249. - Jedinstvo vs Podela
riznica | 23 Decembar, 2016 04:49
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
248. - Nešto kao ...
riznica | 21 Decembar, 2016 23:08
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
247. - Namera
riznica | 14 Decembar, 2016 08:29
Bezimeno osećanje se vratilo, ovoga puta u vidu ćutanja, bojkota, mutirani virus zle sreće. Svi smo mi više – manje isti, jednako krvavi ispod kože. Razlikuje nas samo ono što smo poneli od kuće.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
246. - 2. Rođendan bloga
riznica | 13 Decembar, 2016 00:05
Torta, svećica i malo radosti, čestitanje, poljupci, draga lica ... eto to je rođendan.
Dve godine, zar samo dve, čini mi se da sam tu oduvek. Za ovaj rođendan sam pripremila malo statistike.
148. post se odnosio na 1. Rođendan bloga i imao je čak 313 pregleda.
Najčitaniji post na ovom blogu je post broj 91. – Ruska plava mačka sa 876 pregleda, a odmah posle njega post broj 3.- Košulja satkana nitima ljubavi sa 830 pregleda.
Post broj 6.- Virtuelni svet kalvarija unutrašnje stvarnosti je imao 596 pregleda, a onda ide grupa postova od oko 400 pregleda i to:
Post broj 127 Pikova dama– 404 pregleda
Post broj 221 Fina lagana stvar – 405 pregleda
Post broj 11 Sve bilo je samo priča – 408 pregleda
Post broj 126 U dosluhu sa prirodom – 404 pregleda
Post broj 230 Pismo – 419 pregleda
Post broj 15 Ti – 493 pregleda
Eto to se najviše čitalo.
Zanimljivo je i to da sam u drugoj godini blogovanja imala čak oko 50 postova manje nego u prvoj godini.
Možda bih mogla spomenuti i to da je ovaj blog od samoga početka promenio ime više puta i to od Riznica, ART-Infinitas, preko Continuando do Madredeus, samo je moje ime ostalo isto.
Aneta
Hvala vam što ste tu i što čitate moj blog.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
245. Iskustva
riznica | 10 Decembar, 2016 11:25
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
244. -Otkud tuberkuloza?
riznica | 09 Decembar, 2016 10:58
Mislila sam da je ova zarazna bolest iskorenjena ali rastuće siromaštvo i raslojavanje svuda u svetu predstavljaju najvažnije razloge zbog kojih se tuberkuloza vratila baš onda kada su lekari verovali (tokom druge polovine 20. veka) da su je pobedili. Dugo se dakle smatralo da će tuberkuloza s vremenom biti iskorenjena, ali je to mišljenje u poslednje vreme drastično promenjeno zbog velikog protoka ljudi koji šire zarazu, zbog epidemija side koja slabi imunološki sistem bolesnika i zbog otkrića vrsta bakterija koje su otporne na antibiotike.Stručnjaci smatraju da je jedna trećina svetske populacije zaražena bakterijom „M. tuberculosis“,dok je brzina pojavljivanja novih infekcija jedna u sekundi.
Tuberkuloza je zarazna bolest a izaziva je bakterija koja se zove Mycobacterium tuberculosis. Bolest se najčešće manifestuje na plućima, mada može da zahvati i druge organe (mozak, moždane opne, bubrege, creva, kosti, jajnike itd.). Prenosi se preko sitnih čestica koje bolesnik iskašljava u spoljašnju sredinu te je stoga zarazan samo oboleli od plućne tuberkuloze. Zaraza ne znači i bolest, a svega se 10% onih koji se inficiraju i razboli od aktivne tuberkuloze. Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći zavisi, s jedne strane, od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.
24. marta obeležava se Svetski dan borbe protiv tuberkuloze. Ovaj datum je izabran jer je toga dana davne 1882. godine Robert Koh prvi put video, odnosno otkrio, uzročnika ove bolesti i to pod običnim mikroskopom. To je bio prvi korak ka prepoznavanju (dijagnostikovanju) i lečenju (terapiji) tuberkuloze.Neko je rekao da je tuberkuloza bolest kraljeva i kraljevska bolest zbog povezanosti oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi, pa je zato tuberkuloza jedna od prvih bolesti koja je na osnovu toga svrstana u grupu socijalno-medicinskih, iako je zarazna bolest.
Tuberkuloza je prisutna kod ljudske rase još od davnina. Najranije dokazano otkriće „mikobakterije tuberkuloze“ odnosi se na ostatke bizona koji su stari više od 17.000 godina. Međutim, nije jasno da li tuberkuloza vodi poreklo od goveda, pa je zatim prenesena na čoveka, ili je i kod goveda i kod čoveka došla od zajedničkog pretka. Naučnici su verovali da je čovek dobio KMBT od životinja tokom njihovog pripitomljavanja. Međutim, geni kompleksa M. tuberculosis (KMBT) kod čoveka su upoređivani sa KMBT-e kod životinja, čime je dokazano da je ta teorija pogrešna. Obe vrste bakterije tuberkuloze imaju zajedničkog predka preko kojeg su se mogli inficirati ljudi još u Neolitskoj revoluciji. Skeletni ostaci pokazuju da je praistorijski čovek (40. vek p. n. e.) imao TBC. Istraživači su otkrili truljenje u kičmama Egipatskih mumije koje datiraju iz perioda između 3000 i 2400. godina pre Hrista. „Ftizis“ je grčka reč za “sušicu,” što je stari termin za tuberkulozu pluća. Oko 460. p. n. e.ista, Hipokrat je identifikovao sušicu kao najrasprostranjeniju bolest tog vremena. Ljudi koji su imali sušicu imali su temperaturu i iskašljavali krv. Sušica je skoro uvek imala smrtni ishod. Genetska istraživanja govore da je TBC bila prisutna u Amerikama počev od oko 100. godine nove ere.
Dakle ako je tačno kako piše u knjizi Postojanja da su šestog dana stvorene kopnene životinje, i na kraju stvori Bog čoveka; stvoren je od praha zemaljskog (da bi mu zatim Bog udahnuo dušu, i time ga oživeo) u kojoj je morala biti bakterija Mycobacterium tuberculosis.
Pre industrijske revolucije, u narodnom verovanju, tuberkuloza je uvek povezivana sa vampirima. Kada bi neki član porodice umro od nje, ostali inficirani članovi porodice bi polako gubili svoje zdravlje ...
Godine u kojima smo odrasli i živeli pamtimo kao vreme u kome se o svemu vodilo računa, a naročito o ličnom i javnom zdravlju, pa nam je vest da imamo tuberkulozu u školama delovala gotovo nestvarno. Ipak, imajući u vidu da je tuberkuloza povezana sa prenaseljenošću i lošom ishranom, povezana je i sa grupama ljudi koje ubrizgavaju zabranjene droge, kao rizične su i grupe ljudi u skloništima za beskućnike, siromašni ljudi koji nemaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, deca koja su u bliskom kontaktu sa visokorizičnim osobama i nevakcinisane osobe iako imunitet koji u svetu najviše korišćena vakcina be-se-že indukuje opada posle oko deset godina.
To što se tuberkuloza pojavila govori samo o tome koliko smo siromašni, o našem standardu i svesti u naširem smislu reči.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
243. - Pogled kroz orlove oči
riznica | 22 Novembar, 2016 11:13
Španci za oštrovidnu osobu kažu da vidi poput orla (vista de águila). Nemci koriste sličan izraz (Adlerauge). Orlov izvrstan vid s pravom se već vekovima koristi kao sinonim za oštrovidnost. U knjizi o Jobu, koja je napisana pre više od tri hiljade godina, za orla se kaže: “Daleko mu oči vide” (Job 39:27, 29).
Bili smo na livadi, u blizini nije bilo ničega. Sunce je pržilo, na nebu nije bilo ni jednog oblačka, sve ih je vetar rasterao. A onda smo u daljini spazili jednu „kuglicu“ koja je kružila nebom, približavala nam se. Kada je bila dovoljno blizu, uočili smo orla. On je nas spazio mnog pre nego smo mi shvatili ko nam dolazi u susret.
Koliko stvarno vidimo mi? I koliko daleko orao može videti?
“Suri orao (Aquila chrysaetos) u idealnim uslovima može s udaljenosti od preko 2 kilometra spaziti zeca koji se malo pomakne”.
I bez orla dan bi bio zapamćen, jer smo toga dana bili zajedno.
Ptičije oko se sastoji iz dva glavna dela (komore) koji su podeljeni sklerotičnom pločom (skup malih kostiju) i sočivom. Svaku komoru ispunjava bistra tečnost. Jedan kraj očnog mišića je pričvršćen za sklerotičnu ploču, a drugi kraj za sočivo i rožnjaču. Grčenjem i opuštanjem ovih mišića, oblik sočiva i rožnjače se menja, i ptica može da se fokusira na jedan objekat (u okviru podeljenih polja slika je u delu teleskopski zumirana).Vizuelna sposobnost ptica grabljivica je velika, one imaju velike oči u odnosu na veličinu glave. Oči su im u obliku cevi da bi se proizvela veća slika na mrežnjači. Njihova mrežnjača ima veliki broj receptora po kvadratnom milimetru, koji ogređuju oštrinu vida. Što više receptora ima životinja, to je sposobnost da razlikuje predmete u daljini veća. Mnoge ptice grabljivice imaju daleko više štapića i čepića od ljudi (soko ma 65000 po mm2, dok čovek ima 38000 po mm2) i to pruža ovim pticama spektakularan vid na daljinu. Mrežnjača može biti u obliku sočiva, što dodatno povećava gustinu receptora. Grabljivice koje imaju oči na prednjem delu glave, imaju binokularni vid, kome dodatno pomaže žuta mrlja. One imaju veoma dobru vizuelnu rezoluciju (soko može da vidi insekta dužine 2 milimetra sa visine od 18 metara)
Vidim nas sa visine od sto metara, kroz oči orla-mišara koga smo toga dana posmatrali kako lebdi, kruži i ponire u uzburkane struje vetrova.Skupljam i odlažem podatke. Oklevam u prethodnom trenu jer je to još uveke vreme kada je neki drugi ishod moguć ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
242. - Đurđic
riznica | 16 Novembar, 2016 11:54
Slava - prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika i davaoca kod paganskog čoveka. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Srbi su slavu kontinuirano i najduže zadržali.
Sveća - vino - žito - slavski kolač, sve ostalo je nadogradnja.
Žito se ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duša predaka koji slaviše slavu pre nas.
Slava potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova. Naime, stari Sloveni su, Srbi posebno, veoma držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada (a i danas) upravo održavala vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu
Posted in Priče. Dodaj komentar: (14). Trekbekovi:(0). Permalink
241. - „Bobur“
riznica | 27 Oktobar, 2016 09:45
Čoveku treba otprilike 2 godine kako bi naučio govoriti i otprilike 50 godina kako bi naučio ćutati.
Pre nego li utihnem sama ili sa ovim blogom da prozborim još koju reč. Vidim Prada je "izbacila" novi model kaputa sa undervear detaljima (korset u vidu kaiša) pomislim, isto što mi pada na pamet posmatrajući nove tendencije u odevanju, da kada su italijanski i britanski arhitekti Renzo Piano i Richard Rogers projektovali ili je možda bolje reći dizajnirali centar "Pompidu", nisu (možda) ni slutili koliko je suština njihove ideje vremenom utkana u savremenu misao čoveka 21. veka.
Ako ste dovoljno srećni da ste živeli u Parizu, kao mladi, onda gde god budete išli do kraja života, on će vas pratiti, jer Pariz je pokretan praznik.
U velikim gradovima se rađaju velike ideja i sprovodi ono što teško može zaživeti u „maloj“ sredini, pa makar ona bila i u Francuskoj.
Klasično delo je knjiga koju svi hvale, a niko ne čita.
Novotarije su uvek zaokupljele pažnju, ali i sami težimo novim idejama, one su uslov napretka, iako nikada ne znamo kuda će nas sve to odvesti. Ideja da ono što je bilo unutra skriveno (cevi) sada bude na vrhu, vidljivo je možda paradigma hiperbole našeg vremena(?)
Kada prestanete raditi stvari zbog malo zabave, jednako je kao da ste mrtvi.
Čovek je u svojoj suštini homo ludens, i u toj igri se neće zaustaviti. (i ne treba, samo je važno u kom pravcu plovi brod). Možemo li sagledati dalekosežni uticaj naših ideja? Posledice?Ne. Nikada do kraja, ne.
Sreća je nešto što dolazi u raznim oblicima, a ko je taj koji će je prepoznati.(?)
Komleks, deo grada zvani Bobur, četvrti arondisman Pariza i Haj-tek stil arhitekture, to su odrednice, ključne reči.
Može li drugačije?
Može.
Uvek može drugačije. Ideja da se sve ono što je inače unutra i skriveno sada postavi napolju na eksterijer zgrade rezultirala je time da se na fasadi pojavio cevima tekući fluid boja, odnosno postavljeni elementi koji su tipični za enterijer kao što su pokretne stepenice, liftovi, cevi i masivna čelična konstrukcija zgrade našli su se vidljivi, kao dekorativni i funkcionalni elementi na fasadi, što do tad nije bilo uobičajeno. (Tako plava boja označava cevi za ventilaciju, cevi za dovod vode su zelene boje, a cevi sa električnim dovodima žute boje, dok je prostor kroz koji se kreću posetioci unutar zgrade, kao što su liftovi, crvene boje)
Ružne žene ostare pre nego lepe - one prelaze iz senke u tamu.
Da li je tako i sa ružnim zgradama? I šta je uopšte lepo a šta ružno?Sa svojim cevima, metalnim šipkama, i liftovima, Centar Žorž Pompidu (Georges Pompidou) je kao građevina sam po sebi zanimljiva, mada verujem kako niko ko dođe na trg ispred i posmatra umetnike, kao ni oni što razgledaju muzejske eksponate unutra, a svaki dan ih prođe neverovatnih 23.000 posetilaca, o tome ne razmišlja. (Unutra se nalaze Nacionalni muzej moderne umetnosti / Centar industrijskog dizajna, kao i izložbene galerije, ogromna biblioteka, bioskop, koncertna dvorana, i institut moderne muzike.)
O moralu znam samo toliko da je moralno ono posle čega se dobro osećate, a nemoralno ono posle čega se osećate loše.
Ono što ja znam o moralu je da on ima svoj istorijski hod i da se etičke norme iz vremena u vreme menjaju. Naš odnos prema istom kroz istoriju nije bio uvek isti. Moralni „utezi“ su nekada bili jači, nekada labaviji. Dok jedni "robuju" moralnim normama, drugi bi ih rušili. Tako je bilo početkom 20. veka kada su žene počele odbacivati „mantije“ razgolićivanjem do kupaćih kostima, koji su se vremenom stanjivali do toplesa ili bez njega (nudizma) i to je bio uvod u seksualnu revoluciju. Onda su se počele nosti stvari tako da gaćice vire iz pantalona, da je košulja prozirna do mere golosti ...
Mladost imamo da bismo činili gluposti, a starost da bismo žalili za tim glupostima.
Danas se od nas traži da promenimo svest. Da drugačije razmišljamo. Da sve ono što smo smo držali u sebi, vođeni nekim moralnim utezima sada „izbacimo“ na površinu, kao one cevi na „Bobur“ centru.Pa nije li i prosipanje creva u terorizmu širom sveta nešto slično tom fluidnom kolorističnom toku? (bez obzira što je ideja ovog projekta imala sasvim drugačiju dimenziju - samo želju da centar oponira ideji monumentalnih i izolovanih galerija-mauzoleja)
Ako je nešto krivo, popravite to ukoliko je moguće. Ali nemojte se nervirati oko toga, nerviranje nije nikada ništa rešilo. (!)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (21). Trekbekovi:(0). Permalink
240. - Ruski car
riznica | 21 Oktobar, 2016 21:33
Jedna od najčuvenijih kafana svih vremena bila je i ostala kafana Ruski car. Pre toga, do 80.-ih god, 19. Veka zvala se Kod dva jablana.
Naziv Ruski car nastao je oko 1900. godine kada je ruski car trebalo da kumuje kralju Aleksandru I Obrenović.
Kada je Maksimu Antonijeviću, tada najpoznatijem beogradskom zlataru posao dobro krenuo, on je kupio plac na uglu ulica Knez Mihajlove i Obilićev venac, gde je radila, tada nevelika kafanica Ruski car. Potom je na toj lokaciji između 1922. i 1926. godine sagradio prelepu četverospratnicu, по идејном пројекту архитекте Петра Поповића, и уз учешће projektnog biroa „Arhitekt“ архитекте Драгише Брашована i Milan Sekulić у разради пројекта. Извођач објекта био је архитекта Милан Секулић,
Iz Beča su uvezli velike pumpe koje i danas regulišu podzemne vode ispod zgrade. Zgrada je građena po najvišim svetskim standardima. Ugrađeno je sve najbolje što se u to vreme moglo zamisliti – lift od kovanog gvožđa sa tapaciranom kožnom foteljom, npr.
U međuratnom periodu ova kafana je imala izgled otmenog beogradskog lokala u kome se pored predstavnika tadašnjeg otmenog sveta skupljala i intelektualna elita. Sednice srpskih inženjera i arhitekata održavane su u kafani Ruski car i to pre i posle Prvog svetskog rata. Od umetnika i književnika redovni posetioci bili su Mihajlo Petrov, Veljko Petrović i Branislav Nušić.
1948-58 kafana je nacionalizovana i nije radila sve do 1961. kada je otvorena kao ekspress restoran "Zagreb", a prilikom rekonstrukcije promenjen je originalni enterijer kafane, a dotadašnji je potpuno uništen.
Do 1994. Kafanom gazduje ugostiteljsko preduzeće “Stari Grad”, a potom ga daje u zakup povratniku iz Australije Džeku Samardžiji koji ga renovira i vraća mu staro ime „Ruski car“.
Nakon toga nastupa „burna“ istorija vlasništva,pojavljuje se pod imenom Vapijano, tome su novine pisale ... a sada je donesen zakon o restituciji pa će verovatno biti vraćena naslednicima Antonijevića ...
Izvori:
Vikipedija, ZZSK, i dr.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
239. - Sećanje na žrtve
riznica | 21 Oktobar, 2016 14:49
Neki su dani kao i sećanje na njih prepuni tuge. Danas je jedan od tih dana. A ne mogu se izbeći misli koje su divlja mešavina bola i nekog neprekidnog novog žaljenja.
Glava mi je ionako prepuna tuge, kao nar semenki. Tuga iznutra krvari jer tamo više nema mesta. I nikad odgovoreno pitanje:
Zašto?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
238. - Posle ..
riznica | 20 Oktobar, 2016 01:26
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
237. - Godovi u nizu
riznica | 15 Oktobar, 2016 19:33
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
236. - Kafane i Boemi
riznica | 06 Oktobar, 2016 21:10
Svaki veliki grad ima svoje kafane i boeme, a i golubove na mokrim pločnicima. Ovaj put neću pisati o istoriji kafane, zato što su kafane pisale istoriju. Bila su to mesta gde su se pisale pesme i pronalazila inspiracija, utapala tuga, prekraćivalo vreme i saznavalo puno toga .... i još mnogo više od toga...
Zašto o kafanama?
Možda zato što ću početi sa znakom pitanja a ne sa Skadarlijom, kako se možda očekivalo da skladno naslovu treba početi sa boemskom ulicom koja je još uvek simbol Beograda.
Kada sam prvi put u žuvivotu posetila Beograd, bila sam sednjoškolka, došla sam sa rancem i mapom grada u ruci i ličila sam na pravog stranca (iako to u suštini nisam bila). Tada mi je baš tu kod Saborne crkve prišao jedan fini gospodin i ispričao priču o toja kafani „?“.
Kako su ovde ljudi divni i predusretljivi pomislila sam i odmah zavolela Beograd. Kako onda tako i sada.
Kao da se oduvek tu nalazila, ta kafanica na donjem spratu integrisane turske kuće koja je sačuvana u svom izvornom obliku. To je bila kuća čuvenog Ećim Tome, pa se prva kafana tu i zvala po njemu Ećim-Tomina kafana. Kasnije je promenila ime u Kafana kod Saborne crkve. Međutim, kada je vladika Inokentije postaomitropolit i nastanio se u kraju pobrinuo se snagom moći svoga položaja, onako kako se to u Serbiji vazda činilo, da se to ime zabrani, a sveštenicima i ostalom crkvenom osoblju da posećuju kafanu dok nosi to ime. Tako je zakupac kafane bio prisiljen da promeni ime kafani. Kad je firmopisac izbrisao staro ime niko, ni gazda ni gosti nisu mogli smisliti odgovarajuće ime. I onda, čekajući da se ime smisli firmopisac je napisao „?“. I tako je pitanje imena kafane ostalo otvoreno: „Znak pitanja“, i ostalo kao definitivno rešenje ...Ovaj naziv je ozvaničen 1892. godine, a pre toga od 1878 do 1892. kafana je bila u vlasništvu Bogosava Ivkovića, koji joj je dao ime „Kod pastira“. 1885 vlasnik kafane je bio Ivan Pavlović i on je taj koji je kafani dao to „sporno“ ime Kod Saborne crkve. Neki su je zvali i Srpska kafana pa se veruje da je to bio njen prvobitni zvanični naziv.
E, a o tome šta se dogodilo sa tom kafanom u naše vreme privatizacije neću pisati ...neću da kvarim sopstveni utisak i sećanja ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
235. - Zapis
riznica | 03 Oktobar, 2016 08:57
Pred bratski složnim narodom i nebo drhti, a nesložnima zakone piše tuđi mač.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
234. - Dva krčaga vekova
riznica | 27 Septembar, 2016 22:42
S razlogom ili bez njega, godine su mi se raspodelile, gotovo pravilno u dva veka (na žalost susedna), tako da ni jedan ne mogu nazvati „svojim“ ali mogu prekovremeno trajati.
U prvom je ostala mladost i ludosti jednog vremena čije kobne posledice ne prestajemo rabiri za sve vreme trajanja ovog drugog, a one se kao utvare pleze nad nama.
U prvom smo ranjeni mi, a u drugom je ranjeno mišljenje i kao da dolazi vreme u kome ćemo sve više trebati azil za oporavak ranjenih centara mišljenja.
Mi se u pesku igramo života, dok životom jašu „mrtvaci“.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
233. - Kolaž razmišljanja
riznica | 26 Septembar, 2016 19:07
Ljubav je najvažnija nit
potka, ona zlatna nit tkanja našeg života, nit neuporedive lepote i ogromne
privlačnosti. Ona je neiscrpno vrelo energije i inspiracije. Ona pokreće. Ona
je i sam život, njegov univerzalni princip bitisanja, jer da nije ljubavi mi
bismo izgubili sebe i ne samo da ne bismo bili ljudi,
mi ne bismo bili ni živa bića.
Ona je neiscrpna i večna.
Poezija oslikava život misaonim slikama.Poezija je muza, Kaliopa, Talija, Euterpa, Rerato i Polihimnija pesnika, ona je moja Terpsihora namenjena prepoznavanju. To je fluid sadržan kapima sreće i tuge, sete i boli, ushićenja ...koji crpi naše sokove i obogaćuje nas nedostajućim, sa kojim se sveprožimamo i koje je sveprisutno u nama i oko nas ...
Tragajući za ljubavlju mi tragamo za srećom, za onom jednom jedinom rekom
života koja nas određuje i koja samo za nas život znači, a da pri tome ne znamo
kakav tok će ona imati, hoće li biti ponornica ili planinski brzak ili široka i
moćna reka u plodnoj dolini, ali nekako znamo, po osećaju uspostavljene
bliskosti da je baš to Ta reka ... Iskustvo nas utemeljejuje u shvatanju i
razumevanju i prihvatajući ga postaje deo nas, i kasnije se automatski pokreće
u procesu sagledavanja i odlučivanja...
Ljudski potencijal ima dualitet fizičkog i metafizičkog aspekta i to ga čini celovitim. Prepoznavanjem potencijala mogućnosti, prepoznaju se i nemogućnosti izvan toga potencijala, a u zavisnosti kako je sistem postavljen ravnamo se nivoima i brojevima koliko i širina krinoline društvenim statusom i prilikom u kojoj se nađe.
A ljudska slabost?
Nije li slabost ona ključna odrednica koja nas
i čini ljudima? Ona nas tangira, prožima i na kraju uzima. Njojzi smo se
zarekli?! Da nije tako postali bismo bogovi.To nam ipak nije predodređeno i mi
ustrajno sledimo svoju slabost.
Koliko može porasti entropija u tom kovitlanju slabosti?
Upravo sam o tome razmišljala. Osrednjost sam odmah isključila i ostalo je
slabost ili simuliranje promašaja. Oboje je imalo svoje slabe tačke. Možda sam
odabrala slabost kao logičnost slabe tačke? Mislim da nisam zato. Empirijski se
pokazalo da su ljudi bolećivi na slabost drugih i ona onda uvek ima prolaz.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
232. - Kako započinjete dan?
riznica | 22 Septembar, 2016 08:10
Danas je sve manje strpljenja. Zato što je sve više imperativa vremena.
Žurba.
A strpljenje traži vreme.
Najveći „žderač“ vremena je internet.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
231. - Dah Čovečanstva
riznica | 15 Septembar, 2016 18:30
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
230. - Pismo
riznica | 02 Septembar, 2016 14:09
Napisao mi je pismo, najlepše pismo koje sam ikada čitala, ne samo u stvarnosti, već i u romanima i literaturi.
Pisma su poput stranice knjige, poput njenih slova i onih tajnih stanovnika – misli pretočenih u rečenice – život je prepun znakova upozorenja koji nas zadive onda kada ih ugledamo. Neke znakove bi i slepac video, ali ako ih krivo protumači, ostaće duhovno slep zauvek.
Pitala sam ga – gde se nalazimo?
Odgovorio je – u poljima nedoumice, čuvaj se!
Posted in Priče. Dodaj komentar: (19). Trekbekovi:(0). Permalink
