Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [168]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

199. - Homo balcanicus 1

riznica | 20 April, 2016 12:56

Kad plakanje postane opasna veština, a laganje vrlina, znači da je došlo paravreme?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink

198. - Dobre sluge – zli gospodari

riznica | 19 April, 2016 08:56

 

Homo balcanicus. Posmatram ljude ruralnog porekla, sudbinski predodređene za potčinjavanje prirodnim silama i pojavama; oni u uslovima građanskog života nastavljaju to kao logičan sled jednog stanja stvari.

Kad su u poziciji dole, oni uvek idu u pravcu veličanja pretpostavljenog a ne u pravcu sopstvenog usavršavanja i uzdizanja. Oni se čak trude i da umanje sopstveni ugled pre nego da podignu svoju vrednost i tako omogućavaju ostajanje u močvari.

Ali ako na neki način dođu u poziciju gore, tada zaboluju od  sindroma bicikliste.

Teraju i voze isto.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

197. - Kazan-ovina kuhinja

riznica | 16 April, 2016 23:03


 

Ti misliš da je tebe nemoguće ne voleti, a zapravo zaboravljaš da je junak tvog života razapet između svih žena koje su se ikada pojavile u njegovom životu, između pomaganja baki, majci i silnim drugim pomahnitalim, bolesnim, ostavljenim i razočaranim ženama ... On je između. On je uvek između, jer on je čovek koji ne zna šta hoće, osim što zna da hoće sve. Bez kriterijuma, bez emocija, bez obzira ... bitno je samo da njegove budu sve...

Njemu je zapravo svejedno, tako da će voleti i tebe, ograničeno, važan je samo broj, voleće te kao jednu u nizu. Voleće te na sve moguće načine koje od njega žene traže, uglavnom sažaljenjem koje uspravlja i stvrdnjava njegovu mušku spravicu. Dovoljno je da budeš jadna, što ti od samog početka i jesi i on će ti se sam nametnuti iz želje da bude neizostavno potreban, da ti  bez njega ne bi slučajno propala.

 

Zadovoljavaće te svakoga petka.

Subotom će otići onom ružnom devojčetu iz detinjstva, nedeljom starijoj ženi iz navike, ponedeljkom će se pozabaviti šeficom, utorkom pesnikinjom  bolesnih kostiju koja mu silno želi roditi dete ali joj ženstvenost uvek završi pod krevetom, sredom višestrukoj samoubici koja ga stalno uhodi, četvrtkom onoj koju je fiktivno oženio, a petkom ...

Petkom ti uvek možeš čekati svoj red i misliti da je tebe nemoguće ne voleti. Za njega zapravo i jeste jer on voli sve. Voleće te i kada postaneš ona stara istrošena krpa, ne odbacuje taj ni jednu. Zavođenje je njegova profesija. Zadovoljavaće te kao i sve druge, malo će te usrećiti i nikada ti neće dozvoliti da postaneš bivša, jer bi na taj način njegova paleta bila okrnjena. Ostaćeš na sreću spašena sramote, odgodićeš suicid, osećaćeš se večito mladom lepom i poželjnom obavijena oblacima sopstvenih iluzija, osećaćeš se zdravom iako to zapravo nisi ... jer on je tvoj Kazan-ova.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink

196. - Nezainteresovano

riznica | 14 April, 2016 09:37

 

Slojevi od sunca i senki, a između njih memljiv miris. Ustajalost. Ne silazi u prošlost, i ne traži zaboravljene veze, niti dozivaj u pomoć snage mrtvih naraštaja.

Događanja su poput pisama ispisanih lepim rukopisom ali grafitnom olovkom na papiru, pa kako vreme prolazi, ona stare a tekst počinje da bledi dok sasvim ne iščezne, obrišu se sama kao loše upakovana laž u koju niko nije poverovao. 

Nezainteresovano posmatram dokone ljude koji tamo negde u svojim zamislima, zainteresovanim naporom duha, u svom očaju, smišljaju neke nemoguće situacije.Jednoga dana sve može postati stvarnost. Može. Ali neće, jer to je samo rečenica u maštanju devojaka, noćnoj svirci, nesvesnoj suzi u oku mladića i rečima vaših pesnika u kojima se događa vaš život. A vaš život biće naš zaborav. 

Nisu najgora ona zabeležena događanja, ili ona samo nagoveštena sa jadom koji nose. Najgora su ona nigde ne pomenuta niti opisana, zbog nezainteresovanosti.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (27). Trekbekovi:(0). Permalink

195. - Prepametni gubitnici

riznica | 12 April, 2016 13:51

 

Oni znaju sve šta drugi trebaju. Šteta što sami ne znaju to znanje primeniti u sopstvenu korist.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

194. - Mali čoveče, šta sad?

riznica | 08 April, 2016 20:14


 

Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne

zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo

nemoguće. j , s •-"*≪ IA

 

A ta zloupotreba uvek nekako izranja periodično, iz naših izbora!

 

 

  *        *         *

 

Svest je bombardovana,razum utamničen, a istorijsko pamćenje stavljeno iza žice, u logor. Savremeni čovek je bez samopouzdanja, onaj koji ne sledi svoje unutrašnje impulse i osećaje i koji ništa ne zna a da mu se ne objašnjava kako se to radi, pa se tako žene više i ne mogu porađati bez dule niti se u život može zakoračiti bez psihologa!, bez agencija da vas podučavaju kako se to, hoda, diše, voli ...(?)

 

Zašto?

 

Zato što deca više ne odrastaju gledajući kako roditelji rade,pa da tako uče od malih nogu, već uz kompjutere i društvene mreže. Zato što je stasala generacija neradnika i potrošača, palčića. Zato što je svet biznis koji sledi zakone novca, a ne zakone čoveku prirođene logike. Zato je čovek izgubljen u novom dobu, izgubio je sebe, svoje unutrašnje osećaje koji proističu i z genetskog zapisa. Uništen je njegov duh i on je postao bezosećajno, programirano biće vremena.

 

I kuda dalje, mali čoveče?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (23). Trekbekovi:(0). Permalink

193 - Jedna jedina

riznica | 06 April, 2016 13:23


Niko nije izuzet od pričanja besmisla. Velika je nesreća ako ih se priča svečano i dostojanstveno, neko je rekao.
 
Zato ja od danas i zvanično prekidam sa njim, premda sam i pre šet godina tačno znala da on nikakvog uspeha kod mene ne može imati. Zanimalo me koliko se duboko može ići u besmisao? A život je igra i ja sam se igrala za sebe. Sad ga, besmisao, ostavljam njegovom besmislu, jer ja sam svoje završila.
Idemo dalje tragom novog smisla .... 
 
S tim u vezi promenila sam i ime bloga, prekidajući tako sve niti poveznice sa besmislom. Neka vas to ne zbuni!
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink

192. - Moja Ulica

riznica | 01 April, 2016 11:53


Nisu ulice tek neke izdužene linije u prostoru, ravne ili krivudave, sa regulacijom parcela sa obe njene strane, ulice su mesta sa kojima se identifikujemo, mesta prepoznavanja i pamćenja.

Naše ulice su mesta gde zvuk štikle o asfalt ima jedinstven i neponovljiv tonalitet, gde se senke za nama vuku na neki poseban način, lišće na vetru stvara jedinstven šum i gde sve miriše posebno, nekako drugačije od drugih ulica ...

U našim ulicama znamo svako ispupčenje i rupu u asfaltu, njegovu finoću i gotovo da bismo mogli definisati njegovu granulaciju, znamo svaki šaht sa koga su skidali poklopce i pamtimo one čiji su točkovi automobila upadali u njih. I kada opuste njihova tišina ima poseban, samo nama znan šum, kao i nekada noću kada se u stišanoj ulici čuju samo psi lutalice i mačke...

Naše ulice su mesta koja volimo.

 

Danas su oprali moju ulicu!

 

To sam, zapravo, htela reći, jer to je događaj. Dvadeset godina živim u svojoj ulici i pamtim da je za vreme svake vlade oprana samo jednom. Dakle, još smo kod jednocifrenog broja pranja. Eto, zato je to događaj.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

191. - Drvo

riznica | 16 Mart, 2016 14:46

 

U našem svakodnevnom životu vidimo oko sebe samo ono čime se stalno služimo, a često ne primećujemo celi jedan stari svet zelenila koji nam život daje. Vidimo aleje, a ne vidimo drvo, jer nigde u svetu drvo ne ume tako mirno, tiho, zagonetno, odbojno i pritajeno da ćuti u stalnoj težnji ka novim oblicima.

Jedno drvo starog gradskog dekora koje pamti razne ćudi ljudi i vremena ćuti o tome bezimeno i nemo. Teško je ovde biti drvo. Ljudi koje sada usrećuje ne primećuju njegovu tajanstveno razgranatu krošnju sa granom uz granu, treperavu i laku, prozračnu i svetlu ispod koje je  snažno i dugovečno deblo, pri dnu naborano kao srozane čarape nemarnog deteta, kvrgavo kao noge obolele od gihta, a pri vrhu glatko poput lica mlade devojke i nagoveštaj korenja gde se naslućuju crne podzemne razgranate dubine.

Kad pljusak prevari i nastane veseo romor krupnih kapi kiše po tim živopisnim krošnjama, bežimo pod drvo. I gledamo u nebo. I gledamo u mokri asfalt iznad kojeg ono stoji, ponosno i mirno kao nad slikom u mirnoj vodi. I opet ga ne primećujemo ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (12). Trekbekovi:(0). Permalink

190. - Priče za utehu - In Memoriam

riznica | 12 Mart, 2016 16:42

 

Čovek ne može bez priče, bez nje ne može urediti svoj život.

Priča održava budne snove nade .... 

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

189. - Kolaži iz života žene

riznica | 08 Mart, 2016 10:02

 

Probudi se. I slušaj. Osmehuj se ritmom damara u sebi.

Iskorači u nepoznato smelošću vučice.

Prerasti dolinu pomešanih svetova.

Budi da postojim, da budeš.

Sve.

Slušaj. I probudi se. Ustani. Ustani.

Zakorači jaka u nepregledni svet mogućnosti. Usmeri pogled.

Prosvetli se.

I ovenčaj!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

188. - Drakula i Utvare

riznica | 06 Mart, 2016 21:05


Dugo sam stajala u senci i posmatrala okolinu. Sunce je već prevalilo zenit. Ništa se nije događalo. Susedstvo je mirovalo.

Tišina je dugo potrajala.

Prije nego što sam ih ugledala, čula sam kako dolaze: isprepleteni glasovi – krici, žustar, prigušen, neprekidan žamor koji je dopirao odnekud iz blještavila dugačkih večernjih sunčevih zraka s horizonta.

Nisam se plašila. Znala sam da aveti nisu na rsakrsnicama i pored groblja i šuma, što se noću i u pospana predvečerja priviđaju pijanim seljacima i putnicima i plaše ih produženim očnjacima, mrtvačkim likovima i urokljivim očima, već su živi ljudi sa kojima provodimo vreme ...

 

To su samo senke lelujale na ivici šume izvan kruga sunčeve svetlosti. Vetar je zviždao. Sablazno.

Napustila sam kuću, koja se domalo zatim srušila.

 

Tajna je ostala kod mene.

I kod onoga koji ju je ostavio.

To je bila naša poveznica.

Znala sam.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

187. - Novi dan

riznica | 05 Mart, 2016 11:36

.

Sviće

Na golom podu lepršaju blede senka. To svetlost s prozora pleše svoj novi ples. U starom ambijentu izgleda kao da je vekovima tu.

Vraćam poruku, znam je napamet, ostavljam je na mestu gde sam je i našla.

Ostajem u senci i čekam.

Ono zvono sada otkucava šest, sedam, osam ...

Čekam da u novom svetlu najpre dobro osmotrim Verno Susedstvo...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

186. - Zvono

riznica | 04 Mart, 2016 19:35


Raspukli podovi, rupe u malteru, krhotine stakla, hladan i mračan prostor i nigde nikoga.

Samo ja.

Gde me to put doveo?

 

Popela sam se trulim stepenicama preskačući po tri istovremeno (bez namere da odustanem  sada kada sam došla do kraja), jer znala sam da sada više nikoga nema da me vidi ni čuje.

Ni hvali ni kudi.

Ni pomaže nit ometa.

 

U dnevnoj sobi na spratu pronašla sam poruku.

Bez naslova.

(...)

Začulo se zvono.

Kratko.

Odzvonilo je jedan, a mene je obuzela neka strepnja.

Kome je poruka ostavljena?

 

Kad je odzvonilo dva, shvatila sam da se radi o nesporazumu.

Sad još samo da odzvoni tri, pa da mirno odem na spavanje.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

185. - Pristup

riznica | 01 Mart, 2016 12:38

 

Neočekivani susreti i nagli rastanci ostavljaju iskidane i nedovršene, nedorečene razgovore.Ja putujem u T., ti ostaješ u G.

Za onim što nikada nismo imali ne možemo ni žaliti. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

184. - Kuća bez odziva

riznica | 27 Februar, 2016 11:49


Kriza vremena i nedostatak duha polako pretvara civilizaciju u onu sitnu staricu što će vremenom početi da mrzi sve što ima veze sa maštom, igrom, umetnošću i lepotom.

 

Zamire ljubaznost, učtivost i cvrkutanje u govoru kao i živahnost pokreta. Izostaju osmesi koji obećavaju. Ne nadolaze misli zajedno sa onima koji su sposobni da stvaraju, da grade.

 

Vreme kada se moglo odmarati dugo boraveći u osunčanom cvrkutavom vrtu bogatom sićišnim životinjskim svetom leptira, mrava, guštera, pčela ... polako ostaje za nama.

Neki budući, retki prolaznici uzalud će zvoniti na kapiji  kuće bez odziva.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

183. - Mali i veliki svet

riznica | 26 Februar, 2016 20:48

 

 

Otvorio je svoj veliki, crni, muški kišobran, uzeo taxi i odvezao se do galerije. Ništa ga nije moglo sprečiti, čak ni kiša koju nije voleo.


Sićušni svet ljudskog uma kao i previše veliki svet kosmosa, kriju jednako velike pretnje koje su se nadvile nad nama.

Svaki sukob, sudar, poremećaj, svađa ... može uzburkati svet mira i ravnoteže kao okean sa milion talasa koji pokušava da razbije bedeme vekovne obale


A ljudi usmereni na sopstvene užitke ne misle i ne znaju ništa o tome.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

182. - Me–Te i Nerandže

riznica | 25 Februar, 2016 18:57


Nisam mislila da pišem post, ali tema se sama nametnula. Prvi razlog je da sam nazvana alapačom a drugi crna pomorandža!

U kakvoj vezi su ova dva događaja?

Naime, prvi je u komentaru prošlog posta, a drugi ... reč je o tome da sam danas kupila pomorandže koje su potpuno crne unutra. Pokvarene, otrovne. Onda me prijateljica pitala zašto uopšte kupujem pomorandže kada su iz Libije uvezli neke koje su zaražene virusom SIDE?? Dotuče me žena, potpuno.

Možda je to tačno, možda i nije. Nije bitno, neko će znati i podeliće to saznanje sa nama. Skoro sam pisala o mail-ovima koje sam dobijala da sam postala milioner. Pre par dana sam ponovo dobila isti takav mail. Da nije bilo ljudi koji su objavili da je to laž i prevara potekla iz Angole niko o tome ništa ne bi znao, a broj naivnih prevarenih ljudi bi se povećavao...

Skoro sam se otrovala nečim i jedva sam preživela, tri meseca sam bila na bolovanju. Čuvajte se i pazite šta jedete. Ako nešto znate, podelite saa nama.

Dakle, internet i služi tome da se saznanja i informacije podele. Da se što je moguće više prevarama stane u kraj, da se ljudi čuvaju ...


Pa šta i ako sam alapača?

Čuvajte se nerandži!!

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink

181. - Izbeglištvo

riznica | 24 Februar, 2016 08:25


Kad ratovi poremete tokove života reke izbeglica se razliju posvuda poput nadolazeće poplave. Među njima se nađu ljudi svih staleža i obrazovanja, svih karaktera i svakojakog izgleda. Oni uglavnom naseljavaju simorašnije četvrti  gradova, pokušavajući izmaći senkama koje ih prate u stopu: gladi i smrti, uglavnom teško ili bezuspešno, jer izbeglice uglavnom brzo troše pare, svoje porodično zlato koje u bescenje daju u nadi da će to potrajati kratko, mesec ili dva i da će se vretiti na svoje. Ali avaj, razvuče se zlo na duge i gladne godine koje kao zmije vuku vremenom i kao rđa razjedaju njihove živote. A oni u bespomoćnosti isecaju članke iz novina, one koji im idu u prilog i nadaju se.

Bezuspešno.

Neutešno.

Ispijaju jeftina pića da bi prekratili vreme i zaboravili na muke i umiru od raznih bolesti; rade na crno i strahuju jedino od toga da ih prisilno ne mobilišu i ne vrate tamo odakle su pobegli. A život je nemilosrdan a ljudi okrutni.

Grupišu se, čvrsto drže međusobno povezani i tako prave jedan bolesni i uznemirujući amalgam na ulicama, prihvatilištima i mestima gde se okupljaju.

A ludilo nikada ne teži da mine, već buja i opire se svim argumentima razuma, iz godine u godinu biva gore, a ti ljudi žive nemirno i troše život nekorisno, čas kao izbeglice, a čas kao povratnici, nikad shvaćeni ni prihvaćeni. Nikad srećni.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

180. - Molerova ulica

riznica | 23 Februar, 2016 14:43

Polazi od Bulevara kralja Aleksandra, seče ulice Hadžiđerinu, Kičevsku, Krunsku, Njegoševu i ulazi u Makenzijevu ulicu. Jedan njen deo se odvaja i preko glavnog kraka ove ulice povezuje Njegoševu i Ulicu Koče kapetana, što je takođe čini fenomenom u prostiranju jedne ulice.

Bilo je to vreme kada je Srbija još mirisala na turski loj, a žarko želela da se odvoji od Orjenta i pridruži razvijenoj (J)Evropi. U to neko vreme, od 1896 postojala je  Molerova ulica ali nije bila kao danas, već je bila prestoničko sokače i granica između gradskog i palanačkog dela Beograda. I ta međe je išla sredinom ove ulice. Neparna strana je pripadala gradskom tkivu i tu su se nalazile „visokospratne“ gospodske kuće, a na levoj palanačkoj strani su bile uzane i dugačke parcele sa dvorištima u kojima je bilo bezbroj malih šupa i stanova.Te partaje su se održale i do današnjih dana na Vračaru, Voždovcu, Paliluli i Zvezdari.

Partaje su uska i duboka dvorišta najčešće prizemnih, ređe i spratnih kuća koja su podeljena na male stanove, sastavljene od sobe i kuhinje, a koji se nižu duž tesnog dvorišta. U prednjem delu dvorišta nalazila se po pravilu zajednička česma za više stanova, a u dnu nužnici i pokoja šupa. Partaje su se množile nekada kao divlja gradnja danas, najviše između dva svetska rata kao odgovor vlasti za potrebe brzog i odgovarajućeg rešavanja stambenih potreba siromašnog sloja  stanovništva. U prethodnom periodu nije bilo dozvoljeno značajnije uređivanje ovog oblika stambenih zgrada od dodavanja pokoje nužne ili sanitarne prostorije, pa su one tokom vremena propadala, a kasnije kada su doneseni planovi koji su omogućili rekonstrukciju i obnovu, transformacija se odvijala uglavnom teško i sporo zbog bezbroj suvlasnika koji se nisu mogli dogovoriti oko imovinskog dela...

U vreme kada je bila „međa“ Molerova ulica je bila lice i naličje grada i sudija i tamničarka. Neparna strana je imala novije kuće građene od cigle i starije od „turskog naboja“ kako se govorilo. I ove kuće su imale zahode u dvorištu i pokoji kućerak koji se posramljeno uvlačio  u dvorište. Međutim parna strana je imala drvene kuće i zahode koji su užasno smrdeli, naročito u letnjem periodu. Većinu stanovnika činio je mali svet trgovaca zanatlija, služavki ... dok su neparni bili bolji i voleli su sebe smatrati gospodom, baš kao što se i današnji stanovnici vole tako videti, a naročito oni koji su ovu ulicu naselili pre dvadesetak godina. Neke od njih sam i sama useljavala u njihove „salonske“ stanove. 

Ne znam tačno koliko „gospode“ iz ove ulice zna ime onoga po kome se ulica zove. Na početku i kraju vijugave ulice stoje table na kojima piše ko je bio Moler. Ipak ( po istraživanju novinara) ni stanovnici, a ni prolaznici ne znaju mnogo o njemu. Najčešće misle da je reč o nekome ko se zaista bavio molerajem.

 

Petar Nikolajević Moler rođen je Babinoj Luci 1775 a ubijen  je u Beogradu u leto 1816 godine. Bio je vojvoda sokolske nahije iz Prvog i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816. tokom Drugog srpskog ustanka. Bio je i umetnik,  školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

Moler je važio i za jednog od najpismenijih među ustanicima.

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine. U leto 1816. u zatvoru u Beogradu je jedne noći udavljen po nalogu Marašli Ali - paše zahvaljujući zalaganju kneza Miloša.

Bio je oženjen Miljanom čija je sestra Mirjana bila udata za protu Mateju Nenadovića. Imali su četvoro dece, od kojih je najstarija ćerka Jelica (krajem 18. veka - 1868) bila udata za Marka Protića, sveštenika u Capariću, ostalih troje dece su ostali maloletni po njegovoj smrti, bili su to sinovi Ranko i Simeon - Sima Molerović i ćerka Ana, udata za Petra Lazarevića Cukića čiji je sin Kosta Cukić.

U Molerovoj ulici u broju 88 živeo je i radio veliki srpski kompozitor Stanislav Binički, a stotinak metara dalje, u broju 43, 22. juna 1941. godine, povodom napada Nemačke na Sovjetski savez, sastao se Politbiro centralnog komiteta KPJ. Ovde su živeli i Momčilo Nastasijević i Mir-Jam.

 Izvor Wikipedija 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com