Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [150]
Hroničarski zapis [68]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

119. - Fizionomija i svoje Ja

riznica | 07 Oktobar, 2015 19:59


"Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekome prijatelju, zato što onda još jače osećam da je jaz nepremostiv. Taj čovek je tu; ja vidim njegove jasne oči koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Jest, šta misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me on mrzi? Ili me prezire? Ili mi se ruga? On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, podsmeva mi se, osuđuje me, nalazi da sam prosečan ili glup čovek. Kako da saznam šta misli? Kako da saznam da li i on mene voli onako kako i ja njega volim? i šta li se kuva u toj maloj okrugloj glavi?

Velika je tajna neznana misao nekog bića – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, ni upravljati njome, ni potčiniti je, ni pobediti je!
A ja uzalud želim da se predam, da otvorim sva vrata svoje duše, i nikako da se predam! Na dnu duše, na samome dnu, čuvam svoje JA u skrivenom kutu, a do njega niko ne dopire. Niko ga ne može pronaći, ni ući u nj, zato što mi niko nije sličan, zato što niko nikoga ne razume."

(Gi De Mopasan, Usamljenost, Izabrane novele)

 

Ipak, stara izreka kaže, oči su ogledalo duše, a ljudsko telo je njena odeća. Fizionomija otkriva karakter. Govor i postupci nisu dovoljni, potrebno je uključiti sva čula da se stvori potpuna slika o nekome.

Ah, te uloge u životu, nikada nisi načisto s kojim likom iz kog vremena imaš posla. Ljudi se vole pretvarati da su ono šta nisu, bauljaju oko nas u raznim kostimima, slatkorečivi, i čini se da je sve na polici, golo pred nama. A nije.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

118. - Zvezde “padalice”

riznica | 05 Oktobar, 2015 21:43


 

Pogled ka nebu

U noći bez meseca;

Padaju zvezde

 

 

Sigurno ste barem jednom u životu videli zvezdu padalicu kako leti nebom i setili ste se kako tada treba da poželite nešto lepo što će vam se jednog dana ispuniti. Staro je verovanje kako će se onome tko tada poželi neku želju ona i ispuniti, s druge strane naši stariji verovali su i kako tada duša nekog umrlog odlazi na nebo.

Ništa od toga, zvezde čvrsto stoje na nebu.

 

Zvezde padalice ustvari predstavljaju nebeske pojave koje se događaju u Zemljinoj atmosferi prilikom prolaska komadića međuplanetarne materije kroz nju kada usljed velikih brzina dolazi do jonizacije i pojave brzog i kratkotrajnog svetlog traga. Pojava svetlog traga se zove meteor (od grčkog meteoron sto znači "aerodrom pojava"). U bezzračni prostoru tela određene veličine i sastava, koja se ne mogu videti optičkim, vizuelnim putem jer su suviše mala i koja kruže oko Sunca nazivaju se meteoroidi. Onog trenutka kada, krećući se oko Sunca, Zemlja preseče putanju meteoroida on ulazi u Zemljinu atmosferu, sagoreva i pri tome emituje svetlost koju mi vidimo na nebu "među zvezdama" a samu pojavu nazivamo - meteor. (preuzeto)

 


Posted in Haiku poezija. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

117. - Moj Zemun – Deo IV

riznica | 02 Oktobar, 2015 14:42

Crno nebo i oštar hladan vazduh. Grad se skupio, zavio u svoje ulice i trgove. Noge šuškaju u gomili lišća što ga vetar nosi ulicama.  Suvo lišće pruža osećaj topline pri pomisli da lako može da gori u malim vatrama, a čiji miris se oseća u vazduhu.

Šetnja ulicama usamljenim, kao što je ljudska duša usamljena od rođenja do smrti.Vodilja nam je uvek gorući mali čkiljavi plamen svog sopstvenog duha, upaljen ko zna kada i gde ...Ima jedna ulica u kojoj, bilo hladno ili toplo, osećam uvek onaj isti miris koji me guši, miris brašna. Čudno mesto isprepletenih puteva u kome su se sudbine upetljale u čvor isprovlačenih niti...Ulica Rabina Alkalaja, mesto sinagoga, mesto gde se tih nekih godina delilo brašno izbeglicama. Delilo se još ponešto,a nešto više od toga ponešto dobijali su samo privilegovani.Moja najveća privilegija je bila to što nisam bila privilegovana ... i to me brzo udaljilo od te „brašnjave ulice“ ...

Ne obazirući se na pravce vetrova, zaronila sam u mrak, u taj hladni vetar u gradu nervoznih ljudi koji su svi redom nekuda žurili, gradu koji nije imao skrovište, ali je sam po sebi bio jedno veliko skrovište; zaronila bez glasa i mirisa i putovala svojim svirepim putem pod sivocrnim nebom, da bih izronila na istom mestu; takoreći zatvorila krug.Ljudi su uglavnom  predani svome poslu i obično ne misle da će se po njima išta zvati.Ni Rabin nije mislio te 1825. godine kada je iz Sarajeva došao u Zemun. 

Prvo je radio kao učitelj sefardske dece, a kasnije je stupio na dužnost rabina. U Zemunu je boravio gotovo 50 godina, sve do 1874. Tu je sagradio sefardsku sinagogu (srušena 1943.) i dve škole za jevrejsku decu. Pod uticajem Francuske revolucije, borbe srpskog naroda za oslobođenje od Turaka i stvaranja moderne nacionalne države, u Zemunu je rabin Alkalaj začeo ideju o povratku Jevreja u Svetu zemlju, koju je Teodor Hercl, kasnije samo nastavio i razradio.У Земуну је 1840. године основао „Друштво за повратак у Ерец Јизраел“, прво те врсте. Društvo je imalo podružnice u nekoliko gradova, između ostalih, u Beogradu i Šapcu Alkalaj je posebno bio podstaknut veoma teškim položajem šabačkih Jevreja (osim za vreme vladavine Miloša Obrenovića), kao i u Vojnoj krajini. Posle toga, svoje ideje je počeo da propagira po Evropi.

Ulica od 1992. godine nosi ime rabina Alkalaja. Ranije (pre 1816—1897), za vreme austrougarske vladavine, to je bila Jevrejska ulica (nem. Judengasse). Prostirala se od Oračke do Ulice dr Miloša Radojčića, posle čega joj je naziv promenjen u Primorsku (1897—1992). U istoj ulici br. 5,  1850. godine je izgrađena ja aškenaska sinagoga, koja postoji i danas, ali u vlasništvu grada i trenutno se u njoj nalazi restoran tradicionalne srpske kuhinje. Jevrejska opština Zemun, blizu sinagoge, pokušava da sakupi sredstva da je otkupi.

Umro je u Jerusalimu septembra 1878. ili 5639. po jevrejskom računanju vremena. Sahranjen je na Maslinovoj gori.

U Izraelu je jedan grad dobio ime po njemu — Jehudino svetlo („Or Jehuda“) — a u mnogim gradovima postoje ulice sa njegovim imenom. (izvor Wikipedija) 

Negde u proleće ove godine sam se zatekla u tom restoranu, bila je subota i taj dan su zapravo otvarali restoran, svi zbunjeni, neuhodani, konfuzni ... morala sam preći na drugo mesto da popijem kafu ...Inače bašta je prekrasna i odličan ambijent za restoran, a da li je primereno, o tome ne bih, mada sinagoga nije u funkciji  ... 

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

116. - Ljubav je Misterija

riznica | 01 Oktobar, 2015 11:54

  

Dotle, dok me hoćeš, ti me nećeš izgubiti – Ljubav.

Ljubav je čudna pojava, o njoj se pisalo, zapravo prvo crtalo, od samih početaka čovečanstva ... i još nije sve rečeno  - Misterija.

... I još će se pisati, i uvek će se imati ponešto dodati ... – Neiscrpna tema.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

115. - Slatki Taš

riznica | 01 Oktobar, 2015 11:20

Danas je Taš najslađi park na svetu.Sajam meda i puno tezgi sa medom, proizvodima na bazi, sa i od meda pa sve do alata i opreme za pčelarstvo i literature. Puno sveta u parku.Najveća izložba meda do sada, sa više od 250 izlagača, počela je juče u Tašmajdanskom parku, u organizaciji Društva pčelara "Beograd" i Beogradskog udruženja pčelara i trajaće do nedelje, ove godine pet dana. 

Interesantni su kozmetički preparati na bazi ovog pčelinjeg proizvoda, kreme za lice i masti sa propolisom, koštaju od 150 do 350 dinara. Sve lepo upakovano, sapuni kao poklončići i vosak izliven u kalupima za šape. Sapuni dekorisani zrnevljem kafe ...

Cene proizvoda uglavnom su ujednačene kod svih prodavaca: mešavina sa polenom i propolisom košta oko 600 dinara, med sa susamom ili mlečom 400 dinara, koliko treba izdvojiti i za teglu sa saćem. Sladokuscima proizvođači nude med sa orasima, za 500 dinara, a pravi ukras izložbe je med sa kandiranim voćem čija je cena, u zavisnosti od veličine ambalaže, od 120 do 2.000 dinara. Boca rakije medovače košta 450 dinara, a kesa domaćih medenjaka 50 i 80 dinara. Onima koji ga radije koriste kao lek pčelari nude med sa lekovitim travama, polenom i propolisom, ili zelenim oraščićima, po cenama od 600 do 300 dinara.

 

Ovogodišnju izložbu obeležiće i važan jubilej: proslava 110 godina postojanja Saveza pčelarskih organizacija, koja će biti završena sutra, svečanom akademijom u Kolarčevoj zadužbini. U prostorijama Saveza juče je održano zasedanje Balkanske pčelarske federacije, pa su gosti iz Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Makedonije i Slovačke posetili štandove na Tašmajdanu.(preuzeto)

 

Pa, ko voli, do nedelje mu može i kašika upasti u med.

Meni već jeste, danas.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

114. - Dostava cveća

riznica | 30 Septembar, 2015 14:47

 

Taj dan mi je bio rođendan.

Sedimo u kancelariji i radimo, nakon što su mi kolege čestitale i izljubili me ....

Domalo, dostavom dolazi ogroman buket cveća.

Predivan, ooooogroman.

Zahvalim dečku iz cvećare, on mi se nasmeši, ja potpišem i on ode.

Muškarci ćute, a žene, ma ćute i one a osećam kako me ljubomorno gledaju. Ma šta ljubomorno, već me mrze. 

Pogledam , zavirim unutra, ... nema   čestitke, nema pisamca, nema poruke ...

NEMA NIŠTA!!

Gledam bolje.

Gledam još. (već pomalo nervozno)

Ništa.

Srećom, neko je već zaključio (naglas) da je od muža, pa je tako i prošlo.

Ali, ne lezi vraže, moj dobar drug me i dalje gleda i tiho pita:

-          Dobro, hoćeš li se zahvaliti čoveku?!!

-          Kome? – pitam;

-          Pa, valjda mužu, ako nije neko drugi?

-          Vidiš li da ne piše od koga je? Jesi li ćorav?

-          Dobro, zovi pa pitaj da li je on?

-          Ma nemoj! A šta ako nije? Pitaće ko to meni šalje cveće?

-          A šta ako jeste?

-          Hm... (?)

-          Pa ništa.

-          Kako ništa?

-          Lepo ništa. Ako jeste zahvaliću mu se kada dođem kući... 

(duža stanka)

-          I?

-          Šta i?

-          Šta si odlučila, hoćeš li se zahvaliti čoveku, red je?

-          Neću.

-          Kako nećeš?

-          Lepo neću. Red je bio i da se potpiše. Vidiš da ne piše od koga je. Znači nemam se kome zahvaliti. A, btw. cveće je predivno, uživaću u njemu, to je sasvim dovoljno. To je i bio cilj, zar ne?

-          Ma ne znam, ja bih se opet zahvalio!(?)

-          I ja bih da znam kome  .... 

(i tako se raspravljasmo, bome, više od dva sata, ali ja ne popustih ...) 

Cveće sam ostavila na poslu (buket je bio toliko velik, da sve i da sam htela, nisam ga mogla poneti). Ruža je bilo onoliko koliko sam tada imala godina. Mnogo! (preko trideset)

Kada sam došla kući, muž ćuti. Ćutim i ja........

 

Nikada nisam saznala ko mi je poslao taj prekrasni buket cveća za rođendan!

 

Šteta!.... 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

113. - Dani evropske baštine

riznica | 29 Septembar, 2015 09:44

Kulturna baština je temelj evropske kulture. Međunarodna kulturno-turistička organizacija "Dani evropske baštine" održava se u desetak zemalja sveta, a Beograd je domaćin centralne proslave u skladu sa svojim predsedavanjem u Komitetu ministara SE.

Tema ovogodišnjih DEB je "Reke - tokovi nasleđa". 2015. godina je godina je evropska godina industrijskog i tehničkog nasleđa. Manifestacije "Dani evropske baštine" počela je 19. Septembra u Beogradu i trajaće do 23. septembra. Glavni program je obuhvatio uglavnom izložbe u važnim beogradskim zdanjima, kao i potpisivanje tri konvencije Saveta Evrope (SE), organizacije koja je ustanovila manifestaciju "Dani evropske baštine" (DEB).

Savet Evrope je preuzeo osnovnu ideju projekta „Otvoreni dani kulturnih spomenika“ održanog u Francuskoj 1984. godine, sa ciljem da spomenici kulture budu dostupni široj javnosti, proširivši je na zamisao o međusobnom zbližavanju stanovnika i boljem razumevanju sopstvenog prirodnog i kulturnog nasleđa i raznolikosti nasleđa drugih naroda. 

Svake godine sa drugom temom, manifestacija je u Beogradu postala svojevrstan praznik kulture i turizma, kada se pripremaju tematski programi, otvaraju gradska zdanja, istorijske kuće, legati, muzeji i druge ustanove kulture i priređuje veliki broj raznovrsnih besplatnih programa.   

29. septembar

U okviru manifestacije  tradicionalno se u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda organizuju obilasci zdanja Starog dvora, danas Skupštine Grada Beograda.  

Stari dvor sagrađen je između 1881. i 1884. godine prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog (1835–1891) kao privatna i službena rezidencija kralja Milana Obrenovića. Jedno je od najznačajnijih ostvarenja akademske arhitekture s kraja 19. veka, projektovan i oblikovan sa namerom da prevaziđe sve što je do tada izgrađeno i služilo kao zvanična rezidencija srpskih vladara. U ovom dvoru su boravili kraljevi Milan i Aleksandar Obrenović, a od 1903. do 1914. godine predstavljao je zvaničnu rezidenciju dinastije Karađorđević i samim tim bio stalna pozornica važnih istorijskih događaja. Posle Drugog svetskog rata u zgradi se nalazio Prezidijum Narodne skupštine, Vlada FNRJ i Savezno izvršno veće, a od 1961. Skupština Grada Beograda. Zdanje je 1983. godine proglašeno za spomenik kulture. 

Iako se centralni program DEB završio 23. septembra, kraj celokupne manifestacije je poslednjeg dana septembra. Do tada će biti organizovano još izložbi, predavanja i stručnih skupova. (Preuzeto)

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

112. - Jutro nije blizu

riznica | 28 Septembar, 2015 20:22


Sunce se spustilo nisko ostavljajući na nebu krvavo crven trag. Smrkavalo se i postajalo je hladnjikavo. Dva stara prijatelja su sedela oko kamina, on sa jedne, ona sa druge strane a između njih je pucketala vatra bacajući varnice iz otvorenog kamina. On je čitao a ona razmišljala.

 

Borba je bila silna, duga i mogla je trajati u nedogled da publika nije podbacila. Od siline udaraca stradali su navijači. Pokošeni do nogu, popadali svi do jednoga.

 

Oni su popravili dresove i napustili borilište. Sada više nije bilo nikoga ko će se, kao nekada, zapitati šta je on njoj, a šta ona njemu bila. Ona je njemu isto što i on njoj, sve ono što, sem njih, nikada niko više neće (sa)znati.

 

On podiže pogled sa knjige i pogleda kroz prozor. Kiša je raskvasila zemlju i putevi se nisu razaznavali u blatu. Ona ostade misli zaglavljenih u razmišljanju.

Daleko je zora, reci mi da znam, da jutro nije blizu.

Odmor prija. Neka potraje ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

111. - Snovi i Priključenije

riznica | 27 Septembar, 2015 13:54

 

 

Snovi

Snovi su strast koja ne zna za pravila i obzire.

Oni su slobodni od samosvesti i ponosa,

od dostojanstva, živaca, skrupula,

laži, moralnosti;

od hipokrizije, mudrosti,

straha za džepom

i

mesta u ovom svetu

Strast je strela, a snovi vetar koji je nosi;

Da zajedno nisu tako brzi i oštri, zemlja bi se odavno prazna okretala,

letela ka nestajanju ... 


Priključenije

Nakon košmarnog sna

osvanuo je lep dan

oslobađajućeg jutra,

spremnog za novo priključenije.

Važno je bilo

osloboditi se okova zla

preći na novi peron

koloseka života

i sa novom snagom

dolazećeg jutra

iznova osvajati snove

drugačije,

s pogledom punim nežne odlučnosti

i  opominjujuće  dobrote,

(životne) krepkosti i (moralne) kreposti

 

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

110. - Život i Sećanja

riznica | 26 Septembar, 2015 23:50


Život

U najezdi jednina

i zlu svagdašnjem

sačuvaće se cvet

koji će dati

seme i plod

vetrom ili pčelom

sačuvaće život ...

 

 

Sećanja

Dan po dan, prolaze godine ...

Starimo, a sa tim dolaze i zaboravi

i dok stoji gola do istine,

kao stablo opalog lišća,

sretna što se još uvek jasno može setiti

svih onih lepih trenutaka ...

i onih divnih, retkih ljudi

koji su je voleli i poštovali

upravo zbog onoga što ona u suštini jeste.

Njih nikada neće zaboraviti,

ni u trenutku kad skonča

u onoj bolnoj tački tuge

što nagovijestiće kraj ...


Život sledi neke svoje nagone, obrće oko svoje ose, tu i tamo skreće, iznenadno se razleti uzduž i popreko kao poludeo, nemilosrdan, i povlači nas po sopstvenoj volji, prema raju ili paklu, bez obzira na naše napore ili naše zasluge.(A.Kaso)


Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

109. - Moj Zemun – Deo III

riznica | 24 Septembar, 2015 15:02

Moja šetnja Zemunom obojena je uglavnom sećanjima, ali i ponavljanjem istog onog osećaja koji me ispuni milinom kada prolazeći ispred Muzičke škole čujem onaj dobro poznato basso profundo ... solo pevača ...

 

Po sadržaju arhitektonskog fonda u Starom jezgru Zemuna su mahom stambene kuće, ali ima Zemun skoro sve što jednom gradu treba;od ukupnog broja 41 zgrada je javnog karaktera, škole, bolnice, banke pošte pozorišta, vojne zgrade ... i sve su mahom vezane za Glavnu ulicu (nekada M Tita).

E sada, za velike javne objekte svi znaju, a za ove male spomenike kulture malo ko zna, zato je ovo pričanje o Zemunu i posvećeno manje znanim stvarima.

 

Graditelji objekata uglavnom su bili domaći majstori do druge polovine 19. Veka; to su bili stanovnici Zemuna ili odomaćeni stranci. Jedan od njih bio je i Franjo Jenč(Zemun, 20. mart 1867 — Zemun, 15. novembar 1967) , sin zidarskog majstora Franje i majke Eve Ebel. Poznat je po radovima na velikim, lepim objektima kao što je Pošta u Glavnoj br 8, Zgrada Električne centrale Kej oslobođenja 15, Srpski dom – Svetosavska ulica 22, Zgrada Skupštine opštine Zemun – Magistratski trg 1, Zgrada Vodne zajednice – Avijatičarski trg 10, ali i putu Surčin – Boljevci što je do pre par godina sve pripadalo opštini Zemun.

Njegovi samostalni projekti su kuće domaćih investitora i to:

Kuća Magdalene Osvald – Glavna ulica 4

Kuća Franje Jenča – Svetosavska ulica 19

Kuća Jelene Jovanović – Gospodska ulica 17

Harastijeva kuća – Bežanijska ulica 34

Kuća apotekara Štrajma – Bežanijska ulica 16

Kuća Katarine Marković – Glavna ulica 12

Kuća Franje Jenča – Ulica Stevana Markovića 4–8

 Kuća Mavre Bindera – Ulica dr Petra Markovića 4 

 

Kuća Magdalene Osvald – Glavna ulica 4

Ova jednospratna kuća podignuta je 1904 godine i oblikovana u duhu renesanse. Dvotraktnog je tipa sa bočnim krilima u dvorištu. Projektovana je kao stambena kuća sa po jednim stanom u prizemlju i na spratu. Vremenom je prizemlje rekonstruisano zbog uvođenja nove namene i apoteke.Središnjim delom  fasade dominira plitki rizalit (ispust) sa naglašenim prekinutim vencem i neobaroknim zabatom. 

 

Kuća Kalmine Levi - Dubrovačka 11 

Kuća osobene lepote koja se izdvaja bogatom plastikom na fasadi je kuća na kojoj je Franjo Jenč izvodio prepravke. To je starija dvotraktna kuća sa krilima u dvorištu, prepravljena 1907. godine. Postojeća visokoparterna kuća asimetričnog rešenja predstavlja jedan od karakterističnih secesijskih objekata Starog jezgra Zemuna.

Kad god vidim ovakve žvrljotine na fasadi osetim neku bol u duši, peče me svaka urezana linija koja skrnavi ovako lepe objekte; ali eto i to je deo naše kulture ... na žalost. 

 

 

privatni život arhitekte

Jenč se, 1895. godine, oženio Jozefinom Čermak, Rumunkom češkog porekla, s kojom je imao šestoro dece. Njihov sin Franja je takođe studirao arhitekturu, u Beču i Prag. Krajem treće i tokom četvrte decenije dvadesetog veka arhitekta Franjo Jenč izgradio je veliki broj zgrada u Zemunu i Beogradu, primenjujući stil moderne arhitekture, po čemu su ovi objekti posebno prepoznatljivi. Posle rata, arhitekti Franji Jenču je bilo onemogućeno da radi (posebno mu je zamerano participiranje u vlasti tokom Drugog svetskog rata), pa je svoju karijeru završio u Priboju, gradeći industrijske komplekse i slične objekte. Porodična kuća Jenčovih u Zemunu porušena je pri izgradnji trafostanice, tokom šezdesetih godina. Tada je propala i sva vredna dokumentacija o radu ovog arhitekte.

Iako se pretpostavlja da je Jenč projektovao i izgradio oko 100 objekata, njegov opus još uvek nije sasvim istražen. Nabrojana su neka dela koja je izgradio u Zemunu. Izvor Wikipedija

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

108. - Nigerijska prevara

riznica | 23 Septembar, 2015 14:57


 

Informacija je stara ali prevare nisu, a nisu ni prestale ... Nigerija, jedna napaćena zemlja na južnoj obali Zapadne Afrike, u Gvinejskom zalivu nije kriva za prevaru nazvanu po njoj, sva njena „zasluga“ potiče otuda što je prvi talas ovih prevara potekao iz Nigerije ...

Dakle, dobila sam 900.000 Dolara od Microsofta?!! Kako da ne!!

Koliko bi čovek morao biti lud da u ovo poveruje? Tačno onoliko koliko je i pohlepan!

 

Internet je prepun ljudi koji žele da nas prevare, a jedan od najpopularnijih načina je takozvana “Nigerijska prevara” (Nigerian 419 scams). U pitanju je e-mail u kojem piše da ste navodno dobili ogroman novac, iako ni sami ne znate osobu koja vam je to saopštila. Više ovde

Sadržaj maila OVDE 

Microsoft se ograđuje vidi OVDE 

 

Ja samo znam da „Nema leba bez motike“ i to se nikada promeniti neće, čak ni kada se motika izbaci iz upotrebe. 

 

Pravi način da se ljudi zaštite jeste da nauče i informišu kako prevaranti izvode svoje prevare. Na raznim sajtovima se modu videti detaljno opisane prevare koje su u suštini jednostavne ali su efikasne i najlakše nađu put do širokih narodnih masa. Iako opisane prevare izgledaju kao jednostavne one su osnova za najveće svetske prevare koje nisu mimoišle čak ni Wall Street. Ako su uspeli da prevare Wall Street možete zamisliti šta mogu uraditi običnim ljudima.

Jedini način da se ljudi zaista zaštite od prevare je da nauče kako ih prevaranti varaju.

Izvor Internet

vidi sve o prevarama OVDE 

 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

107. - Zemun koji volim - Deo II

riznica | 22 Septembar, 2015 10:13

 

„Čudna i čudljiva je ta ljubav – često rastrzana između ushićenja i mučenja“
Tih godina je doslovno bilo tako; sve mi je bilo novo i nepoznato, ali i lepo i držalo me to ushićenje darovanjem uvek nove lepote koju samo život može da pruži, sastavi u trenutnu sladost dublju nego išta na svetu, nedokučiviju nego išta po poreklu i sudbini.
Koliki je uticaj čoveka na plimu i oseku sopstvenog života?
Mučenje je bila reč i pojava koja me godinama pratila u stopu, a ja sam bežala i otimala se, nekada i stoički podnosila, pa opet bežala, ali uvek u tom hodu hvatala te male čari i naslade koje nam život svesrdno pruža, a mi često i ne primećujemo živeći uobičajenim, relativno komfornim životom.
Ja sam primećivala sve. Ja sam se trudila da primetim što više. Imala sam dovoljno vremena, sve vreme je bilo moje!

 

 

Dvadeset i više godina prolazim baš tim parčetom Glavne ulice, gde god pođem, put me nanese ispred broja 9. To je zgrada Zavičajnog muzeja Zemuna, koja pokazuje prošlost Zemuna od njegovog nastanka do 1945. Kada je ovaj objekat proglašen spomenikom kulture.
Zgrada je podignuta 1840. Godine u stilu pseudogotike. Bila je jedna od prvih visokoparternih porodičnih kuća u vremenu kada je sagrađena, a pripadala je bogatoj i uticajnoj porodici Spitra.
Bočna krila su duboko u dvorištu sa asimetrično postavljenim kolskim ulazom. Glavna fasada komponovana je u shemi neparnih brojeva, karakterističnoj za period romantizma.
U kući je jedno vreme bio smešten hotel „Garni“.

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

106. - Smajračica

riznica | 22 Septembar, 2015 01:08


Bolje je biti Smajračica nego Zona Zahirova.
Zona je teritorija, ograničena, obično zapišavanjem. 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

105. - Ptičija tragedija

riznica | 21 Septembar, 2015 09:57

Sunce se kretalo ka zenitu pa je dnevna svetlost sada jasnije otkrivala detalje susedovog dvorišta. Na južnoj strani dvorišta se ukaza veliko jezero između visokih, ponosnih čempresa. Bilo je tu, bliže vodi,  i šipražja u kome su boravile patke, guske i ševe. U jasikinom šumarku ugleda prelepu mladu fazanku kako stoji na nekom čudnom panju, puno takvih panjeva okruženih kamenjem jezivog oblika koje ga je okružovalo kao čudovišta, ali fazanka se nije plašila.

Naša Golubica se strese. Čudnog li dvorišta, bože mili!??

Videla je ona tačudovišta sa svojim iskolačenim očima negde ranije, ali se nije mogla setiti gde tačno; možda u svome snu?

Ne hte više o tome da razmišlja.

Vetar je sada sasvim legao i dan se smirio. Ona poče razgledati okolo i tek tada ugleda i druge lepe i prijatne ptice, žune, vrapčiće, slavuje, senice, detliće, bilo je i papagaja (valjda su ih puštali iz krletki da slobodno lete) i jednu lastavicu ... Slavuji su pojali najlepše pesme koje je do tada čula, pa je i sama počela pevušiti. Imalo je to dvorište svojih čari i svoju lepotu.

Najzad se diže da pođe kući, kad joj počeše prilaziti neke ptice, te tako započe njihovo druženje ... 

 

Primetila je i neke paune kako se šepure dvorištem, sa gladnim pogledima punim žudnje.Pogled izbliza na sve njih davao je sasvim drugačiju sliku nego kada su se oglašavali iz daljine. Videla im je lice, usne, oči; iz nekih je zračila ljubav i dobrota. Pružiše ruke jedni drugima.

Nije baš sve tako crno i beznadežno, pomisli ponovo. 

 

 *     *     * 

 

U veselom čavrljanju prođe dan, često ometan kreštanjem kreja, graktanjem gavrana i raznim drugim urlicima i zvucima. Sve ptice su igrale svoju, čudnu igru, sebi svojstven ples, neke su se u tome svađale, sve je ličilo na performans. U nekim trenucima prljave igre čar je bila tako mrtva kao da je svaki smisao napustio život.

I ne potraja to dugo.

Na krilima mraka spusti se neizvesnost i nadvi nad njom, izađe neki duh kao veštac, zaplete se među drveće, u cveće, travu, u svaki onaj oštri zluradi kamen što se skrivao duž obale jezera, u visoke čemprese i krošnju topole , svuda baš svuda se uplete. 

 

„Zatim izađoše buljine i ptice što lete noću. U šumi nastade jedna svirepa ptičja tragedija – neko mračno gonjenje u sumraku nad paprati; prodorni krici stvorenja u koja se zarivaju kandže; i, pomešani snjima,promukli gnevni urlici pobede. Dugo je trajala ta noćna larma koja je u zvucima davala simbole sve svireposti u srcu Prirode; dok najzad smrt nije smirila tu oblast. A neka duša koja bi žalila za beguncima, mogla bi još jednom slušati, ali bez plača.Tada je jedan slavuj počeo svoje dugo treptavo izvijanje; i jedna ševa zapeva u mladom žitu. I opet je noć zastala duboko zamišljena u ćutljivim vrhovima drveća, u još tišim dubinama vode.“ Džon Golsvordi

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

104. - Ritam srca – Moj golube

riznica | 20 Septembar, 2015 13:45


 

Naše dvorište je veliko, prostrano, lepo i bogato zasadima raznog voća. Kuća je u njegovom središnjem delu, sa verandom duplo većom od susedove i ulazom koji gleda na Istok. Veranda je prilično svetla, a kuća dosta starija od susedove, još uvek dobro držeća.

Susedov ulaz, pak, gleda ka Zapadu, tako da su komšije okrenute leđima jedan u odnosu na drugog, nikada se ne posećuju, ne paze, takoreći i ne gledaju. A nije to oduvek tako bilo ...

 

Onaj Golub-Sused domaćin je još ranije pozvao Našu Golubicu u posetu, ona je obećala i toga jutra je i otišla.

Da nije dala reč i da je znala da ostale ptice i živina kod suseda ne znaju za taj poziv, sve bi bilo drugačije...

Ona je dakle toga jutra preletela i stala na topolu koja je bila na drugom kraju njihovog dvorišta ispred ulaza. Golubovi su je čekali na krovu verande, na ulazu. Zaglušujuća buka kombajna, sunce koje ju je zaslepljivalo, sve nepoznanice novog mesta držali su je na oprezu. Golubovi nisu reagovali a ona je, misleći da ne vide da je došla, uzletela da pogleda dvorište.

Kombajn je domalo prestao sa radom i tada je mogla čuti graktanje uznemirenih gavrana, protest drugih golubova, ćurlikanje, kreštanje, pa i kokodakanje, a tek poneki pev slavuja ili senice ... Samo su sove utihnule jer je uveliko počeo dan. One će sa kobcima, jastrebima  i orlovima tek kasnije organizovati krvavi pir.

Kakva zaglušujuća graja!

Oni su mislili da je nepozvana uletela u njihovo dvorište i razleteli su se da je oteraju. Uspela je sleteti na krov blizu ovih Golubova Domaćina ali oni su i dalje ćutali praveći se da je ne vide i prepustili je na milost i nemilost živini iz dvorišta.

Kako su ovi susedi nevaspitani, pomislila je, a stalno se  prave da su gospoda sa Zapada!

I tako je to počelo.

 

„Reč, kad nestane daha, samo je praznoverica; a radi praznoverice bilo je greh upropastiti svoj život. Društvo – to ona zna, to mora znati – mari samo za formu, za spoljni oblik stvari. A šta ih se tiče šta društvo misli? Ono nije imalo ni duše, ni osećanja, ničega.“ Džon Golsvordi

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

103. - Anđeli vremena

riznica | 19 Septembar, 2015 12:47



Beli oblaci se razvili nad šumom, poput reke svetlih anđela šire krila. Vetar se stišao pa sanjiva toplota ne da jutru da se probudi. Šumor leta se u svojoj punoj snazi nakupio nad rekom.Vazduh odiše sladunjavim zemljanim mirisom od istrulog lišća. Sunce se ogleda u krošnjama topole, svetlošću u treptavo jutarnje zlato i srebro.

 

Mračna veranda jedne stare kuće, miris dunja i skoro pokošene trave, klaparanje kombajna u zrelom žitu, zujanje mnogobrojnih pčela, palisada obrasla mahovinom ... leto izmiče vrednim danima jedne, inače, lenje godine pustoga veka.

 

Na krovu dva goluba a u lelujavom lišću topole golubica. Golubovi gaćani, tanani i ćudljivi, drže se po strani.

 

Kad bi ona bila moja, pomisli jedan od njih, načinio bih je besmrtnom kao što su stari Grci i Rimljani spašavali svoje ljubavnice od vremena ...

 

Golubica odlete.

 

 

„Čudno da je u životu moglo biti takve lepote i divne mekote koje u srcu bude bol svojom krasotom, i da u istom životu bude surih pravila i okrutnih brana – mrtvačkih sanduka sreće! Da vrata budu zatvorena ljubavi i sreći.“ Džon Golsvordi

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink

102. - Put za Bolje

riznica | 18 Septembar, 2015 09:47


Toga jutra, nakon doručka, bila je ćutljivija nego inače. Izašla je  u šetnju i ne rekavši kuda će – sede u voz za Bolje. Nije tačno znala gde je to mesto, ali je znala da postoji. Mora da postoji!
Radosna što može biti sama i sada prilično umorna, ona potraži kabinu za dame, uze svoju knjigu čekajući polazak voza ...
Vozovi su stajali.
Dugo.
Toga dana otkazani su svi polasci. Ipak, svi putnici su i dalje sedeli u vozu i čekali polazak.

Tako je bilo, seća se, i pre 20 godina ...
Bila je iscrpljena i osećala je snažan bol u mišićima. Bio je isti ovakav voz, ili sličan,ona u njemu na putu za Bolje. Voz je, istina, domalo krenuo i povezao je Negde. Ali, tada je sve bilo surovije i beznadežnije, ili se samo tako činilo, tako je mislila, pa je svaka destinacija bila Bolje ...
A gde su nas ti vozovi dovezli?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

101. - Tokovi misli

riznica | 17 Septembar, 2015 14:14

Na planini Radan u blizini Kuršumlije voda teče uzbrdo u dužini od oko 250 metara. Na tom mestu uzbrdo će krenuti i ugašen i otkočen automobil. Za taj fenomen još nema naučnog objašnjenja, ali ga neki povezuju sa blizinom Đavolje varoši. >>>

Dobro poznati put spušta se do reke. Po njemu klizi misao. Lagodno, bez potrebe da podešava svaki svoj pogled,  svaku reč. Kad je rutina ponese, kreće se toliko opušteno da zaboravlja da su njegova dva lica koja kretnjom dotiče  stvarna i opasna, a ne samo blede senke u neodvojivom praćenju, nevidljive u koracima pod i za njom, kako se moglo naivno u površnom posmatranju učiniti.

Neko će, a neko nikada neće razumeti da je misao bujica, a njen put korito reke kojim dopire, dotiče, uzima i odnosi  sve ono što odabere na tom putu.Svaka reka teče nizvodno, pa makar to bilo i uzbrdo, ali još ni jedna reka nije,  pokunjeno, tekla uzvodno!!

Eto, a neko to nikada neće razumeti.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

100. - Zaboravila sam ...

riznica | 16 Septembar, 2015 21:44



Vest>

BEOGRAD - Skupština grada Beograda vratila je danas (15.09.2015.) jednoj od ulica na Čukarici naziv Ulica Jovana Dučića.
Ulica u naselju Repište, od Ulice Mile Jevtović do Ulice učitelja Stojana Čole, od 1972. do 2015. godine nosila je naziv Ulica Jovana Dučića, a na jednoj od prethodnih sednica gradskog parlamenta je preimenovana u Ulicu Jovana Tabakovića.
U obrazloženju odluke piše da su građani tražili da se vrati stari naziv koji je ova ulica nosila od 1972 ....
>

 

Već sam pomislila da se ovaj grad prestao baviti budalaštinama promene naziva ulica ... kad ono htedoše oduzeti ulicu velikom srpskom pesniku Jovanu Dučiću, meni najdražem, ...i dati je Jovanu Tabakoviću ...

E sad, ko je Jovan Tabaković?

Ne znam, i to me brine ... jedino ako nisu mislili na srpskog ili bolje reći jugoslovenskog slikara, prof. Ivana Tabakovića? Ali zar  bi prekrstili čoveka? Ivan nije Jovan.

Nisam našla obrazloženje ...

Građani su se pobunili i grad je u istoj godoni, za kratko vreme od jedne do druge  sednice morao vratiti stari naziv.

 

Ja sam dvadeset godina u Beogradu i pamtim da su neke ulice za to vreme i do četiri puta menjale naziv!

Čemu to?

Beograd je veliki grad, širi se dovoljnom brzinom da za sve ima dovoljno ulica. Ime ulice je uz sve ostalo i deo istorijskog pamćenja, govori o jednom vremenu, čuva duh toga vremena ... Pa zar da nazivi ulica budu dnevno – politička tema za iživljavanja?

O posledicama da i ne govorim, o toponimima, katastru, dokumenatima, ličnim dokumentima ... potpuni haos ...

Besmisleno do bola.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com