229. - Pričama nikad kraja
riznica | 01 Septembar, 2016 08:22
Kad se sa ukrašene nebeske odore počnu povlačiti dragulji zvezda, pre prvih sunčevih zraka one dnevne zvezde, pećnice se, sa novim danom, porađaju veknicama hleba i počinje nova priča ...
Ostale su nedopričane moje bajke, basne i još neke stvarne priče započete ovde.Zar se mogu sve priče ispričati?
Ne mogu, pričama nikad kraja, ali zato su ispričane priče kao Piramide, večne, ostaju kao svedočanstvo jednog vremene, godine im ne mogu ništa i uvek iznova teraju na razmišljanje, postavljaju nove zadaće mišljenju ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
228. - Ø 150 km/ Pismo (II)
riznica | 29 Avgust, 2016 18:52
NATO je, sećamo se toga dobro, bombardovao i Srbiju 1999. godine ...
Setila sam se i pisma koje je jedna devojčica, Milica Čeković, tada poslala svojoj vršnjakinji, Čelzi Klinton. General je nešto kasnije podigao spomen obeležje u centru sela, raspuklu jabuku, u znak podsećanja na taj nemili događaj, koja je simbol novog rađanja i neuništivosti života, jer jabuka ima srce, a u srcu semenke koje će ostati na obe strane jabuke i iz kojih će nići nova stabla i dati plodove ....
Podatke o tome imamo u i ovom malom muzeju, kome ću se nešto kasnije vratiti, a tu je i slika.
Kome
pod lobanju
Zemlja stane
kao u mahunu
semenka
novog ploda
kako ga
na Zemlji nastaniti?
(nepoznat autor)
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
227. - Ø 150 km (I)
riznica | 29 Avgust, 2016 13:01
Nisam bila na sajmu šljive u Valjevu, poput mediterranea, nisam ni znala da se održava, ali sam za vikend napravila put u krugu od 150 km od Beograda, onim delom Srbije koji bih nazvala njenim srcem, a nije Kosovo. To je dugo bio anatemisan kraj što se i vidi, ali je ostala zdrava i netaknuta priroda (u svakom zlu je i neko dobro), obronci Suvobora, predeo izuzetne lepote, mesto gde svaka stopa progovara našom slavnom istorijom i odiše lepotom. Nisam bila ni na kosidbi, ni u pećinama, nisam videla sve te životinje na Rajcu, ali sam videla nekoliko „čeka“, obišla nekoliko muzeja i uživala u mirisu vazduha i lepoti krajolika.
Prvo odredište su bili Koštunići, „kod Generala“ u eko selu Čekovići, zatim poseta fabrici zdrave hrana (bez konzervansa) i obilazak Ravne gore.
Zavojitijim i strmijim serpentinama se još nisam vozila, a put je, iako uzak, ipak dobar, u šarenom hladu pitome i mirisne šume.
Ljudi su ovde, čini mi se, već odavno prežalili ono što je bilo i odbolovali i ono što nije bilo ... i u nekoj nevidljivoj provaliji krajolika kao da je ostalo vreme i nikad dobijeni odgovor na ono jedno jedino pitanje „Zašto?“ ...
Priču nastavljam u slikama.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
226. - Oči černie
riznica | 27 Avgust, 2016 08:51
Ogrnuta devičanskim šarmom svetice, okruglih rumenih obraza, kovrdžave smeđe kose, bila je upravo onakva kakvom su je oči čarne samo mogle poželeti dok su se vrata njihovog pogleda njihala na šarkama čežnje.
Prostor je ispunjavala istina, a dan ljubav.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
225. - Radost života
riznica | 26 Avgust, 2016 07:00
Tačno vreme.
Pauza.
Sunčan i divno prohladan dan, baš onakav kakve volim. Park je pun šetača. Šetam i ja trim stazom a u susret mi, suprotnom trakom, dolazi kolona od nekih petnaestak mladih mama koje guraju svoje bebe u kolicima, istom tom stazom.
Kakav veličanstven prizor!
Malo dalje na klupi još jedna mlada mama doji svoju bebu.
Taj iskonski pokret kojim majka razdrlji svoju bluzu na javnom mestu, saglasno materinskom instinktu, da nahrani uplakano dete, nikako se ne treba posmatrati kao neprikladan ili nepristojan, naprotiv, on je svakako lišen bilo kakve pomisli o seksualnosti, uprkos bujnosti jedrih grudi mlade mame; to je jednostavno nagon nadolazećeg života.
Nešto kasnije ih vidim kako leže na travi i zajedno sa decom vežbaju u potpunoj harmoniji duha i tela. Imaju i trenera.
Sigurno su zajedno bile i na trudničkim vežbama, pomislih.Za žene koje imaju takve afinitete, to je zaista relaksirajuće.
Podržavam (iako sam drugačije bila organizovana u svoje vreme).
Ležerno sam spustila ogrtač koji mi pada na pola ruku i ostavlja utisak da nosim šal. Ljudi me zagledaju, da li zbog neobičnog nošenjašala ili kose od koje sam napravila interesantnu punđu ...
Tek nešto kasnije pridružuje mi se prekrasan beli Haski i vidim kako me njegov zgodni gazda osmotri kratkim pogledom; žurno napušta sprave za vežbanje i kreće za nama ....
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
224. - Prva je ljubav ...
riznica | 25 Avgust, 2016 08:51
Prvi pogled
To je pogled drugačiji od drugih, onaj od koga se ustrepti krilima sreće. Javi se nekako iznenada, ubodom Amorove strelice i odlomi parče ushićenja života od njegovog budnog stanja.
To je onaj osećaj koji širi naš stešnjeni unutrašnji svet i pravi prostranstvo duha.
To je čarobna frula naše svesti, prva melodija na liri srca koja nas povede u svet mašte i snova.
Prvi poljubac
Svi su dani isti do njega, kao brojanica sa istovetnim kuglicama, do prvog poljupca.
To je prvi gutljaj iz pehara točenog na vrelu ljubavi.
To je amalgam što sastavlja sumnjom rascepljeno srce sa onim njegovim delom ispunjenim radošću.
To je prvi korak ka drugom sebi i sjedinjenje tišine čuvstva sa njegovom pesmom koja vraća u život i podiže ka snovima.
Sjedinjenje
To su niti omotane jedna oko druge, očvrsle u potki životnog tkanja koje ispliće postelju noći i kolevku dana. To je muzika postojanja koja skida veo sa tajne minulih godina i pretvara ga u baldahin sreće.
Sjedinjenje je spoj dve duše da stvore treću po Božjoj volji i zapovesti u nepokolebljivoj ljubavi, protiv ništavne mržnje suparnika.
To je zlatna karika u dugom, neprekinutom, lancu života.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
223.- Zlato
riznica | 20 Avgust, 2016 23:59
Vrh je naš!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
222. - zalazak sunca
riznica | 11 Avgust, 2016 08:28
Između smiraja dana
(nije kraj)
i dolazeće noći
(nije početak)
sunce svodom uranja
hladno
dan se polako pretvara
u onu sitnu staricu
što vremenom mrzi sve
što ima veze s maštom
gladna noć
misli zvezdane roji
stihovi neke pesme setne
poneki pogled se sretne
i neke ljubavi sretne
između jave i sna
zalaskom sunca, rađa se mesec
(ciklus)
susret u noći punog meseca
kada se lajalo na zvezde ...
Posted in Poezija. Dodaj komentar: (27). Trekbekovi:(0). Permalink
221. - Fina, lagana stvar
riznica | 06 Avgust, 2016 15:48
Kažu da je lubenica kraljica tikvi, a meni je dinja draža. Ali dobra dinja. Ne treba je sladiti, slatka je sama od sebe; nije potrebno dekorisati, sama je dekoracija. Samo je treba malo ohladiti, bolja je kada je prohlađena, kao i vino.
E sad i to vino uz nju dobro ide.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (28). Trekbekovi:(0). Permalink
220. Dan bez senke
riznica | 28 Jul, 2016 16:36
Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
219. - More
riznica | 21 Jul, 2016 08:01
Posted in Priče. Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink
218. - Lovac na potezu
riznica | 19 Jul, 2016 23:57
Krenula je stazom kroz šumu, sva u belom, noseći u ruci korpu punu svežeg cveća.
Izbegavala je da misli o Njemu. Nije želela da je podseća kako je presretao druge žene pre Nje jer ta činjenica joj je narušavala samopouzdanje tanko kao papir i podupirala dvoumljenje da pobegne iz te opasne šume. Sa obe strane puta raste tanko i visoko drveće retkih krošnji koje lista samo pri vrhu i podseća na metle. Stabla se nižu u daljini kao parada neuglednih barjaka koja pretvara put kroz šumu u ceremonijalni prilaz. Neki čovek hoda prema njoj. Trebao je biti On ali nije. Lovac. Prilazi joj čovek s puškom, a za njim ide pas. Lovac ne pokazuje interesovanje za nju, a nema ni vuka.
Šta se događa? Ko je ispreturao uloge i pokvario priču?
Možda je to zato što se zaputila kroz šumu obučena sva u belo, a ne u crveno. Ali, takvi su njeni običaji.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
217. - Sva blaga sveta
riznica | 16 Jul, 2016 10:26
Postoji blago koje držimo u kovčegu i previše ga volimo da bi ga delili sa svetlom dana.
Njegovo najveće blago, najdragocenije imanje, je Gospođa. Smešta se udobno kraj Nje, malo je opipa da oseti kako je topla, nežna, meka, stvarna i Njegova.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
216. - Pečati prošlosti
riznica | 16 Jul, 2016 00:11
Iskustvo prošlosti pečatira sadašnjost. Iskoraku nikada ne nedostaje rizik, svesno se poseže u još nepotvrđeno, ali iskustvom pokazano moguće i stavlja novi pečat koji tintu crpi žilicama korenja.
Tako se to radi!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
215. - Uz jutarnju kafu
riznica | 14 Jul, 2016 08:56
...razmišljam kako ta reč "kafa" na svim jezicima svuči nepogrešivo isto, kao i ona iskonska reč „mama“, iako nema ni približan značaj njenom. Postoje i gestovi stari koliko i sama istorija, kada ta jedinstvena „mama“ razdrlji svoju spavaćicu i spusti dete na grdi.
Neke su stvari zapisane u genima.
Ima i onih drugih, izokrenutih. Svake godine mi se u Grčkoj glava rastrese od nihovog NE, koje je zapravo DA, iako ne sledi, meni toliko važnu, logiku. A možda te neke male stvari koje prave zbrku u glavi samo pojačavaju „nadu“ , reč za koju svi dobro znamo a na španskom jeziku znači „NIŠTA“!
Posted in Priče. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink
214.- Energija prirode
riznica | 21 Jun, 2016 22:48
“Postoji geometrija u šumu muzičkih žica…postoji i muzika u prostoru između sfera”,
Pitagora
Vrisak nije tonski ravan, niti su oblici koji nas okružuju u prirodi pravilna geometrijska tela.
Univerzum je fraktalan, sastoji se od beskonačnog ponavljanja istih ili sličnih nepravilnih oblika, koliko god se ide u dubinu njihovih detalja.
Fraktali su geometrijski objekti čija je fraktalna dimenzija strogo veća od topološke dimenzije.Topološka dimenzija se objašnjava stepenima slobode kretanja tela, dok fraktalna dimenzija prodire u beskonačnu unutrašnjost tela.
Svemir zvuči kao eterična muzika univerzalnosti pejzažnog beskraja. On je gradivna struktura velike lepote sa mogućnostima beskrajnog ekspresivnog izraza.
Beskonačnost je jedno veliko, pravo, igralište za maštu koje omogućava doživljaj nadzemaljskog kolorita i tuđinske grafike.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
213. - Deca ...
riznica | 14 Jun, 2016 18:08
Svi naši napori da očigledno dovedemo u red znaju biti neshvatljivo beznadežni, tim više što su naša nastojanja izraženija. Džaba bilo, kada sudbina ima svoj program.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
212. - Spasovdan
riznica | 09 Jun, 2016 19:29
Nesigurnost se izražava samo jednom rečju "možda"
Odgovor na neko pitanje sa najviše dve: "da" i "ne",
a rečju Spasovdan rečeno je sve.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
211. - Bože pravde u Parizu!
riznica | 05 Jun, 2016 18:59
Posvećeno ljubavi!
Sat se oglasio sa crkvenog tornja. Ptica je uzletela
ka nebu. Čovek je pomilovao psa po glavi.
Malo kasnije jedan reket je
iscrtao veliko srce na zemljanoj podlozi.
Srce za sve.
Bravo za Novaka.
Ponosni. Čestitsamo!
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
210. - Na rubu
riznica | 19 Maj, 2016 21:32
Površinom zemljine kore krivudaju vode strašnoga života, duboke, kanjonima utisnute. Prosečene.
Na samom rubu obale, sa jedne strane reke raste Jasmin, a na drugoj je Ljubičica.
Tu sam – doviknu Jasmin – ne mogu dalje, sada je na tebe red.
Ljubičica uvuče glavu peteljki i odmahnu tom ljubičanstvenom glavicom kao da se nje to ne tiče.
Gledao je u dubine, gde je penila bistra planinska voda.
Nemamo mnogo vremena - ponovo progovara Jasmin.
Provalija je velika i ne želim da gledam, suviše sam mala – odgovori Ljubičica.
Ne moraš!
(ima i drugog cveće, pomisli Jasmin)
Svetlost se odbijala od uzburkanu površinu vode koja je hučala sve jače i jače, zaglušujuće.
Ona je krenula.
Isprva polako, a posle sve brže u potragu za vodom božjeg spasa.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
