289. Jesi li ...?
riznica | 12 Novembar, 2017 21:51
Posted in Poezija. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink
288. Beth Hart
riznica | 12 Novembar, 2017 08:07
Pevačica izuzetnih glasovnih mogućnosti, emotivna i jaka, nežna sa surovim "ispadima" oduševila je prilično zahtevnu publiku u Hali sportova. Pevala je najlepši bluz, soul i jazz, svirajući na klaviru i gitari a imala je i nekoliko vokalnih izvedbi, a uz pratnju celog benda grmio je ozbiljan rokenrol. Ljubitelj sam bluz i soul roka gde je ona davala celu sebe u tom trenutku. Scena je njen život, odlično i snažno se povezala sa publikom koje je isto tako divno treperila sa njom.
Puno kvalitetnog zvuka, emocija od nežnih do sirovih, ljubitelji dobre muzike bili su zadovoljni, kao i ja.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink
287. Promena
riznica | 11 Novembar, 2017 14:35
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
286. Pero
riznica | 10 Novembar, 2017 17:26
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
285. Trska
riznica | 09 Novembar, 2017 15:26
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
284. Šešir
riznica | 07 Novembar, 2017 19:09
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
283. Dani
riznica | 07 Novembar, 2017 02:10
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
282. Lepota daljine
riznica | 05 Novembar, 2017 10:15
Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
281. Fikcije
riznica | 05 Novembar, 2017 01:08
Pisci i pjesnici stvarajući svoja djela, ne misle ni jednog trenutka, da će čitalac uzeti te fikcije za stvanost. A događa se upravo suprotno. U djelu tražimo, kopamo, viviseciramo po životu autora.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
280. Crtica o životu
riznica | 04 Novembar, 2017 11:40
Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
279. - Žaba
riznica | 21 Oktobar, 2017 14:59
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
278. Zlatna jesen
riznica | 18 Oktobar, 2017 19:53
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
277. - Rosulja
riznica | 03 Septembar, 2017 09:00
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
276. - Muk
riznica | 18 Avgust, 2017 19:46
Kuc, kuc ...
Ima li koga?
...
Muk.
Vrata nisu zaključana, mračno je, a iz svih ćoškova samo se cakle beonjače.
Tišina se razlila, gluva, gluvlja od smrti.
...
A smrt bi htela imati vlast.
U tišini.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
275. - Kecelja
riznica | 16 Avgust, 2017 21:11
Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i vredno raditi
poštovati roditelje i starije,
i biti veran i iskren drug,
koji drži datu reč;
Da ću voleti našu domovinu samoupravnu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Čuvati bratstvo i jedinstvo
Svih njenih naroda i narodnosti
I ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!
Tako se počinjalo. Bela košulja i plava suknjica ili pantalone, priredba i zakletva za novog đaka prvaka. Školi se, kao i edukaciji sveukupno pridavao značaj i ona ga je imala. Mladi čovek se od samog početka uspravljao prema uspostavljenoj moralnoj vertikali.
Crvenu maramu dobit ću ja i plavu kapicu tralalala...
Prvoga dana u školi se, osim svečane uniforme, dobijala i plava kecelja kao radna uniforma, više u cilju zbližavanja i jedinstva nego prikrivanja socijalnih razlika kojih nije ni bilo ili su bile neznatne. Svi smo bili jednako obučeni i učili smo iz jednakih udžbenika.
Danas, kada ništa nije važno ni sveto, osim boje partijske knjižice, ideja uvođenja kecelje da nije tragična bila bi smešna. Kecelja ima svoje značenje i smisao. Ona se ovde, međutim, hoće uvesti da bi se prikrile dramatične socijalne razlike u društvu između nepristojno bogatih i nedopustivo siromašnih i stvori još jedan od mnogobrojnih privida, ali i kao mogućnost da se na sigurnom poslu napravi dobra zarada. Zapravo je biznis jedini motiv. Jer koga je još briga za školu? Da se hoće uprosečiti društvo i zavesti red, uveli bi se jedinstveni udžbenici i ne bi u DRŽAVNIM školama svaka škola vodila svoju politiku. Imali bismo jedinstven obrazovni sistem, a ne da svako radi po svom programu. Ako je dete prinuđeno da promeni školu, mora kupovati sve nove udžbenike, od kojih se mnogi i ne otvore za potrebe nastave. Bitno je da se knjige kupe. Kao i kecelje, makar se i ne nosile.
Dosuće se još malo prašine i dodatna doza magle, da guske mogu leteti.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
274. - Zimnica
riznica | 14 Avgust, 2017 08:20
Vreme je da se počne razmišljati o zimnici, kao nekada što se to radilo, jer ova suša, pa poplave i grad slute na glad. Za zimnicu se, po pravilu, odabiru zdravi i jedri plodovi, trulež se odbacuje.
Dobra stara vremena, govorili smo setno, spominjali ih onda kada smo bili sigurni da su zauvek prošla. Danas ne govorimo ništa. Samo šapućemo. I ponekad pišemo.
Volela sam pisati priče iz prošlih vremena, imam i blog o tome, ali otkako se sadašnjost smestila u prošlost, prestala sam pisati.
Naši satovi polako otkucavaju vreme, a naše vreme otkucava uzdahe poput sata na sahat kuli u Prilepu (@Lastavica).
Ovaj blog je bio blog svakodnevnice, najviše blog hroničarskih zapisa, dok energije koje tvore psihološke slojeve ljudskog bića nisu, sa ovim čudnim vremenom presušile, pa niti tvore niti ruše njegove tokove. Preovladao je jedan jedini utisak - Čovjek se uklopio u savremene svetske tokove - sve je isto, a nema znakova jednakosti.
I ovako konzervisano u vremenu, ostaje još samo hermetičko zatvaranje. I eto zimnice! Od najboljeg roda.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
273. - Zbog takvih priča ...
riznica | 11 Jun, 2017 13:17
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
272. - Muzika iz rajskih vrtova
riznica | 02 Jun, 2017 23:48
Na malom brežuljku određenog oblika ili iznad trga od crne ugažene zemlje leluja zgusnuti vazduh kao muziku koja se obraća i čulima i razumu.
Muzika koja pobuđuje samo čula prima se uhom i za nju nije potrebno učešće razuma; takvo je pevanje ptica; njihov pev slušamo sa zadovoljstvom, ta muzika nije proizvod razuma, u njoj nema harmoničnih odnosa koji bi mogli uključiti razum, u njoj nema konsonanci i disonanci, ona se dopada kao posledica prirode prijatnih glasova. Ta muzika je iracionalna kao i osećanje iz kog nastaje i kojem se obraća. Nju čak i ne bi trebalo nazivati muzikom. Muzika se može obraćati i razumu; to je muzika koja se može shvatiti a da nije čulna i u nju spada musica mundana i musica humana; harmonija te muzike dostiže se razumom; ona ne daje smješu zvukova već odnos brojeva. Ona se odnosi na muziku sfera i muziku koja izražava moći duha. Između te dve muzike nalazi se ona koja se sluhom opaža i razumom prosuđuje; to je muzika koju su u staro vrijeme nazivali musica instrumentalis; ona nije samo prijatna lepotom glasova već naš razum u njoj nalazi i harmoniju brojeva. Samo čovek, budući da je razumno biće može da razume harmoniju. Ta muzika dozvoljava suđenje osećanja i razuma i to nije posledica prirode prijatnih zvukova i glasova, već konsonansa i drugih intervala raspoređenih prema unutrašnjem poretku harmonskih brojeva. Takva muzika daje zadovoljstvo i uči. Osećaju ili razumu pripada poznavanje muzike. Ono što čula dobijaju od materije zvukova, to razum odvojivši se od materije, saznaje u onom obliku u kom ono postoji u prirodi; suđenje čula je neophodno jer je ono vremenski prvo i razum ne može obaviti svoj deo posla, ako mu ne prethodi delatnost sluha. Sluh i razum deluju tako što jedan percipira u zvucima, a drugi dokučuje muziku u brojevima. Predmet teorije muzike, po Salinasu, je zvučni broj. To je za posledicu imalo da se muzika ne mora zahvatati samo čulom sluha već i mišljenjem, pa je muzika tražena u svemu gde su se mogle naći proporcije i brojčani odnosi; bila je viđena i u svetu i u unutrašnjosti naše duše; na taj način ona se mogla deliti na muziku koja postoji u kosmosu (musica mundana), na muziku koja prebiva u ljudskoj duši i čija je osnova unutrašnja harmonija (musica humana) i na muziku koja se realizovala uz pomoć instrumenata (musica instrumentalis). Muzikom sveta koja je tražena u kretanju nebeskih tela bavili su se matematičari, a muzikom koja počiva u čoveku i zasniva se na proporciji duše i tela bavili su se fizičari; samo je treća od pomenutih oblasti muzike pripadala "muzičarima" i to beše instrumentalna muzika. Istinska muzika jeste samo muzika sveta, dok su druga dva oblika muzike bili njeno podražavanje; ta nebeska muzika bila je metafizička, transcendentalna, neuhvatljiva čulima ne zato što smo se na nju navikli od rođenja, kako su to smatrali stari pitagorejci, već stoga što se ona ne čuje, što ne zvuči, budući da je ona duhovna harmonija. Ta samo mišljenjem dokučiva muzika nazivana je i spekulativna i ona je imala uvek viši rang u odnosu na praktičnu muziku. Nebeska muzika se razlikovala od pitagorejske muzike sfera: ona beše nebeska u smislu hrišćanske transcendencije. Harmoniju te spekulativne muzike čovek ne stvara već može samo da je misli; kako je tu reč o jednoj jedinoj nebeskoj harmoniji, srednjevekovni mislioci nisu nalazili mesto fantaziji, originalnosti, stvaralaštvu;
Izvor: M. Uzelac, Filozofija Muzike
Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
271. - Manastir Lelić
riznica | 03 Maj, 2017 19:17
U južnoj apsidi crkve počivaju mošti vladike Nikolaja prenijete 12. maja 1992. god. iz manastira Svetog Save u Libertvilu (SAD). Ovde je sahranjen i episkop šabački Jovan (Velimirović), sinovac vladike Nikolaja. Dvije godine poslije osvećenja crkve, 1931. god. podignuta je i kuća za sveštenika. Kuća se nalazi na oko 50 m sjeverno od crkve i ima četiri prostorije 4×4 m sa ulaznim trijemom. Ova kuća je 1991.god. pretvorena u Crkveni muzej posvećen uspomeni na episkopa Nikolaja, jednog od najumnijih arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Vladika Nikolaj je bio veliki prosvjetitelj, doktor filozofije sa Oksforda, autor velikog broja religioznih i filozofskih djela. Obnovio je srpsko crkveno besedništvo i sam je bio najveći besednik u istoriji srpske crkve. Njegova djela do sada sabrana iznose 13 tomova. Upokojio se u gospodu 18. marta 1956. godine.
Ikone i freske su nastale po zamisli njegovog zadužbinara, vladike Nikolaja Velimirovića. Istorija manastira biljeleži da su ikone i freske načinili Krsta i Rafailo Nikolić iz obližnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Zanimljivosti vezane za živopis glavne crkve manastira Lelić oslikavaju bogoslovsko tumačenje samog vladike Nikolaja Velimirovića. Ikonostas datir iz 1929. godine, kada je nastala i glavna manastirska crkva. Cjelokupan živopis, kao i ikonostas su resaturirani krajem 20. vijeka, tačnije u periodu između 1988. i 1989. godine.
izvor teksta Internet
Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
270. - Od smisla
riznica | 08 April, 2017 15:08
Energije koje tvore psihološke slojeve ljudskog bića najviše utiču na tvoračke i rušilačke tokove vremena. Društvo je u čestim skokovitim promenama, kroz njih se obnavlja i opstaje. Promeni se vlast i pojavi nada da biće bolje. Ne, ne može biti jer se ne menja priroda svesti familijarno - rođačkih odnosa kao ni priroda primitivizma. Autodestruktivni sistemi regrutuju veće neznalice da bi se nahranio ego postojećim i ta vrtnja traje.
Razlika između jednog vremena i drugog vremena značajnija je od smisla.
Fantazija nekog mistika iz mračnog doba dopunjena kasnijim buncanjima lakovernih srednjevekovnih nastavljača i racionalnog straha od nekog realno mogućeg i zastrašujućeg događanja navodi na razmišljanje o mogućnosti preokretanja ukolotečenog vremena.
Može li se u spiralnom nizu ljudske ćudi od Moloha ugravirane krvi i kauzalno uspostavljenog obrasca prapočetka nastalog iz verovanja (straha) i žrtvovanaja utkanog u sve pore bivstvovanja otkloniti zlo i postići vlastiti boljitak?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
