaljući okolinu tihu poruku da želi da se drži na distanci i da bi za one, koji možda pomišljaju da joj priđu, bolje bilo da ostanu na pristojnoj udaljenosti. Nasuprot tome, postoje žene koje obožavaju da uvek i svuda budu primećene, da se svet vrti oko njih. Ženu koja odgovara ovom opisu retko kada ćete videti da nosi male, sofisticirane minđuše. Uglavnom se opredeljuje za veće, veoma ukrašene i uočljive, koje izgledaju skupoceno i poručuju da je njihova vlasnica zvezda i da želi da je svi primete, naročito poznati, moćni i bogati ljudi, ili oni do čijeg mišljenja joj je stalo. Svesna je svoje pojave i ponosna je zbog toga. Ona ne zahteva vašu pažnju, ona insistira na njoj! Važno joj je da sve obavesti da u životu voli samo najfinije stvari i da ima mogućnosti i da ih dobije. Za nju je život velika žurka. Često ćete je "uhvatiti" kako se divi sopstvenom odrazu u ogledalu. Ako u velikoj prostoriji postoji barem jedno, znajte da će ona, nepogrešivo, biti u njegovoj blizini.

Pojedine žene vole da nose nasleđen nakit, poput antičke narukvice, minđuša, prstena ili ogrlica koje prekrivaju gotovo celo poprsje, a kakve su moderne ove sezone. One nikada ne nose nakit koji je trenutno moderan. Takve žene odlikuje odanost porodici, partnerima i prijateljima. 

Osobe koje vole da nose nakit koji su same napravile smatraju da su jedinstvene i da mogu da iskažu svoju ličnost i ukus kroz nakit. Ovakve žene su prirodne i kreativne. Ako se bave poslom koji ima veze sa teatrom ili arhitekturom, mogu da ostvare veliki uspeh.   Preuzeto 

 

Dakle kad stavljate nakit otvarate  sebe, dajete objavu o svojim vrlinama, manama, težnjama... To je poput onoga da odelo ne čini čoveka ali ga pokazuje. Bolje reći da pokazuje dnevno ili trenutno raspoloženje i ništa više od toga.

Stvarno dobra zabava!!! :))))

Uopšte ne verujem da ima toliku ozbiljnost kako to psiholozi vole predstaviti, a vi kako hoćete. ;)

Ne dajte se zavesti!! ;) 

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

92. - Depresija

riznica | 08 Septembar, 2015 14:54

 

Bila je veoma bolesna.

Puna raznih strahova. Ipak jedan je prednjačio i konačno joj doneo ono čega se najviše bojala – neželjeno nasleđe njene majke.

Depresija.

Osećala se loše. Osećala se sićušno poput suvog lišća koje samo što nije otpalo sa grana. U svojim ranim četrdesetim bila je poput kakve starice, uplakana i izgubljena. Zavukla se u onaj ćošak sveta u koji svetlost nikada nije doprla.

Ostavljena žena.  

 

Depresija je stara koliko i civilizacija. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini. Reč depresija potiče od latinske reči deprimere, što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti.
Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, medjutim ona pretstavlja mnogo više od obične tuge. Nekada je čovek neraspoložen i to traje relativno kratko i to nije depresija. Postoje periodi života kada je čovek tužan, zbog nekog gubitka, smrti rodjaka, prijatelja ili je pretrpeo materjalni ili emocionalni gubitak, ta tuga traje kratko i lagano slabi. To takodje nije depresija.

Ako se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku ili ako tuga ne prestaje ili se ponovo vraća, ako je čoveku teško da radi, da se druži, da spava, ne može više da se raduje životu, onda to više nije obično neraspoloženje , već je to depresija.

Depresija je jedina smrtonosna bolest u psihijatriji, jer oko 15% depresivnih osoba počini samoubistvo, pa zato depresija zahteva ozbiljan pristup i lečenje.

Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.Depresija je stanje koje traje više od dve nedelje. Preuzeto   

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

91. - Ruska plava mačka

riznica | 08 Septembar, 2015 11:54

 

 

 

Preci ovih mačaka živeli su u severnoj ruskoj luci na Belom moru, Arhangelsku.
U Englesku su ih donosili  mornari trgovačkim brodovima. Već od 1875. god. postoje zapisi o izložbama na kojima su bile brojne ruske plave mačke tada još pod nazivom “arhangelske mačke”. Kasnije je promenjen naziv u ruska plava mačka, koji se zadržao do danas.

 

Ruska plava mačka se može lako razlikovati od drugih rasa, i to najviše zbog njenog najupadljivijeg dela - krzna. Priznata je samo plava boja, tj. siva sa plavim odsjajem preko koga prelazi svilenkasto - srebrni sjaj. Ovaj sjaj se javlja zbog duplog krzna, pri čemu je tamnija boja pri dnu, tako da svetlija boja dolazi do izražaja na tamnoj podlozi. Kod mladunaca se javljaju takozvane "ghost tabbies", tj. pruge koje se gube kada stupe u polnu zrelost.

(Izvor Wikipedija)

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

90. - Peeping Tom

riznica | 06 Septembar, 2015 16:56


 

Eeeeh,

Virimo svi po tuđim blogovima.

I šta tu ima loše? :P

Kako bismo znali šta drugi pišu.

Čitamo, čitamo, a čitaju i oni nas!

Lepo.

 

Ovo je priča o dve Lady, istorijskoj i savremenoj ličnosti.

Lady Godiva i Ledy Savremena.

 

Zašto lady Godiva?

Prateći napredna društva, naše državice u regionu su počele uvoditi „pravila“ sebi odgovarajuća, pa je prvi na potezu bio porez... ljudi imaju puno preblema vezano za to ... a nećemo dalje o politici, već o Lady Godiva koja je, osam vekova pre nas, pristala da projaše  naga gradom Koventrijem da bi njen suprug  Leofrika, erla Mersije, smanjio poreze koje je ubirao od svojih podanika...

E sad, ovakva Lady nije moguća danas, ne zato što nema plemenitih plemkinja, već što današnji vlastodršci nisu muževi koji bi postavljali tako nastrane zahteve kao Leofrik ...;)

 

Ledy Savremena

je moderna žena kojom može postati i postaje svaka od nas,  pritisnuta hiljadama obaveza što na poslu, što kod kuće, deca ako ih imaju i muževi ako ih imaju, koji, kao što rekoh nemaju nastrane zahteve, ali imaju stotine zahteva osmišljenih da stvore sopstveni komoditet ...

Hm, dakle tako žena prepuštena rutini zadovoljavanja tuđih a ne svojih potreba, neposvećena sebi, brže stari. Prvi znaci starenja nisu bore i sede kose (to se sve danas da lako srediti i postati „lutka bez mane“), prvi znaci su gubitak inspiracije, beskrajna ponavljanja događaja iz prošlosti i nostalgija, nostalgija nostalgija ...

Unutrašnja nadogradnja hemijom, doping uma  i proteza duše još nisu osmišljeni kao nadomeštanje propuštene edukacije, nazovimo to „botoks erudicije“. ;) Mora se ono prosto seljački čitati, učiti (a napisa mi skoro mail-om  jedna blogerka da sam joj smešna što čitam knjige ... takoreći zaostala sam skroz naskroz :D ...).

E sad, ne kažem da se lako pronaći u modernim tokovima života, naprotiv treba biti lud pa smestiti se u “farma reality“ programu današnjice, onomatopejom pojati, ali ...

 

... ali ako hoće da je pamte vekoma nakon (kao LG) ... mora biti hrabra, odvažna i puna ideja, večito mlada duhom.

Ne ide to baš svakoj, modernoj ženi. ;)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

89. - Migracije i Homofobija

riznica | 31 Avgust, 2015 19:38

 

Sistem vrednosti je veoma važan za kvalitetno bitisanje ljudske zajednice. Kako je lako o vrednostima govoriti, a kako je teško staviti se u funkciju poštovanja tih proklamovanih vrednosti. Naročito ljudskosti. Čovjekoljublje je suština sticanja ljudskog dostojanstva. U najnovijim tokovima života pokazasmo da nismo ni homofobični ni egoistični, da i nakon tolikih godina možemo izdržati ta kretanja, migracije, sa dovoljno energije kao da se prvi put susrećemo s tim, da nismo izgubili ono elementarno poštenje i ljudskost, da nismo ono zašta bi nas hteli smatrati i da u genima ponosno nosimo čovekoljublje naših predaka...

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

88. -Maštovito sa hranom

riznica | 30 Avgust, 2015 19:40

 

Internet je prepun ideja kako pripremiti, servirati, dekorisati, aranžirati ... hranu. Za razgledanje bi trebalo nekoliko dana ... Agencije koje rade ketering to najbolje znaju pripremati, a sa malo mašte u kućnoj izvedbi sve može biti lepše. Bacite decu u nesvest!

Pridružujem se ovim postom @trunsmoitren :)

        

Jednostavno je.  

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

87. - Košava

riznica | 28 Avgust, 2015 15:25

Košava je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu. Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra mogu dostizati brzinu i do 70 km/h, mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 km/h. Zabeležene su i tople košave. Oseća se na severu do Subotice, na jugu do Niša a na zapadu do Šida. Nastaje kada je visok vazdušni pritisak nad Ukrajinom, a nizak nad zapadnim Sredozemljem. Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru.(Wikipedija) 

Novembar, 1993. godina 

Dan je hladan i suv. Bila je Košava, dobro poznata. Bila sam i Ja, nova i nepoznata u svom novom gradu.

Dugo sam se dvoumila da li da krenem. Nije mi to bila obaveza koju sam zakazala, da ne bih mogla otići i bilo koji drugi dan. Nije mi se ni išlo, ali ipak sam odlučila da pođem, valjda samo zato što sam toga dana zacrtala da ću to završiti.Izađoh iz gradskog autobusa i osetih jake udare vetra u leđa. Na ulicama je bio tek poneki prolaznik, ali se i oni razbežaše. Gde li su samo tako brzo nestali? Pored mene prođe neki muškarac i nekako me čudno pogleda. Valjda je to trebalo nešto da mi znači, ..., ali nisam imala volje da o tome razmišljam.

Zadubih se u svoje misli i nastavih dalje prema nekim stepenicama. Nečija senka promaknu sa moje desne strane i to je sve. Ostadoh potpuno sama. Sa vetrom koji je sve jače duvao. Ruke su mi se već počele smrzavati. Nije bilo snega, koliko se sećam, ali je sve zaledilo i promrzlo do te mere da se nisam mogla držati za rukohvat ograde dok sam silazila niz stepenice. Nekako se izborih sa vetrom i uspedoh da savladam stepenice. Polako. A vetar je jačao. Uvlačio se u kosti i postajao deo mene, a ja u njemu sve dok se jedan njegov mlaz prolivao iz mojih šaka. Nosio me tako da sam tek malo nogama dodirivala tlo. Uhvatila sam ga. Uhvatila sam srž oluje i ona je razjareno besnela. Htedoh da stanem, ali ne mogoh. Pogledah napred, dalje, brisan prostor. Nema ništa za šta bih se mogla uhvatiti, videh sebe odnesenu do Obrenovca.

Ispuni me neko bolno osećanje nemoći, potpune izgubljenosti. Skupih se u sebe i čučnuh ne bih li se zaustavila. Ništa nije pomagalo. Gotovo je sa mnom, shvatih tužno i pomirih se sa tim.Vetar mi je izbijao vazduh tako da sada već nisam mogla ni normalno disati. Počeh lpostepeno gubiti svest. Zažmurih. Teško se boriti sa stihijom spolja i sa sobom iznutra. Čula sam pucketanje grana u daljini dok se vetar obrušavao na mene. Moguće je da su to pucketale moje kosti ili led oko mene. Međutim, zvuci su bili prigušeni kao da su jako daleko. Ništa mi drugo nije preostalo nego da se prepustim i uživam u naletima glasova.

Obuze me osećaj potpune usamljenosti, veće nego što je realno i bila. Bila sam sama bez igde ikoga ko bi se i zapitao gde sam nestala. Zabolelo me više to saznanje da neće biti nikoga ko bi me potražio od toga što ću nestati u oluji.

Povremeno sam otvarala oči. U izmaglici ugledah zgrade. Ponadah se, ali avaj! Bile su suviše daleko i nisu bile na pravcu gde me vetar nosio. Nemoguće je stići do njih.U polusvesti počeh osećati ukus šljiva koje sam uzimala iz činije vremena, uz pucketanje vatre koju sam sada već jasno i čula. Osetih toplinu i obuze me milina. Baš je lepo. Prepustih se. Vetar me i dalje nosio, gotovo bacao. 

Posle ko zna koliko vremena otvorih oči i postadoh svesna hladnoće i situacije i okruženja. Krajnje je vreme da se dohvatim zgrada, pomislih, ako mislim ostati među živima. Počeh se boriti , hvatati i nogama i rukama za svaku i najmanju izbočinu na zemlji. Bauljala sam tako bez osećaja za vreme sa samo jednim ciljem – dočepati se zgrada.Kada sam sledeći pot otvorila oči ugledah zgradu ispred sebe. Vetar me toliko snažno bacio da se gotovo zalepih za nju celom svojom površinom. Osetih kako sam se razbila u hiljade malih komadića koji počeše da klize niz zid. Sklupčah se. Šćućurih. Okrenuh leđa zidu i ostadoh tako neko vreme. Kad sam ponovo osetila hladnoću, pomislih da se moram sada dokopati ulaza, sa druge strane zgrade gde je vetar i dalje divljao. Dođoh do ivice ali kada sam shvatila da će me kovitlac beznadežno ščepati i odvući, vratih se na zaštićeno mesto i ostadoh neko vreme. Počela sam osluškivati vetar. Napregnuh sva čula da shvatim šta treba da radim. I posmatrajući tako shvatih da duva u periodičnim naletima udara i da je u nekom trenutku dovoljno slaba da se mogu provući.  Krenuh još nekoliko puta i u nekom trenutku osetih daq mogu i prođoh do prvog ulaza. Uhvatih se za vrata. Zaključana. Dođoh do drugog. Isto. Ostao je još jedan ulaz ... 

Koliko sam bila tu, šta se dalje dešavalo ne sećam se. Kako sam se uspela vratiti kući, ni toga više. Znam samo da je bio mrak i kasni noćni sati. Umorna se stručih na krevet. I zaspah. 

Za sve ove godine tako nešto se nije ponovilo. Možda ni Košave nisu ono što su bile, možda sam se navikla, a možda sam i ojačala. Možda sam se naučila čuvati od vetra.A možda je i zato što sam ga tada progutala!? 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

86. - Semba, kizomba i kuduro

riznica | 21 Avgust, 2015 10:08

Muzika je najčešće u pozadini mojih aktivnosti, nosi me zvuk i ritam, a da ih nisam ni svesna, pa i ne slušam reči niti razmišljam o nastanku neke muzike. 

Tako mi npr. nije ni na kraj pameti bilo da je Kizomba muzika rođena u Angoli kasnih 1970-ih i početkom 1980-ih,  i da se razvila iz tradicionalne Semba  muzike, da je među najpopularnijim žanrovima plesa, dok u nekoj knjizi Anheles Kaso ne zapazih pasus o toj popularnoj muzici, onako usput ...

Kao derivat Semba-e Kizomba muzika se pojavila kao moderniji muzički žanr sa senzualnim dodirom pomešanim sa afričkim ritmom. Za razliku od Semba, Kizomba muzika se odlikuje sporijim i obično vrlo romantičnim ritmom, peva se uglavnom na portugalskom jeziku, s obzirom da je Angola, bivša portugalska kolonija, portugalski je glavni jezik koji se govori u Angoli . Međutim, rane Kizomba pesme pevale su se u Kimbundu i u drugim nacionalnim jezicima Angole. Ritmovi Angole su u modi i imaju potencijal dobre muzike.
Semba je najkarakterističniji tempo Angole. Neki kažu da je istinski angolski kulturni proizvod transportovan sa robovima u Brazil i Karibe.

Ali priča o angolskom muzičkom uticaju nije ograničen samo na prošlie vekove, Semba i Kizomba ritam, već trenutno postoje ritmovi i plesovi  mladih ljudi iz nehigijenskih naselja u Luandi koji su od 90-ih postali poznatiji pod imenom "Kuduro". (Izvor Internet)

 

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

85. - Ostoja

riznica | 20 Avgust, 2015 13:29

 

 

 

Smrknuta svakodnevnica, rutina života, neprekidna borba za ovo, za ono, ..., posao, kuća, porodica, obaveze i sve ostalo što uz to ide doprinosi da mnogi od nas žive u gradu a da nikada u životu nisu kročili u neke njegove delove, nisu prošetali mnogim ulicama niti pregazili neku teritoriju, tako da svi ti neposećeni delovi naših gradova ostanu kao zabačeni uglovi duše, zakutci, oni najskriveniji delovi čija lepota ostane zauvek nepoznata i nedodirnuta.

Beograd je veliki grad čiju sam lepotu počela otkrivati već sa prvim našim susretom, ne samo na poznatim, markantnim mestima, već i mimo svih tih znamenitosti slojevito posloženih u vremenu, a što se nalaze na mapama turističke ponude, u zaštićenim celinama i potezima, ulicama kućama znamenitih ličnosti.

Beograd ima svoje priče. Puno priča koje svaka nova generacija dopunjava ostavljajući svoj trag. I stalno se pitam šta će o nama misliti, da li će nas gledati kao izletnika jednog  vremena iza kojih je ostala livada prepuna papira, smeća i otpada?

Da li će i naše vreme iza sebe ostaviti neke male, zabačene ulice, pitoreskne pune cveća i zelenila i one obične, jednostavne lepote koja je ponikla iz ljudske dobrote i ljubavi, ulice u kojima će neke druge generacije poželeti da žive, nastaviti da sade cveće i održavaju zelenilo i red, održavaju fasade, krovove i ograde svojih kuća, svoja dvorišta i učine je okruženjem prilagođenim čoveku.

Svojevremeno sam često menjala adrese i stanovala u mnogim ulicama koje su nosile imena naših kraljeva ... bio je tu kralj Bodin (dukljanski) ali i kralj Ostoja (bosanski). Lepotu ove male ulice može otkriti jedino namernik ili onaj ko tu živi, jer malo je verovatno da će neko šetati pored zidina zatvora.

Možda je baš zato ostala neatraktivna za velike investicije i divljanje gradnje, pa je i sačuvala intimu svog ambijenta u bogato ozelenjenim dvorištima.

*

Ulica se nalazi na Lekinom ili Pašinom brdu ...

Uvek sam volela znati ponešto i o ljudima po kojima su nazvane ulice u kojima živim ili radim.

Toponim Pašino brdo nastao je u prvoj polovini 19. veka po događaju iz Prvog srpskog ustanka kada su ustanici 1807. godine, tada daleko izvan grada, na Šarenom izvoru sustigli beogradskog Sulejman-Pašu. Izvor, a kasnije česma, je postepeno dobio naziv Pašina česma, a potom i brdo. Zanimljivo je reći da današnje shvatanje pojma „Pašino brdo“ ne obuhvata prostor na kome se nalazi Pašina česma.

Posle Drugog svetskog rata, ime je promenjeno u Lekino brdo, po Aleksandru „Leki“ Rankoviću, koji je u predratnim godinama ovde ilegalno živeo. Na početku okupacije, 1941. godine, on se ovde takođe skrivao sve do svog hapšenja, jula 1941. godine.

Tokom 90-ih godina su promenjena imena brojnih MZ, tj. vraćena su predratna, pa je tako i Lekino brdo dobilo svoj stari naziv.

Ostoja Kotromanić

Stefan Ostoja je bio kralj Srba BosnePomorjaHumske zemljeZapadnih stranaDonjih KrajaUsore,Soli i Podrinja.[ Vladao je u dva navrata od 1398. do 1404, a drugi put od 1412. do 1418.

Prva vladavina

Stefan Ostoja je preuzeo vlast od Jelene Grube 1398. godine. Vladao je dva puta. U prvoj vladavini (1398—1404) održavao je dobre odnose sa velmožama. Vlast je izgubio, kada je oduzeo posed jednom plemiću, koji je bio pod zaštitom Hrvoja Vukčića. Bio je prognan iz Bosne sve do 1412. godine, kada se ponovo vratio na vlast.

Druga vladavina

Nakon što je Stefan Ostoja bio protjeran iz Bosne, na vlast je došao neiskusni i mladi Tvrtko II Kotromanić, koji je vladao samo četiri godine, i to od1405. do 1409. godine. Od 1409. do 1412. godine, bio je period "Dvovlašća“, jer se Stefan Ostoja vratio u Bosnu i tražio je svoje pravo, da se vrati na prijestolje. 1412. godine Tvrtko II Kotromanić je misteriozno nestaje, a vlast preuzima Stefan Ostoja, koji je Bosnom vladao po drugi put i to od 1412. do 1418. U tom periodu, nije se mnogo brinuo za prosperitet Bosne. Dao je slobodu samovolje velmožama, koji su se borili jedni protiv drugih. U njegovo vrijeme Osmansko carstvo je postepeno počelo prodirati u Bosnu. Nasledio ga je njegov sin, Stefan Ostojić 1418. godine. (Izvor Wikipedija)

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

84. - Verujem ...

riznica | 19 Avgust, 2015 00:58


Verujem kada kažeš da ništa nije slučajno. Verujem i to, da u neredu s. (jasnom) oznakom vi postojite. Verujem ... A da li ti veruješ, i nemoj se smejati, da se ja, posle napornog dana prvo moram malo odmoriti da bih legla i zaspala ...Verujem, kad malo bolje razmislim, svemu što si rekao, ... samo ne mogu da verujem da ti veruješ da mene sve to (više) zanima!? Postojte, sretno vam bilo, koga briga zato.
 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

83. - Vetar

riznica | 18 Avgust, 2015 08:15

 

Luka u gradu ...

Uzavreli lavirint

Visoki jarboli velikih brodova

razvijena jedra i

cika galebova

Uz povoljan vetar

plovidba je sigurna 

 

I na kraju je uzela ljubičasti plašt, jer je ljubičasta kraljevska boja, a od svih žena njoj je najviše pristajala...

 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

82. - Princeza i Kralj

riznica | 16 Avgust, 2015 19:22

 

On je oduvek na mene gledao samo kao na dete, taoca i političku svojinu. Kasnije nas je posmatrao kao dečak i devojčicu.

Međutim, nikada me nije posmatrao kao sada. Nešto se odigravalo među nama, nešto što nije bilo deo mojih zamisli, nešto za šta sam bila suviše mlada da razumem.

A to mi je unosilo duboki nespokoj.

A onda, jedan nežni dodir bliskosti učinio je da zaboravim da sam ljuta na Njega. Čežnja je kuljala u meni, neka potreba koju nisam mogla da prepoznam. Beše to neka vrsta žudnje...

Kad si tek stigla bila si jedna takva razmažena princeza, ponosna, željna da recituješ na svim jezicima koje si znala i nisam mogao za to da te krivim.Bila si pametna devojčica. Znao sam da ćeš biti žena dostojna jednog kralja. Bio sam usplahiren zbog tebe. Hteo sam da ti se udvaram poezijom  ali nikada nisam uspeo da napišemiole vrednu strofu.

Sigurna sam da nije tako, rekoh, svi znaju da si izuzetan pesnik i da u svakoj prilici nađeš prave reči.

Da li ćeš sebi dopustiti da me voliš?, upita me On iznenada.

Od krvi koja mi je zaglušila uši nisam bila sigurna da sam ga dobro čula.

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

81. - Sjaj plavog safira

riznica | 16 Avgust, 2015 16:58

 

Još jedno jutro

I dan bez Tebe

Prerano svitanje

I nedosanjani snovi

 

Posted in Poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

80. - Vladarska (kratko)večnost

riznica | 15 Avgust, 2015 15:29

 

Luj Antoan d Artua (fr. Louis-Antoine d'Artois, duc d’Angoulême, Louis-Antoine de Bourbon); Postao je kralj Francuske i Navare, kao Luj XIX, na oko 20 minuta 2. avgusta 1830. nakon čega je je abdicirao kao i njegov otac Šarl prethodno Po smrti svog oca 1836. postaje ponovni pretendent na presto. Izvor Wikipedija

Žan I. - 5 dana

Među najkraćim vladarima  je „vladala” jedna beba, kralj Žan I. Naime, kad je preminuo kralj Luj X Kape (1316), njegova supruga Konstanca od Ugarske bila je trudna. Pošto kralj nije imao muške dece, u očekivanju kraljičinog porođaja, stvoreno je regentsko veće. Kraljica je rodila muško dete koje je kršteno kao Žan I. Međutim, posmrče je umrlo nakon samo pet dana (15–20. 11. 1316). Presto je nasledio brat Luja X po imenu Filip V. Izvor Politikin zabavnik

Pol Dešanel bio je na čelu francuske države osam meseci, najkraće u istoriji zemlje „galskog petla”  Izvor Politikin zabavnik

Merenre II , egipatski faraon vladao svega godinu dana Izvor Nastava istorije

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

79. - Magija

riznica | 14 Avgust, 2015 15:29

 

Došlo je vreme po svoje, reče M. rezignirano, nemoćno, kao prorok, pomalo i kao glasnogovornik njihovih najskrivenijih slutnji i strahova.

Panika je ponovo zavladala.

Njemu je veoma važna porodica i ništa mu drugo nije tako važno, zato odustani dok još ima vremena ... reče Proročica svevidećeg oka.

Ali ja ništa ne radim, pomalo uvređeno reče Selena.

Živim u njegovoj duši kao što su strahovi u vašoj. Čemu strah ako voli  to što mu je važno?

Vi mene ustvari uhodite, proganjate i pronalazite ono čega nema.

Sve se odvija u vašim glavama i našim srcima, jer koga je kada bilo briga za nečije ljubavi i postelje ako iz njih zorom nije izlazila MOĆ?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

78. - Zovem se ime

riznica | 11 Avgust, 2015 13:13

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,

već kao svetlosni znak?

Zovem se slično odjeku.

Ne nečeg što je bilo,ne nečeg što je sada, ne nečeg što se

priprema

Odjek sam svega zajedno.

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.

 

Odakle smo ponikli, gde su nam koreni. Nema čoveka bez identiteta, bez saznanja o svojoj prošlosti.o krvi, srodstvu ... o nastanku. To je mnogo više od genetike.

 

Ta zemlja iz koje isklijasmo i

vižljaste vlati trave, lišće

i grane što ih vetar vitla

a mi na njih kačimo imena svoja

i imena predaka naših.

Nisu to samo pragovi i

kamenčići

što po starom drumu poskakuju,

to su boje neba i livada

i onaj jedinstveni miris vazduha

u proleća, leta, jeseni i zime,

gde se sva godišnja doba vole

i vekovi oslikani u njima,

unazad,

sve do one zemlje i one vižljaste trave

iz koje ponikosmo;

ime je pamćenje kojeg se ne odriče ...

 

 

Šta je, uopšte, ime? 


Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?

Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.
(Mika Antić)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

77. - Ko je ubrao jabuku iz Raja?

riznica | 09 Avgust, 2015 01:26

 

Točak vrti svoje cikluse, rađanja, umiranja, ponovna rađanja ...

Život je jedna krhka biljka koja podleže zakonima prirode.

 

Da li mi se čini ili te nerviram?

Evo ti Eva. Šta je bilo s njom?


Kad bi bila u pitanju samo religija, zakoni bi bili nepotrebni; religiozni narodi imaju malo zakona. Njihovo pravo je običajno. Moral počinje sa zakonima. Da je vezan za religiju ne bi bio promenljiva kategorija.

 

Šta te muči? Eva ili ja?

Eva je samo poželela. Žene uvek žele. Ženama treba da veruju da u životu postoji više.


Eva je srce, osećaj, a Adam je razum. Srce uvek greši, takve su i žene: zato je razum tu da ih opominje i čuva....Eva je samo svoju želju prenela razumu.Razum je poslušao srce i jabuka je ubrana. Eva nije prestupnica, razum je taj koji je doneo odluku.


Zašto?

Da bi bilo nas!

 

 

I kome sada verovati?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

76. - Pre i Posle Kiše

riznica | 06 Avgust, 2015 11:55

 

Pre kiše, obično je veliki pritisak.

Vetrovi, poplave, oluje, bujice, kiše, vode kad nadođu i druge nepogode  odnesu sve pred sobom, ali prijateljstva i ljubavi ostaju.Vreme je neumitno. Vreme stavlja na probu svako prijateljstvo, iskušava ga.Uostalom, kakva bi to prijateljstva bila koja uzmiču kada čovek treba pomoć?

Prijateljstvo prašta zablude, nepromišljenosti iz strasti, ali ono mora biti neumoljivo prema onome ko odluči da trguje svojom dušom, duhom, telom, mišlju i rečima.Biti svoj i biti prijatelj, najteža je stvar na svetu. 

Posle kiše je uvek  lakše.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

75. - Užitak ljubavi

riznica | 05 Avgust, 2015 11:30

"Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti - ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira." (Antoni de Melo, Put ljubavi)

Prava ljubav nas toliko ispunjava da je nemoguće osetiti usamljenost i kada nismo pored voljene osobe...

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

74. - Prekidač

riznica | 05 Avgust, 2015 06:45

  

Ljudi nikada ne mogu biti toliko zli da ne mogu činiti i dobra dela. 

OK. 

Da li si se ikada pitao kako je meni, ili si se samo trudio da kockice budu posložene onako kako treba? Kako ti misliš da treba. Ajde dobro, možda baš tako i treba. 

Možda te to i čini objektivnim?

Taj prekidač emocija. 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com